04 - 05 uvodnik sadrzaj.indd - Industrija

Broj 25 • Mart 2010. • Godina V • Cena 200 dinara 

U FOKUSU: 

Automobilska industrija 

SPECIJALNI DODATAK 

Građevinska industrija 

"Always something more!" 

Mi donosimo moderne elektroinstalacije 

i rešenja koja vam pružaju vise 

savings 

security 

comfort

uvodnik 

industrija 

Izdava 

Poštovani itaoci, 

Umesto bilo kakvih opaski, ovaj put sam se odluio za izbor dve 

informacije koje su nam pristigle u periodu izmeu objavljivanja 

ovog i prethodnog broja Industrije. 

Prva informacija: 

“Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine bila je 3,7 

odsto vea nego u istom mesecu 2009, saopštio je Republiki 

zavod za statistiku Srbije. U poreenju sa prosekom iz 2009. 

godine industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2010. bila 

je meutim manja 12,5 odsto. Januarskom rastu industrijske 

proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja osnovnih metala, 

motornih vozila, hemijskih proizvoda.” 

Druga informacija: 

„Radnici u Srbiji moraju da menjaju svoje radne navike, jer je 

produktivnost u našoj državi 42% evropskog proseka, izjavio je 

ministar rada Rasim Ljaji. Naša privreda se suoava sa zastarelom 

tehnologijom, niskom produktivnošu i konano skupim proizvodom, 

rekao je Ljaji i dodao da Srbija mora da povea udeo izvozne 

industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu (BDP). Prošle 

godine izvezli smo svega šest-sedam milijardi, a jedna Slovenija 18 

milijardi evra, kazao je Ljaji i objasnio da je BDP u Srbiji rastao na 

osnovu domae potrošnje i usluga u finansijskom sektoru, te da 

treba pomoi proizvodnju, jer je to model ekonomskog razvoja.” 

Kljuna re - proizvodnja. Proizvodnja = Industrija! 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžia 88 

11000 Beograd 

Tel/Fax: +381 11 357 27 34 

E-mail: office@industrija.rs 

Generalni menadžer 

Nikola Mirkovi 

Tel: +381 65 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

REDAKCIJA 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gaji 

E-mail: bgajic@industrija.rs 

Art direktor 

Dragan Stoki 

E-mail: dstokic@industrija.rs 

Marketing 

IndMedia d.o.o. 

Štampa 

Tekom d.o.o, Cerska 95, Beograd 

Distribucija 

Famous d.o.o. 

Web 

www.industrija.rs 

Hvala na itanju! 

Naslovna strana: 

ELKO EP, S.R.O 

www.elkoep.rs 

asopis izlazi dvomeseno 

Boris Gaji, 

glavni i odgovorni urednik 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Poštovani! 

Preduzee za izdavaštvo i marketing Ind Media d.o.o. jeste 

specijalizovani tim: 

• za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najveom 

bazom klijenata u ovoj oblasti; 

• koji osmišljava, organizuje posebne dogaaje i rentira opremu za 

potrebe Vaše kompanije; 

• iju izdavaku delatnost predvodi asopis Industrija, ve renomirani 

i jedini struni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a 

upotpunjuju posebna izdanja strunih naslova; 

• koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše 

kompanije na tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti 

kriznog PR-a i, naravno, u kvalitetnoj saradnji sa medijima; 

• koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama 

za usavršavanjem strunog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajue 

strune skupove i seminare. 

Apsolutnu novinu predstavlja produkcija video prezentacija u vidu video 

oglasa, promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i njihovo 

postavljanje na web strani Vaše kompanije, ali i na našem sajtu. 

Obratite nam se na: 

Lazara Kujundžia 88, Beograd 

Tel/fax: +381 11 357-27-34 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

SVE NA JEDNOM MESTU 

MESTO ZA SVE!

REFLEKTOR 

Srbija i svet • 6 

ENERGETIKA 

Energetska politika u funkciji privrednog 

razvoja Srbije - drugi deo • 8 

ELKO EP, s.r.o: Releji iz eške osvajaju srpsko 

tržište! • 10 

ABB: PST Softstarteri • 12 

Predstavljamo: ELNOS BL • 14 

Tagor electronic: Relea za svaku situaciju • 15 

U FOKUSU 

Automobilska industrija u Srbiji 

Messer Tehnogas AD: Castolin rešenja 

za autoindustriju • 32 

Festo u automobilskoj industriji • 34 

AUTOMATIZACIJA 

StanTechnologies: Domai strunjaci 

svetskog ugleda • 36 

EKOLOGIJA 

Sistem upravljanja zaštitom 

životne sredine - 2. deo • 39 

PREDSTAVLJAMO 

Serbia Business • 41 

METALSKA INDUSTRIJA 

Genesis: Postanje i razvoj kvaliteta • 42 

SIMPROLIT SISTEM® • 45 

SPECIJALNO IZDANJE: 

GRAEVINSKA INDUSTRIJA • 55 

PREHRAMBENA INDUSTRIJA 

Vino Župa: Kako izai iz krize s 

minimumom posledica... • 74 

VREMEPLOV 

Pria o Vajfertu, Bajloniju i...srpskom pivu • 78 

sadržaj 

U fokusu: automobilska industrija 

NA IZLASKU IZ KRIZE...? 

18 

Iako još mogu proi decenije dok se zemlje Centralne i 

Istone Evrope ne približe sadašnjem nivou proizvodnje 

u automobilskoj industriji zemalja Zapadne Evrope, 

ipak za veinu investitora ostaje kao dominantan razlog 

za ulaganje relativno mali rizik sa jakim izgledima u 

oblasti rasta potrošnje. 

U fokusu: automobilska industrija 

28 

DRAGOLJUB LEKIĆ, 

GENERALNI DIREKTOR VITRO GROUP 

Kao i svi ostali, smatramo da e vrlo brzo doi i do tih 

elektrinih automobila, i da je to verovatno budunost. 

Oekujemo da nam u oktobru dou dva automobila, a ne 

znamo ni kako emo ih registrovati...? 

IT Industrija: JP ETV 

NOVO IME U SVETU 

DIGITALIZACIJE U SRBIJI 

73 

“Ima puno ideja i mogunosti za saradnju sa domaom 

industrijom”, istie Vladimir Homan, v.d. direktora JP 

«Emisiona tehnika i veze», u autorskom tekstu za Industriju. 

PRETPLATITE SE NA VAŠ PRIMERAK ČASOPISA 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA 

INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje 

se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

eflektor 

Srbija i svet 

“Ikea” u Srbiju ulaže 

milijardu evra 

Švedska kompanija “Ikea” e 

u Srbiji uložiti milijardu evra u 

narednih 7 do 10 godina, najavio 

je ambasador Švedske u Beogradu 

Krister Bringeus. “Ono što znam je da 

menadžment “Ikee” planira ne samo 

da u Srbiji prodaje robu i da otvori 

šoping centar, ve žele i da proizvode 

nameštaj”, rekao je Bringeus. Kako je 

dodao švedski ambasador, u svakoj 

zemlji u kojoj “Ikea” posluje otvaranje 

šoping centra je povezano sa pokretanjem 

proizvodnje. 

Siemens-ova fabrika 

u Subotici proizvodi 

generatore za 

vetro - elektrane 

Dvadeset IT preduzea iz Vojvodine osnovalo klaster 

U 

Novom Sadu je 16. marta zvanino 

osnovano Poslovno udruženje 

“Vojvoanski IKT klaster”, iji cilj 

je razvoj informacionih i telekomunikacionih 

tehnologija na teritoriji AP Vojvodine. 

Klaster je osnovalo 20 preduzea iz 

IT sektora, a svoje lanstvo najavilo je 

još desetak kompanija. Ceo proces, od 

inicijative do osnivanja, vodili su Fond za 

podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond) 

i Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu. 

Direktor VIP Fonda Branislav Bugarski 

je istakao da je ovaj Fond u saradnji sa 

Pokrajinskim sekretarijatom za privredu 

osnovao pet biznis inkubatora u 

Vojvodini, što je zajedno sa današnjim 

osnivanjem klastera samo logian 

korak pred osnivanje nauno - tehnološkog 

parka Vojvodine. 

Elektrina vozila i standardizovanje punjenja 

”Toyota Motor Corporation”, “Nissan Motor Company”, “Mitsubishi Motors 

Corporation”, “Fuji Heavy Industries” i “The Tokyo Electric Power Company”, 

zvanino su osnovali “CHAdeMO udruženje”. Ovih pet kompanija od sada e biti 

njegove lanice uprave. “CHAdeMO udruženje” planira da povea broj instalacija 

brzih punjaa širom sveta koji su neophodni za dalju difuziju elektrinih vozila i 

standardizovanje punjenja ovih vozila. 

Elektrina vozila (ukljuujui elektrina hibridna vozila na utinicu - Plug In Hybrid) 

mogu dati vrlo veliki doprinos smanjenju emisija CO2 u sektoru transporta. 

Udruženje e promovisati elektrina vozila 

radei na tehnikim poboljšanjima 

brzih punjaa, aktivnostima standardizacije 

metoda punjenja i meunarodim 

rasporostranjivanjem saznanja u vezi sa 

instalacijama brzih punjaa. 

“CHAdeMO” je skraenica od “CHArge 

de MOve”, što bi znailo “punjenje za kretanje”, 

a i igra rei na japanskom “O cha 

demo ikaga desuka”, što znai “Hajdemo 

na jedan aj dok traje punjenje”. 

Rast industrijske proizvodnje 3,7% 

Iz vor: www.ekapija.com 

SSiemens-ova fabrika u Subotici 

proizvodi generatore uz pomo 

kojih se dobija „zelena“ elektrina 

energija u vetro-elektranama. 

Ova fabrika, koja je od 1. januara 

2010. godine integrisana u Siemens 

d.o.o. Beograd, proizvodi generatore 

za vetro-elektrane i jedna je od samo 

tri u svetu koje proizvode ovu kljunu 

komponentu za navedene izvore 

„zelene“ energije. Specifini proizvodni 

program, orijentisan na obnovljive 

izvore energije koji predstavljaju rastu- 

u granu energetike u svetu, doprineo 

je tome da fabrika u Subotici tokom 

2009. godine zauzme mesto meu 

prvih pet izvoznika iz Srbije. 

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine bila je 3,7% vea nego u 

istom mesecu 2009, saopštio je Republiki zavod za statistiku Srbije. U pore- 

enju sa prosekom iz 2009. godine industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 

2010. bila je meutim manja 12,5%. Posmatrano po sektorima, rast je zabeležen 

kod vaenje rude i kamena, od 15,9%, i u preraivakoj industriji, od 8,1%, dok 

je pad registrovan u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode, od 8,6%. Gledano 

prema namenskim grupama, rast na godišnjem nivou registrovan je u proizvodnji 

intermedijarnih proizvoda osim energije, od 31,7%, i kapitalnih proizvoda, od 1,1%. 

Istovremeno je pad ubeležen u proizvodnji energije, od 6,3%, trajnih proizvoda 

za široku potrošnju, od 3,9%, i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, od 0,1%, 

navodi se u saopštenju Zavoda. Obim industrijske proizvodnje u januaru 2010. u 

odnosu na januar 2009. porastao je kod 14 oblasti koje u strukturi industrijske 

proizvodnje uestvuju sa gotovo 63%. 

Januarskom rastu industrijske proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja osnovnih 

metala, motornih vozila, hemijskih proizvoda. Ukljuujui industrijsku proizvodnju 

malih preduzea koja se prati na uzorku, industrijska proizvodnja je u januaru 

2010. u poreenju sa prosekom 2009. bila 13,5% manja kod ukupne industrijske 

proizvodnje a 21,9% manja kod preraivake. 

6 

industrija 25 / mart 2010.

eflektor 

Srbija i svet 

Jednim klikom do svih podataka o poslovanju 

Kompanija “SAP West Balkans” je prvi put korisnicima u Srbiji predstavila 

rešenja i alatke iz segmenta biznis inteligencije na konferenciji 

“SAP BusinessObjects” održanoj u Beogradu sredinom marta. “Re 

je o rešenjima i alatima koji pomažu korisnicima da poveaju produktivnost, 

efikasnost i smanje troškove i rizik”, rekao je Bernard Knapik, direktor 

“SAP BusinessObjects” u SAP-u za Centralnu i Istonu Evropu. On je 

dodao da je prednost tih rešenja što osim SAP-a mogu da koriste sve vrste 

podataka, aplikacija i platformi, a kao dodatnu prednost je naveo brzu i 

laku implementacijau SAP softvera. Ta rešenja mogu se primeniti u jednom 

segmentu poslovanja kompanije a da je najbolje da se uvedu u celu kompaniju, 

kao i da su pozitivni rezultati vidljivi u veoma kratkom roku. “SAP 

BusinessObjects” rešenje omoguava donosiocima odluka u kompanijama 

da “jednim klikom” dobiju precizne podatke o kompletnom poslovanju. 

Swisslion Takovo otvara dve nove fabrike 

Dve nove fabrike za proizvodnju mesa i 

sladoleda poee sa radom u narednih 

mesec dana u Gornjem Milanovcu, 

najavio je u izjavi za emg.rs vlasnik kompanije 

“Swisslion Takovo” Rodoljub Draškovi. “U 

novim fabrikama e raditi preko 1.000 radnika, 

a ukupna investicija iznosi oko 2 miliona 

evra”, rekao je Draškovi. Na pitanje da li 

je taj novac bilo mogue uložiti u oporavak 

fabrike mesa “Mitros” iz Sremske Mitrovice, 

koja je takoe u njegovom vlasništvu, umesto 

u potpuno nove fabrike, Draškovi je rekao da 

ne želi da finansira gubitaše. 

B2B skup Rusija–Evropa 

Udruženje preduzetnika 

Moskve u saradnji sa 

SIEPA i 52 institucije za 

podršku biznisa iz 27 zemalja, 

organizuju Meunarodni forum 

poslovnog partnerstva “Rusija– 

Evropa: saradnja bez granica”, 

koji e biti održan 7. i 8. juna 

2010. godine u Moskvi, saopštila 

je SIEPA. Forum se održava 

drugi put i fokusiran je na 

mala i srednja preduzea, ali je 

otvoren i za velika preduzea. 

Ovogodišnji Forum e biti posve- 

en pregovorima izmeu ruskih i 

evropskih preduzea, ukljuujui 

mala i srednja preduzea, a koja 

se bave proizvodnjom, istraživanjima, 

razvojem i uslugama. 

Iz vor: www.ekapija.com 

U RUDARSTVU, VREDNOST 

JE ODMAH ISPOD POVRŠINE 

Oprema i delovi koji se habaju izraeni od Hardox ploe otporne 

na habanje Vaša su garancija da e izdržati udare i ekstremnu 

abraziju. To vodi do maksimalnog životnog veka, manje rizika za 

prekide eksploatacije i poveanje produktivnosti. 

Hardox 500 i 550 su specijalno razvijeni za rudarstvo, nudei 

extremnu udarnu žilavost i tvrdou. 

Hardox 500 i 550 produžavaju životni rok vaše opreme i nude 

vam odlinu ekonomiku održavanja. Odupiru se habanju bilo 

kakvog kamena, peska ili šljunka i mogu se upotrebiti kao 

zaštita u drobilicama,trakama,presipnim mestima, damperima 

i kašikama. 

Za postizanje rezultata ispod površine, uverite se da se pod 

površinom vaše ploe otporne na abraziju stvarno nalazi Hardox. 

Još jedan uspešan dan 

www.hardox.com 

SSAB Swedish Steel d.o.o. 

Bulevar Kralja Aleksandra 518-V 

11050 Belgrade 

Phone: +381 11 3049 045 

Fax: +381 11 3049 046 

Magacin :+381 22 391 411 

nebojsa.bogojevic@ssab.com 

industrija 24 / januar 2010. 

7

energetika 

Re strunjaka 

ENERGETSKA POLITIKA U FUNKCIJI 

PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE 

DRUGI DEO 

Tekst: Silvana Ilić, Marija Stevanović 

Posle demokratskih promena u Srbiji sprovode se opsežne i složene društveno-ekonomske 

promene u svim segmenatima javnog i privrednog života u Srbiji. Reforme su 

zapoete i u okviru energetske privrede Srbije, od energetskih proizvodnih sektora do 

sektora potrošnje energije. Sadržaj ovih promena u Srbiji, slino kao i u nekim zemljama 

Centralne i Istone Evrope, danas punopravnim lanicama EU, podrazumeva optimalnu 

reformu energetskog sektora. 

Uskladu sa društvenoekonomskim 

reformama 

u Srbiji, i pozitivnih 

efekata reforme energetskog 

sektora Srbije, 

oekuje se stvaranje povoljnog ambijenta 

za doslednu realizaciju navedenih 

Prioriteta, ukljuujui i dva 

dodatna Prioriteta: 

Vanredni - opcioni prioritet, u okviru 

kojeg su obrazložene Mere za 

urgentnu gradnju novog, energetskog 

izvora sa gasno-parnim ciklusom, za 

spregnutu proizvodnju elektrine i 

toplotne energije, kako bi i energetski 

sektor podržao scenario intenziviranja 

proizvodnih/uslužnih aktivnosti 

i rasata standarda graana, i 

tako stvorili preduslovi za dostizanje 

Prosperitetnog ekonomskog razvoja 

zemlje i našeg pridruživanja EU. 

Za ovakav scenario ekonomskog 

razvoja, predvieni su Prioriteti kapitalnih 

ulaganja, u objekte za proizvodnju 

elektrine i toplotne energije 

(delimino kao novih/zamenskih 

izvora), zatim ulaganja u sektore 

gasa, nafte i uglja (novi transportni 

pravci i izvori snabdevanja), u razvoj 

mreže za distribuciju i poveanje 

broja indivualnih potrošaa gasa i 

izgradnju podzemnog skladišta gasa. 

U okviru ovog Prioriteta, predviena 

su ulaganja i u izgradnju manjeg broja 

gradskih toplana (srednje snage) na 

gradski otpad, odnosno toplana u 

gradovima, koji gravitiraju rudnicima 

uglja sa podzemnom eksploatacijom, 

ukljuujui i ulaganja u nove termoelektrane 

na bazi kosovsko-metohijskog 

lignita. 

U tako stvorenim uslovima ekonomskog 

prosperiteta, osim sopstvenog 

ulaganja, domaih finansijski ojaanih 

energetskih subjekata, oekuju 

se i privatna i strana i mešovita ulaganja 

u navedene objekte. 

Literatura 

Strategija razvoja energetike Republike Srbije 

do 2015.godine 

Ekonomist magazin, 5. januar 2009 

http://www.bem.co.yu/media/industrija/ 

industrija11/u_fokusu11.html 

Dr Silvana Ili je docent na Fakultetu za menadžment 

u Zajearu, Megatrend univerzitet Beograd, 

a Marija Stevanovi je diplomirani tehnolog 

8 industrija 25 / mart 2010.

energetika 

Elektro-instalacije: ELKO EP, s.r.o 

Releji iz Češke osvajaju 

srpsko tržište! 

Kompanija ELKO EP, s.r.o. je prava eška kompanija koja se ponosi sa 15 godina tradicije i 

dinaminim rastom. Od samog poetka, kompanija se specijalizovala u proizvodnji i razvoju 

modularnih elektronskih ureaja. «Danas kupcima nudimo širok portfolio od preko 400 

proizvoda, ukljuujui moderna rešenja kunih i industrijskih aplikacija. Kompanija trenutno 

ima 200 zaposlenih i izvozi svoje proizvode 

u preko 50 zemalja», kaže u razgovoru za 

Industriju Martin Žiak, direktor izvoza kompanije 

ELKO EP, s.r.o. 

Nekako je postalo uobiajeno kao prvo pitanje 

u susretu sa još jednom stranom kompanijom 

koja dolazi u Srbiju «Zašto ste se odlu- 

ili za poslovanje u Srbiji?». Naš sagovornik, 

Martin Žiak, direktor izvoza kompanije ELKO 

EP, s.r.o. u svom odgovoru odmah spremno kaže da interesovanje 

njegove kompanije za tržište Balkana, ukljuujui 

i Srbiju, nije novost. 

Martin Žiak: Prošle godine smo samostalno uestvovali na 

Sajmu Tehnike u Beogradu i uvidevši veliki interes za naše 

proizvode u Srbiji, odluili smo se za aktivniju proizvoznu 

politiku na ovom prostoru, pa tako, naši potencijalni klijenti 

mogu da nas posete i ove godine na Sajmu Tehnike. 

cenama, ali pre svega naše poslovanje odlikuje lini pristup 

svakom kupcu, ime se razlikujemo od naših konkurenata. 

Mi ne posmatramo partnerstvo kao jednokratno, naš cilj je 

da transformišemo profesionalni odnos u lini. Kod srpskih 

partnera smo pronašli baš ovakav nain razmišljanja što 

nam je vrlo znaajno. 

Industrija: Koje su najvee prednosti koje vidite na ovim 

tržištima? 

Žiak: Kod eških privrednika i dalje postoji neki vid nepoverenja 

u poslovanju na srpskom tržištu. To potie od nedostatka 

informacija o ovom tržištu i mentalitetu naroda na 

ovim prostorima. Uprkos globalnoj recesiji, koja je takoe 

zahvatila i Srbiju, verujemo da e se sa njenim slabljenjem 

poveati i interesovanje za ovo tržište. 

Mi vidimo mnoge prednosti na tržištu Srbije: dobro obrazovanu 

populaciju, poziciju u središtu Balkana, blizina tržištu 

Evropske Unije, proevropsko orijentisanu vladu i predsednika 

države, koji se pored ostalog obavezao da e u narednih 

šest godina da ukine carine za sve industrijske proizvode 

iz EU. Ovi aspekti ukazuju na to da Srbija može oekivati 

dinamian privredni razvoj nakon izlaska iz recesije. 

Industrija: Šta možete ponuditi srpskim kompanijama? 

Žiak: Potencijalnim partnerima možemo ponuditi široku 

paletu od preko 400 proizvoda najvišeg kvaliteta, koji su 

proizvedeni u Republici eškoj, sa veoma konkurentnim 

MARTIN ŽIAK, DIREKTOR IZVOZA KOMPANIJE ELKO EP, S.R.O. 

Industrija: Koju vrstu poizvoda vaša kompanija može 

ponuditi kupcima? 

Žiak: Naš cilj je da obezbedimo kupcu potpun asortiman 

modularnih ureaja, kako bi mogao kupiti sve na jednom 


energetika 

mestu. U našoj ponudi se nalaze proizvodi kako za kunu, 

tako i za industrijsku primenu, kao što su vremenski releji, 

vremenski prekidai, stepenišni automati, dimeri, fotoreleji 

(none sklopke), memorijski releji, releji snage, pomoni 

releji, ureaji napajanja, moduli upravljanja i signalizacije, 

«INELS» je dizajniran da zadovolji manje elektrine instalacije, 

kao i da kontroliše i upravlja velikim instalacijama koje 

ukljuuju automatizaciju i kompleksnost. «INELS» se može 

koristiti za stambene kue, zgrade, administrativne objekte, 

trgovine, velike zgrade, kao i za industrijske komplekse. 

Najvea prednost za kupce su komfor, ušteda energija, 

laka instalacija, fleksibilnost promena i ekstenzija, lep dizajn 

i sigurnost. «RF control Oasis» nudi bežinu kontrolu elektrinih 

aparata i ureaja. Možete upravljati ukljuivanjem ili 

iskljuivanjem bilo kog elekrtinog ureaja, prigušivanjem 

svetala, kontrolom podizanja ili spuštanja spoljnih i unutrašnjih 

roletni, kontrolom ulazne kapije i garažnih vrata, i 

sve to na udaljenosti do 200 metara. 

«RF control» je takoe bežini bezbednosni sistem koji e 

štititi vašu kuu od krae i štete prouzrokovane vatrom, 

gasom, poplavom i od slinih nezgoda. Ovaj sistem je 

programiran tako da svako može njime upravljati na vrlo 

jednostavan nain. 

MODULARNI 

ELEKTRONSKI UREĐAJI 

releji za nadzor napona, strujni releji, releji nivoa, termostati, 

kao i «GSM gateway». Takoe nudimo više sofisticiranih 

rešenja poput sistema „pametna kua“ pod nazivom 

«INELS» i bežini sistem «RF control». 

RF KONTROLA 

BEŽIČNIH SISTEMA 

Industrija: Gde se potencijalni partneri i kupci mogu lino 

sa Vama upoznati ili dobiti više informacija o vašoj kompaniji 

i proizvodima? 

SISTEM INTELIGENTNIH 

ELEKTRO - INSTALACIJA 

Industrija: Da li nam možete rei nešto više o sistemima 

«INELS» i «RF control Oasis»? 

Žiak: Sistem inteligentnih elektrinih instalacija «INELS» je 

sistem koji kontroliše postupke vaše kue poev od grejanja 

i klimatizacije, kontrole svetala, roletni i drugih ureaja, 

do bezbednosti vaše kue i zaštite vaše imovine. «INELS» 

sistem ponaša se zaista ekonomino, jer je sa njim mogue 

uštedeti i do 30% energije, što svakako nije zanemarljivo. 

Žiak: Nakon prošlogodišnjeg uspešnog ueša na Sajmu 

Tehnike u Beogradu, odluili smo da predstavimo naše proizvode 

i ove godine na istoj manifestaciji, što je ujedno i poziv 

da nas posetite na našem štandu u Hali 3 Beogradskog 

sajma. Za detaljne informacije o kompaniji i proizvodima, 

posetite našu 

srpsku web prezentaciju 

www.elkoep.rs. 

Tu ete nai kontakt i 

našeg partnera u Srbiji 

ili možete kontaktirati 

diretkno sa našom 

kompanijom. Unapred 

se radujemo partnerima 

iz Srbije i drugih 

balkanskih zemalja! 

ELKO EP, s.r.o. 

Palackého 493 

769 01 Holešov-Všetuly 

The Czech Republic 

Tel.: +420 573 514 223 

Fax: +420 573 514 227 

E-mail: elko@elkoep.com 

Web: www.elkoep.rs 

Web: www. elkoep.com 

Web: www.inels.com 

industrija 25 / mart 2010. 

11

energetika 

ABB 

PST SOFTSTARTERI 

TEHNOLOŠKI KORAK NAPRED! 

Od trenutka kada su se pojavili prvi elektrini motori, inženjeri su tragali za rešenjem kako 

da izbegnu elektrine i mehanike probleme koji nastaju usled direktnog startovanja motora 

ili startovanja pomou kombinacije “zvezda-trougao”. ABB je zapoeo svoju proizvodnju 

softstartera još poetkom 1980. godine. Vredno iskustvo koje je sticano od osamdesetih 

godina prošlog veka, sadržano je u konstrukciji sadašnjeg proizvodnog programa. Sa svojom 

najnovijom serijom PST softstartera, ABB je napravio znaajan iskorak u tehnologiji. 

Usklaivanjem savremene energetske elektronike 

sa integrisanim kolima i softverom, novi PST 

softstarter, osim nekoliko novih konstrukcijskih 

karakteristika, nudi superiornu elektronsku kontrolu 

struje i napona tokom starta samog motora. 

AC motori, pokretaka snaga industrije, koji se koriste za 

pokretanje ventilatora, drobilica, pumpi, transportnih traka i 

dr, svakodnevno nepotrebno izazivaju neželjene pikove optereenja 

u proizvodnim fabrikama širom sveta. Ovakvi grubi 

startovi izazivaju smetnje na nekoliko naina. Neki od njih su: 

• Elektrini problemi - usled naponskih i strujnih prelaznih 

pojava proisteklih iz direktnog startovanja ili pomou kombinacije 

„zvezda-trougao”. Takve prelazne pojave mogu da 

preopterete mrežu ili izazovu neželjene varijacije napona 

koje bi smetale ostalim ureajima prikljuenim na mrežu 

• Mehaniki problemi - kojima se ceo pogonski mehanizam, 

od motora do pokretanog objekta, izlaže velikim stresovima 

• Operativni problemi - poput naglih poveanja pritisaka 

u cevovodima, ošteenja proizvoda na transportnim 

trakama ili neprijatnih vožnji eskalatorima 

Treba, takoe, imati u vidu i finansijske posledice koje 

su znaajne: svaki tehniki problem i zastoj znai gubitak 

novca, kako zbog popravki tako i zbog smanjenja ili 

potpunog zaustavljanja proizvodnje. 


Jednostavno rešenje za ove probleme 

je instalacija ABB-ovih softstartera tipa 

PSR, PSS ili PST, koji imaju tri razliita 

opsega od 3A do 1810A, sve u zavisnosti 

od potrebe korisnika. Sa ABB-ovim 

softstarterima mogue je glatko pokrenuti 

i zaustaviti motor, svodei mehanike 

i elektrine stresove na minimum. 

Kompaktna serija PSR - za struje od 

3A do 45A! 

Fleksibilna serija PSS - za struje od 

18A do 300A! 

Napredna serija PSR - za struje od 30A 

do 1050A! 

PSR3 ...105 

PSS18/30 ...300/515 

PST30 ... PSTB1050 

– 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– 

– 

 

– 

 

– – 

– – 

Standardno u ponudi 

O Opciono 

– Nije u ponudi 

Mogućnost Field bus komunikacije 

Merenje vremena 

Programabilne funkcije monitoringa kvarova 

Programabilne funkcije signala upozorenja 

PTC ulaz za zaštitu motora 

Zaštita od visokih vrednosti struja 

Zaštita od disbalansa i obrnutog redosleda faza 

Zaštita od ukočenog rotora 

Zaštita tiristora od pregrevanja 

Zaštita motora od pregrevanja 

Panel sa 4 tastera (dostupan i eksterni panel) 

Eksterni panel 

Limitiranje struje 

Direktna veza i „veza u trougao” sa motorom 

LED indikatori 

Ugraden "by-pass" kontaktor (na PSTB) 

Definisanje nagiba „rampe” pri zaletanju i zaustavljanju 

Kontrola momenta 

Analogni izlazi 

PST(B) Softstarter obezbeuje 

napredne funkcije, ukljuujui 

integrisane zaštite motora i 

samog softstartera, programibilne 

signalne releje, eksibilne 

sisteme za komunikaciju i LCD 

displej. Uz veliine od 370A do 

1050A, isporuuje se i kontaktor 

za premošenje, kao 

standardni deo opreme. 

Napredne zaštite: integrisana 

zaštita od preoptereenja motora, 

relej monitor faza, zaštita 

od velikih struja i PTC zaštita. 

Za softstarter, napredna zaštita 

tiristora. 

Fleksibilni bus sistemi komunikacije: 

korišenjem ABB 

dodatnog elementa Field Bus 

Plug (FBP) u svakom trenutku 

možete odluiti koji bus sistem 

da izaberete za komunikaciju. 

LCD diplej: na 14 jezika, poseduje 

sistem menija slian kao 

na vašem mobilnom telefonu, 

sa preprogramiranim aplikacijama. 

Ne može biti jednostavniji 

za setovanje i korišenje. 

Programabilni signalni releji: 

daju vam nekoliko mogunosti 

za signalizaciju upozorenja, 

greški i ostalih dogaaja. 

