Logistika - Industrija

Broj 36 • Februar 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

U FOKUSU 

Logistika: 

www.timocom.com 

INTERVJU 

prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski 

fakultet Univerziteta u Beogradu: 

REČ STRUČNJAKA 

Prikupljanje informacija o konkurenciji: 

Brzo i jednostavno pronaći tovar i tovarni prostor.

Precizno i tačno 

Evropska tržišta. Na dohvat ruke. 

Fleksibilni dizajn adaptivnih gripera 

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, 

fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala. 

Prisutan DHDG u 47 zemalja efikasniji Evrope i na je 10,5 od miliona ljudske kvadratnih šake. kilometara. 

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve. 

Telefon: + 381 11 3715 235 

www.festo.rs

uvodnik 

Izdavač 

Pred svaku novu godinu mislimo o tome, a neki se i usrdno mole kako 

će novih 365 dana doneti novu šansu za novi, bolji život... Infantilno! 

Sasvim je jasno da sve zavisi od nas samih. Jedan od bolnih dokaza jeste 

stanje u industriji Srbije. 

U tom svedočenju o industrijskoj stvarnosti Srbije, postavili smo pitanje 

– da li je Srbija danas industrijska zemlja? Znamo da industrijski sistem 

Srbije potresa duboka kriza koja traje dve decenije i u ovom trenutku joj 

se kraj ne nazire. Govori se i o procesu stihijske deindustrijalizacije koji 

je praktično došao u svoju terminalnu fazu... 

Sve to i još više, rekao nam je prof. Petar B. Petrović, sa Mašinskog 

fakulteta u Beogradu, mesta gde se školuju kadrovi upravo za bolju 

industrijsku stvarnost, koja mora biti, kako prof. Petrović kaže, zasnovana 

na respektivnoj industrijskoj tradiciji. O tome mlada generacija skoro 

da ništa ne zna, kaže prof. Petrović. Zato časopis Industrija, kao svedok i 

savremenik industrijske scene u Srbiji, beleži i to u svom novom izdanju! 

Hvala Vam što nas čitate! 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347 90 00 

E-mail: office@industrija.rs 

www.industrija.rs 

Generalni menadžer 

Nikola Mirković 

Tel: +381 60 344 8428 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

Redakcija 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić 

Tel: +381 60 344 8429 

E-mail: bgajic@industrija.rs 

Kompjuterska obrada 

Đorđe Rafajlović 

E-mail: raf@raster.rs 

Marketing 

Jasmina Jovanović 

Jasmina Pešić 

Mihailo Nenadović 

Sanja Skendžić 

Boris Gajić, 

glavni i odgovorni urednik 

Broj 36 

Broj 36 • Februar 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara 

www.timocom.com 

U FOKUSU 

Logistika: 

INTERVJU 

prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski 

fakultet Univerziteta u Beogradu: 


Prikupljanje informacija o konkurenciji: 

Štampa 

Maxima graf, Vladana Desnice 13, Novi Sad 

Distribucija 

Direkt marketing service d.o.o. 

Web 


Časopis izlazi dvomesečno 

Brzo i jednostavno pronaći tovar i tovarni prostor. 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost 

objavljenih oglasa i promotivnih tekstova. 

Poštovani! 

Preduzeće za izdavaštvo i marketing Ind Media d.o.o. jeste specijalizovani tim: 

• za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najvećom 

bazom klijenata u ovoj oblasti; 

• koji osmišljava, organizuje posebne događaje i rentira opremu za potrebe 

Vaše kompanije; 

• čiju izdavačku delatnost predvodi časopis Industrija, već renomirani i jedini 

stručni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a upotpunjuju posebna 

izdanja stručnih naslova; 

• koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše kompanije na 

tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti kriznog PR-a i, naravno, 

u kvalitetnoj saradnji sa medijima; 

• koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama za 

usavršavanjem stručnog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajuće stručne 

skupove i seminare. 

Apsolutnu novinu predstavlja produkcija video prezentacija u vidu video oglasa, 

promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i njihovo postavljanje na 

web strani Vaše kompanije, ali i na našem sajtu. 