Kontrola momenta: omoguava 

vam startovanje i zaustavljanje 

motora sa potpuno linearnim ubrzanjem, 

mnogo preciznije nego 

kada se koristi naponska rampa. 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235, 11000 Beograd 

Tel. 011/3094 300, www.abb.rs 


13

predstavljamo 

ELNOS BL 

Blagoja Marjanovia Moše 6 

Novi Beograd 11070 

Tel.: + 381 11 301 6171 

www.elnosbl.com 


predstavljamo 

Tagor electronic d.o.o. 

RELEA ZA SVAKU APLIKACIJU 

Panasonic Electric Works je najbolji izbor za 

kvalitetne elektronske i elektromehanike 

komponente, kao i za rešenja u automatici i 

industrijskim aplikacijama. Predstavljamo program 

elektromehanikih, solid state i fotoMOS 

relea za koje je Panasonic svetski lider na tržištu. 

Danas praktino ne postoji oblast ljudske delatnosti u kojoj 

se ne primenjuju savremena relea – telekomunikacije, 

sistemi za merenje i kontrolu, industrija, sistemi tehnike 

zaštite... Panasonic Electric Works može odgovoriti kako 

jednostavnim tako i najkompleksnijim zahtevima izborom 

iz široke palete so sticiranih, a pri tome ekonominih modela 

relea i ponuditi prikladno rešenje za svaku namenu. 

Sa preko 30 godina iskustva u usavršavanju prekidakih 

tehnologija, Panasonic danas nudi veliki izbor elektromehanikih, 

solid state i fotoMOS relea. Proizvodni program 

obuhvata ultra minijaturna SMD poluprovodnika relea ali 

i robusne, kompaktne industrijske modele. U ponudi se 

nalaze signalna relea male snage, kao i modeli za velike 

struje, ak i do 300A (EV serija automotive relea). Mogunosti 

montaže pokrivaju sve standardne varijante, od montaže 

vijcima do klasine PCB ili SMD tehnologije, što ih 

ini pogodnim za primenu u velikom broju aplikacija. 

Panasonic nastavlja da unapreuje program relea u skladu 

sa svetskim trendovima minijaturizacije i smanjenja potrošnje. 

Tako danas nudi relea i do 40% manjih dimenzija 

od dosadašnjih, pri emu je prekidaki kapacitet uvean 

(CN-H serija) i signalna relea kod kojih je potrošnja smanjena 

gotovo za 30%. Za visokonaponske aplikacije “slim” 

APE relea su unapreena u APF seriju sa još veom pouzdanošu 

i životnim vekom. 

Ukoliko Vaš proizvod zahteva dug vek trajanja, stabilan rad, 

male dimenzije, veliku brzinu prekidanja, onda su svi Vaši 

zahtevi objedinjeni u karakteristikama Panasonic relea. 

grupa signalna relea relea snage relea za auto industriju 

vrsta elektromehanički elektromehanički elektromehanički 

popularni tipovi 

CQ, GN, TQ, TX/TX, 

DE, DSP, JQ, JW, 

TX-TH/TX-TH, DS2Y 

LD, LFG, LZ, PF 

CM, CNH, CP, CT, JJM, CJ 

struja prekidanja (A) min 10μ; max 1, 2, 7.5 5, 6, 8, 10, 16, 22 20NO/10NC, 35NO/20NC 

napon prekidanja DC/AC (V) 

110/125, 220/125, 110/250, 220/400, 230/400, 

220/220, 220/250 230/440, 250/400, 300/400 

16/- 

konekcija 2c 1a, 1a1b, 1c, 2a, 2c 1a, 1c 

grupa VF relea PhotoMOS TM relea Solid State relea 

vrsta elektromehanički fotoMOS Solid State 

popularni tipovi RJ, RS AQY, AQV APT1, AQ 

struja prekidanja (A) DC: 0.3, 0.5 0.08, 0.12, 0.13, 0.2 0.05-0.1, 0.3-1.2, 1-10, 10-40 

napon prekidanja DC/AC (V) 30/- 40, 250, 350, 400 -/600, -/264, 200/250 

konekcija 1c, 2c 1a, 1b, 2a, 2b 1a 

PANASONIC ELECTRIC WORKS 

www.panasonic-electric-works.com 

Distributer za Srbiju:: 

Tagor Electronic d.o.o. 

Detaljnije o ovoj i ostaloj ponudi na adresi: 

www.tagor.rs 

Tel/Fax: 018/ 575 545, 217 125 

E-mail: automatika@tagor.rs 


15

u fokusu 


NA IZLASKU IZ KRIZE...? 

Strunjaci «Business Monitoring International»-a iz Londona su nam specijalno za temu 

ovog broja Industrije dostavili svoju analizu stanja u automobilskoj industriji u svetu i 

posebno u našem regionu, kao i u Srbiji. U toj analizi posmatran je ambijent za poslovanje 

ove grane industrije i njenog tržišta, zatim atraktivnost tržišta ove grane industrije za investitore 

u odnosu na ostale grane industrije u regionu. Ovo jedinstveno ocenjivanje uzima 

u obzir veliinu tržišta, broj vozila u vlasništvu i konkurentnost okruženja. Njihova analiza 

takoe obuhvata budue izglede za rast ove grane industrije, zakonske uslove, mogue 

prepreke za ulazak i druge relevantne aspekte ekonomskog i politikog okruženja. 

Jedna od glavnih atrakcija za investitore je jeftina ali veoma kvalifikovana radna snaga u regionu Centralne i Istone 

Evrope, emu treba dodati, u nekim sluajevima, i izglede za lanstvo u EU. Iako još mogu proi decenije dok 

se zemlje Centralne i Istone Evrope ne približe sadašnjem nivou proizvodnje u automobilskoj industriji zemalja 

Zapadne Evrope, ipak za veinu investitora ostaje kao dominantan razlog za ulaganje relativno mali rizik sa jakim 

izgledima u oblasti rasta potrošnje. Lokalna tržišta verovatno e ostati pod monopolom od strane domaih proizvo- 

aa, naravno, tamo gde takvi postoje. eška podružnica Folksvagena, Škoda Auto, na primer, ima jak uticaj i kontrolu nad 

tržištem eške i Slovake. Isto važi i za Reno u Sloveniji i njegovu ispostavu u Rumuniji, Daiju, za Fiata u Poljskoj i Suzuki 

Motor u Maarskoj. Iako je niži nivo plata napravio ove zemlje privlanim za investitore, u isto vreme niske plate potrošaa 

opredeljuju ih ka kupovini jeftinijih ili polovnih automobila. Proširenje bankarskih kredita je 

deo rešenja za neke od ovih problema, uz osmišljavanje novih naina finansiranja 

potrošaa za ovu vrstu tržišta i odobravanje nižih kamatnih stopa. Ovo je 

od pomoi u akciji smanjenja prosene starosti vozila koja je inae 

visoka u mnogim zemljama centralne i istone Evrope. Glavni 

faktor rizika ogleda se u veim kamatnim stopama, 

koja bi mogle biti primenjene kako bi se ostvarila 

tražena stopa inflacije radi ulaska u evro 

zonu. Na podruju svih zemljama kandidata 

za ulazak EU koje imaju jasan 

cilj da se pridruže evro zoni što 

je pre mogue, ove stope 

kreditiranja e smanjiti 

tražnju i dovesti do 

stagnacije tržišta. 


u fokusu 

Prema rezultatima pregleda jaine 

automobilskih tržišta, koji su nedavno 

napravili strunjaci BMI, Nemaka 

vodi. Ovo mesto Nemaka je preuzela 

od Rusije koja je nakon samo 

jednog zauzimanja liderske pozicije, 

sada pala na tree mesto, zbog 

posustajanja njenog auto tržišta. 

S obzirom na to da je re o zrelom 

tržištu na kome se nalaze a rmisane 

marke, nema puno prostora za 

ulazak novih „igraa” na nemako 

tržište. U pogledu rizika za realizaciju 

povraaja, ovo tržište obeava da 

e biti bez rizika u velikoj meri, zbog 

toga što ima uslove neophodne za 

investicije, kao i prilino stabilno 

tržište. Nepromenjenost rezultata 

na auto tržištu Nemake posmatra 

se kao znaajan napredak u 

pogledu rezultata kontrolisanja 

rizika ekonomskom i politikom 

smislu. Ovo je imalo za posledicu 

poveanje ukupnog rejtinga auto 

tržišta u poslednjem kvartalu 

2009. za 2,7 poena, što je tipino 

za prirodu razvijenog tržišta koje 

je uspelo da ostane relativno jae 

od veine drugih tržišta u regionu. 

Velika Britanija zauzima po ovom 

rejtingu drugo mesto sa rezultatom 

68,9 poena, na koje je došlo sa 

pozicije na kojoj je imalo 64,6 poena u 

pregledu za prethodni kvartal. Uprkos 

svojoj relativno maloj geografskoj 

površini, ovo tržište se pozicioniralo 

kao proizvodni centar Zapadne 

Evrope. Tržište je ostalo omiljen 

izbor za proizvoae automobila 

zbog njegove konkurentske prednosti 

u pogledu proizvodnje. Strunjaci 

BMI uvereni su da tržište Velike 

Britanije ima potencijal za poveanje 

 

 

Ocena stanja uslova poslovanja za Zapadnu, Centralnu i Istonu Evropu 

Granice mogueg 

povraaja 

Tržište 

automobila 

Struktura 

zemlje 

Limiti 

Rizici za ostvarenje 

povraaja 

Rizik 

tržišta 

Rizik 

zemlje 

Rizici 

uopšte 

Rejting 

automobilskog 

tržišta 

Rejting u 

regionu 

Nemaka 66.7 70.9 68.2 75.0 75.8 75.4 70.3 1 

Velika 

Britanija 

55.0 86.2 65.9 70.0 82.1 76.0 68.9 2 

Rusija 83.3 54.5 73.2 62.5 53.5 58.0 68.7 3 

Italija 65 61.1 63.6 67.5 60.4 63.9 63.7 4 

Turska 68.3 45.4 60.3 90.0 41.9 65.9 62.0 5 

Poljska 61.7 58.6 60.6 75.0 53.7 64.3 61.7 6 

Španija 56.7 59.2 57.5 67.5 66.2 66.8 60.3 7 

eška 

Republika 

53.3 68.9 58.8 55.0 61.4 58.2 58.6 8 

Francuska 56.7 44.3 52.3 72.5 63.5 68.0 57.0 9 

Ukrajina 55 44.7 51.4 40.0 39.9 40.0 48.0 10 

Srbija 40 49.1 43.2 70 43.1 56.5 47.2 11 

Maarska 38.3 58.3 45.3 45.0 56.0 50.5 46.9 12 

Slovenija 31.7 50.9 38.4 65.0 67.1 66.0 46.7 13 

Rumunija 41.7 45.0 42.8 55.0 49.6 52.3 45.7 14 

Slovaka 45 26.8 38.6 60.0 57.4 58.7 44.6 15 

Estonija 18.3 50.1 29.4 85.0 65.5 75.2 43.2 16 

Litvanija 26.7 53.0 35.9 50.0 67.9 59.0 42.8 17 

Bugarska 35.0 29.6 33.1 70.0 53.1 61.5 41.7 18 

Hrvatska 25.0 45.6 32.2 55.0 53.8 54.4 38.9 19 

Latvija 20 48.5 30.0 45.0 61.3 53.2 36.9 20 

Objašnjenje: 

Rezultati od 100, gde je 100 najvea vrednost. Rejting Poslovnog okruženja je osnovni. 

Sastoji se od dva pod-rejtinga, „Granice potencijalnog povraaja” i „Rizici za ostvarenje 

povraaja”, sa odnosom 70% prema 30%. Rejting „Limiti” sastoji se od „Tržišta automobila” 

i „Strukture zemlje”, koji imaju odgovarajui odnos od 65% prema 35% i zasnovani su na 

stopi rasta industrije i veliine dinamike („tržišta”) i šireg ekonomskog i socio-demografskog 

okruženja („Zemlja”). Rejting “Rizici” se sastoji od „Rizika tržišta” i „Rizika zemlje”, gde 

svaki ima 50% ueša i zasnovan je na subjektivnoj proceni stanja industrije u zakonskom i 

delu koji se odnosi na njenu konkurentnost („Tržište”) kao i proceni šire izloženosti „Rizicima 

zemlje” („Zemlja”), koji se zasniva na sopstvenom BMI „Rejtingu Rizika Zemlje”. Struktura 

rejtinga obuhvata 14 industrija za koje BMI primenjuje metodologiju „Ocenjivanja Poslovnog 

Okruženja” i napravljen je da omogui klijentima da razmotre svaku procenu pojedinano ili 

kao celinu, izbor koji zavisi od njihove industrijske prisutnosti u svakoj državi. 

Izvor: BMI 


19

u fokusu 


REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR 

GM poslao Hamer u istoriju 

Ameriki proizvoa automobila “Dženeral motors” odluio je da prestane da proizvodi 

brend Hamer nakon što nije uspeo da ga proda jednoj kineskoj kompaniji. 

GM je u oktobru prošle godine saopštio da planira da potpiše ugovor o prodaji 

Hamera kineskoj kompaniji Seuan Tengdžong. Ovim ugovorom kineska kompanija 

je trebalo da stekne 80% udela u brendu, zaštitnom znaku i trgovakom imenu 

Hamer, kao i intelektualna prava neophodna za proizvodnju tog terenskog vozila. 

Ipak, kineska kompanija je saopštila je da se povlai iz posla kupovine Hamera 

od jer nije dobila odobrenje kineskih vlasti. Otpor kineskih regulatora, koji žele 

da prikoe ulaganja u brzo rastuu automobilsku industriju zemlje, stvorio je teškoe 

od samog poetka. Tengdžong u saopštenju navodi da je “razoaran što 

ne može da iskoristi mogunost da pravi privlane, zelenije Hamere za kinesko i 

druga tržišta.” Potpredsednik GM-a Džon Smit kaže da je razoaran zbog toga što 

nee biti sklopljen ugovor, ne navodei detalje. On je rekao da e GM saraivati 

sa zaposlenima i distrubuterima Hamera kako bi na “odgovoran nain” prekinuli 

proces proizvodnje i distribucije. 

Gubitak Renoa - 3,1 milijarda evra 

Kompanija Reno, drugi po veliini francuski proizvoa automobila, objavila je prvi 

gubitak u poslednjih 13 godina u iznosu od 3,1 milijardu evra. Ovaj proizvoa 

automobila je naveo da rezultati pokazuju “pozitivan uticaj” vladinih mera podsticanja 

potražnje za automobilima u drugoj polovini 2009. godine, uz procenu da e 

potražnja za automobila u Evropi u 2010. pasti za deset procenata, zbog ukidanja 

vladinih subvencija u veem broju zapadnih zemalja. Prihod kompanije lane je smanjen 

za 11%, na 33,7 milijardi evra, dok je prot u 2008. bio 571 milion evra. 

Reno je objavio da je njegova prodaja smanjena 3,1%, zahvaljujui stimulativnim 

merama poveanja tražnje koje su pomogle da se ublaži pad prodaje od 17%, zabeležen 

u prvoj polovini prošle godine. Prošle godine je 25-procentni paket akcija 

ruskog Avtovaza doneo francuskom Renou gubitak od 370 miliona evra, ali ako se 

rauna i minus od 117 miliona evra iz 2008. godine, ukupni gubici Renoa od kupovine 

akcija ruskog proizvoaa dostigli su do sada 487 miliona evra. Poetkom 

2008. godine Francuzi su kupili 25% akcija ruskog automobilskog giganta plativši 

oko 660 miliona evra po tada važeem kursu. U vreme globalne nansijske krize 

tržišna vrednost Avtovaza je, meutim, smanjena za više od etiri puta i sada iznosi 

oko 460 miliona evra. Reno je u novembru 2009. pristao da u kapital ruskog proizvoaa 

uloži imovinu u vidu opreme i tehnologije za proizvodnju pet novih modela 

na platformi “reno logana”, vrednu 240 miliona evra. 

kapaciteta posmatrano u dužem 

periodu, i izdvajaju da je ono može 

da apsorbuje nove investicije uz 

veoma nizak nivo rizika. 

Rusija je, dakle, prema ovim 

analizama, pala na tree mesto, 

izgubivši 0,8 poena, uglavnom 

zbog posledica uticaja svetske 

ekonomske krize na ovo inae 

osetljivo tržište. Ipak, zemlja je 

zauzela prvo mesto u delu koji 

pokazuje Limite za potencijalne 

povraaje, zbog veliine svog 

tržišta. Rusija ima koristi od veliine 

svog tržišta, tržišne nezasienosti i 

dobro pozicionirane i integrisane 

industrije. Ipak, ovo tržište pati 

od znaajnih trgovinskih barijera i 

tržišne dominacije domaih marki. 

No, situacija se brzo menja, usled 

postojanja mogunosti lanstva 

u STO i veeg priliva investicija iz 

inostranstva. Kako rusko tržište 

zauzima oko polovine ukupne 

prodaje u regionu Centralne i Istone 

Evrope, na njemu i dalje dominiraju 

vozila proizvedena u Rusiji, dok 

veinu uvoza ine «polovnjaci». Iako 

novi ruski automobili koštaju svega 

petinu od cene jednog stranog 

modela, ukljuujui tu i one domae 

modele koji su napravljeni od 

strane inostranih rmi, kao što je 

GM, rastue bogatstvo opredeljuje 

mnoge potrošae da umesto 

AvtoVAZ-a i drugih domaih marki 

kupe neki od stranih automobila. 

Ovakva situacija je nagnala domae 

proizvoae da sanira svoju poziciju 

sa novim tipovima ija proizvodnja 

se oekuje u narednih nekoliko 

godina. 

Italija sledi Rusiju sa relativno zrelim 

tržištem i dobro uspostavljenim 

proizvodnim markama. Meutim, 

ona gubi poene u pogledu rejtinga 

Strukture Zemlje i Rizika povraaja 

investicija. Bez obzira na to, Vlada 

podržava svoju industriju, koja 

poboljšava poziciju u sagledavanju 

ukupnih rezultata. 

Sledi Poljska, relativno veliki 

proizvoa automobila prema 

istonoevropskim standardima, 

uprkos oštrom padu u prodaji otkako 

je pristupila EU, u maju 2004. 

Karakteriše je da je dominantno 

izvozno orijentisana proizvodna 

baza za komercijalna vozila, van 

Rusije, sa etiri strana proizvoaa 

ija vozila idu uglavnom za izvoz. 

Tržište je ostalo mnogo otpornije na 

uticaj ekonomskog pada, uglavnom 

zbog jake domae tražnje. Ovo je 

rezultiralo ukupnim poveanjem do 

61,7 bodova, u odnosu na 60,9 


u fokusu 

poena u prethodnom kvartalu. 

Iako automobilsko tržište Španije 

slovi kao razvijeno, ono je pretrpelo 

jedan od najgorih udaraca 

ekonomske krize posmatrajui 

sva zapadnoevropska tržišta. 

Ipak, prema najnovijoj analizi koju 

su napravili strunjaci BMI, ovo 

tržište je u celini popravilo svoj 

rezultat u poslednjem kvartalu, 

dostižui 60,3 poena u odnosu 

na 55,8 iz prethodnog kvartala. 

Poboljšanje uglavnom dolazi 

usled poveane granice mogueg 

povraaja investicija a na osnovu 

poboljšane ocene rizika zemlje. 

Tokom osamdesetih godina prošlog 

veka, ovo tržište se dokazalo 

kao jedno od najkonkurentnijih u 

pogledu automobilske proizvodnje, 

naroito nakon ulaska u EU, 1986. 

Meutim, ova pozicija je oborena 

otkako su proizvoai uvideli da 

im je jeftinije angažovati radnu 

snagu na sklapanju svojih modela 

u postrojenjima zemalja Istone 

Evrope. 

Španija ima nizak nivo u 

pogledu privatnih automobila 

zbog stagnacije tržišta. Takoe, 

zakonski uslovi poslovanja znatno 

su poboljšani, oigledno zbog 

vladine podrške industriji i njenim 

partnerima tokom ove krize. 

eška sledi Španiju sa ukupnom 

ocenom od 58,6 poena dostignutih 

u poslednjem kvartalu 2009. 

Ova zemlja je dostigla visok rast 

obima proizvodnje, sa porastom 

proizvodnje nove eške fabrike 

automobila «Toyota Peugeot 

Citroen» (TPCA) u blizini Kolina, kao 

i iz postrojenja «Škoda Auto». 

U meuvremenu, «Hyundai» je u 

procesu otvaranja fabrike u ovoj 

zemlji, što e još više uticati na 

rast izvoza. Kao takva, eška 

Republika beleži dobre rezultate 

ocene u delu koji se odnosi na 

«Limite za Potencijalni povraaj 

investicija». Njen uinak u delu 

rizika za realizaciju potencijalnih 

povraaja je takoe visok, uz 

postojanje relativno niskog tržišnog 

rizika. Ovo je posledica postojanja 

podsticajnih zakonskih uslova i 

unapreene atmosfere tržišne 

konkurencije kako se dominantna 

pozicija «Škode» smanjuje na 

tržištu. 

Francuska zauzima deveto mesto, 

izgubivši poene u delu koji se odnosi 

na Strukturu Zemlje, što je rezultiralo 

niskim limitima mogueg povraaja 

novih investicija. Tržište je prilino 

dobro razvijeno i predstavlja težak 

Folksvagen siguran za radnike uz rast prometa 

Najvei evropski proizvoa automobila, Folksvagen, garantuje siguran posao 

svojim zaposlenima u nemakim fabrikama do 2014. godine. Nemaka kompanija 

je objavila da je postigla dogovor sa sindikatima kojim se garantuje 

posao za 100.000 radnika u Nemakoj do kraja 2014. godine, tri godine duže 

nego što je ranije obeano. Sporazum se odnosi na radnika zaposlene u Folksvagenovim 

fabrikama i nansijskim odeljenjima, kojima je posao prethodno 

bio garantovan do 2011. godine. Kompanija je takoe obeala da e godišnje 

zapošljavati 1.400 pripravnika u pogonima širom Nemake. 

Zvaninici sindikata IG Metal, koji su bili ukljueni u pregovore, u posebnom 

saopštenju su istakli da radnici sada imaju bezbedan posao, da su motivisani 

i da su spremni da doprinesu poveanju produktivnosti. 

VW, koji zapošljava bezmalo 370 hiljada radnika u svetu, poetkom februara 

je objavio plan da do 2018. godine dostigne godišnji promet od deset miliona 

vozila, ime bi oslabljenu japansku Tojotu istisnuo s pozicije najveeg svetskog 

prodavca vozila. Nemaki automobilski gigant nastoji da do 2018. godine 

dostigne lidersku globalnu poziciju u automobilskoj industriji, saopštila je 

grupacija koja je vlasnik i robnih marki luksuznih sportskih vozila Lamborgini 

i Bugati, kojima bi od 2011. godine trebalo da prikljui i Porše. Prošle godine 

je cela grupacija prodala rekordnih 6,29 miliona vozila, što joj je na svetskom 

automobilskom tržištu obezbedilo udeo od 11,4 procenata. 

U skladu sa planom i informacija da je Folksvagen u januaru 2010. isporuio na 

tržište 538.500 vozila, što je za 41 odsto više nego u istom mesecu lane. Rastu 

prodaje su doprinele sve marke u okviru grupacije, ali je kompanija ipak upozorila 

da e, uprkos dobrim januarskim rezultatima, ova godina biti teška, uglavnom 

zbog toga što je veina zemalja ukinula prodaju vozila po principu zamene “staro 

za novo”. Prodaja glavnih marki VW poveana je za 46%, na 359.300 vozila, 

uglavnom zahvaljujui interesovanju kupaca za modele “golf” i “polo”. 

eška Škoda, koja je u stoprocentnom vlasništvu Folksvagena, prodala je 54.100 

automobila, 55% više nego lane, a rastu je najviše doprinela velika tražnja za automobilima 

te marke u Kini. Prodaja španskog Seata poveana je za 23 odsto, 

na 24.300 vozila. “Situacija na inostranim tržištima automobila ostaje napeta”, 

naveo je u izveštaju o poslovanju direktor prodaje VW Kristijan Klinger. 

FAP traži izuzee od “euro 5” standarda 

Pribojska fabrika FAP je zatražila da dve godine bude osloboena primene odluke 

o obaveznoj ugradnji motora sa “euro 5” standardima. U protivnom, navode u 

toj kompaniji, dovela bi se u pitanje realizacija dogovora sa kineskim partnerom 

“Dong Feng” koji bi trebalo da u ovoj i narednim godinama preporodi zamrlu 

proizvodnju kamiona u Priboju. Naime, kineski partner FAP-a nema motore sa 

“euro 5” standardima, a od oktobra prošle godine u Srbiji je obavezna ugradnja 

tih motora. 

Mirko Stojovi, generalni direktor FAP-a, kaže da bi sklapanje vozila “Dong Feng” 

moglo da pone sredinom godine, “ako naiemo na razumevanje u pogledu standardizacije 

motora koje bi ugraivali. Intenzivno razgovaramo sa kineskom rmom 

o montaži šest tipova kamiona”, dodao je Stojovi. On je rekao i da se FAP 

suoava s teškoama u proizvodnji vozila uz subvencije vlade, po nižim cenama i 

kamatama i po principu zamene “staro za novo”. 

U FAP-u navode da je do 

sada isporueno petnaestak 

teških kamiona, 

uglavnom preduzeima 

za puteve u Srbiji. Na proizvodnim 

linijama je oko 

150 kamiona, ali za njihov 

završetak nedostaju sredstva, 

pa se u FAP-u nadaju 

da e sa najavljenim bržim 

odobravanjem bankarskih 

kredita biti ubrzana 

i isporuka vozila po planu 

Ministarstva ekonomije i 

regionalnog razvoja. 

REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR PLUS REFLEKTOR PLUS 


23

u fokusu 



Otpuštanja u eškoj autoindustriji 

Prošle godine u automobilskoj industriji 

u eškoj bez posla je ostalo 

14.000 ljudi i to uglavnom u prvoj 

polovini te krizne godine. Kako je saopštilo 

Udruženje automobilske industrije 

eške, u prvom polugou su 

zaposleni u toj grani dobijali i manje 

plate, za 1,5%, dok se u drugoj polovini 

situacija popravila. Posao je od 

jula do kraja 2009. godine izgubilo 

svega 700 stalno zaposlenih, a plate 

za celu godinu su ipak porasle za 

0,7% i prosena mesena plata bila 

je 1.042 evra. I prošle godine proizvodnja 

motornih vozila u eškoj zabeležila 

je rast, doduše manji nego 

prethodnih godina, svega 2,85%. 

Proizvedeno je 975.111 vozila od 

ega 970.410 putnikih automobila. 

Opel zapošljava 700 ljudi u Poljskoj 

Kompanija Opel, evropska lijala 

amerikog “Dženeral motorsa”, 

otvorie ove godine do 700 radnih 

mesta u fabrici u Gljivicama na jugu 

Poljske. “To se ve dugo planira i 

itav posao e krenuti do sredine 

godine,” kaže zvanini predstavnik 

Opela Ulrih Veber i dodaje da bi ta 

odluka trebalo da pomogne GM-u 

da obezbedi kredite vredne milijarde 

evra, u nastojanjima da Opel ponovo 

pone da posluje sa pro tom. Opel 

je poetkom februara saopštio da 

e uložiti 11 milijardi evra “u novu 

proizvodnu ofanzivu” u narednih pet 

godina. Ulaganja u fabriku u Gljivicama 

su deo plana da Opel u naredne 

dve godine stabilizuje poslovanje. 

Fabrika u Gljivicama sada zapošljava 

2.500 radnika, 500 manje nego 

godinu ranije. Zbog recesije, proizvodnja 

u tom pogonu smanjena je 

43,5%, na 96.000 vozila u 2009, 

sa 171.640 u 2008. GM, nekada 

najvei proizvoa vozila na svetu, u 

okviru plana restrukturisanja GM je 

najavio ukidanje 8.300, od ukupno 

50 hiljada radnih mesta u evropskim 

pogonima i odluio da zatvori fabriku 

u Antverpenu, u Belgiji. 

izazov za ulazak novih rmi, uglavnom 

zbog svoje reputacije opredeljenosti 

za primenu tehnologije e kasnijeg 

goriva. I Reno i PSA Peugeot Citroen 

uinili su napretke u pravcu razvoja 

tehnologija proizvodnje vozila koja su 

ekološki prihvatljiva što ostavlja malo 

prostora za ostalu konkurenciju. 

Ipak, strunjaci BMI su primetili 

poboljšanje u delu koji se odnosi na 

proizvodni ambijent što je dovelo do 

poboljšanja ukupnog rezultata na 57 

poena ovom kvartalu, u poreenju sa 

55,1 u prethodnom kvartalu. 

Uprkos tome što predstavlja najveu 

proizvodnu bazu posle Rusije, Ukrajina 

ipak zauzima 10. mesto. Znaajni 

faktori rizika smanjuju rezultat 

ovog tržišta, pre svega korupcija, 

birokratija, i nedostatak kontinuiteta 

politike vlade što negativno utie na 

rezultat u delu «Struktura Zemlje». 

Kao dodatak ovim neprilikama, 

ekonomski pad je još više poveao 

ove rizike, što je dovelo do ukupne 

ocene od 48,0 poena, manje od 51,1 

poena zabeleženih u prethodnom 

kvartalu. Ukrajinski i ruski proizvoai 

e kasno kontrolišu tržište, iako je 

nekadašnji status gotovo sigurnog 

pristupanja STO obeavao da e 

poveati konkurenciju sa ukidanjem 

trgovinskih barijera. 

Na 11. mestu je Srbija. Njen 

automobilski sektor krenuo je u 

rikverc usled delovanja ekonomske 

krize, da ne pominjemo i razaranje 

proizvodnih kapaciteta u toku 

vojnog sukoba u regionu, ukljuujui 

i NATO bombardovanje, sankcije, 

nezavisnosti Crne Gore, kao i 

vojnu okupaciju i nezavisnost 

Kosova, srpske južne pokrajine. 

Zaustavljena proizvodna osnova, 

stagnacija ekonomskog razvoja, 

siromaštvo u porastu, sve su to 

faktori koji ograniavaju potencijal 

za poveanje kupovine automobila. 

Trgovinske barijere takoe utiu na 

izostajanje tržišne konkurencije. 

Meutim, vea politika i ekonomska 

stabilnost podstakla je obnavljanje 

interesovanja za ovaj deo regiona, 

uz verovatno podizanje proizvodnje 

domae fabrike «Zastava automobili» 

u narednih nekoliko godina usled 

njene kupovine od strane Fijata. 

Maarska je pojaala svoju poziciju 

za pet mesta, došavši na 12. mesto 

u analizi poslednjeg kvartala. Svoju 

ukupnu ocenu poboljšala je od 44,7 

na 46,9 poena. Audi i Suzuki Motor 

se oslanjaju na ovo tržište kao svoju 

proizvodnu bazu, što ini da se ova 

zemlja relativno dobro kotira u odnosu 

na veliinu svog autoindustrijskog 

sektora. Ukupna veliina ove grane 

industrije je umerena sa sadašnjom 

godišnjom proizvodnjom od oko 

150.000 kompletno sastavljenih 

jedinica. Kljuni proizvoai takoe su 

u znaajnoj meri izvozno orijentisani, 

jer se oko polovine svih njenih 

jedinica isporuuje inostranstvu. 

Nivo vlasnika automobila stoji na oko 

34% od ukupnog broja stanovništva, 

što ostavlja prostora za proširenje 

obima u pogledu domae prodaje 

posmatrano dugorono. Suzuki je 

dominantna marka na tržištu, ali pad 

prodaje daje prostora za poveanjem 

konkurencije. 

Sledea na ovoj rang listi je Slovenija, 

koja je poboljšala svoju poziciju 

za dva mesta ostvarujui ukupni 

rezultat od 46,7 poena, u odnosu na 

45,1 poena iz prethodnog kvartala. 

Kao nacija rastue proizvodnje 

automobila, za svoju veliinu 

Slovenija se dobro kotira. Stopa 

vlasništva automobila u saglasnosti je 

sa mnogim mnogim zemljama Zapadne 

Evrope i ima najviši nivo proizvodnje 

po glavi stanovnika u Evropi. Meutim, 

njeno malobrojno stanovništvo 

ograniava mogunosti za rast, dok, 

istovremeno, Reno ima nenarušivu 

poziciju na tržištu, što smanjuje prostor 

za konkurenciju. Uprkos svom relativno 

niskom politikom riziku i podsticajne 

zakonske infrastrukture, rezultat u delu 

«Struktura Zemlje» zaostaje zbog broja 

stanovnika, što naravno ograniava 

opcije dugoronog rasta. 

Rumunija zauzima 14. mesto, posle 

gubitka bodova i na limitima za 

potencijalni povraak investicija i 

na rizicima za realizaciju povraaja 

investiranog. Tržište je postao glavna 

investiciona destinacija za velike 

rme zbog niske cene radne snage, 

integrisane industrije, kao i poboljšane 

regulatorne strukture sa pristupanjem 

EU. Oblasti od posebne slabosti, 

meutim, nalaze se u konkurentnom 

okruženju i relativno visokom nivou 

ekonomskog rizika. 

Na 15. mestu je Slovaka koja je viena 

kao centar automobilske industrije u 

regionu zahvaljujui ulaganjima u nove 

pogone kompanija VW, Kia Motors i 

PSA Peugeot Citroen. Niske plate, niski 

porezi, uz rastuu proizvodnu bazu, 

omoguili kao faktori da Slovaka 

pobedi Poljsku i ešku u pogledu 

obezbeenja velikih investicija u ovu 

granu industrije. Takoe, ova zemlja 

ima koristi i od relativno atraktivnog 

regulatornog ambijenta, jake 

ekonomske infrastrukture i politike 

stabilnosti. Meutim, ona ima relativno 

malo tržište i nisku stopu vlasnika vozila, 


• DIZEL I GASNI MOTORI (prodaja i servis) 

• INDUSTRIJSKA ZAMENA MOTORA 

• ORIGINALNI REZERVNI DELOVI 

• FILTERI I ULJE 

• SERTIFIKOVAN SERVIS - 24h dostupan 

tel: + 381 11 314 9071 

fax: + 381 11 314 9127 

0-24h + 381 63 104 15 13 

www.cummins.rs

• DIZEL I GASNI GENERATOR SETOVI (prodaja i servis) 

• IZNAJMLJIVANJE DIZEL GENERATOR SETOVA 

• ORIGINALNI REZERVNI DELOVI 

• FILTERI I ULJE 

• SERTIFIKOVAN SERVIS - 24h dostupan 

tel: + 381 11 314 9071 

fax: + 381 11 314 9127 

0-24h + 381 63 104 15 13 

www.cummins.rs

u fokusu 


Krajsler za novog u - 550 miliona $ 

Amerika auto grupacija Krajsler, koju kontroliše italijanski Fijat, uložie 

550 miliona dolara u izradu automobila “ jat 500” u njihovoj fabrici u 

Meksiku. Izvršni direktor Fijata Sero Markione, koji se istovremeno nalazi 

i na elu grupe Krajsler, najavio je da e kompanija poeti da proizvodi 

mini Fijatove automobile u decembru za tržišta SAD i Južne Amerike. 

Predsednik Meksika Felipe Kalderon naglasio je da e Krajsler proizvoditi 

izmeu sto i 130 hiljada vozila u meksikoj fabrici, koja e indirektno 

obezbeivati još 1.200 radnih mesta. 

Krajsler je objavio da e vlada Meksika odobriti 400 miliona dolara za 

ostvarenje tog projekta, uglavnom u vidu kredita. Krajsler u fabrici u Toluki, 

sa dve hiljade radnika, izrauje modele “PT kruzer” sedan i “dodž 

džerni”, a kompanija poseduje i fabriku za montažu kamiona u Saltilji, na 

severu Meksika. 

Poetkom juna 2009. saopšteno je da su Fijat, Krajsler i predstavnici 

amerike administracije postigli dogovor o preuzimanju nansijski zdrave 

Krajslerove proizvodnje, da je osnovana nova kompanija i da su time 

stvoreni uslovi da posrnuli auto-gigant izae iz sudske zaštite od bankrota. 

Ta italijanska kompanija ima odrešene ruke da preuzme i do 35% 

vlasništva nad Krajslerom ukoliko za tu ameriku kompaniju izrade jedan 

model automobila maksimalne potrošnje 5,81 litar na 100 kilometara. 

Korejci preuzimaju Zastava elektro 

Južnokorejska kompanija za proizvodnju autodelova Jura do kraja marta bi 

trebalo da preuzme fabriku “Zastava elektro“ iz Rae, najavio je Mlaan 

Dinki. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlaan Dinki je 

rekao da Jura, koja je dobavlja južnokorejskih proizvoaa automobila 

Kia, Daevu i Hjundai, želi da zapone proizvodnju u Srbiji u junu. “Kompanija 

Jura je zainteresovana da investira u proizvodnju kablova za automobile 

i itava proizvodnja bi se izvozila. Ta južnokorejska kompanija, koja ima isti 

proizvodni program kao ’Zastava elektro’, planira da u prvoj godini uposli 

hiljadu radnika”, kazao je Dinki. 

Predstavnici južnokorejske kompanije, kazao je ministar ekonomije, posetili 

su Srbiju više puta i videli uspešne primere poslovanja auto delovima 

kao što su Leoni iz Prokuplja i nemaki Drekslermajer. Dinki je naveo i 

da su investitori iz Južne Koreje obišli nekoliko lokacija za smeštanje proizvodnje, 

a da su prednost dali Rai zbog blizine autoputa i dobrih uslova u 

fabrici “Zastava elektro“. 

što zajedno smanjuje rezultat, iako e 

se ti faktori poboljšati u narednih pet 

godina. 

Baltike države uživaju stanje 

relativno otvorenih ekonomija i visoko 

konkurentnih tržišta sa poveanjem 

konsolidacije meudržavnog trgovanja 

sve do 2007. Meutim, globalni 

ekonomski pad nainio je pustoš u 

regionu pa se ova tržišta suoavaju 

sa teškim problemima likvidnosti 

koje prati akumulacija duga visokog 

nivoa nainjenog tokom godina 

ekonomskog buma. Ovaj region je 

najgore pogoen u Evropi, uz malo 

šanse za kompletnim oporavkom 

pre 2011. Na automobilskom tržištu, 

glavne razlike izmeu zemalja ovog 

regiona javljaju se u pogledu veliine 

tržišta i stope vlasništva vozila, gde je 

Estonija najvee tržište i sa najvišom 

stopom. Iako su sva tržišta slabo 

pogoena krizom, Estonija je izgleda 

relativno bolje pozicionirano tržište, 

koju sledi Litvanija. Pad poverenja u 

tržište u regionu realno je smanjilo 

ocene za tri tržišta, po kojima je 

Latvija na poslednjem mestu od svih 

zemalja ovog regiona. Iako su sve 

tri zemlje domaini proizvoaima 

delova nijedna nema svoje pogone za 

sklapanje vozila, što dalje ruši njihove 

pozicije i ocene u delu «Limiti za 

Potencijalni Povraaj investiroanog». 

Na 18. i 19. mestu nalaze se 

Bugarska i Hrvatska. Bugarska ima 

najnižu stopu vlasnika vozila u EU. Ova 

situacija e se verovatno promeniti, 

zahvaljujui rastu prihoda što dalje 

vodi do brzog rasta prodaje i visoko 

konkurentnog tržišta bez dominantne 

marke. Stunjaci BMI oekuju rast 

ovog tržišta na rang listi u narednim 

godinama, što kao trend može imati 

velikog podsticaja, ako proizvoa 

prebaci proces sklapanja vozila u ovu 

zemlju. 

U meuvremenu, poslovni ambijent u 

Hrvatskoj je izrazito konkurentan, što 

znai da je otvoren za nove igrae. Ova 

zemlja ima malo nade za podizanje 

svoje pozicije ukoliko prihod po glavi 

stanovnika ne bude u porastu i tako 

stvarao osnovu za poveanje broja 

novih vlasnika vozila. 

rubrika realizovana u saradnji 

sa «Business Monitoring 

International» iz Londona 

(www.businessmonitor.com) i 

www.marbleteam.rs 


27

u fokusu 

Vitro Group 

EKIPA TALIČNIH... 

Kada je zapoinjao priu pod naslovom “Vitro Group” pre nekoliko godina, Dragoljub Leki, 

predsednik kompanije je izjavio, izmeu ostalog da je “odluilo da postavi Citroen na mesto 

koje mu pripada na našem tržištu, na mesto koje je ova kompanija ve ostvarila u Sloveniji, 

Hrvatskoj i Makedoniji”... Sada, posle ovih godina “vožnje” Citroenom po domaem tržištu, o 

steenom iskustvu, o auto industriji, o potencijalima tržišta, ali i krizi za koju sve više govore 

da nas napušta, za ovaj broj Industrije govori Dragoljub Leki, prvi ovek “Vitro Group”-e. 

On sam, ali i uz saradnju ekipe koju je odabrao, 

tvrdi da ima sreu da kad krene u neki posao 

u oblasti auto biznisa, te firme procvetaju. 

Bukvalno! Evo i argumenata: 

Dragoljub Leki: U svoje vreme kad smo radili Pežo i kad smo 

potpisali ugovor rekao sam im da ima nekoliko pravila, u vezi sa 

Pežoom. Jedno je da im potpišu ugovor s nama, da e njima 

krenuti. Oni su se smejali, ali istina je da su tada napravili 206, 

kao dobar model. I krenulo im je s njim, proizvodnja je rasla... 

Nešto slino se dešava i sa Citroenom. Otkad smo potpisali, pre 

pet godina, ugovor sa Citroenom, oni prave sve bolja i bolja kola. 

Prema nekim istraživanjima koja rade, pokazuje se da se ljudi 

odluuju za neki auto najpre vizuelno. Iako je na Sajmu automobila 

prodato nekih stotinak naših automobila, niko od kupaca 

nije otvorio haubu od motora, što bih ja kao prodavac automobila 

uvek pokazao, nego svi gledaju unutra, ruke, satove, spoljašnji 

izgled, niko motor. To zaista dokazuje da se ljudi odluuju 

za kupovinu na osnovu tog vizuelnog utiska, efekta koji postiže 

izgled jednog automobila. 

A Citroen pravi sve bolje i bolje, sve lepše i lepše automobile. 

Kao i ovaj poslednji, C3, koji smo prikazali na ovogodišnjem 

beogradskom Sajmu automobila, i za koji mislim da e biti auto 

godine u Evropi, ne samo kod nas nego i svuda, jer su pogodili 

model. To je auto na kome emo i posebno raditi, jer treba da 

živimo od tog modela narednih sedam, osam godina. 

privrede Francuske. Pitao sam ih da li imaju neki budžet i za 

svoje dilere, jer smo i mi deo te prie. Oni nam daju podršku, ne 

kroz cenu vozila, nego na druge naine, na primer, kroz marketing, 

tako da ta cena bude niža i onda mi taj novac ne uzimamo 

nego prosleujemo krajnjem korisniku da bi prodali nešto i da 

bi bili prisutni na tržištu. Mislim da to svi rade a pitanje je ko ima 

koliko zaliha i ko ima podršku države da to može da radi. Postoji 

granica svemu pa i tome, ne može se ii u beskraj. 

Mislim da smo što se tie cena dotakli krajnji nivo, iako kupci 

smatraju da e cene biti još niže. Ipak, cene nee biti niže od 

ovih sada, jer za to nema razloga. U protivnom, neemo se baviti 

ovim poslom, jer gubitke ne možete da proizvodite. A to su sve 

Koliko košta kilo automobila... 

Još nešto primeujem. Skrauje se rok izbacivanja novih modela. 

S tom praksom su nekad krenuli Japanci, ak su to doveli do 

besmisla - tolika poplava tih novih modela. Ali, sad se ponovo 

to dešava, kod evropskih proizvoaa, Ford, Folksvagen, pa i 

Citroen, skrauju rok života nekih modela izbacivanjem novih. 

Na to je uticala i kriza. Svi su videli koliko loše iskustvo je imao 

Dženeral Motors, koji kad je jednom izgubio svoj udeo na tržištu, 

nikad se više nije vratio. I ja vidim da je poslovna politika svih 

auto kua i tih velikih proizvoaa, da prave gubitke ali se trude 

da zadrže taj svoj udeo i mesto na tržištu. 

U ovakvim otežanim uslovima za poslovanje, mi tražimo pomo 

fabrike. Znam da su oni, kao grupacija, uzeli od države kredit od 

3 milijarde evra na pet godina, a Citroen je jedan veliki zamajac 

DRAGOLJUB LEKI, GENERALNI DIREKTOR VITRO GROUP 


u u fokusu 

egzaktne stvari. Uzmite koliko košta kilo aluminijuma, kilogram 

gvoža, stakla. Jedan auto ima oko hiljadu kilograma i ako se 

sad prodaje za deset hiljada evra, a u tome su dažbine jedno tri 

hiljade, pa neki dodatni troškovi poput transporta još nekih 500 

do 600 evra, izae da je jedan kilogram nekog automobila - 6 

evra! U tu raunicu uvrstite i cenu plastike, pa bankarski deo, 

itd, mislim da je sadašnja cena baš na granici ili ak ispod granice, 

i da fabrike to dotiraju. 

O potencijalu tržišta u Srbiji... 

Kada smo pravili svojevremeno biznis planove, oni su bili realni 

za Srbiju. Mi sigurno imamo vozni park od nekih milion i po 

vozila prosene starosti, kako kažu, 12.5 godina. A mislim da 

je i stariji... To znai da kada bi prodavali 100.000 automobila 

godišnje, opet bi onaj prvi posle 12.5 godina bio star upravo 

toliko. I to jeste pokazatelj da ovo tržište ima potencijal. kada 

smo pravili ovu zgradu Vitro Grupe, rekli smo u svom biznis planu 

da emo prvo prodati 3.000, pa 4.500, pa 6.000, i išli smo 

do tih famoznih 100.000 vozila. Iako se u zemljama u okruženju 

slinim nama, kao što je Maarska, prodavalo i do 160.000. A 

u Sloveniji sa 2.5 miliona stanovnika prodavalo se 90.000 vozila 

godišnje. U Hrvatskoj sa 4.5 miliona stanovnika, godišnje je 

prodato 80.000. A mi sa Kosovom, jer je naša firma zadužena 

za Citroen i na Kosovu, imamo tržište od 10 miliona, trebalo bi 

da prodajemo 180.000 vozila godišnje. 

Mi nikada nismo dostigli 100.000, ve 54, 55.000 u 2008. 

godini, a onda je prodaja poela da pada posle neodgovornih 

izjava nekih ministara da e carina biti manja. Od tog dana, 

prodaja je pala drastino! Prošle godine je prodato oko 44.000 

u okviru kojih je Fiat imao ueše od nekih 18.000, tako da je 

realna prodaja svih ostalih marki oko 26.000. I to je veliki pad 

sa prethodnih 55.000. Jako veliki pad... Tržište je zabeležilo 

pad od preko 66%. Pri tom, kažem vam, potencijal je 100.000! 

...i o štednji, 

Ne samo kriza, nego i mnoge neprimerene izjave, ak i mediji 

imali su uticaja... Neko je rekao da su mediji sami sebi pucali u 

nogu veliajui krizu koja dolazi i sve ostalo. Mislim da je kriza 

zapravo kod nas u glavama! Mi u Srbiji nismo imali neki veliki 

standard, nismo prodali na primer 300.000 automobila godišnje, 

pa su se ljudi otvarali. Nego, po mom mišljenju, tih 50.000 

je ispod nekih potencijala koje Srbija treba da ima. 

A onda je vlada rekla da nijedno javno preduzee, komunalno 

nee kupiti ni jedan auto, zbog smanjenja troškova. Auto nije 

luksuz za npr. poštu, distribuciju, vodovod. Prošle godine nije 

bio ni jedan tender u ovim firmama. A mislim da su slupali najmanje 

20 automobila prošle godine, pa im je zatim zastarelo 

tehnološki ko zna koliko, tako da ako ove godine ne budu kupili, 

sledee ih sigurno eka dramatino velika nabavka. Znai, 

devastiraju se i ti vozni parkovi... 

Zato sam i pristalica stava da pre nego što neko sa bilo koje 

odgovorne funkcije kaže nešto, da razmisli prethodno o tome 

i da ne pravi paniku! Kad, na primer, pošta kupi vozila, ona su 

ocarinjena, plaen je PDV, što znai da se vraa deo novca 

državi. Sada je taj ciklus prekinut. I kad neko kaže “Nemojte 

da kupujete!”, mora da rauna da od tog dana da nee dobiti 

porez, da nee dobiti prihod ni kroz cenu goriva (koja stalno 

raste, a imamo najskuplje gorivo i u toj ceni goriva su, opet, 

najvee dažbine!). Na taj nain, tom odlukom, odriu se mnogih 

prihoda, a kažu da se budžet ne puni dovoljno. Znai, sve te 

akcije se ne osmišljavaju dovoljno. 

Francuska je prošle godine prodala u svojoj zemlji više od 

200.000 vozila i to je bila rekordna godina. Nemaka je u 

2009. prodala 600.000 vozila, više nego ikad u istoriji prodaje 

automobila. A to je bila godina krize! Kako? Tako što je država 

dotirala prvo po kubikaži, drugo po izduvnim gasovima, tree po 

osnovu zamene starih automobila za nove. A Nemci imaju svest 

o državi i oni su to radili masovno. Pritom, Daija je u svemu 

tome prošla izuzetno dobro, jer su mnogi kupili po ceni od svega 

4.500 evra, kad su se odbile sve te dotacije od države. 

...uz pitanje šta Srbija treba da radi? 

Ja sam na osnovu toga uputio pismo Predsedniku Vlade 

Srbije i probao sam da doem do ministra ekonomije i da 

im predložim da pošto predsednik Tadi ima dobar odnos sa 

Predsednikom Francuske Sarkozijem, da se to iskoristi i da 

im se napomene da kod nas postoje Reno, Pežo i Citroen, i da 

te dotacije delom odobre i usmere ka nama, za svaki prodati 

Reno, Pežo ili Citroen, u Srbiji. Istovremeno, ta vozila e ui u 

zemlju po nižoj ceni, obnovie se istovremeno vozni park, platiemo 

carinu i porez... Ista pria je i za Kancelarku Nemake, 

Angelu Merkel, da se za svaki prodati Audi, Folksvagen i 

Ford u Srbiji odobri dotacija. Nema razloga da to ne bude i za 

Srbiju, jer se na taj nain pomaže i nemaka privreda. A to ne 

bi bilo zaduženje države, mi bismo došli do novih automobila, 

kupljenih jeftinije i okretao bi se ceo taj ciklus. 

Što se tie Zastave, ja sam bio svojevremeno ukljuen u 

pregovore kada je Pežo bio zainteresovan, samo zato što 

nije imao nijednu fabriku u Istonoj Evropi. To je bio jedini 

razlog. Neposlovnošu naših ljudi koji su tada vodili pregovore, 

taj ugovor nije potpisan. Pežo je otišao u ešku, gde 

se sada proizvode Aygo, 107 i C1. A to bi se danas proizvodilo 

u Srbiji, mi bismo izvozili nekih 300.000 komada, 

A proizvodili bi ih sve više i više jer taj auto izbacuje manje 

od 100 g ugljen-dioksida. Tada smo ispustili priliku za 

Zastavu, sada se nešto pokree, a da se istovremeno ne 

razmišlja o uvoznicima. Mi smo, kao uvoznici, po broju zaposlenih 

i po broju ljudi koji rade u mreži jedno tri puta vei od 

Zastave, sa svim kooperantima. Moja mreža, tu je BMW, 

Audi, i vidite koliko tu ljudi zapravo radi, i koliko se plaaju 

porezi, carine... Uostalom, i ovaj objekat “Vitro Group”-e, 

napravljen je u Beogradu, plaene su komunalije gradu, 

radile su objekat srpske firme, i, na kraju, srpska firma je 

vlasnik. Razmišljamo i o otvaranju objekta u Subotici, gde 

emo zaposliti takoe domae ljude. 

Ovde je važno pitanje strategije, šta Srbija treba da radi. Da 

li je to automobilska ili neka druga industrija. Autoindustrija 

u svetu je definitivno u krizi. U Italiji se zatvara šest fabrika, 

pa zašto bi sada neko otvarao sedmu, u Srbiji?! Ja znam i 

svestan sam injenice da Srbija ne treba samo da kupuje i 

da prodaje, ve treba i da proizvodi... 


29

u fokusu 

Vitro Group 

Kupovna mo “pod runom” 

Industrija: Prošla kriza ili ne, osnovni problem i za Vas i za sve 

industrijske proizvoae koji zavise od tržišta jeste kupovna 

mo. Imali smo prilike da ujemo ocene poetkom ove godine 

u kojim sve pravcima e se kretati auto-tržište kod nas. Kakve 

su one sada, posmatrane iz ugla “Vitro Group”-e, pogotovo u 

domenu intencija države da odgovarajuim ve preduzetim 

potezima pomogne domaeg 

jedinog proizvoaa, ali i same 

osiromašene kupce? Kakav je 

odgovor u Citroenu, odnosno u 

“Vitro Group”-i na ove poteze? 

Leki: Ova godina je poela sa 

veim interesovanjem kupaca, 

nego prošla. Valjda smo prošle 

godine bili uplašeni time što 

dolazi kriza, pa smo svi “povukli 

runu”, stali i niko nije ništa 

kupio. Na primer, firme su kupile 

svega 20% od dostavnog 

programa, u odnosu na godinu 

pre toga, što je bio veliki znak 

da su svi u problemu. A graani 

su poeli da kupuju kola u toku 

godine i to vozila do 10.000 

evra. Onda se pojavio Fiat sa 

svojom ponudom, sa subvencijom 

države i sa 4.5% kamate 

kredita. No, mislim da su se ve 

istrošili ti koji su hteli da kupe 

pod tim uslovima i da je to završena 

pria. 

U meuvremenu, pojavilo se 

puno vozila koja su i jeftinija i 

bolja. Mi imamo taj C3, stari 

model koji je prodavan za ispod 

9.000 evra i koji je u startu imao 

i klimu i maglenke i dosta više 

opreme koja kad se sva stavi 

na onaj Fiat, ispada da smo mi 

jeftiniji. I pored tih subvencija 

države i svega ostalog. Tako 

da mislim da je ta pria oko 

interesovanja za Zastavu završena. 

Lepo bi bilo kada bi se i 

to oroilo na neki broj vozila, ne 

više od 5.000. Imamo dobar 

pokazatelj kako je to ranije bilo sa Zastavom. Kad god im je data 

neka prednost, to im je samo smetalo. Nikad nisu mogli da se 

razviju. Kao dete, kad ga držite pod staklenim zvonom, od njega 

nee biti ništa... 

Iako i na ovom sajmu automobila ima dosta interesovanja za 

Zastavu, odnosno Fiat, mislim da je dosta ljudi opet ostao bez 

para, a da automobile kupuju samo oni koji vade keš. Pojavile 

su se i neke banke koje daju kredite a to su one koje su svesne 

da bez prometa ne mogu da žive. Ja ovakvu situaciju zovem 

Još nešto primeujem... 

Skrauje se rok izbacivanja novih modela. S tom praksom su 

nekad krenuli Japanci, ak su to doveli do besmisla - tolika 

poplava tih novih modela. Ali, sad se ponovo to dešava, kod 

evropskih proizvoaa, Ford, Folksvagen, pa i Citroen, skra- 

uju rok života nekih modela izbacivanjem novih. Na to je uticala 

i kriza. Svi su videli koliko loše iskustvo je imao Dženeral 

Motors, koji kad je jednom izgubio svoj udeo na tržištu, nikad 

se više nije vratio. I ja vidim da je poslovna politika svih auto 

kua i tih velikih proizvoaa, da prave gubitke, ali se trude 

da zadrže taj svoj udeo i mesto na tržištu. 

koenje. Kad smo svi na koenju, i niko ništa ne radi, jedino je 

pitanje na kom se nivou ko nalazi i kad e stati. 

Sad se zapoelo sa priom o tome kako sve pokrenuti i podii 

tu kupovnu mo. Mislim da je pre pokretanja svih tih kredita radi 

poveanja potrošnje, što zagovaraju neki ministri, mnogo važniji 

taj kolektivni stav o svemu tome. Ko god je uio ekonomiju zna 

da potrošnja stimuliše proizvodnju. I to je jedini nain. Znai, 

treba da se sedne, da se stavi prazan list papira i pobrojati šta je 

plus a šta minus, i da se vidi šta 

se dobija od ovakve automobilske 

industrije ili od naina na 

koji rade uvoznici automobila. 

Požurili su sa smanjenjem carina 

radi ispunjavanja tih evropskih 

uslova, a na to nas niko 

nije terao. Niko nije raunao 

koliko e se u budžetu izgubiti 

na taj nain. U avgustu prošle 

godine najavljeno je da e se od 

2010. godine smanjiti carine 

na uvoz automobila. 

Finansije su klju rešenja 

Od avgusta prošle do januara 

ove godine niko nije ušao ni u 

jednu prodavnicu. Svi su ekali 

januar 2010. Uopšte, smatram 

da je bolje rei ljudima da troše, 

jer se trošenjem plaa porez 

i pokree ceo taj ciklus od 

koga svi žive. Ja jesam pristalica 

da se ne baca i pristalica 

sam štednje, ali bih rekao: “Ne 

bacajte, ali živite normalno i 

radite!” 

Industrija: ini se da je jedna 

od najveih prepreka u daljem 

ekonomskom razvoju Srbije, 

pa i industrije, kao i same 

kupovne moi tržišta, nedovoljna 

fleksibilnost poslovnih 

banaka. Kakva su Vaša iskustva, 

ocene, predlozi u vezi s 

tim? 

Leki: Svi znaju da je kriza i 

krenula od banaka. Kriza je 

ušla u Srbiju kroz strane banke. I tu se vidi koliki je to problem 

što nemamo svoje banke, osim Komercijalne i nekoliko 

malih banaka. Grci su došli sa nekoliko svojih banaka, 

investirali svoj novac, da bi sad kao država bili u velikoj krizi. 

I oni e upravo preko tih banaka prvo sigurno smanjivati 

svoje aktivnosti, a onda i izvlaiti novac koji imaju ovde. 

Po mom mišljenju, o pitanju te kize uopšte, ne samo u automobilskoj 

industriji, najviše bi moglo da se uradi upravo kroz 

taj bankarski sektor. Ali, mislim da nema sluha kod banaka. 


u u fokusu 

Finansije su klju rešenja. 

Biznis planovi koje smo svojevremeno pravili i mi i ostali, 

na osnovu procene potencijala tržišta, sada su pali u vodu, 

dok su bankarski standardi ostali isti, zajedno sa propisima 

Centralne banke, kao da krize uopšte nije bilo. A sa pojavom 

krize, vratila nam se i siva ekonomija. 

Istina, neke banke su poele da menjaju svoj odnos, ali nije inicijativa 

samo na njima, ve moraju biti s potporom Centralne banke. 

A mislim da najviše prostora u regulisanju ima upravo u finansijskom 

sektoru koji je, ipak, centralizovan i ne razmišlja mnogo... 

rezervi. Potrebno ti je jedno tri godine da ueš u sve to, da oni 

atestiraju i ispitaju taj tvoj proizvod, da bi ti dali pravo da ueš u 

njihov sistem. Zarade su male, ali definitivno, s tim moramo da 

se bavimo. Opet, mi bismo kao “Vitro Group” bili spremni da to 

podržimo, ali se radi o dugoronoj investiciji. 

Mislim da bi ministarstva koja vode ovakvu vrstu poslova, trebalo 

da sednu za sto s nama, da nam predlože tako nešto. To je 

mogue jedino uz pomo države i dobrih kredita banaka. Inae, 

neko da uloži svoj novac i da eka tri godine, a da ga banke pritiskaju, 

da radnici traže svoje plate, sve je to vrlo teško... 

Imali smo mi fabrike, poput Sintelona koji je proizvodio tepihe 

za automobile, pa prestao jer su rigorozni zahtevi automobilske 

industrije a cene sve niže i niže. Tu su i proizvoai guma, 

imamo i fabriku u Rumi koja proizvodi još uvek kedere za šoferšajbne. 

Firma iz Pazove proizvodi zamajce koji se koriste za 

drugu ugradnju kod mnogih vozila. Tu je kao veinski prisutan 

francuski kapital. Oni su imali problema sa domaim livnicama 

jer je bilo dosta škarta. Sada ti livovi dolaze iz Kine. Njihov škart 

je 0.2%, dok je u Srbiji bio 30 do ak 40%. 

Teško je izabrati šta raditi, a uslovi koji se traže od fabrika 

su nemilosrdni. Lako te eliminišu. A jednom kada izaeš, 

nikada više se ne vratiš... 

...i “Vitro Group”-e 

A Citroen pravi sve bolje i bolje, sve lepše i 

lepše automobile... 

Kao i ovaj poslednji, C3, koji smo prikazali na ovogodišnjem 

beogradskom Sajmu automobila, i za koji mislim 

da e biti auto godine u Evropi, ne samo kod nas nego i 

svuda, jer su pogodili model. To je auto na kome emo i 

posebno raditi, jer treba da živimo od tog modela narednih 

sedam, osam godina. 

Pitanja budunosti srpske autoindustrije... 

Industrija: Srpska autoindustrija sada je više okrenuta i 

profilisana u oblasti proizvodnje delova i komponenti za 

proizvoae automobila. Poznata je od ranije tradicija 

jakog sektora komponetaša u vreme bivše SFRJ, gde su 

bile i brojne firme u Srbiji... Kakva je Vaša ocena, da li je to 

jedina budunost domaih industrijalaca? Koliko se i kako 

“Vitro Group” (s)nalazi u svemu tome? 

Leki: Svi beže od proizvodnje jer je to najteži oblik rada i poslovanja. 

Definitivno to treba da bude državni projekat jer kroz 

tih 100.000 vozila koja treba da se prodaju u Srbiji sigurno je 

da treba da bude više fabrika koje e se baviti proizvodnjom 

komponenti. Svojevremeno, seam se, u vreme sankcija, 

mitrovaka fabrika za proizvodnju ventila, radila je za potrebe 

Pežoa, Citroena, kao i za prvu ugradnju za Audi. Oni su imali 

vei problem da naprave kartonsku kutiju u koju su se pakovali 

ti ventili, da bude odgovarajue veliine jer je uzima robot. Ako 

je ne prepozna po odgovarajuim dimenzijama, on je stavlja na 

stranu, kao škart, zajedno s ventilima. Znai, ta proizvodnja 

je visoko sofisticirana, i to mora da se proizvodi tano, na vreme. 