SVE NA JEDNOM MESTU 

MESTO ZA SVE! 

Obratite nam se na: 

Mihaila Todorovića 20, Beograd 

Tel/fax: +381 11 347-90-00 

E-mail: office@industrija.rs 


4 

Industrija 36 / februar 2012.

sadržaj 

REFLEKTOR 

Srbija i svet * 6 

ENERGETIKA 

Nova metodologija za prognozu potrošnje električne energije * 8 

Eaton electric * 12 

Magnat * 14 

Reflektor plus * 15 

ENERGETSKA EFIKASNOST 

Racionalizacija potrošnje električne energije * 18 

ABB * 22 

U FOKUSU 

InTeSe GmbH & Co. KG * 26 

Logistika – preduslov održivom razvoju privrede * 28 

mr Dragan Stefanović, sekretar Udruženja saobraćaja i 

telekomunikacija Privredne komore Beograda: 

TimoCom * 35 

Gebrüder Weiss * 36 

Schrack Technik d.o.o. * 38 

AUTOMATIZACIJA 

Festo * 40 

MAŠINSKA INDUSTRIJA 

StanTechnologies d.o.o. * 42 

NOVE TEHNOLOGIJE 

Top Teh * 44 

REFLEKTOR PLUS 

Siemens * 46 

MEHANIZACIJA 

TECON Sistem d.o.o. * 47 

PREDSTAVLJAMO 

PSM * 51 

Tehnicom Computers * 52 

HENKEL * 54 

TIMKEN * 56 

SOKIĆ * 59 


Kriza i njeni uzroci - imati ili biti? * 62 

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU 

Edukacija poslodavca * 68 

SAJAMSKA INDUSTRIJA 

Šumadija Sajam * 70 

Izbor sajmova u 2012. * 72 

VREMEPLOV 

Kako je kroćeno sunce... * 76 

INDUSTRIJSKI WEB ADRESAR 

Spisak oglašivača * 78 

28 

U FOKUSU 

Logistika: Neka pitanja teorije i prakse 

„Logistika se u poslednjih dvadesetak godina razvila i afirmisala 

više nego prethodnih stotinjak godina. Kada govorimo 

o privrednom značaju logistike na nivou preduzeća, treba 

znati da su se preduzeća uverila da se primenom logističkih 

načela i metoda mogu uveliko smanjiti troškovi, a što u 

konačnom za njih znači povećanje profita. Poslovna logistika 

ima poseban značaj jer dobar deo vremena i troškova procesa 

reprodukcije otpada na logističke aktivnosti.“ 

48 

INTERVJU 

prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 

Da li je danas Srbija industrijska zemlja? 

“Industrijski sistem Srbije potresa duboka kriza koja traje 

dve decenije i u ovom trenutku joj se kraj ne nazire. Proces 

stihijske deindustrijalizacije je praktično došao u svoju terminalnu 

fazu.” 

60 


Prikupljanje informacija o konkurenciji – novi izazov! 

“Organizovano prikupljanje informacija o konkurenciji je svesna 

i sistematska aktivnost jedne kompanije u cilju prikupljanja, 

analize i korišćenja informacija koje donose više saznanja 

i bolje razumevanje konkurentskih tržišnih kretanja, jer to 

bitno utiče na vašu sposobnost da uspešno poslujete.” 

pretplatite se na vaš primerak časopisa 

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK časopisa Industrija potrebno je da 

sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci. 

Industrija 36 / februar 2012. 5

eflektor 

srbija... 