Jako je teško ui kod proizvoaa kao prvi dobavlja. Sve 

fabrike imaju dva ili tri dobavljaa u istom nivou, i isto toliko u 

Industrija: Možemo li, za kraj ovog razgovora, saznati makar 

deo itinerera Vitro Group-e u narednom periodu? 

Leki: Vidimo da u Citroenu ima ljudi koji dobro razmišljaju 

i da što se toga tie nema neke opasnosti da neemo imati 

dobre proizvode. Mi smo smanjili troškove, plate, broj zaposlenih, 

što se, opet, odnosi na naš doprinos budžetu, znai 

manje plaamo carinu, poreze, doprinose. A to ima veze i sa 

brojem prodatih vozila. 

Krajem marta, otvaramo u Podgorici naš novi centar, što je 

u skladu sa našim zalaganjem da Vitro Group i dalje pravi 

svoju mrežu i da budemo prisutni u veim gradovima. Postoji 

ta opasnost od majorizacije, kad preete neke brojke, onda 

oni dou sa svojom firmom i bukvalno vam preotmu tu mrežu. 

Gledaemo da zaštitimo naše interese. Mi smo zastupnici za 

Srbiju sa Kosovom i Crnu Goru. Probaemo da u budunosti, 

im oslabi pritisak od ove krize, i kad budemo krenuli na bolje, 

da konkurišemo i za BiH, koju sada pokriva Citroen iz Slovenije. 

Mislim da upravo zbog tih jezikih prednosti i blizine granice, mi 

možemo tu teritoriju bolje da pokrivamo, i sa brojem vozila i sa 

lagerom rezervnih delova i svim ostalim. 

Ukoliko se ukaže mogunost, možda bi razmišljali i o 

nekoj proizvodnoj aktivnosti, što ipak samostalno ne 

možemo da uradimo, ve uz pomo ministarstva za ekonomiju 

koje e moi da pomaže na odgovarajui i odreeni 

nain. Drugo, kao i svi ostali, smatramo da e vrlo brzo 

doi i do tih elektrinih automobila, i da je to verovatno 

budunost. Nešto i radimo u tom pogledu, povezujemo 

se s nekim firmama koje su ve otišle korak ispred svih 

ostalih. Raunamo da ako to budemo pogodili, onda nee 

biti problema za perspektivu “Vitro Group”-e. Oekujemo 

da nam u oktobru dou dva automobila, a ne znamo ni 

kako emo ih registrovati...? 


31

u fokusu 

Messer Tehnogas AD 

CASTOLIN REŠENJA ZA 

AUTOINDUSTRIJU 

Messer Tehnogas AD je specijalizovana 

kompanija u proizvodnji 

i primeni tehnikih i specijalnih 

gasova osnovana 1929. 

godine u Beogradu. Od 1997. 

godine posluje sa veinskim 

kapitalom nemake grupacije 

Messer, kompanijom sa tradicijom 

u proizvodnji tehnikih 

gasova i opreme od preko 100 

godina. Messer Tehnogas AD 

je ove godine bio prisutan i na 

Sajmu automobila u Beogradu! 


u fokusu 

Pored svog standardnog programa 

tehnikih i medicinskih 

gasova i opreme za 

rezanje, ove godine je posebno 

predstavljen program 

specijalnih dodatnih materijala za zavarivanje 

i lemljenje firme «Castolin Eutectic», 

punopravnog lana Messer Grupe. 

«Castolin» je sa svojom mobilnom, 

reparaturnom radionicom «CastoLab» 

u toku prošle godine bio angažovan na 

nekoliko velikih projekata u našoj industriji. 

Izvedeni su radovi na reparaturi 

turbinskog vratila na HE erdap II, kao 

i na reparaturi prstena na rotacionoj 

pei i reparaturi zubnog venca mlina, u 

kompaniji Lafarge Beoin. 

Na ovogodišnjem Sajmu automobila u 

Beogradu posebno su i praktino predstavljene 

uz odgovarajuu demonstraciju, 

specijalne, najnovije legure za lemljenje 

i zavarivanje koje se primenjuju u 

autoindustriji, odnosno auto-servisima: 

- Specijalna, najnovija legura za lemljenje 

aluminijuma sa topiteljem u sebi 

Castolin 38522 - za lemljenje aluminijuma 

i legura aluminijuma, sa niskom 

takom topljenja (440°C). Tipine primene 

su kod klimatizacije, ošteenih 

hladnjaka, rashladne opreme, izmenjivaa 

toplote, isparivaa, vodovodnih 

instalacija, kondezatora, karoserije itd. 

- Castolin 1020 XFC - specijalna obložena 

žica sa visokim sadržajem srebra (55% 

Ag) za izuzetno kapilarno lemljenje razliitih 

materijala - bakra, mesinga, nerajuih 

elika, ali i meusobno. Ova legura je 

bez kadmijuma pa može da se koristi i u 

prehrambrenoj industriji. Karakteristine 

primene ove žice su u procesnoj industriji, 

kao i za sve vrste cevovoda u prehrambrenoj 

industriji, kod opreme za toplotnu 

i rashladnu tehniku, klimatizaciju, tvrdo 

lemljenje alata od tvrdog metala, grejnih i 

gasnih instalacija itd. 

- Specijalna REL elektroda Castolin 

4044 - sa malim unosom toplote za 

zavarivanje sivog liva. Sadrži visoki 

procenat nikla za zavarivanje kontaminiranog, 

zauljenog, starog sivog liva. 

Primene su kod blokova motora i glava 

cilindara, kuišta prenosnika, pumpi, 

cilindara i kliznih ležajeva. 

- Castolin 680 S - jedna od najkvalitetnijih 

i najpoznatijih «Castolin»-ovih specijalnih 

REL elektroda za zavarivanje teško 

zavarljivih elika, elika nepoznatog 

sastava i raznorodnih spojeva. Primene 

su kod zavarivanja delova koji su izloženi 

udarima i pritiscima, alata za toplo 

opsecanje, rezanje i presovanje, kovakih 

kalupa, spojeva na visoko optere- 

enim delovima (ekstruzioni cilindri, 

hidraulini cilindri, zubi zupanika, kalibracioni 

valjci, obloge kuglinih mlinova 

i rotacionih pei, vibracionih sita, hidraulinih 

turbina). Primena je takoe kod 

teško zavarljivih i osetljivih materijala 

sa visokim procentom ugljenika. 

Pozivamo Vas i ove godine da nas posetite 

na Sajmu Tehnike u Beogradu i Sajmu 

Poljoprivrede u Novom Sadu, gde ete 

se kroz praktine demonstracije moi 

sami uveriti u vrhunski kvalitet specijalnih 

dodatnih materijala za reparaturno 

zavarivanje i navarivanje, koje firma 

Messer Tehnogas AD, kroz program 

«Castolin Eutectic», poseduje u svom 

proizvodnom i prodajnom programu. 

Svi ovi materijali praktino su prezentovani 

na pokaznom stolu i izazvali su 

veliku pažnju prisutnih posetilaca. Skup 

strunjaka iz oblasti tehnikih gasova s 

jedne strane, i proizvodnje i primene specijalnih 

dodatnih materijala i opreme za 

zavarivanje s druge, garantuje vrhunska 

rešenja za Vaše probleme u oblasti zavarivanja, 

lemljenja i zaštite od habanja. 


Banjiki put 62 

11090 Beograd, Srbija 

Tel: 011 3537 283 

Fax: 011 3537 293 

web: www.messer.rs 


33

Festo u automobilskoj industriji 

Pouzdan partner u svim 

etapama proizvodnje 

Meu najpoznatijim imenima automobilske industrije širom sveta, nema onih koji nemaju 

više ili manje izgraen partnerski odnos sa kompanijom Festo kao vodeim snabdevaem 

komponentama i sistemima za automatizaciju. 

Kao poverilac autoindustrije 

širom sveta, kompanija 

Festo, zahvaljujui 

neprestanim tehnikim 

inovacijama, suštinskom 

poznavanju proizvodnih procesa i potreba 

proizvoaa svih vrsta vozila, kao i 

odgovornom pristupu partnerstvu sa njima, 

dokazuje se kao kljuni faktor upravo 

u kriznom periodu. 

Preko 28.000 kataloških proizvoda, 

specifina rešenja prema korisnikim 

zahtevima i odgovarajua servisna 

podrška obezbeuje kompaniji Festo 

imidž impresivnog partnera za svakog 

kupca u svetu. Tehnologija pneumatskih, 

servopneumatskih i elektrinih 

pogona, razvodnici, ventili, ventilska 

ostrva, deo su standardne ponude. 

Senzori, inteligentni kompaktni sistemi 

vizuelne kontrole i elektrini kontroleri 

obezbeuju perfekciju u komunikaciji 

unutar upravljakog lanca. Napredna 

priprema vazduha, creva, prikljuci i 

pribor, upotpunjuju i zaokružuju ponudu. 

Inovacija poinje kvalifikacijom 

Festo Didactic program nudi profesionalna, 

industrijski prilagoena rešenja 

za automatizaciju u procesu proizvodnje. 

Nosioci programa „Festo obuka i 

savetovanje“ imaju više od 40 godina 

iskustva u oblasti strunih treninga, 20 

godina u oblasti optimizacije procesa u 

56 zemalja širom sveta. Uz predavae i 

tehnike konsultante bogatog iskustva, 

kao i precizno utvrene metode i oblike 

rada, Festo nezadrživo i provereno uve- 

ava uspehe svojih partnera i njihovih 

zaposlenih. Na raspolaganju su kursevi 

i obuke, programi sertifikacije za odre- 

ene strukturne oblasti i konsultacije iz 

oblasti razvoja proizvoda, sistema voenja 

zaliha, nabavke i logistike, marketinga 

i prodaje, kao i strateškog planiranja 

strunog usmeravanja zaposlenih. 

Automobilska industrija veruje u Festo 

na globalnom planu 

Jedna od primarnih misija kompanije 

Festo je da ponudi konstantno i pouzdano 

snabdevanje opremom u svim 

kritinim fazama u lancu stvaranja 

vrednosti. U skladu sa ovim, inovativnost 

i kvalitet proizvoda su za Festo od 

jednake važnosti kao i cene i kvalitet 

usluga i podrške, kako danas, tako 

i ubudue. Festo promoviše maksimalnu 

produktivnost i implementira 

strategije za pouzdan i kreativan 

partnerski odnos u formi raznovrsne 

podrške i usluga za odreene procese 

i konkretne projekte. Bilo da se radi 

o pogonu za presovanje, kod izrade 

šasija, u lakirnici, proizvodnji motornih 

delova, na linijama za finalno sklapanje, 

ili su u pitanju proizvoai iz pratee 

industrije, relacija je ista: Festo 

je partner u automobilskoj industriji u 

pravom smislu rei. 

Festo – vaš kontakt 

Decenije strunog angažovanja i vrhunski 

„know-how“ u datoj oblasti, objedinjene 

su u „Automotive Management“ 

centru sa centralom u samom sedištu 

firme u Eslingenu. Top menadžment 

pruža direktnu podršku krajnjim korisnicima, 

sistem integratorima i proizvoaima 

prateeg programa. Jasno 

definisana profesionalna podrška i njen 

nosilac iz redova Festo eksperata dodeljuju 

se svakom projektu posebno. U 

saradnji sa krajnjim korisnicima, Festo 

je kreirao projektne kataloge sa listama 

specifikacija, prema konkretnim projektnim 

poslovima, koja se neprestano 

ažuriraju i dostupna su svim korisnicima 

na “www.festo.com/automotive”. 


u u fokusu 

Festo – impresivan partner u svakoj fazi 

Festo ima za cilj da podrži proizvoaa, 

ne samo u smislu isporuke pneumatskih 

i elektrinih komponenata i sistema, 

nego i u smislu dobrog planiranja 

svake faze u procesu stvaranja – od 

poetnih ideja kroz pripreme i probne 

periode, sve do serijske proizvodnje. 

Taj proces može se posmatrati kroz 

etiri osnovne faze: 

Planiranje 

Nove strategije i projekti su veoma 

kompleksni i zahtevaju godine planiranja. 

Zbog toga, za proizvoae automobila 

vrhunsko planiranje je esencijalni 

faktor uspeha, a kritino pitanje 

je izbor kompetentnog partnera. 

Inženjering 

Zapoinjanje projekta uz pomo 

Festo projektnih kataloga koji sadrže 

liste specifikacija omoguava brz, 

pouzdan i ekonomian inženjering. 

Korisnik može da odabere gotovu 

listu proizvoda koja je generalno 

namenjena odreenoj grupi proizvo- 

aa vozila, a koja se najbolje uklapa 

u konkretan projekat. Ako svi relevantni 

parametri nisu još definisani 

– to ne predstavlja nikakav problem. 

Koristei razliite alate i metodologiju 

za planiranje i konstruisanje proizvodnog 

sistema iz Festo ponude, 

korisnik može veoma lako da odredi 

i tano definiše potreban sistem 

pneumatskog ili elektrinog pogona. 

Ušteda vremena u projektovanju, kao 

jedna od znaajnih pomonih opcija, 

omoguena je uz pomo velike 

baze tehnike dokumentacije koja 

prati skoro itav proizvodni program. 

Festo nudi 2D CAD crteže i 3D CAD 

modele za preko 20.000 komponenti, 

dostupne u svim CAD varijantama, 

na elektronskom DVD-ROM katalogu, 

ili na dnevno ažuriranom internet 

katalogu: www.festo.com/catalogue. 

Bilo da je interesovanje korisnika u 

sferi osnova upravljake tehnike, ili u 

domenu posebnih seminara na opštu 

temu „Konstrukcija pouzdanih mašina 

i podsistema“ – sve aktuelnosti i 

raspored održavanja dostupni su na: 

www.festo-tac.com. 

Nabavka, zalihe, troškovi 

Sa kompanijom Festo kao partnerom, 

kupac dobija trku sa vremenom, direktno 

u prvom pokušaju. Visoka pouzdanost 

procesa montaže i konfigurisanja 

postiže se prepuštanjem tog posla 

kompaniji Festo, kao na primer, kroz 

varijante i odreenih proizvoda i njihovu 

modularnost, gotove sklopljene module 

i podsisteme, kao i kroz pneumatiku 

pripremljenu za ugradnju tzv.“readyto-install“. 

Pouzdanost ne obezbeuje 

samo jedinstveno iskustvo kompanije 

Festo u pomenutom segmentu tržišta, 

sticano preko 25 godina, ve i proverena 

i garantovana funkcionalnost pojedinih 

komponenti i podsistema. Kao 

dodatak tome, Festo „plug and work“ 

proizvodni program integriše komponente 

i brzu i jednostavnu instalaciju, 

bez problema i zastoja. 

Proizvodnja 

Poveanje produktivnosti imperativ je 

u automobilskoj industriji. Uz podršku 

iskusnih predavaa i tehnikih konsultanata 

svaki proizvoa može dodatno 

da podigne nivo proizvodnje u svojim 

pogonima – poevši od optimizacije 

vremena podešavanja pomou metode 

SMED (Single Minute Excange of 

Die), pa do optimizacije sistema stvaranja 

vrednosti metodom TPM (Total 

Productive Maintenance). 

Automatizacija iz jednog izvora 

Kao partner za automobilsku i prateu 

industriju, Festo obezbeuje sve neophodne 

komponente za automatizaciju, 

po proizvodnim celinama, kao što su 

pogon za presovanje, pogon za izradu 

šasija, lakirnica, finalno sklapanje ili 

proizvodnja motora. Festo paleta proizvoda 

sadrži sve proizvode i usluge 

neophodne za automatizaciju – od 

upravljanja do izvršnog nivoa. 

Partner za automatizaciju u automobilskoj industriji 

Festo Beograd 

Toplice Milana 14a 

11050 Beograd 

Tel +381 11 289 2295 

Fax +381 11 304 9695 

info@festo.rs 

www.festo.rs 

35 


automatizacija 

StanTechnologies 

Domaći stručnjaci 

svetskog ugleda 

StanTechnologies je kompanija koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom mašina za industrijsku 

primenu. I to bi bilo sve, možda i ništa novo da nije re o firmi koja domae znanje prodaje kao 

gotova rešenja na stranim tržištima, posebno na amerikom i evropskom. Svega nekoliko godina 

postojanja bilo je dovoljno da se prepozna kvalitet u ponudi StanTechnologies-a i da se stvori dobra 

i zdrava osnova za graenje neega što se ukratko obeležava kao „brand name”. Nedavno je strunoj 

i poslovnoj javnosti u prostorijama firme u Beogradu predstavljen novi proizvod StanTech-a – 

AUTOMATSKA LINIJA ZA ZBIRNO PAKOVANJE plastinih posudica u samosložive kartonske kutije, 

što je bio neposredan povod da se upoznamo bliže sa novim kvalitetom industrijske Srbije... 

Sve je poelo idejom da se domae znanje 

izveze na zapad. Nakon nekoliko godina rada 

i steenog iskustva, pitali smo kako bi danas 

definisali ovu ideju i, naravno, njenu realizaciju, 

posmatrajui kroz prizmu današnjeg 

stepena razvoja kompanije StanTechnologies. Odgovor 

smo dobili u razgovoru sa Ivanom Stanojeviem, zaslužnim 

za to da se ime StanTechnologies-a dobro kotira u SAD-u. 

Ivan Stanojevi: Nakon nekoliko godina rada u Americi 

sagledao sam da imamo mogunosti za projektovanje 

i proizvodnju mašina u Srbiji za klijente u inostranstvu. 

Internet je omoguio premošavanje prostrone barijere 

ime je najpre pokrenuta saradnja u oblasti mašinskog 

dizajna, projektovanja, a kasnije se zahtev proširio na 

sisteme po principu “klju u ruke”. Posebno veliku šansu 

smo uvideli u dizajnu mašina i sistema specifine namene, 

koji se ne mogu nai kao standardni proizvod kod 

velikih proizvoaa opreme. 

Kvalitet domaeg kadra i entuzijazam omoguio je brz 

napredak i realizaciju brojnih projekata. Ubrzo su naši 

partneri u Americi, uvidevši mogunost zarade, poeli 

s prezentacijom naših proizvoda i inženjerskih rešenja 

na sajmovima procesne opreme u Americi. Kao primer 

mogu da navedem sistem za seenje svežeg paradajza 

na kolutove “MCT 25 Tomato Slicer” koji po svom dizajnu 

i produktivnim kapacitetima trenutno je najbolja mašina 

na svetu u svojoj oblasti. Ova mašina je prodata velikom 

broju klijenata u Americi, Engleskoj i Japanu (do sada 18 

primeraka!). Pored toga, projektovano je i proizvedeno 

više mašinskih sistema za kompletiranje plastinih 

pakovanja, formiranje kesa specijalne namene, itd. 

Kako se pravi brand name 

Industrija: Šta konkretno znai “biti kompanija sa 

dobrom reputacijom prepoznatljiva na svetskom tržištu, 

stvoriti okruženje u kome se napori prepoznaju, ideje 

vrednuju i prava pojedinca poštuju”? Odnosno, koji su sve 

preduslovi da bi se došlo do ovakve definicije? Napravite 

nam komparaciju domaeg i zapadnih tržišta...? 

Stanojevi: Želimo 

da “brand name” 

StanTechnologies 

bude poznat po visokom 

kvalitetu proizvoda 

i usluga kako 

na domaem, tako i 

na inostranim tržištima. 

Želimo da svojim 

zaposlenima pružimo 

DIPL.ING. IVAN STANOJEVI 

prijatno radno okruženje, 

s profesionalnom organizacijom koja prepoznaje 

zalaganje pojedinaca i iste je spremna da nagradi. 

StanTech duboko veruje da je snaga firme u kvalitetu 

ljudi koje zapošljava. Kreativnost naših ljudi i visok nivo 

inovativnosti je kljuni element u postizanju ovih ciljeva. 

Obuka kadrova i njihovo neprestano usavršavanje je 

stalni proces u StanTech-u. Težnja nam je da zaposleni 

vide sebe dugorono u firmi i da se u potpunosti integrišu 

u njen svakodnevni razvoj. 

Zapadni sistem rada i menadžmenta - u Srbiji! 

Industrija: Kako je ovaj segment postao neodvojiv u 

savremenom poimanju procesa bilo koje proizvodnje, 

po emu se Vaša firma razlikuje u svojoj ponudi u 

odnosu na ostale? 

Stanojevi: Na domaem tržištu bitan elemenat koji 

nas izdvaja od konkurencije (naroito one sa zapada) 

jeste lokalno prisustvo i postprodajna podrška klijentima. 

Želim da istaknem da smo kupcu na raspolaganju 

24 asa dnevno, 7 dana u nedelji. Naša servisna služba 

stiže na lice mesta u roku od nekoliko sati po pozivu, 



a ne nekoliko dana ili nedelja. Jednostavno reeno, 

StanTechnologies nudi zapadni sistem rada i menadžmenta, 

iako je prisutan u Srbiji. Na ovaj nain našim 

kupcima rešavamo problem gubitaka koji nastaju usled 

stajanja proizvodnih linija u išekivanju servisne intervencije. 

Tokom dugogodišnjeg rada za ameriko tržište 

uveli smo visok nivo organizovansti potreban za rad na 

ovom najzahtevnijem tržištu sveta. Ova organizacija 

podrazumeva segmentno praenje toka proizvodnje 

i blagovremeno otklanjanje problema ukoliko do njih 

doe. Kvalitetnim rašlanjivanjem zadataka i delegiranjem 

istih postižemo vrhunsku realizaciju na lokalnom 

nivou koja na kraju dovodi do maksimalnog kvaliteta 

usluge. StanTech takoe polaže veliku pažnju radu sa 

snabdevaima za standardne komponente shvatajui 

njihovu bitnost u proizvodnom ciklusu. Jake veze sa 

amerikim snabdevaima nam omoguuju odlino 

planiranje u fazi projektovanja i kasnije u fazi montaže. 

Optimizacijom do jeftinijeg proizvoda 

Industrija: Da popriamo malo o robotizaciji i automatizaciji... 

Stanojevi: Uvoenje automatizacije u procese proizvodnje 

je najbolji nain da se borite protiv konkurencije 

i jaate svoju poziciju na tržištu. StanTech se izdvaja 

u odnosu na konkurenciju vrhunskim idejnim rešenjima 

Novi proizvod - dokaz kvaliteta inženjeringa StanTech 

Industrija: Nedavno ste strunoj i industrijskoj javnosti predstavili novo rešenje - automatsku mašinu za zbirno pakovanje 

posudica u samosložive kutije. Kako je sve rezultat truda i znanja Vaših strunjaka, što je poseban kvalitet, 

navedite nam u kojim sve industrijskim granama ovaj Vaš novi proizvod i sistem može imati primenu? 

Stanojevi: Nedavno je projektovan i uspešno pušten u rad sistem za kartoniranje plastinih posudica u samosložive 

kutije. Ovaj sistem je raen po zahtevu Koncerna FARMAKOM MB, Mlekare Šabac. Ceo sistem je uraen u periodu 

od tri meseca od dana potpisivanja ugovora! Ovim je StanTechnologies želeo da demonstrira kvalitet inženjeringa i 

organizacije rme na osnovu koje uspevamo da u kratkom roku uradimo kompletan projekat srednjeg nivoa složenosti, 

kao i mogunost pružanja vrhunskog kvaliteta pri proizvodnji prototipske mašine. Na osnovu ovog projekta mogue je 

raditi razne druge tipove kartonjerki, a po speci nim zahtevima kupaca koji se odnose na tip proizvoda koji se pakuje, 

kapacitet mašine i tip kartonske kutije koja se koristi. Ovakav tip mašine u manjoj ili veoj meri može da se koristi za 

široku paletu proizvoda, na primer u pakovanju kafe, okolade, konditorskih proizvoda, gotovih jela, sokova, sapuna, 

ajeva, lekova itd. Ovom prilikom je korišen “hot melt system” za zatvaranja kutije, rme NORSDON, koja predstavlja 

sam svetski vrh u oblasti “hot melt” aplikatora. Svojim klijentima, takoe, nudimo zatvaranje kutija i selotejp trakom 

kao još jedno od standardnih metoda u oblasti kartoniranja. Mašina je projektovana da radi 4500 pakovanja na sat. 

U isti mah mogue je proizvesti sisteme koji bi radili na znatno veim proizvodnim kapacitetima, tako da postojei sistem 

treba uzeti samo kao referencu koju je mogue modi kovati u nekoliko pravaca, a po želji i raspoloživom budžetu 

klijenta. Mašina je raena tako da je omogueno praenje segmenata njenog rada kroz 10” touch ekran koji prikazuje 

stanje sistema i mesto eventualnog zastoja, ako do toga doe. Takoe je mogue ugraditi i on-line aparat koji omoguava 

dijagnostiku mašine na daljinu, putem interneta, što pomaže u nalaženju i otklanjanju eventualnog kvara iz 

StanTech-a. Sistem za podizanje i smeštaj posudica u transportno pakovanje raen je kao dvoosni “pick and place”, 

pri emu su korišeni Mitsubishi-jevi servo motori za precizno pozicioniranje. Zbog speci nosti proizvoda nije bilo 

mogue hvatati ga vakuumskim kapicama, pa je za tu svrhu izdizajnirana glava za hvatanje koja sinhronizuje zatvaranje 

leve i desne strane gumenih gripera. Brzina rada ovakvog “pick and place” daleko prevazilazi potrebe mašine i veoma 

je pogodan za korišenje u raznim aplikacijama u kojima uvoenje robota premašuje potrebe procesa i mogunosti 

budžeta. Klizne voice su izraene od alumiijuma prevuenog keramikom prevlakom. U kombinaciji sa kliznim ležajevima 

rme Paci c Bearings, ove klizne voice ne zahtevaju podmazivanje radi dugovenog rada. Bitno je napomenuti 

i to da je mašina napravljena da radi sa tri razliite visine pakovanja koji se reaju u jedan, dva ili tri reda. Mašina je 

napravljena da se automatski podesi za nivo pakovanja koje se pakuje, pritiskom na dugme touch ekrana. Time je 

mogunost greške operatera eliminisana. Mi u StanTech-u shvatamo da je prodajom mašine odnos sa klijentom tek 

zapoeo. Želimo da naglasimo da je NAŠ NAJBOLJI KLIJENT NAŠ POSTOJEI KLIJENT! 


37


Stan Technologies 

koja dovode do maksimalne optimizacije proizvodnih 

procesa. Efikasno sprovoenje optimizacija dovodi do 

jeftinijeg proizvoda bez kompromisa u kvalitetu. 

Industrija: Strunjaci u Vašoj firmi specijalizovani su, 

izmeu ostalog, i za analiziranje postojeih sistema 

u cilju optimizacije i postizanja vee produktivnosti u 

proizvodnji. Šta govore njihova iskustva? Koliko smo 

daleko, ili ne, kao industrija, od primene efikasnijih 

pristupa u procesu proizvodnje? I šta Vaši strunjaci 

zapravo nude, na bazi prethodne analize jednog proizvodnog 

sistema? Odgovorite, molim Vas, na osnovu 

primera iz Vaše prakse... 

Stanojevi: Na tržištima Zapadne Evrope i Amerike, 

gde je cena rada relativno visoka, polaže se mnogo 

više pažnje na uvoenje automatizacije nego što je 

to sluaj na domaem 

tržištu. U veim domaim 

preduzeima koje drže do 

svoje reputacije, esto se 

sreemo sa veoma detaljno 

organizovanim proizvodnim 

procesima, koji 

ni po emu ne zaostaju za 

slinim na Zapadu. 

Strunjaci kompanije 

StanTech nude snimanje 

postojeeg stanja na terenu, 

analiziranje zateenog 

stanja i uoavanje propusta 

i mesta za optimizaciju. 

Nakon toga, pristupa 

se razradi detaljnog plana 

i otklanjanju postojeih 

nedostataka, tzv. uskih 

grla u proizvodnji. Ovaj 

vid optimizacije može se 

odnosti na smanjivanje vremena toka materijala kroz 

sistem, na uvoenje bržih efikasnijih sistema, na 

instalaciju najsavremenije opreme kao zamene stare 

dotrajale, i tome sl. 

Odlian odnos cena-kvalitet 

Industrija: Imajui u vidu da u svom svakodnevnom 

radu, prilikom projektovanja, izrade i montaže mašina, 

koristite komponente poznatih marki, šta je to što 

nudite kao dodatni kvalitet sistema koje nudite? 

Stanojevi: S obzirom na dugogodišnji rad s tržištem 

Amerike i Evrope, od nas je bila zahtevana ugradnja 

najpouzdanijih ugradbenih elemenata i elektronike. U 

skladu s tim razvili smo jako dobar odnos sa firmama 

za pneumatiku SMC, a u oblasti elektronike sa kompanijama 

Baner, Mitsubishi, Keyenece, itd. Kvalitetna 

implementacija ove opreme, kao i optimalni odabir od 

kljunog su znaaja u radu svake mašine. 

Zbog razvijenih, odlinih odnosa sa tehnikom podrškom 

pomenutih firmi, u stanju smo da pružimo veoma 

brzu intervenciju i zamenu dotrajalog elementa u rekordnom 

vremenu. Treba takoe naglasiti da u svom dizajnu 

StanTech nastoji da ugrauje iskljuivo standardne 

elemente, a u cilju skraivanja rokova isporuke istih. 

Naravno, spremni smo na rad i sa drugim ugradbenim 

elementima po želji kupca (važno je imati unificiran 

mašinski park), ali kod ovih imamo odlian odnos cena 

- kvalitet. 

Industrija: Tek smo naeli industrijsku 2010. Kako e 

ona biti definisana u Vašoj firmi? 

Stanojevi: Ova godina je ve definisana kao godina 

velikog razvoja firme. Prijemom dodatnog inženjerskog 

kadra, napravili smo u StanTechu kvalitetnu bazu koja 

nam omoguava istovremeni radi na više projekata. 

Radimo na skraenju rokova isporuke a bez kompromisa 

u pogledu kvaliteta krajnjeg proizvoda. Ve su 

potpisani ugovori sa dve amerike firme za proizvodnju 

pet mašinskih sistema sa rokom isporuke do sredine 

drugog kvartala 2010 godine, a u toku je potpisivanje 

ugovora sa nekoliko firmi u oblasti sekundarnog 

pakovanja u Srbiji. Sa organizacione strane, imamo u 

planu proširivanje zastupstva u Americi, zapošljavanje 

dodatnog komercijalnog kadra i servisnih tehniara. Sa 

marketinške strane, planiramo izlaganja na sajmovima 

“Pack Expo” u Beogradu, u Alžiru, Tunisu, Moskvi... 

StanTechnologies doo 

Aleksandra Petrovia 25, 11080 Zemun 

Tel: +381 63 641556 

Fax: +381 63 298346 

email: office@stantech.rs 

web: www.stantech.rs 


NOVI IZAZOVI 

ZA PREDUZEĆA 

ekologija 

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - 2. deo 

Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO, današnji svet vidi kao globalno tržište 

izmeu država koje raste intenzitetom tri do etiri puta brže nego nacionalne ekonomije. 

Dosadašnja praksa pokazuje da globalno primenjivi standardi i sistemi igraju 

suštinsku ulogu i predstavljaju osnovni pokreta meudržavne trgovinske razmene, bez 

razlike koja ih organizacija razvija (ISO, BSI, ili neka druga). 

Šta se želi postii pomou EMS? 

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine 

treba preduzeu da pomogne da: 

• prepozna i kontroliše relevantne eko efekte, 

aspekte, uticaje i rizike 

• prepozna odgovarajue eko mogunosti 

• definiše politiku zaštite životne sredine, 

opšte i posebne ciljeve, ukljuujui i usaglašavanje 

sa eko zakonodavstvom 

• artikuliše osnovni set principa koji e služiti 

kao vodi preduzea u njegovim budu- 

im eko ponašanju i odgovornostima 

• utvrdi kratkorone, srednjorone i dugorone 

ciljeve kako bi unapredilo svoj 

uinak na zaštiti životne sredine, uravnotežilo 

troškove u odnosu na korist 

(prednosti) koje bi imala organizacija, 

deoniari i zainteresovane strane 

• utvrdi resurse potrebne za postizanje 

ovih ciljeva, definiše ko je odgovoran za 

njih i angažuje potrebne resurse 

• definiše i dokumentuje posebne zadatke, 

odgovornosti, izvore i procedure koje svakom 

zaposlenom pomažu da u dnevnim 

aktivnostima smanje ili otklone negativan 

uticaj preduzea na životnu sredinu 

• informiše celu organizaciju o EMS, i obu- 

ava ljude da na pravi nain (efektivno) 

osnaže svoje odgovornosti 

• meri uinak u odnosu na prethodne 

standarde i ciljeve i modifikuje pristup 

ukoliko je potrebno i 

• prenese postignuti uinak (unapreenje) 

svim zainteresovanim stranama 

Kada prihvatiti izazov: Kada se govori o 

globalnim svetskim eko-izazovima može se 

rei da se danas oveanstvo suoava sa 

sledeim kljunim problemima vezanim za 

životno stanište: 

• “efekat staklene bašte” i globalne klimatske 

promene 

• ošteene ozonskog omotaa 

• otrovne hemikalije i opasan otpad 

• kisele kiše 

• zagaenje okeana 

• smanjenje živih vrsta (biodiverzitet) 

• erozija zemljišta i desertifikacija 

• nedovoljne i sve manje koliine ispravne 

pijae vode i 

• sea šuma 

Iako odnos izmeu uzroka i posledica 

nije uvek oigledan, sa sigurnošu se 

može tvrditi da je industrija, odnosno 

tehnologija (ili bolje reeno ovek, pošto 

je on njihov tvorac) najznaajniji generator 

ovih problema. Pored toga, industrija 

znaajno doprinosi i nekim lokalnim 

problemima kao što je zagaenje (kontaminacija) 

zemljišta i podzemnih voda, 

stvaranje buke i zagaenje vazduha. 

esto se postavlja pitanje koji je 

pravi trenutak da preduzee odgovori 

na izazove sistema menadžmenta 

životnom sredinom? 

Posmatrano iz ugla konkretnog privrednog 

subjekta (preduzea), a imajui u vidu 

poslovnu praksu, mogu se izdvojiti tri oblika 

menadžmenta eko-problemima: 

• bez akcije - nema nikakvog sagledavanja 

aktivnosti sa aspekta uticaja na životnu 

sredinu, a potencijalne opasnosti se ne 

prepoznaju dok ne bude kasno 

• reaktivni menadžment - menadžeri 

ekaju da se stvari dogode ili problem 

pojavi pa se potom upuštaju u rešavanje 

i saniranje posledica 

• proaktivni menadžment - preduzea vrše 

monitoring (prate) eko problema u sklopu 

svojih svakodnevnih poslovnih aktivnosti, 

unapred pripremaju odgovore i rešenja 

pre nego što situacija ili dogaaj postane 

kritian ili opasan. Ovakvom politikom 

(pristupom)nije zagarantovano da e pre- 


39

ekologija 

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - 2. deo 

duzee izbei odreeni problem, ali e 

biti bolje pripremljeno da se suoi sa problemom 

ili neželjenom situacijom. 

Ukoliko se, pak, odgovornosti ne definišu 

jasno, može doi do sledeih problema: 

• svako misli da e neko drugi preduzeti 

neophodne mere, a u stvari, niko ništa ne 

preduzima, te dolazi do stvaranja problema 

u funkcionisanju sistema, 

• zaposleni smatraju da problemi nisu 

njihova briga, i 

• niko ne zna koje aktivnosti treba preduzeti 

u odreenom trenutku, posebno 

u vanrednim situacijama. 

Može se zakljuiti da prva dva naina 

upravljanja eko-problemima (bez akcije i 

reaktivni menadžment) mogu, u pojedinim 

sluajevima, imati kratkorone efekte, dok 

proaktivni menadžment pristup obezbeuje 

i internu i eksternu korist za preduzee u 

dužem vremenskom periodu. 

Od ega zavisi uspeh primene EMS u 

preduzeu: Sistem upravljanja zaštitom 

životne sredine je precizno definisan (strukturisan), 

konzistentan metod kojim se u 

poslovnu politiku i praksu preduzea ugra- 

uje koncept odgovornosti i brige za zaštitom 

životne sredine. Uspeh EMS zavisi 

od preuzimanja obaveze na svim nivoima 

i na svim funkcijama u sklopu preduze- 

a, naroito od strane vodeeg rukovodstva. 

EMS, zapravo, pokriva širok spektar 

menadžment aktivnosti. U okviru EMS 

obuhvaene su aktivnosti koje se tiu strateškog 

planiranja, organizacione strukture i 

primene politike zaštite životne sredine kao 

integralni deo proizvodnog procesa. 

EMS se sastoji iz nekoliko koraka u sklopu 

kontinualnog procesa sa ciljem unapreenja 

uslova vezanih za životnu sredinu: 

• sprovoenje poetnog preispitivanja 

zaštite životne sredine 

• definisanje politike zaštite životne sredine 

• razvijanje eko akcionog plana 

• definisanje eko odgovornosti 

• definisanje eko procedura (postupaka) 

• razvijanje interne informisanosti i 

kurseva obuke 

• ocenjivanje eko menadžment sistema i 

• sprovoenje preispitivanja zaštite životne 

sredine 

Zakljuak: Sistem upravljanja zaštitom 

životne sredine mora se integrisati i uskladiti 

sa ostalim aktivnostima u sklopu 

preduzea. Ako se posmatra kao odvojeni 

(nezavistan) program bie teško, skoro 

nemogue, održavati ga. Svi postavljeni 

opšti i posebni ciljevi, postupci i sistemi 

moraju biti deo redovnih operacija vezanih 

za svakodnevne aktivnosti preduzea. 

Važno je istai da je delotvoran sistem 

upravljanja zaštitom životne sredine, zapravo, 

konzistentna i sistematska kontrola 

postupaka i operacija proizvoda ili usluga 

koji imaju znaajan uticaj na životnu sredinu. 

Iako je oigledno da sistem, pre svega, 

vodi rauna o uinku na zaštiti životne sredine, 

njegova suštinska uloga je efektivno 

upravljanje preduzeem. 

Preduzee koje je uspelo da na efektivan 

nain integriše i uskladi EMS ISO 14001 sa 

ostalim poslovnim menadžment sistemima 

na dobrom je putu da svoje procese pravilno 

artikuliše, usmeri i usaglasi u odnosu 

na životnu sredinu, uini ih konzistentnim, 

omogui njihovo stalno poboljšanje, a da 

pri tom, može da izvue maksimalnu korist. 

Može se zakljuiti da su interne i eksterne 

prednosti uvoenja i dosledne primene 

sistema menadžmenta životnom sredinom 

nedvosmislene i jasne u odnosu na sve 

zainteresovane strane. 

Z 

SLOVENIJE 

BOSNE I HERCEGOVINE 

SRBIJE 

Katalog „Poslovni partneri iz Slovenije, Bosne i Hercegovine 

i Srbije“ je projekat koji se realizuje ve nekoliko godina. 

Namenjen je pre svega malim i srednjim preduzeima. U izradi 

ovog Kataloga uestvuju tri preduzea: Grand Produkt d.o.o, 

Gama Press d.o.o. i Y.A.M.C. d.o.o. 

Katalog služi poslovnom povezivanju preduzea na teritoriji 

Slovenije, BiH i Srbije. Ovaj projekat je ocenjen kao jedan od 

dobrih naina za prevazilaženje nastale ekonomske krize u regionu. 

Zakupom prostora u ovom Katalogu daje se mogunost 

preduzeima da predstave svoje proizvode i usluge, kako u matinoj 

zemlji, tako i na tržištu druge dve države, i tako ostvare 

nove poslovne aranžmane. Katalog izlazi jednom godišnje. 

Inae sva preduzea su predstavljena na po jednoj stranici A4 

formata u punom koloru, u veoma kvalitetnoj i preglednoj štampi. 

Cena zakupa jedne stranice A4 formata, po pretprodajnim cenama, 

iznosi 400 eura u dinarskoj protivvrednosti, za preduzea iz Srbije. 

Pozivamo sva zainteresovana preduzea da nam se jave na: 

011 354 70 71, 063 261 508 ili na e-mail: office@yamc.rs, kako 

bismo im predstavili ovaj projekat. U toku je zakup prostora u 

Katalogu za 2010. godinu. 

Više informacija možete dobiti na web sajtu: www.yamc.rs 

Direktor Y.A.M.C. d.o.o. 

40 industrija 25 / mart 2010. 

Ðore Jovii dipl.ecc.

predstavljamo 

Serbia Business 

VIRTUELNA VRATA ZA 

KOMUNIKACIJU SA SVETOM 

Da li znate da 85% korisnika interneta pronalazi informacije o Srbiji upravo na internetu - 

proizvode, usluge i informacije pomou pretraživaa Google? U skladu sa ovom injenicom 

pokrenut je Serbia-business.com - najvidljiviji portal o poslovnoj Srbiji. Nedugo po pokretanju, 

partner ovog svojevrsnog virtuelnog kanala poslovne komunikacije postale su lokalne, 

regionalne ali i sve druge strane kompanije koje svoj interes traže u Srbiji. 

U 

našem projektu promocije Srbije i njenih 

potencijala, naši klijenti su prepoznali partnera, 

privatnu inicijativu, kojoj se poveravaju 

savetodavne usluge i preporuke za traženje 

partnera u njihovoj poslovnoj ekspanziji 

u Srbiji, kaže na poetku razgovora za Industriju 

Vladimir Markovi, jedan od idejnih tvoraca i pokretaa 

ovog poslovnog portala. 

Kompanije i firme koje tokom krize nastave sa ulaganjem 

u promociju projektuju dosta povoljniji položaj na tržištu 

za budua vremena. Stranice internet pretraživaa su kao 

rafovi u prodavnicama. Neiji proizvodi nalaze se tano 

ispred oiju potrošaa i partnera, a drugi ostaju nezapaženi 

na dnu police. Proverite vidljivost Serbia-business.com 

(doing business in Serbia) prostim ukucavanjem u Google 

pretraživa i zamislite ime svoje firme dok kalkulacije 

potencijala možete sami uraditi. 

Stranice internet pretraživaa su kao rafovi u 

prodavnicama. Neiji proizvodi nalaze se tano 

ispred oiju potrošaa i partnera, a drugi ostaju 

nezapaženi na dnu police. 

Bez obzira koje je veliine vaša firma, u konkurentskom 

okruženju kakvo imamo danas, nije dovoljno 

samo posedovati svoju internet stranicu i uzdati se u 

sporadine i neplanirane posete i potencijalne kupce/ 

saradnike. Istraživanja i praksa dokazuju da neulaganje 

u marketing i promociju tokom perioda krize dugorono 

projektuje slabljenje pozicije firme na tržištu, jer se ne 

vidljivost tokom krize plaa nestankom interesovanja u 

buduim vremenima. 

“Serbia Business” je poetna taka svih stranih firmi i 

novih domaih firmi za poslovanje u Srbiji, od pronalaženja 

i preporuke lokalnog partnera do pronalaženja i pružanja 

svih usluga neophodnih za poslovanje u Srbiji. Upiti idu 

do najsitnijih detalja, od rentiranja prostora, preporuka 

za traženje partnera-dobavljaa-distributera, pouzdanih 

dobavljaa raznih usluga. 

U vremenima krize, smanjenja potražnje i ponude i 

samim tim smanjenja proizvodnje i rasta preduzea, 

injenica ostaje da strane firme u cilju smanjenja troškova 

proizvodnje i poslovanja traže alternativne izvore 

snadbevanja i nižih troškova proizvodnje. Srbija svoje 

mesto upravo može nai u toj potražnji za alternativnim 

izvorima snadbevanja. 

Svako istraživanje ovih firmi poinje samostalno, istraživanjem 

dostupnih informacija na internetu, pretraživanjem 

poslovnih portala koji predstavljaju potencijale gradova 

i firmi. Pojaano interesovanje stranih firmi za informacijama 

o srpskim firmama je primetno tokom proteklog 

perioda, uvia se trend rasta ovakvih zahteva jer je injenica 

da se o srpskim firmama jako malo zna. Nedostatak 

osnovnog marketinga, predstavljanja svojih potencijala 

novim partnerima iz EU je boljka svake druge srpske firme 

koja ima šta da ponudi, kaže Vladimir Markovi, uz isticanje 

jedne poslovne mudrosti zapadnog sveta: “Its more 

important to Reach the people that Count, than to Count 

the people you Reach!“ 

industrija 25 / mart 2010. 41

industrija 

metalska industrija 

Razgovor s povodom: Slavica Spasi, dipl. ing, Genesis Srbija 

POSTANJE I 

RAZVOJ KVALITETA 

Preduzee “Genesis” d.o.o. iz Rijeke ve je poznato itaocima Industrije. Ova firma, koja 

postoji od 1992. godine, iza sebe ima put konstantnog razvoja pa se danas za njeno ime 

vezuje i generalno zastupništvo nekoliko svetski renomiranih fabrika u oblasti alatnih mašina 

za deformaciju metala. Ujedno, “Genesis” predstavlja jedno od najsnažnijih preduzea 

u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, upravo u oblasti 

ponude mašina i tehnike podrške u datoj oblasti, a kao dovoljan dokaz jeste prodaja od 

1500 mašina. Za sve to potrebni su kvalifikovani kadrovi. Zato vam u ovom broju Industrije 

predstavljamo dipl. inž. Slavicu Spasi, novo lice kompanije Genesis, koja je odnedavno 

zadužena ne samo za dobru sliku ove firme u Srbiji, ve pre svega da svojom strunošu 

nastavi zapoet put kvaliteta... 

Kontinuirani rast podrazumeva 

i širenje poslovanja, 

pa je, tako, 

osnovana poslovnica 

u Zagrebu, ali i predstavništva 

u Beogradu i Sarajevu. 

Istovremeno, formirane su i adekvatno 

opremljene etiri servisne ekipe (u 

Rijeci, Zagrebu, Beogradu i Sarajevu). 

Za ovo pojavljivanje ove kompanije 

u asopisu Industrija želeli smo da 

vam skrenemo pažnju na novog direktora 

predstavništva “Genesis”-a u 

Srbiji, Slavicu Spasi, inae dipl. inž. 

U planu za ovu godinu 

imamo i aktivnu edukaciju 

naših postojeih i 

potencijalnih klijenata, u 

smislu informisanja o novim 

tehnologijama i nainu 

osavremenjivanja starih. 

za oblast vodoprivrede, koja uprkos 

na izgled razlike u strunosti, ima 

spremnosti, i line profesionalne, 

da odgovori zahtevima koje pred nju 

stavlja s jedne strane menadžment 

kompanije, s druge strane, tržište, 

ija odlika da je neumoljivo posebno 

u ovo vreme krize. Upravo kriza nam je 

bila polazište za ovaj razgovor... 

Industrija: Kao od nedavno novo 

menadžersko lice firme Genesis u Srbiji, 

kako ocenjujete ovaj segment tržišta i 

uopšte odnosa prema profilu i lepezi proizvoda 

koje Vaša firma nudi? Posebno, 

kako kriza utie na sam plan i na prilagoavanje 

istog ovim uslovima poslovanja? 

U skladu s prethodnim jeste i 

pitanje koliko kupovna mo Vaših postojeih 

i potencijalnih klijenata utie na 

realizaciju planiranog, a, s druge strane, 

kako na prilagoavanje plana? 

NA NAŠIM, BALKANSKIM PROSTORIMA 

SVE JE VIŠE ŽENA NA NEKIM DO SADA 

“MUŠKIM“ MESTIMA! 

DIPL. INŽ. SLAVICA SPASI 

Slavica Spasi: Srbija je dobro tržište 

za našu lepezu proizvoda, mašinska 

industrija ima lepu tradiciju na našim 

prostorima, na žalost u još uvek zastarelim 

tehnologijama koje treba osavremeniti. 

Trenutna ekonomska kriza u 

svetu, pa i u Srbiji u izvesnoj meri se 

nepovoljno odražava i na metalsku 

indistriju, pa se raznim programima 

reparacije starih postrojenja i osavremenjivanjem 

starih mašina prilagoavamo 

nastalim uslovima. 

S obzirom na to da se u svim sferama 

teži izlasku iz krize, i metalska industrija 

nalazi naine da krizu umanji 

otvaranjem prema svetu, animiranjem 

stranih investitora, poboljšanjem 

industrijskog i tehnološkog razvoja. 

Biznis planom za 2010. godinu, pored 

prodaje novih mašina, mi smo se 

bazirali i na edukaciju, servisiranje i 

reparaciju ve postojeih postrojenja, 

što iziskuje manja novana ulaganja. 

Industrija: O barijerama i granicama 

u poslovanju. S obzirom na to da 

je centrala firme koju zastupate u 

Hrvatskoj, koliko postojee državne, 

nekad i nacionalne granice predstavljaju 

barijeru nesmetanom razvijanju 

poslovanja? I kako se Genesis prilagoava 

i rešava ove probleme, ukoliko 

nailazi na njih? 

Spasi: Barijere u poslovanju u manjoj 

meri postoje i u tom sluaju uvek ukazujemo 

na dobre strane saradnje, kao što 

su naša poslovna etika, brza i hitna usluga 

u svim domenima, kvalitet i cene. 

Tamo gde nacionalni interes pred- 


metalska metalska industrija 

“PRATITE GENESIS. IZ NAS NASTAJE I RAZVIJA SE KVALITET!” 

stavlja neprevazienu barijeru, svesni 

smo da potencijalni kupac nije 

dovoljno poslovan i ne trošimo vreme 

i resurse. Meu nama nema jezikih 

barijera, upueni smo jedni na druge, 

a obostrano se trudimo da gajimo duh 

obostranog poverenja. 

Industrija: Svaka firma koja se ozbiljno 

i dugotrajno odnosi prema svom 

segmentu tržišta razmišlja i o edukaciji, 

kao posebnom nainu uticaja 

i razvijanja svog dela tržišta i uve- 

anja istog. Šta bi u tom smislu bili 

glavni aspekti koje ste uoili i koje 

ete tretirati u predstojeem periodu, 

u okviru Vaših redovnih poslovnih 

aktivnosti Genesis-a u Srbiji? 

Spasi: Kao što sam ve naglasila, u 

planu za ovu godinu imamo i aktivnu 

edukaciju naših postojeih i potencijalnih 

klijenata, u smislu informisanja 

o novim tehnologijama i nainu osavremenjivanja 

starih. Planiramo da u 

narednom periodu održimo nekoliko 

predavanja u vidu seminara i sajamskih 

manifestacija, gde emo okupiti 

što više postojeih i potencijalnih korisnika 

naših usluga i ukazati im kako 

da na najbolji nain ostvare interes 

kupovinom naših mašina, odnosno 

korišenjem naših usluga. 

U planu nam je i ponuda specijalnih 

usluga za postojee klijente kroz koje 

emo pravljenjem godišnjih ugovora 

nuditi posebnu lepezu naših usluga, 

gde e biti objedinjene servisne usluge, 

specijalni popusti pri nabavci novih 

mašina i osavremenjivanju starih, kao 

i prednost prilikom hitnih intervencija. 

Genesis je speifian po tome što 

uvek i prvi ima novosti za tržište, pa 

tako i za ovaj period “posle krize”... 

Na našim, balkanskim 

prostorima sve je više 

žena na nekim do sada 

“muškim“ mestima! - dipl. 

inž. Slavica Spasi 

Za 2010. godinu planiramo pored 

svega nabrojanog i da proširimo lepezu 

naših usluga i proizvoda. 

Kako je planiranje deo i poslovne tajne, 

za sada želim samo da poruim i 

postojeim i potencijalnim klijentima i 

poslovnim partnerima: pratite Genesis, 

iz nas nastaje i razvija se kvalitet! 

Industrija: Vi lino ste po struci 

inženjer vodoprivrede, a radite 

u firmi koja zahteva drugu vrstu 

ekspertskog znanja, doduše takoe 

inženjerskog. Kako se snalazite? 

Koliko razlike u strunosti zapravo 

mogu biti i prednosti? 

Spasi: Ja sam takoe na Fakultetu 

organizacionih nauka završila specijalistike 

studije o savremenom 

poslovanju, koje se odnosi na sve 

sfere poslovanja, pa u dobroj meri 

koristim to steeno znanje. A sam 

pojam “INŽENJER” izveden je iz latinskog 

termina “IN GENIOSUS” (“u 

nepoznatom”) i može se slobodno 

prevesti kao “ONAJ KOJI SE KREE 

PO NEPOZNATOM”, pa je ovo za mene 

još vei izazov i svesrdno se trudim 

da ovom poslu dam jednu novu notu. 

Industrija: Kako se jedna lepa žena 

snalazi u uglavnom muškom, dakle, 

grubom poslu? 

Spasi: Na našem podneblju poslovi 

su još uvek podeljeni na muške i ženske. 

Bez obzira na to što poslu pristupam 

maksimalno profesionalno, uvek 

osetim veito muško pitanje: “Šta 

jedna žena može da nas novo naui, u 

muškom poslu?“... Iznenaeni su što 

rade sa ženom, ali se baš zbog toga, i 

zbog ugleda kompanije koju predstavljam, 

veoma esto odlue na saradnju. 

Iskoristiu i ovu priliku da kažem kako 

na ovim našim, balkanskim prostorima 

žene polako menjaju svoju ulogu, 

i sve nas je više na nekim do sada 

“muškim“ mestima! 


43

predstavljamo 

SIMPROLIT SISTEM ® 

SAVREMENI ZAHTEVI KOD 

IZBORA SISTEMA GRADNJE 

I “SIMPROLIT SISTEM ® ” ZA 

IZGRADNJU OBJEKATA 

U cilju izgradnje pristupanog, 

dugotrajnog, energoefektivnog 

i ekološkog stambenog 

prostora, te u cilju realizacije 

izgradnje energetski efikasnih 

zgrada i graevinskih 

objekata industrijske, administrativne 

i socijalne namene, 

pri definisanju projektnih 

zahteva neophodno je posebnu 

pažnju posvetiti ne samo 

izboru graevinskog materijala, 

ve i izboru graevinskog 

sistema kao celine, koji treba 

da ispunjava itav niz zahteva 

savremene izgradnje. 

Pi še: DTech Mi lan De vi, D.Civ.Eng. 

Autor Sim pro lit® si ste ma 

Aka de mik Aka de mi je teh no lo ških 

na u ka Ru ske Fe de ra ci je 

Aka de mik Me u na rod ne Aka de mi je 

teh no lo ških na u ka 

Aka de mik Srp ske aka de mi je 

ino va ci o nih na u ka 

Dok tor teh no lo gi je gra e nja i 

in že nje rin ga u gra e vi nar stvu 

Pre pristupanja izboru graevinskog sistema, neophodno je: 

• uzeti u obzir sve osobenosti lokalnog klimatskog podruja 

- slepo kopiranje inostranih tehnologija dovodi do nepovratnih 

negativnih posledica, koje utiu ne samo na izgradnju i 

koštanje objekata, ve i na zdravlje i bezbednost ljudi koja 

se u njima nalaze tokom korišenja – eksploatacije objekta; 

• uzeti u obzir sva praktina iskustva primene modernih 

sistema gradnje, a ocenu pri izboru i primeni konkretnog 

sistema gradnje doneti ne samo na osnovu reklamnih 

kataloga, ve i pre svega poštujui pravila struke i nauna 

dostignua - pri emu posebno obratiti pažnju da se kod 

ocenjivanja ne samo identifikuju nedostaci, ve predvide i 

konkretna rešenja evideniranih nedostataka razmatranih 

sistema gradnje; 

• zabraniti projektna rešenja, konstruktivne sklopove i 

rešenja detalja koja ne zadovoljavaju osnovne principe 

graevinske fizike, ukljuujui dugovenost, paropropusnost, 

interakciju konstruktivnih, samonosivih i nenosivih 

elemenata, dejstvo unutrašnjih (para, kondenz, korozija) 

i spoljašnjih (mraz, vetar, atmosferske padavine) uticaja 

na sistemska rešenja spojeva elemenata graevinskih 

sistema (zidova, meuspratnih i krovnih ploa, fasadnih i 

pregradnih panela), itd 

U sledeem koraku, u harmoniji sa globalnim zahtevima 

savremene gradnje, pri izboru graevinskih sistema 

neophodno je svaki od njih kritiki razmotriti sa aspekta 

zadovoljenja kljunih parametara savremene graevinske 

industrije, od kojih se istiu: 

• tehnologinost; 

• ekonomska efikasnost; 

• energetska efikasnost; 

• ekološka podobnost. 

industrija 25 / mart 2010. 45

SIMPROLIT SISTEM ® TEHNOLOGIČNOST 

Pri izboru sistema gradnje, tehnologinost izabranog sistema je od velikog znaaja, jer po 

de niciji opredeljuje jednostavnost i brzinu izgradnje, stepen angažovanosti strune radne 

snage i mehanizacije, uslove rada i druge faktore koji direktno utiu na troškove i dinamiku 

izgradnje ili rekonstrukcije objekta, a što je vrlo važno usred globalne nansijske krize i 

vrlo male razlike izmeu tržišne prodajne i proizvodne cene. 

Tehnologinost «Simprolit sistema®» 

gradnje definišu njegove prednosti: 

• raznovrsnost elemenata sistema 

- 26 vrsta blokova za razliite namene, 

4 tipa ploa za termoizolaciju 

objekata, konstruktivnih elemenata i 

mansardi, 5 tipova montažnih i polumontažnih 

meuspratnih i krovnih 

ploa, ploe za protivpožarne zidove, 

hdroizolaciju i otparivanje, laki termoizolovani 

nosivi i samonosivi nadvratnici 

i natprozornici, dimnjaki elementi, 

elementi za ventilisanu fasadu od 

fasadne opeke i dr. 

• postojanje posebnih poprenih uložaka 

u sredini i na spojevima blokova 

(kod zidanja „na prevez“), koji ne 

samo da rešavaju probleme termike 

na spojevima blokova i dejstva vetra 

kod zidanja objekata visine vee od 

100 m, ve su i svojevrsne „voice“za 

slaganje sledeeg reda blokova, što 

znatno poveava brzinu zidanja i dovo- 

enje zidova u vertikalnu ravan; 

• postavljanje blokova u «suvo» – zidovi 

u Simprolit sistemu® se izvode bez 

sloja lepka izmeu redova i na vertikalnim 

spojevima blokova, jednostavnim 

zapunjavanjem unutrašnjih otvora u 

blokovima malterom ili betonom, što 

znatno utie na produktivnost zidanja 

i smanjenje ukupnog vremena gradnje 

objekata; 

• istorodnost materijala na fasadi - 

blokova za zidanje i ploa za utopljavanje 

konstruktivnih elemenata (AB zidova, 

stubova, greda), što ne zahteva 

posebnu obradu spojeva raznorodnih 

materijala; 

• izuzetna lakoa i jednostavnost montaže 

elemenata Simprolit sistema® ne 

zahtevaju upotrebu teške mehanizacije 

• nema potrebe za oplatom - Simprolit 

sistem® po definiciji predstavlja 

sistem multifunkcionalne trajno ugra- 

ene oplate, koja ne samo da eliminiše 

ili drastino umanjuje potrebu za 

oplatom na gradilištu, ve istovremeno 

objektu obezbeuje dugovenost, 

otpornost na požar, poveanu seizmiku 

otpornost, izuzetne termofizike 

karakteristike i dr. 

• nema potrebe za fasadnom skelom 

– hidrofobnost zidova (karakteristika 

da ne upijaju vlagu ili vodu iz fasadnog 

maltera) daje mogunost da se 

fasadni zidovi obrauju veoma tankim 

premazima, sa viseih pokretnih 

platformi i u veoma krakom vremenu, 

što, kod veoma visokih objekata, „na 

velika vrata“ uvodi mogunost obrade 

fasade ekonominim i arhitektonski 

izražajnim fasadnim premazima, 

za razliku od dosadašnjih skupih 

ventilisanih metalnih, granitnih ili 

staklenih fasada 



EKONOMSKA EFIKASNOST 

Ocena ekonomske e kasnosti sistema izgradnje obuhvata kompleks procena razmatranog 

sistema gradnje i graevinskog objekta, kao njegovog krajnjeg proizvoda, ne samo u 

procesu izgradnje, ve i u procesu eksploatacije objekta, a sa aspekta svih uesnika u 

prometu nekretnina – investitora, izvoaa i stanara, kao krajnjeg potrošaa. 

U okviru ovog pristupa, postignuta visokim nivoom tehnologinosti, 

prilagodljivosti i pouzdanosti sistema, visokim stepenom dugovenosti 

termofizikih i konstruktivnih rešenja, te sposobnošu da istovremeno 

zadovolji najstrože zahteve svih klimatskih i seizmikih regiona 

gradnje kao i sve aktuelnije zahteve ukupnog održivog razvoja, ekonomska 

efikasnost «Simprolit sistema®» izražava se kao: 

• ekonomija investitora – investitor dobija više od 10% neto prodajne 

površine objekata, kratko vreme izgradnje koje znaajno smanjuje 

interkalarne kamate na kreditna sredstva, ubrzava dinamiku i 

skrauje ukupan rok angažovanja finansijskih sredstava, ostvarujui 

investitoru znaajne finansijske uštede u odnosu na druge sisteme 

gradnje, uz poveanje kvaliteta i trajnosti objekta i dr. (ekonomske 

analize: Ruske Inženjerske Akademije, Centra inovacionih tehnologija 

„CIT“, Moskva i OAO «Cent rotransstroy», Moskva); 

• ekonomija izvoaa radova - lakoa horizontalnog i vertikalnog 

transporta, jednostavnost i brzina izgradnje, mogunost proizvodnje 

objekata bez skele i teške mehanizacije, izgradnja objekata u svim 

klimatskim zonama i pri svim klimatskim uslovima gradnje (ekonomska 

analiza OAO «Centrotransstroy», Moskva; preporuke NIISF Ruske 

Akademije arhitektonskih i graevinskih nauka i zakljuci Ruske inženjerske 

akademije i Centra inovacionih tehnologija iz Moskve); 

• ekonomija krajnjeg potrošaa - stanara - dugovean, pouzdan, 

ekološki podoban i ekonomian stambeni prostor (zakljuci Državne 

ustanove „Direkcija za investicione projekte» iz Moskve, Ruske inženjerske 

akademije i Centra inovacionih tehnologija iz Moskve ). 

Prema rezultatima komparativnih analiza i dosadašnjih praktinih 

iskustava, ukupni troškovi izgradnje 1 m² neto stambenog prostora 

izgraenog u Simprolit Sistemu® najmanje su za 15% niži od ukupnih 

troškova izgradnje 1 m² neto stambenog prostora izgraenog 

u drugim sistemima izgradnje. 


47


ENERGETSKA EFIKASNOST 

Energetska e kasnost sistema izgradnje objekata ocenjuje se sa aspekata utroška energije 

za izgradnju i funkcionisanja objekta u svim njegovim fazama: proizvodnje osnovnog i 

pomonog graevinskog materijala, normiranih karakteristika izgraenog objekta i tome 

odgovarajuih projektovanih vrsta i koliina materijala, njihovog horizontalnog i vertikalnog 

transporta do lokacije i pozicije ugradnje, dugoronih troškova energije za grejanje, 

klimatizaciju, ventilaciju i ukupno funkcionisanje objekta te, konano, energetskih utrošaka 

pri sanaciji ili reciklaži primenjenih materijala izabranog sistema gradnje, posle isteka 

njihovog roka dugovenosti – gubitka njihovih termo zikih karakteristika. 

Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi proizvodnje 

graevinskog materijala, osnovnog i pomonog, jeste 

oblast o kojoj se malo vodi rauna na nivou strateškog 

planiranja. Naprotiv, vrlo esto u cilju kratkoronih rešenja 

nagomilanih problema u ovoj oblasti, donose se odluke koje 

prividno rešavaju problem, ali u suštini vrše samo njegovu 

preraspodelu s jedne socijalne grupe na drugu, naješe 

izazivajui dalekosežne posledice. Najoigledniji primer je 

proizvodnja opekarskih proizvoda, koja je ogromni potroša 

energetskih resursa, s jedne strane, ali i potencijalni izvor 

socijalnih problema, poev od predimenzionisanja broja i 

kapaciteta ciglana, preko zastarelih tehnologija i naješe 

nekvalitetnih proizvoda, pa sve do neizmirenja plata i doprinosa 

zaposlenih (od 135 ciglana prema podacima PKS, funkcioniše 

svega devedesetak, a realna potreba je ne više od 25 – od 

kojih svega nekoliko izmiruju svoje obaveze). Jedini ispravni 

put je pomo u tehnološkom osavremenjivanju proizvodnih 

procesa, drastinom smanjenju potrebe za energijom u svim 

fazama pripreme, peenja i sušenja, pa sve do neophodne 

inovativnosti i zajednike primene kompatabilnih sistema. 

Primena jednoslojnih Simprolit SOP (D160) ploa kao 

elemenata za utopljavanje fasadnih zidova od opeke rešava 

sve probleme koji se standardno javljaju kod utopljavanja 

zidova od opeke stiroporom ili mineralnom vunom – od 

paropropusnosti, preko otpornosti na požar, pa sve do 

vrstoe i dugovenosti fasadnog sloja za utopljavanje. 

Osim toga, primena (na preskok, u prvom i poslednjem redu) 

patentirane Simprolit opeke za ventilaciju kod obziivanja 

objekata fasadnom opekom pruža jedinstvenu mogunost da 

se fasadna opeka upotrebi i kao „ventilisana fasada“. 

Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi izrade državne 

regulative, planiranja i projektovanja: znaaj ove oblasti je 

veoma veliki, poev od donošenja strateških odluka države, 

odnosno njenih ministarstava i drugih nadležnih organa, o 

izboru sistema za masovnu gradnju, preko investitora, pa sve 

do projektanata, kao krajnjih izvršilaca. Naravno, uloga države 

mora biti vizionarska, u interesu sveopštih naela održivog 

razvoja - ne samo usklaenog sa interesima i potrebama 

odreenih struktura privrede, ve i pre svega orijentisana na 

socijalni boljitak i ouvanje zdravlja njenih graana. Pri tome, 

primena savremenih energoefektivnih tehnologija i sistema 

gradnje, kao i usklaivanje sopstvenih normi i propisa sa 

odgovarajuim u EU, pa i sa zemljama u okruženju, mora biti 

„sad i odmah“, bez bezrazložnog odlaganja za prekosutra 

onog što se može primeniti još danas. Primera radi, propisi 

Bugarske su do skora predviali otpor prolasku toplote 

kroz fasadne zidova R=1.6, posle ulaska u EU zahtevaju 

R=2.0, a Srbija i dalje propisuje R=1.1, odnosno 80% niže 

termotehnike zahteve – samo zahvaljujui „lobijima“ raznih 

graevinskih materijala i sistema, koji se zbog toga i dalje 

mogu reklamirati da njihovi proizvodi „zadovoljavaju sve 

zahteve energoefektivne gradnje objekata važee u Republici 

Srbiji“! Posledice pogrešne politike vratie se kao bumerang 

– od nedavne ispravke nadležnog ministra da e „jeftini 

socijalni stanovi“ koštati ne obeanih 500 EUR/m2, ve preko 

1000 EUR/m2, pa sve do sutrašnjeg nansijskog problema 

socijalnih slojeva za koje se ti stanovi i grade – plaajui skupe 

kredite za skupe kvadrate, sve teže e plaati i energiju za 

njihovo grejanje, ija e cena oigledno iz godine u godinu rasti. 

Energetska ekasnost sistema gradnje u fazi izgradnje 

objekta: izražena je u minimizaciju potrošnje energije, 

neophodne u svim etapama gradnje objekta – poev od 

transporta materijala i opreme do gradilišne lokacije, preko 

horizontalnog i vertikalnog transporta na samom gradilištu, 

energije potrebne za rad graevinske opreme, mašina i 

mehanizama u razliitim klimatskim uslovima pri kojima 

se gradnja izvodi, pa sve do energije potrebne za uvanje, 

servisiranje i skladištenje materijala i opreme do konane 

primopredaje objekta. 

Energetska ekasnost Simprolit sistema® u procesu 

neposredne izgradnje objekta ostvaruje se pre svega 

ekonomijom energoresursa kod transporta elemenata 

Simprolit sistema ® do gradilišta (npr. samo jednim kamionom 

nosivosti 25 tona transportuje se do gradilišta preko 100m 3 

Simprolit blokova SBDS20 - njima se može podii preko 500 

m 2 fasadnih zidova ili kompletni zidovi za kuu od 200 m 2 , 

a koji više nego zadovoljavaju sve termotehnike zahteve 

propisane regulativom EU), ekonomijom energoresursa kod 

horizontalnog i vertikalnog transporta na samom gradilištu, 

te konano i energetskom ekasnošu tehnologije izgradnje 

i završne obrade objekta u Simprolit sistemu®, koja iskljuuje 

(ili drastino smanjuje) potrebu za energetski zahtevnom 

graevinskom opremom i mehanizacijom. 



Energetska efikasnost sistema gradnje u fazi eksploatacije 

objekta ogleda se u sniženju (ili iskljuenju pojedinih 

vidova) potrošnje energetskih resursa (struja, gas, mazut, 

nafta) na grejanje, prinudnu ventilaciju i kondicioniranje 

vazduha i direktno zavisi od usvojenog graevinskog sistema 

i njegovog kompleksnog pristupa termoizolaciji objekta, 

kako zimi, tako i leti, kao i od mogunosti optimizacije 

toplotnih gubitaka za konkretne sluajeve: 

- termoizolacija objekta od uticaja hladnog godišnjeg 

doba - opšte je prihvaeno da se hladnoa mora odsei od 

grejanog prostora termoizolacijom objekta sa spoljne strane. 

S druge strane, prema najnovijim rezultatima vodeih 

inostranih institucija koje se bave istraživanjima u oblasti 

optimizacije energetske potrošnje, energoefektivnost zgrada 

tokom njihove eksploatacije može se poveati uzimajui 

u obzir i namenu svake prostorije ponaosob, odnosno dužine 

boravka u svakoj od prostorija, shodno nameni. 

Naime, u zgradama sa individualnim grejanjem, 

prostorije namenjene za smeštaj i dug boravak u 

njima (dnevna soba, radna soba, soba za decu) 

treba da budu izolovane sa spoljne strane, a 

preostale (kupatilo, WC, kuhinja, spavaa soba 

za odrasle) iznutra, što omoguava da se te 

prostorije brzo zagreju u trenutku potrebe, bez 

ekanja da se prethodno zagreju zidovi prostorije, 

u zavisnosti od njihovog toplotnog kapaciteta. 

Objekti izgraeni u Simprolit sistemu® imaju 

termoizolacione slojeve i ka spolja i ka prostoriji, 

tako da istovremeno zadovoljavaju sve 

navedene zahteve. 

- termoizolacija objekta od uticaja toplog 

godišnjeg doba – podižui zgrade i za budue 

generacije, mora se uzeti u obzir injenica da je, zbog efekta 

staklene bašte, na planeti klima u procesu globalnog 

zagrevanja, te da potrošnja elektrine energije za hlaenje 

prostora leti ve sada dostiže potrošnju te najskuplje vrste 

energije na grejanje zimi. Jedan od bitnih faktora koji utiu na 

ukupnu potrošnju energije za hlaenje leti je i toplotni kapacitet 

zidova i plafona, koji preko dana akumuliraju toplotu iz 

vazduha i isijavaju je u taj isti prostor nou, stvarajui veoma 

neprijatno ekološko okruženje. Jedino prirodno i ekonomino 

rešenje (ne zahteva utrošak energije) ovog problema je izolacija 

zidova i plafona unutar objekta, jer rešenje tog problema 

danononim kondicioniranjem ne samo da je skupo, zbog 

velikog utroška energije, ve nije ni ekološki, zbog poveanog 

rizika po ljudsko zdravlje usled mogunosti da se preko 

centralnih sistema za kondicioniranje prenose infektivna 

oboljenja («legionarska bolest»), kao i dokazanog negativnog 

uticaja na organizam, naroito nou, zbog smanjenja imuniteta 

osobe koja spava. 

Objekti izgraeni u Simprolit sistemu® imaju termoizolacione 

slojeve i ka spolja i ka prostoriji, meuspratne i 

krovne ploe takoe, tako da potpuno zadovoljavaju sve 

navedene zahteve. 

- optimizacija gubitaka toplote objekta kroz fasadne zidove 

- koeficijenti otpora prolasku toplote kod fasadnih zidova, 

propisani za razne klimatske regione normativnim dokumentima, 

indikovani su za „pun“ zid, bez fasadnih otvora 

(prozori, vitraži, balkonska vrata). U proraunima, gubitak 

toplote kroz fasadne otvore u postojeim sistemima gradnje 

rešavaju se pomou uveanja kapaciteta grejnih tela – 

što su vei po dimenzijama fasadni otvori, tim 

je više rebara kod radijatora, odnosno vei 

utrošak toplotne energije kod drugih sistema. 

Znaajan udeo u ukupnoj energetskoj efikasnosti 

objekta ima i lokacija zgrade, sve do 

položaja fasadnih zidova u odnosu na strane 

sveta - zidovi ka severu u jednom te istom objektu 

trebalo bi da imaju vei koeficijent otpora 

prolasku toplote od zidova orijentisanih ka jugu. 

Postojei graevinski sistemi ne mogu da reše te 

probleme, zbog injenice da se kod njih vrednost 

koeficijenta transfera toplote reguliše konstantnom 

debljinom zidova, a konstruktivna rešenja 

postojeih graevinskih sistema ne predviaju 

mogunost poveanja debljine zidova srazmerno 

uveanju fasadnih otvora i lokaciji obodnih 

zidova objekta. 

Simprolit sistem® gradnje je jedinstveni 

sistem na svetu koji pruža mogunost optimizacije 

gubitaka toplote unutar jedinstvene 

debljine zidova – uveanje za više od 50% vrednosti 

koeficijenta otpora prolasku toplote fasadnih zidova bez 

poveanja njihove debljine - pomou posebno dizajniranih 

podužnih i poprenih termoizolacionih uložaka razliite 

debljine, koji se montiraju unutar Simprolit® blokova. 

Takvo konstruktivno rešenje elemenata Simprolit sistema® 

gradnje daje mogunost projektantima da optimizuju 

utroške energije svake zgrade ponaosob, pri 

emu se dobija energoefektivni objekat sa unikalnim 

rešenjem, ne samo objekta u celini, ve i svakog njegovog 

dela ponaosob, a s obzirom na konkretnu lokaciju i 

konkretno urbano okruženje. 


49


EKOLOGIJA 

Energetska i nansijska kriza prisiljavaju nas da promenimo psihologiju, da štedimo energiju i da termiki 

izolujemo graevinske objekte. Na žalost, graevinarstvo spada u najnerazvijenije nauke u odnosu na ostale - 

ljudi lete u kosmos, hodaju po Mesecu, u magnovenju komuniciraju slikom i zvukom gde god da se nalazili, ali 

se još nisu nauili da grade zdrav životni prostor, a najvei broj graevinskih sistema nije mnogo dalje odmakao 

od onih primenjivanih i pre hiljadu godina. Za utehu, sve eše se u svetu uju pitanja poput onih: gde mi živimo, 

otkuda tako nagli porast onkoloških oboljenja, nervnih i drugih bolesti uporedo sa rastom standarda ljudi, šta je 

razlog da je ekološko okruženje unutar stanova i do 4 puta zagaenije u odnosu na spoljnu sredinu i dr. 

Svakim danom i laiku postaje sve jasnije 

da je vreme da se razmisli o ekološkim 

karakteristikama stambenog prostora, o 

kvalitetu sredine gde se provodi najvei 

deo dana, da je krajnje vreme da se ovek 

i njegovo zdravlje postave u prvi plan. Koliko god da je 

važna opšta štednja energije, ona ne sme biti samoj sebi 

cilj, niti posledice po zdravlje oveka koje se javljaju iz 

neznanja ili nemarnosti smeju biti samo kolateralna šteta! 

I tu nisu dovoljni samo arhitekte ili graevinski inženjeri 

– potrebno je na nivou države formirati multidisciplinarne 

timove strunjaka svih pro la, koji ekološko okruženje 

unutar stambenog prostora treba da istraže i ocene sa 

svih aspekata, da postave minimalne standarde i zahteve 

ispod kojih se ne sme ii, da ispitaju i utvrde dejstvo na 

kvalitet stanovanja primenjenih graevinskih sistema u 

celini, a ne pojedinanih primenjenih materijala. 

Primera radi, nedavno su objavljeni rezultati ispitivanja 

pojave da je u jednom stambenom objektu u Rusiji naglo 

porastao broj onkoloških oboljenja. Naime, taj objekat 

je pre nekoliko godina rekonstruisan, zamenjeni su stari 

drveni novim plastinim prozorima koji besprekorno 

dihtuju, zidovi su utopljeni paronepropusnom izolacijom 

po principu „pasivne kue“, a kao kompenzacija 

paronepropusnosti zidova pojaana je ventilacija za 

evakuaciju vazduha - i upravo je to dovelo do usisavanja 

radona iz zemlje, radioaktivnog gasa bez mirisa i ukusa i 

time još opasnijeg, koji je i izazvao oboljenja. Opasnost od 

radona je poznata u mnogim regionima, od SAD do Rusije 

obavezno je ispitivanje iskopane temeljne jame na 

njegovo prisustvo – na žalost, u Srbiji, nedavno 

bombardovanoj i bombama sa osiromašenim 

uranijumom, to niko ne pokree, ak ni kao 

temu za razmišljanje... Samo stvaranje 

multidisciplinarnih timova strunjaka, od 

lekara do inženjera, graevinskih ziara, 

matematiara, biologa, radiologa, preko 

prikupljanja i obrade statistikih podataka 

oboljenja i poveanih zdravstvenih problema 

stanovništva ne samo po regionima, ve i po 

svakoj mikrolokaciji ponaosob, pa sve do donošenja 

preventivnih mera, preporuka i normativa može i mora 

pro lisati ministarstvo za ekologiju, koje što pre mora 

prerasti sadašnju ulogu direkcije gradske istoe na 

državnom nivou. 

Meu prioritetnim zadacima su uvoenje obaveze 

deklarisanja dugovenosti primenjenih sistema gradnje 

i njihove ekološke podobnosti. Naime, neosporno je 

da se kod donošenja odluke o izgradnji ili rekonstrukciji 

objekta ne sme opredeljivati samo prema pojedinanim 

karakteristikama primenjenih materijala, ve, pre sveg a, 

i na osnovu funkcionisanja a graevinskog 

sistema u celini, stalno imajui na umu 

da e u tom prostoru živeti i naša 

deca i unuci! 

Prema rezultatima istraživanja 

Instituta za ekologiju stanovanja anja 

i zaštitu životne sredine RAMN 

Ruske Federacije, utvreno je da u 

vazduhu stambenih i javnih objekata 

istovremeno 

može biti prisutno više od 100 lebdeih estica i 

hemijskih jedinjenja pripadajuim razliitim klasama rizika. 

Najvei negativan uticaj na ljudsko bie imaju hemijske 

kontaminacije, koje se u sistemu ogranienog prostora 

sporo razgrauju, a u veim koncentracijama prisustvuju 

u stambenom prostoru upravo od unutrašnjih izvora. U 

zavisnosti od funkcionalne namene prostorija, oni su 

razliiti. Najkarakteristinijim zagaivaima smatraju se 

proizvodi degradacije sintetikih polimernih materijala 

(boje, lakovi, lepila, punila, git, neki vidovi linoleuma, 

tapeta, iverica i medijapan, kao i drugi materijali za završnu 

obradu proizvedeni korišenjem hemijskih modi katora i 

aditiva). 

Aktivnost zagaivaa se poveava umanjenjem 

paropropustljivosti zidova, kao 



i sa poveanjem slojevitosti zidova. 

Na žalost, dok ih u Ruskoj Federaciji 

nazivaju „kriminogenim zidovima 

sa katastrofalnim posledicama po 

budue generacije“, zbog ega su 

od pre dve godine višeslojni zidovi 

zabranjeni u Moskovskoj oblasti, a 

od prošle godine i u samoj Moskvi, 

u Srbiji se višeslojni zid „opekastiropor-opeka“ 

smatra „etalonom 

kvalitetne gradnje“, verovatno zbog 

„kvalitetnije i kvantitetnije“ koliine 

materijala koja obezbeuje isto tako 

„kvalitetnije i kvantitetnije“ pranje 

para i „opravdava“ visoke cene 

novoizgraenog stambenog prostora. 

Konano, prema zakljucima 

navedenog istraživanja Instituta 

RAMN, jednoslojni i paropropusni 

zidovi su najpovoljnije rešenje s 

aspekta energoefektivnosti i ekološke 

podobnosti stambenog prostora. 

Osnovne ekološke 

prednosti Simprolit sistema ® : 

• materijal Simprolit ® koji je osnovni 

materijal Simprolit sistema ® jeste 

sanitarno i ekološki «ist» - mnoga 

laboratorijska i terenska ispitivanja 

sprovedena u vodeim institutima 

potvrdila su njegovu zdravstvenu 

ispravnost i ekološku podobnost; 

• konstrukcije i objekte izgraene u 

Simprolit sistemu ® odlikuje: 

- svojstvo da obezbeuje u prostorijama 

udobne i higijenske uslove života; 

- visok stepen operativne pouzdanosti, 

izdržljivosti na razne ekstremne uticaje i dugovenosti; 

- visoka paropustljivost zidova, koja obezbeuje 

komfortnost življenja - zidovi «dišu», a štetna isparenja 

se evakuišu iz prostorije u spoljašnju sredinu, bez njihove 

koncentracije unutar slojeva zida; 

- mogunost reciklaže i ponovne upotrebe materijala; 

- mogunost termoizolacije svih elemenata objekta (ukljuujui 

i podove i plafone), što pruža neograniene mogunosti 

izbora optimalne projektne varijante, kako bi se obezbedila 

udobnost stanovanja; 

- mogunost izbora i primene najoptimalnijeg sistema grejanja 

ili hlaenja - klasino, podno, plafonsko ili zidno – bez potrebe 

za dodatnom ugradnjom ili montažom termoizolacionih 

slojeva; 

- odsustvo efekta «tempirane ekološke bombe“ sa odložnim 

dejstvom na pokolenja; 

- mala specina efektivna aktivnost prirodnih radionukleida; 

- visok stepen biorezistentnosti u odnosu na sve vrste 

biološke agresije ili zagaenja - glodara, insekata i 

raznih vrsta mikroorganizama (spora, plesni, gljivica, 

raznih alergenata itd); 

- znaajno umanjenje ukupnog optereenja na tlo, što 

je od posebnog znaaja kod zemljišta slabe nosivosti 

ili neravnomerne konzistencije – poev od optereenja 

temelja, preko transportnih puteva, pa sve do odsustva 

neophodnosti izgradnje privremenih saobraajnica za 

dopremu na gradilište teške mehanizacije; 

- niski energetski zahtevi u procesu proizvodnje, izgradnje i 

dugovene eksploatacije; 

- visok stepen zaštite od požara (EI180, K 0 

, NG); 

- mogunost brze i jeftine nadogradnje objekata sa ravnim 

krovovima, bez uveanja optereenja na temelje, bez 

iseljavanja stanara, bez potrebe za skelom oko celog 

objekta i bez uveanja kapaciteta podstanica za grejanje 

novosagraenog prostora na raun ušteene energije 

utopljavanjem nižih spratova u Simprolit sistemu ® ; 

- znaajno poveanje stepena seizmike otpornosti 

objekata u odnosu na objekte iste spratnosti i istih 

arhitektonskih rešenja, projektovanih i izgraenih u drugim 

sistemima gradnje itd. 


51


SHODNO IZLOŽENOM, NA OSNOVU UKUPNIH TEHNO-EKONOMSKIH I EKOLOŠKIH PERFORMANSI OBJEKATA 

IZGRAENIH U RAZLIITIM SISTEMIMA GRADNJE, VIDNO SE IZDVAJA «SIMPROLIT SISTEM®», KAO NAJOPTIMALNIJI 

SISTEM GRADNJE STAMBENOG PROSTORA U ODNOSU NA UKUPNE TEHNOLOŠKE, EKONOMSKE I EKOLOŠKE ZAHTEVE. 

Tabela 1 – Neophodne karakteristike dugovene, energoefektivne i ekološke gradnje i Simprolit Sistem ® 

KARAKTERISTIKA KRATAK OPIS ODLIKE SIMPROLIT SISTEMA POTVRDA 

DUGOVENOST 

- SPOSOBNOST MATERIJALA I 

SISTEMA U CELINI DA DO ISTEKA 

DEKLARISANE DUGOVENOSTI 

NE MENJA SVOJE TERMOFIZIKE 

KARAKTERISTIKE ZA VIŠE OD 10% 

Simprolit sistem ® je najdugoveniji meu analognim 

materijalima - posle 100 ciklusa zamrzavanja - 

otopljavanja, pri naizmeninom dejstvu apsolutno 

vlažne i suve sredine i dejstvima UV zraka, dobio je 

serti kat na dugovenost „ne manje od 50 godina u 

svim klimatskim podrujima Ruske Federacije“. 

Certi kat 

NIISF RAASN 

Moskva 

TERMOIZOLACIJA 

- OTPOR PROLASKU HLADNOE 

ILI TOPLOTE KROZ FASADNE 

ZIDOVE KOJI JE NAJZNAAJNIJI, 

ALI NE I JEDINI POKAZATELJ 

ENERGETSKE EFIKASNOSTI 

SISTEMA GRADNJE 

Simprolit ® blok debljine svega 20cm zadovoljava sva 

klimatska podruja Balkanskog regiona, dok Simprolit ® 

blok debljine 30cm zadovoljava sve regione u Rusiji; 

Izuzetno dobar je i koe cijent toplotne provodljivosti 

λ=0.044 W/mK izmeren za Simprolit ® monolit 

zapreminske mase 160kg/m 3 u suvom stanju. 

NIISF RAASN, 

Moskva; 

Institut GF Kazanj; 

IMS Beograd 

OTPORNOST NA 

MRAZ 

– SPOSOBNOST MATERIJALA DA 

IZDRŽI ODREENI BROJ CIKLUSA 

ZAMRZAVANJA - OTOPLJAVANJA 

Otpornost elemenata Simprolit sistema ® na dejstvo 

mraza je vea od 100 ciklusa zamrzavanja u surovim 

uslovima ruske zime. 

NIISF RAASN 

Moskva; 

POLISERT Moskva 

HIDROFOBNOST 

– SPOSOBNOST MATERIJALA 

DA NE UPIJA VLAGU ILI VODU IZ 

OKOLNE SREDINE 

Elementi Simprolit sistema ® ne upijaju vodu, što 

omoguava njihovo malterisanje debljinama manjim od 

5mm. Pri terenskom ispitivanju izgraenog objekta u 

Moskvi, zidovi Simprolit sistema ® su imali vlažnost


Tabela 2 – Ekonomski efekti primene Simprolit ® sistema u graevinarstvu 

EKONOMSKI 

EFEKTI 

KRATAK OPIS 

ANALIZE, 

PREPORUKE 

POTVRDA 

EKONOMIJA 

INVESTITORA 

Više od 10% dodatne površine pri istim spoljašnjim 

dimenzijama objekta, skraeni rokovi izgradnje, 

manja koliina armature i betona, manja pozicija pri 

izgradnji, manja potreba za strunom radnom snagom, 

ekonomija ukupnih sredstava, kvalitet. 

Ekonomska analiza 

„Centrotranstroy“, Moskva 

Inženjerska Akademija 

Ruske Federacije 

Centar inovacionih 

tehnologija, Moskva 

EKONOMIJA 

IZVOAA 

Lak horizontalni i vertikalni transport, jednostavnost, 

velika brzina gradnje, minimalno korišenje oplate, 

izbegavanje skele kod fasadnih radova, rad i u 

zimskim uslovima i u svim klimatskim regionima Ruske 

Federacije. 

Ekonomska analiza 

„Centrotranstroy“, Moskva 

Preporuka NIISF Ruske 

Akademije arhitektonskih i 

graevinskih nauka 





EKONOMIJA 

KORISNIKA 

Dugovean, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor! 

Ekonomija sredstava pri eksploataciji objekta. 

Zakljuak GU „Direkcija 

investicionih projekata“, 

Moskva 






53


SIMPROLIT SISTEM GRADNJE ZA DUGOVENOST 

Simprolit sistem gradnje kod izvoenja novih, kao i utopljavanja 

i nadogradnje postojeih objekata, obezbeuje: 

• ekološki, 

• ekonomian 

• kvalitetan i 

• dugovean stambeni prostor 

ZA NAS, NAŠU DECU I UNUKE 

SIMPRO HOLDINGS ltd 

SIMPROLIT doo 

Kostolaka 67/2 

11000 Beograd 

tel-fax: +381 11 397 67 70 

397 67 71 

397 67 65 

e-mail: md@simprolit.com 

ofceyu@simprolit.com 

www.simprolit.rs 

www.simprolit.ru 


graevinska 

Specijalno izdanje časopisa INDUSTRIJA 

MART 2010. 

SCHNEIDER ELECTRIC 

TSS METAL INDUSTRY 

FUTURE DUCO 

BOŽA ISKRA 

ROLOMATIK 

AQUA STILL 

NORMA AG 

PALISADA 

SIEMENS 

SEEBBE 

PRIMAT 

AMIGA 

SSAB

Poštovani itaoci asopisa Industrija, 

pred vama je prvo specijalno izdanje našeg 

asopisa koje smo ovaj put posvetili graevinskoj 

industriji u Srbiji. Re je o svojevrsnom vodiu ili 

pregledu ove grane koju definišemo kao jednu od 

osnovnih u industriji Srbije. 

Ideja nam je bila da se predstave svi oni koji smatraju 

da mogu da se nose sa krizom i da i na ovom mestu 

dokažu da je kvalitet njihova osnovna prednost i 

rešenje u svakoj, a pogotovo nepovoljnoj situaciji, 

kao što je kriza. A ova kriza je pokazala, izmeu 

ostalog da je graevinska industrija najaktivniji deo 

graevinarstva, kao jedne od osnovnih privrednih 

oblasti u Srbiji. 

Ujedno, svojim pokazivanjem u ovom 

specijalizovanom vodiu ili pregledu stanja u ovom 

delu industrije u Srbiji, firme koje ete nai na ovim 

stranama, dokazuju, izmeu ostalog, da razmišljaju 

o marketingu i propagandi, kao o investicionom 

delu poslovne poltike, a ne samo kao o obinom 

trošku, ili još gore, kao o obliku pomodarstva u 

poslovanju. 

Za takav odnos im zahvaljujemo i na ovom mestu! 

graevinska 


 


MART 2010. 

SCHNEIDER ELECTRIC 

TSS METAL INDUSTRY 

FUTURE DUCO 

 

 

AQUA STILL 

NORMA AG 

PALISADA 

SIEMENS 

SEEBBE 

PRIMAT 

SSAB 

Uredništvo Industrije 

U RUDARSTVU, VREDNOST 

JE ODMAH ISPOD POVRŠINE 

Oprema i delovi koji se habaju izraeni od Hardox ploe otporne 

na habanje Vaša su garancija da e izdržati udare i ekstremnu 

abraziju. To vodi do maksimalnog životnog veka, manje rizika za 

prekide eksploatacije i poveanje produktivnosti. 

Hardox 500 i 550 su specijalno razvijeni za rudarstvo, nudei 

extremnu udarnu žilavost i tvrdou. 

Hardox 500 i 550 produžavaju životni rok vaše opreme i nude 

vam odlinu ekonomiku održavanja. Odupiru se habanju bilo 

kakvog kamena, peska ili šljunka i mogu se upotrebiti kao 

zaštita u drobilicama,trakama,presipnim mestima, damperima 

i kašikama. 

Za postizanje rezultata ispod površine, uverite se da se pod 

površinom vaše ploe otporne na abraziju stvarno nalazi Hardox. 

Još jedan uspešan dan 

www.hardox.com 

SSAB Swedish Steel d.o.o. 

Bulevar Kralja Aleksandra 518-V 

11050 Belgrade 

Phone: +381 11 3049 045 

Fax: +381 11 3049 046 

Magacin :+381 22 391 411 

nebojsa.bogojevic@ssab.com

Kako da i Vaša kuća bude ‚‚pametna‘‘? 

Ako planirate da gradite privatnu kuu ili poslovnu zgradu eka Vas mnogo više od teškog rada. Srešete se sa velikim 

brojem kako tehnikih tako i finansijskih zahteva. U poslednje vreme ovi zahtevi se poveavaju. Ovo se posebno odnosi 

na polje building management-a i elektrinih instalacija, gde se u obzir uzima veliki broj faktora. Razvoj inovativnih tehnologija 

u velikoj meri utie na svakodnevni život svih nas i nudi veliki broj novih mogunosti. 

Mogu li svi Vaši zahtevi biti zadovoljeni na jednom mestu? 

Odgovor je da, mogu uz KNX rešenje kompanije Schneider Electric. 

Fleksibilnost 

Ako uzmete u obzir da je veina objekata koji se projektuju 

namenjena za upotrebu tokom nekoliko decenija, 

neizbežno je, pre ili kasnije, da e se namena celog 

objekta ili pojedinih prostorija promeniti. Rešenje je 

oigledno: potrebna Vam je zgrada ije e se funkcije 

jednostavno adaptirati na nove potrebe korisnika na 

jednostavan i isplativ nain, bez ponovnog otvaranja zidova 

i polaganja novih kablova. 

Komfor 

Danas svi oekuju više komfora i udobnosti, kako kod 

kue, tako i u prostoru u kome rade. Moderne elektrine 

instalacije, ine Vaš život lepšim i jednostavnijim. Sa našim 

rešenjem, možete iskazati svoju individualnost. Svoje 

okruženje možete prilagoditi Vašim željama. 

U pogledu komfora, uzmimo sledei primer: predvee se 

udobno smestite u svoju dnevnu sobu, sada nema potrebe 

da idete od prekidaa do termostata. Umesto toga, sada 

jednostavnim pritiskom na jedno dugme možete aktivirati 

sve željene funkcije odjednom: spustite roletne, prigušite 

svetlo i podesite željenu temperaturu. Ovakva podešavanja 

(scene) programiraju se prema Vašim specifinim potrebama. 

230V AC 

Bus 

Inteligentno rešenje: 

KNX – jedan sistem, jedan standard, mnogo 

više funkcija za maksimalnu fleksibilnost 

Efikasnost u pogledu troškova 

Kada govorimo o troškovima, to nisu samo poetna 

ulaganja, ve i svi pratei troškovi koji postaju presudni pri 

proraunima isplativosti kod ovakve vrste investicija. Važi 

sledee pravilo: što je vea fleksibilnost sa kojom tehnologija 

ugraena u Vaš objekat može da reaguje na nove 

zahteve i da se adaptira na tehnike inovacije, vea je 

vrednost koju dobijate za uložen novac. I danas kada se 

posebna pažnja poklanja pitanju ouvanja životne sredine, 

kada cena elektrine energije postaje znaajan inilac u 

ukupnim troškovima održavanja, postaje još oiglednije da 

rešenje mora biti inteligentno i po pitanju energetske 

efikasnosti. 

Sigurnost i bezbednost 

Ako u zgradi želite vrhunsku sigurnost, korišena tehnologija 

mora biti u stanju da reaguje brzo i inteligentno u 

kritinim situacijama, bilo da je neko prisutan u objektu ili 

ne. Kada pogledate sve ove razliite zahteve, ubrzo 

uviate da oni prevazilaze mogunosti konvencionalnih 

elektrinih instalacija. 

U svakom sluaju, ovo nije razlog zbog koga ete menjati 

svoje planove. Najzad, postoji inteligentna alternativa 

konvencionalnom rešenju elektrinih instalacija - KNX iz 

programa Schneider Electric. 

Drugaije reeno - pametne kue. 

Naše višegodišnje iskustvo u oblasti inovativnih 

tehnologija, upravljanja i nadzora u objektima, su 

garancija da ete sa nama doi do integrisanog 

rešenja krojenog po Vašoj meri. 

Razvili smo partnersku mrežu, i možemo se 

pohvaliti velikim brojem strunih, sertifikovanih 

kadrova, koji su Vam na raspolaganju za sva 

Vaša pitanja. 

Više o našim proizvodima i uslugama, kao i 

spisak partnera možete nai na našem web sajtu 

www. schneider-electric.rs 

ili pozovite naš 

Centar za podršku klijentima 

011/3773-100

DucoLine 80ZR 

DucoPlus 45 

GlasMax ZR 

DucoFlat 80 DucoPlus 60 DucoTon 80 DucoKlep 80

Duco 

0° 

15° 

30° 

45° 

60° 

75° 

”Glide & Click” system 

glide 

DucoSun C & D underslung 

click 

Blade 150 CF 

Blade 150 CF 

Blade 150 D 

click 

Blade 150 D 

Sun, Architectura 

Dit recept vertaalt zich i 

tend productmenu. De na 

voorkomen dat binnen geb 

building’ syndroom ontsta 

king, hoeveelheid zonlicht 

verversing zijn bepalend v 

een ruimte. De juiste com 

C OSU

click 

turn 

click 

click

KOMPLETNO REŠENJE 

ZA SVAKU ZGRADU 

Moderne poslovne i stambene zgrade nude potpuno novi oseaj udobnosti i kvaliteta 

života. Mali broj ljudi zna da iza idealne ventilacije, kvalitetnog osvetljenja i visokog 

stepena sigurnosti u objektima u kojima rade, kupuju ili žive stoji vrhunska tehnika i 

vredan rad inženjera Siemens-ove divizije Tehnika infrastruktura objekata. 

gradnji ili adaptaciji graevinskog objekta, Siemens predstavlja 

pouzdanog partnera za kompletnu tehniku infrastrukturu, 

razliite tipove mreža, automatizaciju i upravljanje. Tokom celokupne 

eksploatacije sistema, odnosno tokom i po isteku garantnog 

perioda, ova divizija pruža potrebnu podršku pri održavanju 

sistema u obimu i nainu koji je komplementaran sa tehnikim 

mogunostima korisnika. Nudi se garantovana podrška za sve 

ikada instalirane sisteme, od rezervnih delova, proširenja i promena 

na sistemu do modernizacije sa minimalnim ulaganjem. 

Po završetku grubih graevinskih radova, posao 

izgradnje poslovnog ili stambenog objekta nije 

završen. Tek tada sledi uvoenje brojnih tehnikih 

sistema, kao što su sistemi za rano otkrivanje i 

automatsko gašenje požara, spoljnu i unutrašnju 

zaštitu od provale i prepada, kontrolu pristupa, detekciju 

toksinih i eksplozivnih gasova, za video nadzor i upravljanje, 

optimalno korišenje energije, upravljanje i regulaciju ventilacije, 

grejanja i rashladnih sistema. Sva ova rešenja i njihovu 

implementaciju u objektima svih tipova na našem tržištu nudi 

Siemens-ova divizija Tehnika infrastuktura objekata (Building 

Technologies - BT), koja obezbeuje kompletnu logistiku 

podršku pri realizaciji i održavanju navedenih sistema. 

Svojim proizvodima i uslugama ova grupacija u okviru Siemens 

d.o.o. Beograd pruža sigurnost i komfor u prostorima i objektima 

svih vrsta, kao što su: poslovni prostori, upravne zgrade, 

hoteli, bolnice, kulturni i sportski objekti, industrijski objekti i 

aerodromi. Kombinovanjem najmodernije tehnologije i sopstvenog 

iskustva, Siemens korisnicima pruža prilagoena individualna 

rešenja i usluge tokom itavog životnog ciklusa objekta. Pri 

Ponuda infrastrukturnih rešenja i sistema integrisana je u proizvod 

nazvan Total Building Solutions (TBS) - inteligentno, integrisano 

infrastrukturno rešenje koje obezbeuju komfor, produktivnost 

i sigurnost objekata. TBS predstavlja višestruku korist 

za klijente kojima se na inteligentan nain integrišu tehnologija 

elektrinih instalacija, automatizacija objekata, protivpožarna 

zaštita i sigurnosni sistemi, ime se objekti pretvaraju u atraktivne 

poslovne partnere za druge kompanije. Ovo integrisano 

rešenje obezbeuje pouzdaniju infrastrukturu, koja poveava 

profitabilnost kompanije, nudi smanjenje troškova tokom celokupnog 

životnog ciklusa objekta, kao i poveanu energetsku 

efikasnost, koja omoguava brži povraaj investicije. Nikako ne 

treba zaboraviti ni veu udobnost za korisnike objekta i poboljšane 

radne uslove, koji mogu pozitivno uticati na produktivnost 

zaposlenih u preduzeima koja koriste objekte koje je opremio 

Siemens. Bezbednost poslovnih procesa i protoka podataka i 

materijala, u kombinaciji sa lakoom izmeštanja sistema i usluga 

tokom celokupnog upotrebnog veka objekta, se podrazumeva, 

dok sofisticirana softverska rešenja smanjuju troškove ve 

u fazi planiranja i pružaju osnov za veu efikasnost objekata. 

Besprekorno funkcionisanje tehnike infrastrukture objekata 

je u direktnoj vezi sa veom produktivnošu i profitabilnošu 

poslovanja, dok se pojedinani elementi tehnike infrastrukture 

mogu renovirati u unapred utvrenim periodima 

tokom upotrebnog veka objekta, ime se uvek obezbeuje 

primena najnovijih tehnologija. Na ovaj nain se poveava 

i pouzdanost sistema, unapreuje se operativna bezbednost 

objekta i dodatno štiti investicija. Zahvaljujui TBS 

rešenjima kompanija Siemens je stekla visok ugled i status 

širom sveta, budui da 

nijedna druga kompanija 

nije u poziciji da se u 

povezivanju svih elemenata 

u okviru tehnologije 

poslovnih i stambenih 

objekata oslanja na vlastite 

proizvode i rešenja. 

Siemens d.o.o. Beograd 

Divizija Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 

11070 Beograd 

Tel: +381 (11) 2096 377 

Fax: +381 (11) 2096 390 

E-mail: sbt.rs@siemens.com 

Web: www.siemens.rs/sbt

PREDSTAVLJAMO: NormAG 

KOMPLETNO REŠENJE 

ZA INDUSTRIJU 

GRAĐEVINSKOG MATERIJALA 

Programski paket NormAG služi za izradu i obradu predmera i predrauna, tendera, analize cena, obra- 

unskog lista graevinske knjige, mesenih i kumulativnih situacija, konanog obrauna, specifikacije 

materijala i radne snage, izradu dinamikih planova i ostalih izveštaja. NormAG sadrži kompletnu bazu 

normativa i standarda rada u graevinarstvu. Spektar primene programa NormAG je jako širok i to u 

svim poljima graevinske delatnosti, koriste ga investitori, projektanti, nadzorni organi, izvoai graevinskih 

radova, izvoai elektro, mašinskih, vodovodnih i kanalizacionih instalcija i mnogi drugi.

PREDSTAVLJAMO: NormAG 

Mogunosti programa 

Rad sa bazama 

• Knjige graevinskih normi (visokogradnja, niskogradnja, 

instalaterski radovi i elektroinstalaterski radovi) 

• Mogunost unosa novih grupa radova u svaku od navedenih 

knjiga 

• Mogunost kreiranja novih opisa pozicija u svakoj grupi 

radova i unos internih normativa 

• Mogunost kreiranja novih opisa pozicija kompleksnog 

sadržaja i izrada analize cena za te opise (kopiranje više 

jedininih normativa u okviru jedne nove pozicije) 

• Unos koeficijenta redukcije prilikom preuzimanja ve ura- 

enih analiza cena (npr. iz m3 u m2) 

• Kreiranje pomonih analiza cena Korekcioni faktori za 

svaki oblik rada (izmena normiranih vrednosti usled 

posebnih uslova rada) 

• Mogunost promene teksta opisa pozicija, normativa, 

cenovnika materijala, rada i mehanizacije 

• Mogunost izbora cene materijala po dobavljaima 

• uvanje podataka (back up baze) i zaštita pristupa 

Predmer i predraun 

• Formiranje predmera i predrauna radova 

• Mogunost rasporeda grupa radova po želji korisnika i 

rasporeda pozicija u okviru grupe radova, za štampu 

• Unos režijskih faktora (rada, materijala, mehanizacije) za 

ceo projekat 

• Mogunost unosa proširenih opisa pozicija 

• Formiranje dokaznica koliina radova 

• Mogunost unosa proširenih dokaznica (projektantske 

dokaznice) 

• Poziv na dokaznicu ranije unete pozicije 

• Mogunost unosa pozicija u predmer i predraun bez 

izrade analize cena 

• Mogunost ažuriranja normativa i cena u toku rada na 

sastavljanju predmera i predrauna 

• Mogunost snimanja tipskog projekta pod novim imenom 

i njegovo preureivanje 

• Mogunost linearne promene cena celom projektu ili 

samo nekim grupama radova 

• Mogunost preraunavanja predmera i predrauna na 

nove cene u cenovniku ili na neki datum u nazad 

• Mogunost preraunavanja cena iz jedne u drugu valutu 

• Specifikacija materijala, radne snage i mehanizacije 

• Prikaz i štampa analize cena po materijalu radu i mehanizaciji 

sa pomonim analizama (sa ili bez režijskih faktora) 

• Štampa analize cena za neki datum iz cenovnika 

• Izvoz i uvoz izveštaja u/iz MS Excel, Open Office i XML 

• Štampa predmera 

• Štampa predmera i predrauna po ukupnoj ceni ili odvojeno 

po ceni materijala, rada, mehanizacije ili kombinacija 

ovih opcija 

• Mogunost zaraunavanja PDV-a 

• Povezanost NormAG-a sa ArchiCAD-om i Revit-om (autodesk) 

• Eksport koliina radova iz ArchiCAD i Revit-a (autodesk) 

iz 3D modela. 

Rad sa situacijama 

• Kreiranje situacija po principu kumulativnih ili mesenih 

situacija 

• Mogunost unosa naknadnih radova 

• Rekapitulacija materijala, rada i mehanizacije po situacijama 

• Mogunost kreiranja situacija iz radnih naloga 

• Mogunost kreiranja situacija iz obraunskog lista graevinske 

knjige 

• Izrada konanog obrauna (višak-manjak radova) 

• Mogunost zaraunavanja PDV-a 

Radni nalog 

• Kreiranje (otvaranje) mesenih radnih naloga, zadavanje 

realizacije za poziciju 

• Definisanje grupa radnika (evidencija radika iz grupe) 

• Zatvaranje radnih naloga 

• Prebacivanje pozicija iz r.n. u situacije 

• Analiza radnih naloga (prikaz efikasnosti radnih grupa) 

Graevinska knjiga 

• Mogunost rada graevinske knjige o ukviru NormAG-a 

• Mogunost rada graevinske knjige samostalno na nezavisnom 

raunaru 

• Uvoz ugovorenih radova iz predmera i predrauna u g.k. 

• Izvoz obraunskih listova g.k. 

• Izvoz podataka g.k. u situacije 

• Unos naknadnih radova u g.k. 

• Štampa obraunskih listova graevinske knjige 

Dinamika radova 

• Izrada gantograma na osnovu analiza cena pozicija iz 

projekta 

• Prikaz resursa u gantogramu 

• Prikaz plana ukljuivanja radne snage 

• Prikaz plana ukljuivanja finansiskih sredstava (dnevni i 

nedeljni prikaz) 

• Izvoz resursa u Primaveru i MS Project 

Detaljnije se možete informisati na našem sajtu 

www.agtim.com, ujedno pogledati referenc listu 

NormAG korisnika

plus 

reflektor plus 

reflektor plus 

BIZNIS PARK BEOČIN 

DOČEKAO PRVOG INVESTITORA 

Lafarge BFC Beoin Biznis Park doekao je svog prvog investitora - kompaniju Mars, koja 

e poeti sa poslovanjem tokom ove godine, stvarajui ujedno uslove za nova radna 

mesta u Beoinu. Beoin Biznis Park je jedinstveni Poslovni park u regionu, kompletno 

infrastrukturno opremljen i sa svim neophodnim uslovima za poslovanje novih investitora 

koji su okrenuti tržištima Jugoistone Evrope. 

Potpisivanje ugovora sa 

investitorom, kompanijom 

Mars, održano je 

na sveanoj ceremoniji 

sredinom januara u prostorijama 

Fabrike Cementa u Beoinu. 

Kompanija Mars je proizvoa preciznih 

mehanikih delova i procesne 

opreme sa snažnim udelom na tržištima 

EU, eksportno orijentisana kompanija 

koja e svojim aktivnostima snažno 

uticati na poveanje srpskog izvoza. 

Gunar Miterbauer, finansijski direktor 

Lafarge Beoin Biznis Parka naglasio 

je ovom prilikom prednosti lokacije 

Biznis parka i otkrio da postoji veliko 

interesovanje investitora koje se u 

kontinuitetu potvruje u stalnim kontaktima 

sa investitorima. Ovo je bila i 

prilika da se visoki predstavnik menadžmenta 

Lafarge Beoin Biznis Parka 

zahvali zaposlenima, menadžmentu i 

deoniarima za podršku u realizaciji 

ovog projekta. 

Potpisivanju ugovora su prisustvovali 

lanovi vojvoanske pokrajinske vlade, 

na elu sa predsednikom vlade, 

Bojanom Pajtiem, a tu su bili i predstavnici 

lokalne zajednice, poslovnog 

sveta, kao i menadžment Lafarge 

Beoin Biznis Parka 

Bojan Pajti, predsednik pokrajinske 

vlade je iskoristio ovaj dogaaj da 

istakne kako je ovo «poetak razvoja 

parka koji e obezbediti nova radna 

mesta u Beoinu. estitam Lafarge-u 

BFC-u i lokalnim vlastima na partnerstvu 

u realizaciji ovog projekta. Mi 

podržavamo ovaj projekat sa 65.000 

evra za prvih pedeset novih radnih 

mesta”, obavestio je poslovnu i širu 

javnost predsednik vojvoanske vlade, 

Bojan Pajti. 

Jedinstveni primer partnerstva privatnog 

i javnog sektora u Srbiji i regionu 

Strateško partnerstvo Lafarge BFC i 

opštine Beoin kroz realizaciju projekta 

Biznis Parka jeste jedinstveni primer 

u Srbiji i regionu Jugoistone Evrope. 

Lafarge Beoinska Fabrika Cementa 

primer je jedne od najuspešnijih privatizacija 

u Srbiji i kao takva predstavlja 

jedan od kljunih primera dobre prakse 

u buduoj promociji Srbije i njenih 

kompetitivnih prednosti prema novim 

investitorima. 

Ovakav vid održivog razvoja predstavlja 

potvrdu vrednosti koje Lafarge podržava, 

kao i stvarni doprinos boljem životu 

graana u zajednicama i tržištima gde 

je prisutan Lafarge. Ujedno, ovo je pravi 

primer korporativne društvene odgovornosti 

u praksi kako u Srbiji, tako i na 

Balkanu. Kostin Bork, generalni direktor 

LBFC istakao je ovom prilikom da je 

Beoin Biznis Park za Lafarge «neprofitni 

projekat. Lafarge BFC je društveno 

odgovorna kompanija spremna da 

podrži razvoj lokalne zajednice”. 

O prvom investitoru Poslovnog Parka 

u Beoinu 

Prvi investor Beoinskog Poslovnog 

Parka je domaa kompanija Mars, 

osnovana 1990. godine. Postrojenje 

u Beoinu bie montirano tokom 

narednih šest meseci, a bavie se 

proizvodnjom preciznih mehanikih 

delova i procesne opreme. Ceo asortiman 

je namenjen izvozu. Planirano 

je zapošljavanje 50 radnika u prvoj 

godini poslovanja, odnosno do sto 

novih radnika do kraja druge godine. 

Ukupna vrednost investicije je 2,3 

milliona evra. Potpisivanjem ugovora, 

izvršen je transfer prava na korišenje 

i vlasništvo nad jednim hektarom 

zemlje na kojoj e investitor izgraditi 

postrojenje od 4000 m2. 

Biznis Park Beoin 

Beoin Biznis Park (BBP) je neprofitni 

projekat, prvi društveno odgovoran 

projekat iniciran od strane Lafarge 

Beoinske Fabrike Cementa, s namerom 

da se stvore uslovi za privlaenje 

novih investitora ali i da se tako smanji 

nezaposlenost, uvea proizvodnja, 

izvoz i opšteekonomski razvoj opštine 

Beoin i celog regiona. 

Projekat je zapoet kao strateško partnerstvo 

opštine Beoin i uz podršku 

Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja Republike Srbije, kao i pokrajinske 

vlade Vojvodine. 

Biznis Park Beoin nudi potencijalnim 

investitorima 18 hektara zemlje pored 

Dunava (veza sa Crnim i severnim 

morima - evropski transportni koridor 

VII), s moguim proširenjem do 40 

hektara u okviru fabrike Lafarge BFC, s 

direktnom vezom sa lukom. Lokacija je 

infrastrukturno kompletno opremljena 

i ispunjava sve zahteve za poslovanje. 

U cilju podrške novim investorima, 

Biznis Park Beoin nudi širok spektar 

razliitih programa uštede u poslovanju, 

kao što je Zajedniki uslužni centar 

sa: 

- podrškom u registraciji i zapoinjanju 

biznisa (dozvole, ugovori) 

- stalnom uslugom ispod tržišnih cena 

(administracija, tehniko održavanje itd) 

rubrika realizovana u saradnji sa 

Serbia–Business.com 

72 


it industrija 

NOVO IME U SVETU 

DIGITALIZACIJE U SRBIJI 

Vlada Srbije je oktobra 2009. godine Odlukom osnovala JP «Emisiona tehnika i veze» kao preduzee 

koje e ubudue upravljati emisionom infrastrukturom u Srbiji. Pod ovim se pre svega 

podrazumeva infrastruktura koja je do sada bila u nadležnosti i kojom je upravljao Javni servis RTS. 

Najjednostavnije reeno, JP ETV e biti preduzee nastalo uglavnom od jednog sektora RTS-a koji 

se i do sada zvao „Emisiona tehnika“. Ali to je samo forma, kaže u svom tekstu specijalno pisanom 

za ovaj broj Industrije, Vladimir Homan, v.d. direktora JP «Emisiona tehnika i veze». 

Ono što je suština je da se od sada na problem 

emitovanja kako televizijskih tako i radijskih 

programa i signala mobilnih operatera pristupa 

na jedan nov, sveobuhvatan i sistemski 

nain. To je potrebno ne samo zbog toga što 

je to praksa u svim ureenim evropskim i svetskim zemljama 

ve pre svega zbog toga što se red i u ovu oblast mora uvesti: 

pogledajte malo bolje i videete da danas u Beogradu, kao i 

drugde po Srbiji, skoro da i nema bilo kakvog visokog objekta 

a da na njega nije nakaen neki predajnik. 

tadašnjeg RTS-a. Jedan lep primer obnove je i Avalski toranj, 

simbol Beograda koji je iznova izgraen i koji pored toga što e 

sigurno biti znaajan turistiki objekat, ima izuzetan znaaj u 

predstojeem razvoju emisione infrastrukture. Beograani su 

u ovih jedanaest godina gotovo i zaboravili na TV antene, a za 

mesec dana e ponovo moi da ih okrenu ka Avali i bez ikakve 

naknade primaju kvalitetnu sliku programa naših nacionalnih 

emitera. Oprema tamo je ve osposobljena za digitalno emitovanje 

na koje e i prei za dve godine. 

Strategija digitalizacije 

To je neodrživo ne samo sa aspekta zakonitosti ve sa aspekta 

zaštite zdravlja ljudi. Svi ti silni predajnici emituju izvesnu dozu 

zraenja i mora se znati kako su gde i zbog ega postavljeni. 

Zatim iji su, kolike snage i ima li taj emiter dozvolu da ih postavlja 

na tom mestu. Drugi važan razlog formiranja preduzea je taj 

što je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za telekomunikacije 

i informaciono društvo (MTID), donela Strategiju digitalizacije 

koja predvia da e ve za oko dve godine, tanije od aprila 

2012. godine TV signal u Srbiji biti iskljuivo digitalan. 

O prednostima digitalne nad analognom tehnologijom izlišno 

je govoriti, ukratko emitovana slika bie mnogo kvalitetnija u 

tzv. HD formatu a moi e da se prima preko etra, tj. uz pomo 

ponegde malo zaboravljene antene. JP ETV treba da u ove dve 

godine zameni veliki deo svoje opreme da bi omoguila digitalno 

emitovanje svojim korisnicima i u tome e mu pomoi država 

ali i meunarodne organizacije preko svojih ve dogovorenih 

donacija. S tim u vezi postali smo kao država interesantni velikim 

meunarodnim kompanijama koje se bave proizvodnjom 

emisione tehnike, a MTID ima ideju da pregovara o tome da neki 

od njih deo svoje proizvodnje lociraju ovde u Srbiji i da tako bude 

stvorena jedna nova grana industrije koja na ovim prostorima 

sa izuzetkom donekle nekadašnje EI Niš, nikad nije zaživela. 

Avalski toranj, od znaaja za razvoj emisione infrastrukture 

Prvi koraci u poslovanju JP ETV bie stoga vezani za podizanje 

kvaliteta postojee opreme koja nije obnavljana dugi niz godina, 

sem u retkim sluajevima i koja je u bombardovanju 1999. 

godine najviše postradala, bar kada govorimo o kapacitetima 

VLADIMIR HOMAN, 

V.D. DIREKTORA 

JP «EMISIONA TEHNIKA I VEZE» 

Puno ideja i mogunosti za saradnju sa domaom industrijom 

Što se tie ostalih, brojnih objekata u Srbiji, obnova je i njima neophodna, 

a u tom poslu JP ETV e saraivati i angažovati domae 

kompanije. U nekim sluajevima zainteresovani smo i za zajedniko 

ulaganje sa nekim kompanijama kao što su „Telekom“ Srbija ili 

druge koje mogu zajedno sa nama da izgrade nove emisione objekte 

na lokacijama koje odgovaraju obema stranama. Ima još puno 

ideja i mogunosti za saradnju sa domaom industrijom ali sada 

je još rano govoriti o tome. Kada se jednog dana proces obnove i 

unapreenja emisione infrastrukture dovrši, ako ne bude bilo nekih 

nepredvienih problema, JP ETV e biti nosilac ako ne celokupnog a 

ono velikog dela tržišta koje se bavi emitovanjem terestijalnih signala, 

a svoje usluge e moi da ponudi i stranim partnerima. Etar e 

pod tim pretpostavkama da bude ureen, znae se tano ko zašto 

i kako emituje svaki signal a predajnici na dimnjacima, meteorološkim 

tornjevima, vodotornjevima, zgradama, ak i tavanima kua, 

bie prošlost. Naravno, ovo nije bliska budunost ali je primarni cilj. 


73

prehrambena industrija 

Vino Župa A.D. 

KAKO IZAĆI IZ KRIZE S 

MINIMUMOM POSLEDICA... 

Svetska ekonomska kriza ostavlja duboke tragove u svim oblastima ljudskog života i rada, pa tako 

i u agraru u celini, a ne samo u agroindustriji. Finansijska kriza, pad kupovne moi stanovništva, 

poveanje nezaposlenosti i druge negativne pojave, uticale su da se smanji promet poljoprivrednih 

proizvoda, time i zarada poljoprivrednih proizvoaa. Kako se manifestuje kriza u agroindustrijskoj 

oblasti, posebno u prehrambenoj industriji, pokušali smo da doznamo u jednom kratkom, ad hoc 

istraživanju, pre svega na osnovu primera iz prakse jednog od eminentnih imena prehrambene 

industrije u Srbiji, Vino Župe AD. Za Industriju svedoi dipl. inz. Rade Jevtovi, generalni direktor 

kompanije koja je doživela preobražaj nakon stupanja u proces privatizacije. 

Mnogi preraivai 

nisu bili u mogunosti 

da izvrše otkup 

uobiajenih koliina 

poljoprivrednih proizvoda, 

pa su cene istih pale i dovele 

poljoprivredne proizvoae u jako 

nezavidnu situaciju i esto u nemogunost 

da obnove proizvodnju u 

ovoj godini ili eventualno obnove u 

smanjenom obimu, rekao nam je na 

Najsavremenija oprema za 

proizvodnju aseptik vonih 

kaša i koncentrata, kao i 

savremeno opremljene linije 

za proizvodnju alkoholnih 

i bezalkoholnih proizvoda, 

punionice, hladnjae..., naša su 

velika prednost i mogunost. 

poetku razgovora povodom date 

teme, naš domain. I potvrdio: 

«Agroindustrija nije mogla izbei pritisak 

krize pa su, nažalost, mnoga 

preduzea došla u nezavidnu situaciju 

da ne mogu platiti poljoprivredne 

proizvode, jer nemaju ni mogunost 

plasmana svojih proizvoda. Tržište je 

uzdrmano i to odnosi svoj danak. U 

svemu tome Vino Župa je sebi postavila 

cilj da je kriza što manje okrzne i 

da iz nje izae s minimumom posledica», 

istakao je naš sagovornik. 

Prvo stabilizovati tržište pa onda krenuti 

sa privrednim rastom 

Šta onda oekivati od 2010? Da li e se 

i ona, uprkos drugaijim ocenama, ipak 

definisati kao krizna, sledee je pitanje 

našem domainu... 

«Bez obzira na sve optimistike procene, 

i 2010. e biti teška», kategorian je 

Jevtovi, «jer se prvo mora stabilizovati 

tržište i privreda na nekom postojeem 

DIPL. INZ RADE JEVTOVI, 

GENERALNI DIREKTOR VINO ŽUPA AD. 

nivou, pa tek potom krenuti sa privrednim 

rastom. Iz krize i recesije krenuti 

odjednom putem privrednog rasta je 

teško ostvarljivo, ali uz mnogo rada i 

dobre organizacije poslovanja mogue 

je za poetak oekivati stabilizaciju privrede 

na postignutom nivou», uveren je 

prvi menadžer Vino Župe. 

Zanimalo nas je u ovom razgovoru u 

vreme krize gde se danas kotira Vino 


prehrambena industrija 

Vino Župa A.D. 

Župa, pogotovo posle nekoliko godina 

od sprovoenja procesa privatizacije? 

Posebno, kako se definiše mesto Vino 

Župe u industrijskom i tržišnom smislu 

u odnosu na konkurenciju? 

«Nešto više od sedam godina nakon 

privatizacije Vino Župa je respektabilna 

kompanija koja se nalazi u samom 

srpskom vrhu proizvoaa vonih 

sokova i nektara, kao i vina», s ponosom 

istie gospodin Jevtovi. 

Vino Župa je jedna od retkih 

kompanija iz agroindustrije 

koja ima u potpunosti 

zaokružen proces proizvodnje. 

Imamo otkup voa, preradu 

u poluproizvode tipa 

vonih kaša, koncentrata, 

zamrzavanje voa, koje 

kasnije koristimo u proizvodnji 

vonih sokova i nektara. 

Vino Župa je respektabilna kompanija 

«U periodu nakon privatizacije, kompanija 

je obnovljena, mnogo toga je rekonstruisano, 

mnogo investirano i danas 

imamo jednu savremeno opremljenu 

kompaniju koja se može ravnopravno 

nositi sa svim kompanijama iz oblasti 

agrarne industrije. Najsavremenija oprema 

za proizvodnju aseptik vonih kaša 

i koncentrata, kao i savremeno opremljene 

linije za proizvodnju alkoholnih 

i bezalkoholnih proizvoda, punionice, 

hladnjae..., naša su velika prednost i 

mogunost», istie Jevtovi i dodaje: «Ne 

sme se zaobii ni injenica o ulaganju 

u strune kadrove koji su u stalnom 

procesu usavršavanja i svojim znanjem 

i radom doprinose razvoju Vino Župe. 

Pored srpskog tržišta, prisutni smo i 

na tržištima mnogih evropskih zemalja, 

kao i na tržištu Amerike. Izvozimo gotove 

proizvode, vone kaše i koncentrate, 

zamrznuto voe... U protekloj godini smo 

izvezli preko 3,5 miliona litara vina u 

Rusiju, izvozimo velike koliine vonih 

vina u Nemaku. Sklapaju se novi izvozni 

poslovi pa se ove godine oekuje veliko 

poveanje izvoza Konkurencija postoji, 

ali to je dobar stimulans za tržišnu utakmicu», 

uveren je naš sagovornik. 

Potpuno zaokružen proces proizvodnje 

Pria o kvalitetu i konstantnom dokazivanju 

nekako je najprisutnija u prehrambenoj 

industriji. U uverenju da je ovo pitanje 

postavljano nebrojeno puta, ipak, po 

emu postojei i budui konzumenti proizvoda 

Vino Župe mogu najlakše da prepoznaju 

kvalitet tih proizvoda? Odnosno, 

u emu se razlikuje kvalitet proizvoda 

Vino Župe od proizvoda konkurencije, 

koja takoe definiše svoje proizvode kao 

kvalitetne? Da li je to osnovni materijal 

(sirovina), postupak, primenjena tehnologija, 

disciplina u proizvodnji, ili...? «Vino 

Župa je jedna od retkih kompanija iz 

agroindustrije koja ima u potpunosti 

zaokružen proces proizvodnje. Imamo 

otkup voa, preradu u poluproizvode 

tipa vonih kaša, koncentrata, zamrzavanje 

voa, koje kasnije koristimo u 

proizvodnji vonih sokova i nektara», 

istie argumente Jevtovi i nastavlja: 

«U proizvodnji vina i rakija polazna 

taka je otkup groža i prerada u vina 

i vinske destilate koje kasnije punimo 

u razliite oblike pakovanja i prodajemo 

kao gotove proizvode. Zaokružen 

proces proizvodnje i stroga kontrola 

kvaliteta (dokaz su sertifikati HACCP i 

ISO 9001-2008!) jesu ono što nudimo 

kupcima i oni to znaju da prepoznaju», 

podsea naš sagovornik. 

Iz krize i recesije krenuti 

odjednom putem privrednog 

rasta je teško ostvarljivo, 

ali uz mnogo rada i dobre 

organizacije poslovanja 

mogue je za poetak 

oekivati stabilizaciju privrede 

na postignutom nivou. 

Ulaganje u razvoj i kreiranje novih proizvoda 

- plan za 2010. 

Iako smo ve naeli industrijsku 2010, 

zanimao nas je odgovor na, ini se, najvažnije 

pitanje u ovom kratkom istraživanju 

- investicioni planovi vino Župe za ovu 

i ovakvu godinu? «Još uvek nisu donete 

konane odluke o investicijama u 2010. 

godini», iskren je naš domain. «Za sada 

je jedino izvesno da e se ulagati u razvoj 

i kreiranje novih proizvoda kako bismo što 

više izašli u susret kupcima i zadovoljili 

njihove potrebe». U pitanju su proizvodi 

koji e zbog posebnosti naše tehnologije 

biti jedinstveni na tržištu u šta e se kupci 

vrlo brzo uveriti, rekao nam je na kraju 

razgovora za Industriju, Rade Jevtovi, 

generalni direktor Vino Župa AD. 

VINO ŽUPA a.d. 

Kruševaka 36, 

Aleksandrovac, Srbija 

tel: +381(0)37 3552 409 

e-mail: office@vinozupa.com 

www.vinozupa.com 


75

strunjaka 

re strunjaka 

UTICAJ INTELEKTUALNE 

SVOJINE NA INOVATIVNOST 

U SRBIJI 

Uzajamnost odnosa inovativnosti 

i intelektualne 

svojine je oigledna i ogleda 

se u tome da razvoj 

sistema intelektualne 

svojine promoviše inovativnost, kao i 

da vea inovativnost doprinosi znaaju 

intelektualne svojine u privredi. 

Ako kao uslovni pokazatelj inovativnosti 

uzmemo odnos patentnih 

prijava domaih podnosilaca 

i broja stanovnika, konani podaci 

iz 2008. godine pokazuju da je 

Srbija sa 51 prijavom na milion 

stanovnika u blagom zaostatku za 

Hrvatskom (73) i Maarskom (68), 

ali i da je ispred Bugarske (33) i 

Rumunije (45). Meutim, broj prijava 

patenata domaih podnosilaca 

doživeo je u 2009. godini blagi pad, 

za šta deo zasluga nosi i globalna 

ekonomska kriza. 

Dobri signali dolaze iz perspektive 

strukture domaih podnosilaca 

patentnih prijava, gde raste ueše 

preduzea i akademsko-naunih 

ustanova. Udeo patentnih prijava 

koje dolaze iz akademsko-naunih 

ustanova porastao je sa jednog procenta 

u 2008. godini na šest u 2009, 

dok je ueše patentnih prijava preduzea 

u ukupnom broju patentnih 

prijava poraslo sa 4% u 2008. godini 

na 10% u 2009. godini. 

Iako su oba pokazatelja još uvek 

na nezadovoljavajuem nivou, prošlogodišnji 

trend pokazuje veu zainteresovanost 

privrede i akademskog 

sektora za inovativnost. Jedan od 

razloga za to su i najnovija saznanja 

koja dobijaju primenu u industriji. 

PCT procedura - Sporazum o saradnji 

u oblasti patenata 

Kao odraz inovativnosti u meunarodnim 

okvirima može poslužiti aktivnost 

Unapreenje inovativnosti, podizanje svesti o znaaju intelektualne 

svojine i uspostavljanje ekonomije znanja, strateški 

su ciljevi Srbije. Da bi Srbija uveala priliv stranih investicija 

i razvila svoju konkurentnost u izvozu robe i usluga, ona 

mora jaati sopstveni ljudski kapital, ohrabrivati inovacije i 

pružati kontinuiranu podršku sistemu zaštite i sprovoenja 

prava intelektualne svojine. Ove mere takoe predstavljaju 

preduslov za ulanjenje Srbije u evropsku porodicu zemalja, 

što daje dodatnu ozbiljnost ovakvom poduhvatu. 

srpskih podnosilaca patentnih prijava 

van svoje matine države. Dok se za 

ukupan broj patentnih prijava srpskih 

podnosilaca koji svoje prijave podnose 

u Srbiji može rei da je na relativno 

zadovoljavajuem nivou, broj evropskih 

patentnih prijava i meunarodno 

podnetih prijava putem PCT procedure 

(PCT – Sporazum o saradnji u oblasti 

patenata) od strane podnosilaca 

iz Srbije je nizak. Uzrok tome možemo 

pronai u više faktora. Jedan je cena 

koštanja celog postupka zaštite, a 

pre svega održavanja prava iz patenta 

u više zemalja. Takoe, angažovanje 

patentnih zastupnika u inostranstvu 

iziskuje nove troškove, koji su znatno 

vei od istih u Srbiji. 

Jedan od faktora je i ukidanje klauzule 

o umanjenju troškova procedure patentne 

zaštite za 75% za podnosioce iz 

Srbije od strane Svetske organizacije 


e re strunjaka 

za intelektualnu svojinu (WIPO). Prema 

ekonomskim pokazateljima za 2009. 

godinu, Svetska banka je svrstala 

Srbiju u kategoriju zemalja sa višim 

srednjim prihodom, zbog ega je Srbija 

izgubila pravo na navedeni popust. 

transfer tehnologije, ije e sedište 

biti na Beogradskom univerzitetu. 

Uspostavljanje Kancelarije za transfer 

tehnologije prouzrokovae rast 

broja patentnih prijava iz nauno-akademskog 

sektora, doprinee boljoj 

Sposobnost za inovativnost 

Iz makroekonomske perspektive, 

manja sposobnost za inovativnost 

prouzrokovana je i nedovoljnim ulaganjem 

u istraživako-razvojne napore. 

Iako ni sama Evropska unija u 2010. 

godini nije dostigla cilj Lisabonskog 

sporazuma kojim se predvia da 3% 

BDP-a ide u izdvajanje za I&R, Srbija 

je još uvek daleko od te norme. U 

2008. godini su javni i privatni sektor 

izdvajali svega 0,7% BDP-a za istraživanje 

i razvoj, dok se oekuje da e 

nakon opšte analize ovaj pokazatelj 

biti na istom ili ak nešto nižem nivou 

u 2009. godini. 

Imajui u vidu stratešku orijentaciju 

Srbije da postane privreda zasnovana 

na znanju, državna izdvajanja za 

istraživanje i razvoj i pored složene 

ekonomske situacije moraju pronai 

nain za rast. U naporu dostizanja traženih 

3% BDP-a za finansiranje oblasti 

R&D (Research & Development), 

nastoji se da tom cilju država doprinese 

sa 1%, a privatni sektor sa 2%. 

Nove aktivnosti Zavoda za intelektualnu 

svojinu 

da e Centar razviti efikasan sistem 

obuke o znaaju zaštite intelektualnog 

vlasništva i nainima razvoja 

inovacionih aktivnosti. Strateški 

gledano, Centar e naglasiti ulogu 

Zavoda u izgradnji konkurentnosti 

privrede na osnovu njene baze intelektualne 

svojine. 

Pored osnivanja Edukativnoinformativnog 

centra, u ovoj godini 

zapoee sa radom još jedna institucija. 

U pitanju je Kancelarija za 

meunarodnoj zaštiti i povezivanju sa 

stranim zastupnicima. 

Nema sumnje da e Edukativnoinformativni 

centar i Kancelarija 

za transfer tehnologije u velikoj 

meri doprineti ostvarenju strateških 

ciljeva Srbije u oblasti prava 

intelektualne svojine i unapreenja 

inovacionog kapaciteta. 

Inovacioni potencijal u Srbiji oigledno 

postoji, ali se mora konstantno 

ohrabrivati od strane relevantnih 

institucija kako bi bio pretoen u 

komercijalizovane inovacione poduhvate. 

Zavod za intelektualnu svojinu 

preduzeo je nove aktivnosti koje 

imaju za cilj jaanje sistema intelektualne 

svojine u Srbiji i unapreenje 

inovacionog kapaciteta privrede i 

univerziteta. 

Pred novoosnovanim Edukativnoinformativnim 

centrom u Zavodu je 

misija podizanja opšte svesti o znaaju 

prava intelektualnog i industrijskog 

vlasništva. Koristi od Centra ima- 

e administrativna tela, ekonomske 

ustanove, nauno-istraživaki centri, 

sudovi, kao i opšta javnost, budui 

mr Nikola Radovanovi, savetnik 

za odnose sa javnošu u Zavodu za 

intelektualnu svojinu 


77

vremeplov 

Pria o Vajfertu, Bajloniju i... srpskom pivu 

PRIČA O VAJFERTU, 

BAJLONIJU I... 

SRPSKOM PIVU 

Najstariji datum proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za 

1839. godinu. Ipak, prava industrijska proizvodnja piva poinje 

1872. godine, kada je panevaki industrijalac Ignjat Vajfert 

izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom 

Smutekovac, kasnije Vajfertovac, a sada Mostar... 

Sve dotadašnje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 

1852, aanska 1852, aleksinaka 

1865, valjevska 1870), bile su manuelne 

i sa manjim kapacitetima, tako da je nova 

Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, 

a i veu potrošnju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma 

moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki znaaj za 

razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Izmenila je i fizionomiju 

ovog dela grada, što je ostalo zabeleženo na mnogim 

slikama i razglednicama Beograda toga doba... 

Vajfertova pivara - jedan od prvih industrijskih kompleksa 

u Beogradu 

Pivara je bila planski zasnovana sa svim zgradama koje je 

zahtevala tadašnja tehnologija proizvodnje piva i predstavljala 

je za Beograd jedan od prvih industrijskih kompleksa. 

Za Beograd ona je bila jedna od oznaka njegovog prosperiteta 

i težnji za približavanjem 

razvijenim 

zemljama pa se kao 

takva esto prikazivala 

na publikacijama koje 

su isticale razvoj grada. 

Ignjatov sin ore 

Vajfert ostae zapisan u 

hronici BIP-a kao pionir 

prave, za ono vreme najmodernije, 

industrijske proizvodnje 

piva. On je zapravo 

svoje pivarsko poslovanje u 

Beogradu poeo pomažui 

ocu. Umro je 1936. godine, 

kao jedan od najbogatijih, ako 

ne i najbogatiji ovek u Srbiji i 

jedan od najveih industrijalaca 

u Kraljevini Jugoslaviji. 

Pored toga što je izgrado veliku 

pivaru sa parnom mašinom i drugim, 

za to vreme modernim ureajima 

ovaj ovek dobro je poznavao 

«tajnu zanata». Znao je da kvalitet 

piva umnogome zavisi u vremenu 

odležavanja. Zato je izgradio veliki ležni 

podrum, zadugo najvei u zemlji, u koji 

je mogao da stane 300 vagona piva. 

Nema mnogo detaljnih podataka 

o ostalim postrojenjima Vajfertove 

pivare. Iz prvih godina rada zna se 

samo da je tada mogla da proizvede 

50.000 hl godišnje, što je zaista 

bila rekordna koliina. 

Za vreme Prvog svetskog rata, 

Vajfertova pivara, budui da je bila 

takorei na samoj obali reke Save, 

bila je laka meta austrijskih topova. 

Nakon rata, Vajfert najveim delom 

koristi ratnu odštetu da obnovi, ak 

i proširi pivaru, koja je dvadesetih 


vremeplov 

godina XX veka mogla da 

proizvede godišnje i do 

120.000 hl piva. 

Godine 1921. ore 

Vajfert transformiše 

svoju pivaru u akcionarsko 

društvo pod 

nazivom «Prva srpska 

parna pivara ore 

Vajfert A.D.». Posle II 

svetskog rata, pivara 

je nacionalizovana 

pod nazivom «7 juli». 

Poetak rada 

Bajlonijeve pivare, 

koja se nalazi u najlepšem 

delu grada, 

izmeu Skadarske i 

Cetinjske ulice, vezuje 

se za 1880. godinu. 

Tadašnji vlasnik, 

zanatlija Ignjat Bajloni 

modernizovao je do tada 

skupu i nekonkurentnu 

runu proizvodnju piva 

uvoenjem prve parne 

mašine. Stari kazani 

zamenjeni su novim ureajima 

u kojima se pivo kuva 

na pari. Umesto drvenih 

kaca ugraene su betonske 

cisterne za odležavanje, te 

se tako pivo hladilo sistemom 

cevi, a ne ledom. Stare niske 

podrume zamenili su prostraniji, 

a slad se proizvodio u velikim 

provetrenim prostorijama. 

Umesto runog prevrtanja jema 

uvedena je mehanika obrada. 

Proizvodni kapaciteti naroito 

su poveani poetkom XX veka 

kada je montiran drugi deo parne 

mašine, zatim «garbe» kotao, dok 

je izgradnjom arterijskih bunara 

prestalo korišenje vode iz 

dunavskog vodovoda. 

Dve beogradske pivare, Vajfertova i 

Bajlonijeva, proizvodile su više nego 

sve ostale pivare u Srbiji. Ukupna 

proizvodnja piva u Srbiji 1908. 

godine iznosila je 108.398 hl, od 

ega je udeo dve pomenute beogradske 

pivare iznosio 72.456 hl. 

Tokom balkanskih ratova, proizvodnja 

piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme I 

svetskog rata, u godinama austrijske okupacije, pivara sasvim 

obustavila rad. Godine posle I svetskog rata bile su period 

nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Meutim, trebalo 

je da proe mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno 

iskoristili. Posle II svetskog rata pivara je nacionalizovana pod 

nazivom «Beograd». 

Bajlonijeva pivara 

Austrijsko pivo iz aka 

Pivara u aku osnovana je 1850. godine od strane austrijskog 

pivara i trgovca, Ferdinanda Krena. Kren je otpoeo proizvodnju 

piva, koje je uvao u malim kazanima, ali prvenstveno 

za svoje potrebe, da bi 1885. godine uvoenjem parne mašine 

u proizvodnju i zidanjem nove graevine za pivaru i mlin, 

poela proizvodnja znatno vee koliine piva za širu potrošnju. 

Posle smrti Ferdinanda Krena, posao preuzima njegov sin 

Stevan, koji je u Austriji završio pivarsku akademiju i dalje 

modernizovao proizvodnju. Posle I svetskog rata i smrti 

Stevana Krena, pivaru vodi njegov zet inžinjer Svetolik 

Stankovi. Pivara se pretvara u savremeni industrijski 

objekat i od 1921. godine posluje pod nazivom «Pivara 

Kren i Stankovi». Posle II svetskog rata pivara je nacionalizovana 

i preseljena na pogodnije mesto... 

Mitrovako pivo 

Sremsko Mitrovaka pivara «20 oktobar» ubraja se meu 

najstarije pivare u Srbiji. Krajem XIX i poetkom XX veka 

poslovala je pod firmom «Weis Und Schon», a kasnije se 

kao vlasnik pominje izvesni Franja Gamiršek iz ijeg vremena 

datira i uveno «mitrovako pivo». 

Tridesetih godina XX veka mitrovakom parnom pivarom 

rukovodi akcionarsko društvo koje drži i akcije Valjevske parne 

pivare. Zanimljivo je da se kao najjai akcionari ovog društva 

pojavljuju Bajloni i Vajfert. U to vreme mitrovaka pivara mogla 

je da proizvede 2.000 hl piva godišnje. Pivara nije prekidala 

rad tokom I i II svetskog rata, a nakon II svetskog rata nacionalizovana 

je kao i sve ostale pivare... 


79

vodi 

IZBOR SAJMOVA U 2010. 

9. PACKTECH EXPO BALKAN 2010 

29.09.2010 - 02.10.2010 

Mašine i oprema za pakovanje, ambalaža... 

36. MEUNARODNI SAJAM GRAEVINARSTVA (UFI) - 

South East Europe Belgrade Building Expo 

13.04.2010 - 17.04.2010 

Istraživanje i projektovanje, izgradnja i održavanje objekata, 

visokogradnja, niskogradnja i hidrogradnja, materijali, 

opremanje objekata, graevinske mašine, ureaji 

i alati, adaptacija, rekonstrukcija i restauracija, zanati, 

informatike tehnologije i upravljanje projektima u graevinarstvu, 

opremanje enterijera. Sajam graevinarstva u 

Beogradu je postao najznaajniji specijalizovani sajam iz 

ove delatnosti u regionu cele jugoistone Evrope. 

54. MEUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIKIH 

DOSTIGNUA (UFI) 

11.05.2010 - 15.05.2010 

Meunarodni sajam tehnike i tehnikih dostignua je najznaajniji 

privredni i tehnološki dogaaj u Srbiji i jugoistonoj 

Evropi, koji ima izuzetan uticaj na budui razvoj industrije u 

zemlji i regionu. To je tradicionalno mesto (od 1937.godine) 

susreta i poslovnih kontakata, koje omoguava brojnim izlagaima 

i posetiocima ispunjenje svojih poslovnih oekivanja. 

Sinergini efekat SAJMA TEHNIKE ini mogunost susreta 

izlagaa i posetilaca, kao i meusobni kontakti izlagaa iz 

raznih grana industrije i mnogobrojnih zemalja. 

37. MEUNARODNI SAJAM ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI 

14.09.2010 - 17.09.2010 

Zaštita od požara, spasavanje, prevencija i spreavanje 

tehniko-tehnoloških nesrea, FTO objekata i lica, bezbednosti 

i zdravlje na radu, IT security. Zaštita od požara, 

spasavanje, prevencija i spreavanje tehniko-tehnoloških 

nesrea. Fiziko-tehniko obezbeenje objekata i 

lica, sigurnosni sistemi. Bezbednost i zdravlje na radu. IT 

security - zaštita informacionih sistema. Bezbednosni i 

krizni menadžment. 

32. MEUNARODNI SAJAM GRAFIKE I PAPIRNE 

INDUSTRIJE 

29.09.2010 - 02.10.2010 

Sirovine i pomoni materijali za grafiku industriju, grafika 

oprema, rezervni delovi, gotovi grafiki proizvodi, 

grafike usluge. Meunarodni sajam grafike i papirne 

industrije na Beogradskom sajmu vodea je sajamska 

manifestacija ove vrste u regionu. 

Industrija štampe i medija uopšte, danas se suoava sa 

jednim od najveih izazova još od otkria štampe, jer se 

procesi menjaju velikom brzinom. 

3. HIGIJENA U INDUSTRIJI EXPO 2010 

29.09.2010 - 02.10.2010 

Oprema i materijali za higijenu u industriji i meunarodni 

poslovni sajam, prvi i jedinstveni specijalizovani meunarodni 

sajam Higijene u industriji u jugoistonoj Evropi. 

2. FRUVEG EXPO BALKAN 2010 

29.09.2010 - 02.10.2010 

Meunarodni specijalizovani sajam tehnologije za preradu 

i skladištenje voa i povra. 

51. MEUNARODNI SAJAM TEKSTILA, KOŽE, I OPREME 

- UNIJATEX 

07.10.2010 - 09.10.2010 

Sve vrste prediva, tekstila i ostalih repromaterijala, ode- 

a, pozamanterija, mašine, alati i pribor za tekstilno-odevnu 

industriju. Koža, obua, krzno, odea od kože i krzna, 

kožna galanterija, repromaterijal i oprema za kožarsku 

industriju. 

6. MEUNARODNI SAJAM ENERGETIKE 

13.10.2010 - 15.10.2010 

Elektrina energija, kogeneracija, ugalj, gas i nafta, 

obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost. 

7. MEUNARODNI SAJAM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 

- ECOFAIR 

13.10.2010 - 15.10.2010 

Elementi zaštite životne sredine; Rešenja zaštite životne 

sredine po oblastima; Zaštita prirode i upravljanje prirodnim 

resursima; Strategija, projekti i edukativni programi 

za ouvanje životne sredine i prirode; Meunarodna 

saradnja. 

47. MEUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA, ALATA I 

REPROMATERIJALA ZA DRVNU INDUSTRIJU (UFI) 

11.11.2010 - 17.11.2010 

Mašine i alati za obradu drveta. Izlaganje mašina, alata 

i opreme za drvnu industriju sa posebnim naglaskom na 

izlaganje repromaterijala. Drvna industrija praktino je 

najvea smotra domae privrede. 

9. MEUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA ZA MALA 

I SREDNJA PREDUZEA 

25.11.2010 - 27.11.2010 

Preduzetništvo - Privrednici i uslužne delatnosti i institucije u 

funkciji razvoja preduzetnike kulture u Srbiji. Nauka u funkciji 

preduzetništva, kao i stari i umetniki zanati u funkciji biznisa. 


vodi 

Izbor sajamova u 2010. godini 

2. meunarodni sajam terenskih vozila i pratee opreme 

OFF ROAD SHOW, 22-25.04. 

Meunarodni sajam terenskih vozila i pratee opreme 

okupie na Novosadskom sajmu uvoznike i distributere 

terenskih i SUV vozila, ATV motocikala, pneumatika, audio i 

video opreme. Prošlogodišnja premijera tog specijalizovanog 

sajma, pokazala je da na tržištu Srbije, postoji potreba za 

organizacijom jednog takvog dogaaja, s obzirom na to da je 

to jedna od najbrže rastuih klasa u automobilskoj industriji. 

77. MEUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM 15-22.05. 

Meunarodni poljoprivredni sajam najvei je sajamski dogaaj 

u Srbiji i jedan od najveih u Evropi u oblasti poljoprivrede. 

Okuplja najznaajnije kompanije u agroindustriji, poljoprivrednoj 

proizvodnji, mehanizaciji, najbolje u stoarstvu... Nezaobilazno 

mesto za poljoprivrednike i profesionalnu publiku kojoj je poljoprivreda 

polje interesovanja. Zaštitni znak Novosadskog sajma, 

najstarije sajamske kue u Srbiji, ali i Novog Sada. 

19. meunarodni sajam EKO-SVET, 28.09 - 03.10. 

Ovo je jedinstvena prilika da na jednom mestu budu predstavljene 

savremene tehnologije, ekološki standardi i inovativnosti, koje 

e unaprediti odnos prema zaštiti životne sredine. Interesovanje 

publike za taj sajam je svake godine sve vee, a pružena je 

mogunost upoznavanja sa procesom i produktima organske 

proizvodnje, proizvodima i programima sakupljaa i preraivaa 

lekovitih biljaka, proizvoaa meda i drugih pelinjih proizvoda, 

novim proizvodima ekološke opreme, ureajima, filterima i mašinama 

za proizvodnju lekovitog bilja i drugih ekoloških proizvoda. 

10. sajam automobila AUTO SHOW - NOVI SAD 12-17.10. 

Sajam automobila u Novom Sadu predstavie poseticima 

najnovija dostignua u automobilskoj industriji. Izlagai e 

u zatvorenom i otvorenom prostoru Novosadskog sajma 

promovisati nove modele, novitete u teretnom programu, 

kao i prateim granama automobilske industrije. 

19. meunarodni sajam ENERGETIKE, 26-29.10. 

Sajam energetike je zaseban ali ipak sastavni deo Sajma 

“Investexpo” – predstavlja idealnu priliku da se potencijalni 

investitori upoznaju s investicionim projektima neiskorišenih, 

obnovljivih izvora energije u Vojvodini i na celokupnoj 

teritoriji Srbije, ali i sa mogunostima ulaganja u postojee 

kapacitete energetskog sektora i izgradnju novih, baziranih 

na korišenju konvencionalnih izvora energije. 

25. meunarodni sajam GRAEVINARSTVA, 26-30.10. 

Na Sajmu graevinarstva susreu se domai i strani investitori 

i graevinske kompanije radi saradnje na novim 

projektima. Idealno mesto za upoznavanje s investicionim 

projektima, kao i za prezentacije ve izgraenih objekata i 

za predstavljanje i upoznavanje naprednih tehnologija. 

34. meunarodni sajam graditeljstva i opremanja, 

14-17.4.2010. 

Sajam TEGRA pruža spoznaju o najnovijim proizvodima i 

tehnološkim rešenjima koja se danas koriste u graevinskoj 

industriji. 

20. meunarodni sajam alatnih strojeva i alata 

23. meunarodni sajam zavarivanja 

14-17.4.2010. 

Svojom dugogodišnjom tradicijom i uspešnom organizacijom 

sajmovi BIAM-ZAVARIVANJE su se potvrdili kao najznaajniji 

poslovni dogaaji ove industrijske grane u Hrvatskoj. 

Meunarodni sajam energetike, elektronike i automatizacije 

21-25.9.2010. 

Sajam ENERGETIKE je idealno mesto za sve proizvoae da promovišu 

svoje proizvode, usluge i najnovija tehnološka rešenja, a 

isto tako da se i rasprave mnogobrojne aktuelne teme reforme 

energetskog sektora u vezi sa pridružavanjem EU i liberalizacijom 

energetskog tržišta Jugoistone Evrope. 

Meunarodni sajam graevinskih tehnologija, mehanizacije i 

pratee industrije - CONTECH, 21.-25.9.2010. 

Sajam graevinarstva CONTECH iznova se potvruje kao jedan od 

najznaajnijih poslovnih dogaaja graevinske struke u Hrvatskoj 

i regionu, jer na jednom mestu okuplja vodee domae i svetske 

proizvoae graevinskog materijala, opreme i mehanizacije. 

8. meunarodni sajam izuma, novih ideja, proizvoda i tehnologija 

- ARCA, 21.-25.9.2010. 

ARCA 2010. održae se na Zagrebakom velesajmu u 

istom terminu s tradicionalnim Jesenskim meunarodnim 

zagrebakim velesajmom u organizaciji Zagrebakog velesajma, 

Hrvatske zajednice tehnike kulture, Udruge inovatora 

Hrvatske, Poslovno-inovacijskog centra Hrvatske - BICRO, 

Hrvatskog instituta za tehnologiju – HIT, kao i više subjekata iz 

državne i naune infrastrukture. 

Meunarodni sajam obrtništva - Obrtništvo, 15.-19.9.2009. 

Zahvaljujui svojoj dugoj tradiciji, ovaj Sajam postao je nezaobilazno 

mesto i vreme intenzivnih poslovnih susreta proizvoaa, 

poslovnih ljudi i direktnih potrošaa u ovoj branši. 

Meunarodni sajam nameštaja, unutrašnjeg ureenja i prate- 

e industrije - Ambienta, 13.-17.10.2010. 

AMBIENTA – meunarodni sajam nameštaja, unutrašnjeg ureenja 

i pratee industrije, danas je vrlo uticajno okupljalište svih 

relevantnih subjekata iz drvno preraivake industrije i industrije 

nameštaja - proizvoaa, strunjaka, dizajnera, naunika, 

poslovnih ljudi, krajnjih potrošaa i specijalizovanih medija, i 

kao takva je znaajan marketinški faktor razvoja domae drvne 

industrije i industrije nameštaja. 


81

index 

Indeks oglašivaa 

ABB 12 

Amiga 68 

AquaStill 67 

Beogradski Sajam 21, 22, 71 

Boža Iskra 65 

Cummins K1, 25,26 

Drakuli 9 

e-kapija 20 

Elnos BL K1, 14 

FESTO 34 

Future Duco 59, 60, 61, 62 

Genesis K1, 42 

LeTrip 82 

Messer Tehnogas AD K1, 32 

Palisada 67 

Primat 64 

ProCredit Bank K1, 44 

Rolomatik 57 

Schneider Electric 58 

Serbia Business.com 41 

Siemens K1, 66, 83 

Simprolit K1, 45 

SSAB 7, 56 

Stan Technologies K1, K2, 3, 36 

Tagor 15 

TIM IZOLIRKA 

K4 

Vino Župa AD K1, 74 

Vitro Group K1, 16, 28 

Y.A.M.C. 40 

Industrijski adresar 

Kumodraška 235, Beograd 

ABB 

www.abb.rs 

Amiga 

www.amiga.rs 

AquaStil 

Balkanska 30/I, Beograd 

Beogradski Sajam www.sajam.rs 

Boža Iskra 

Stevana Jakovljevia 13, Mladenovac 

Cummins www.cummins.rs 

Drakuli 

Stari Zrenjaninski put bb, Zrenjanin 

e-kapija 

www.ekapija.com 

Elnos BL 

www.elnosbl.com 

Toplice Milana 14A, Beograd 

FESTO 

www.festo.rs 

Future Duco 

www.future-duco.com 

Genesis 

www.genesis.hr 

Cara Lazara 14, Beograd, 

LeTrip 

www.letrip.rs 

Banjiki put 62, Beograd, 


www.messer.rs 

Palisada 

www.palisada.rs 

Primat 031/ 514 - 421 

ProCredit Bank 

www.procreditleasing.rs 

Rolomatik 

www.rolomatik.com 

Schneider Electric www.schneider-electric.rs 

Serbia Business 

serbia-business.com 

Siemens 

www.siemens.rs/sbt 

Kostolaka 67/2, Beograd 

Simprolit 

www.simprolit.rs 

SSAB 

Bul. Kralja Aleksandra 518 - V 

Stan Technologies www.stantech.rs 

Tagor 

www.tagor.rs 

TIM IZOLIRKA 

www.timizolirka.rs 

Vino Župa AD 

www.vinozupa.com 

Vitro Group 

www.vitrogroup.rs 

Y.A.M.C. 

www.yamc.rs

Šta uraditi u slučaju požara 

u jednoj od kancelarija? 

Štitimo Vaš prostor, povezujući protivpožarne i 

bezbednosne sisteme sa sistemom za upravljanje objektom. 

Automatski se uključuje protivpanična rasveta, kontroliše se ventilacija, alarm se prenosi nadležnim osobama i 

omogućava se vizuelna provera. Istovremeno, blokira se pristup liftovima i vratima u zoni sa alarmom, a ljudi se 

upućuju na bezbednu lokaciju sistemom kontrolisane evakuacije. 

Answers for infrastructure.

04 - 05 uvodnik sadrzaj.indd - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?