Vlada Srbije pristupila izradi 

Prostornog plana transnacionalnog 

gasovoda “Južni tok” 

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog 

plana područja posebne namene 

transnacionalnog gasovoda “Južni tok”. Preliminarna 

granica Prostornog plana obuhvata 

delove područja gradova: Zaječara, Smedereva, 

Pančeva, Beograda – Palilula, Zrenjanina, 

Sombora, Sremske Mitrovice, Šapca, Loznice, 

Novog Sada, i deo opština: Boljevac, Paraćin, 

Ćuprija, Jagodina, Despotovac, Svilajnac, 

Žabari, Velika Plana, Kovin, Opovo, Titel, 

Žabalj, Temerin, Srbobran, Vrbas, Kula, Stara 

Pazova, Inđija, Ruma, Bogatić, Bački Petrovac, 

Bačka Palanka i Bač. Na teritoriji grada Zaječara 

Prostorni plan će obuhvatiti sledeće KO: 

Veliki izvor, Prlita, Grljan, Vratanica, Grlište, 

Leskovac, Gornja Bela Reka i Lenovac, a na 

teritoriji grada Smedereva: Saraoci, Lugavčina, 

Osipaonica, Skobalj, Mala Krsna, Vranovo, 

Lipe I, Šalinac i Smederevo. 

Kad mali nisu mali... 

U Atini je od 23. do 25. februara održana je 

poslovna konferencija posvećena preduzetnicima 

pod nazivom „Nedelja preduzetnika u 

Grčkoj“, a pod pokroviteljstvom grčkih ministarstava 

za razvoj, konkurentnost i pomorstvo 

i prosvete, učenja i verskih pitanja. Po 

prvi put na jednoj ovakvoj poslovnoj konferenciji 

koja je organizovana pod supervizijom 

Evropske konfederacije mladih preduzetnika 

– YES, učetvovali su i predstavnici Srbije čiju 

četvoročlanu delegaciju je predvodio predsednik 

Kluba privrednika opštine Palilula, 

Tomislav Jovanović. Naime, juna prošle godine 

Klub privrednika opštine Palilula izabran je 

za pridruženog člana ove međunarodne organizacije 

koja deluje od 1989. i okuplja 40.000 

članova iz 16 zemalja. Sada je, tako, Srbija 

postala 17. zemlja članica YES-a. 

Sama poslovna konferencija se sastojala iz 

predavanja, radionica, B2B susreta, a obeležili 

su je nastupi predstavnika eminentnih institucija 

i organa vlasti Grčke i drugih zemalja 

poput SAD, Saudijske Arabije, Rusije, Španije, 

Mađarske. Ova konferencija je bila prilika da 

se razmotri mogućnost organizacije sličnog 

poslovnog susreta na međunarodnom nivou, 

u Beogradu tokom ove godine, zahvaljujući 

članstvu Kluba privrednika opštine Palilula u 

YES-u, o čemu će javnost i posebno čitaoci 

Industrije biti blagovremeno obavešteni. 

tog ugovora, KBC banka je preduzela jedan 

od nekoliko planiranih koraka kojima želi da 

podrži poslovanje srpskih privrednika, kao i 

oporavak srpske ekonomije. Za KBC banku, 

EIB linija je važan, ali ne i jedini izvor finansiranja 

imajući u vidu da je banka u 2011. godini 

imala rast u obimu depozita od 20%. 

Beogradski Planum gradi autoput u 

Kazahstanu 

Građevinsko preduzeće “Planum” iz Beograda 

ugovorilo je izgradnju dela autoputa u 

Kazahstanu u vrednosti od 35 miliona dolara, 

a posao će biti realizovan u naredne dve 

godine, izjavio je generalni direktor Ratomir 

Todorović. Reč je o gradnji 17 km duge deonice 

na jugu Kazahstana, između grada Šimketa 

i Alma Ate, koja je deo autoputa u izgradnji 

koji treba da poveže Evropu i Narodnu Republiku 

Kinu. 

Izabrani novi članovi UO Američke 

privredne komore u Srbiji 

I z v o r : www.ekapija.com 

Na XI Generalnoj skupštini Američke privredne 

komore u Srbiji, kompanije članice 

AmCham-a izabrale su tri nova člana Upravnog 

odbora ove poslovne asocijacije. Glasovima 

većine prisutnih kompanija članica, 

za predsednika Američke privredne komore 

izabran je Miloš Đurković, generalni direktor 

kompanije “Hewlett Packard” Srbija. Đurković 

se na poziciji predsednika AmCham-a nalazi 

od oktobra 2011. godine, na koju je imenovan 

sa mesta prvog potpredsednika Komore. 

Na poziciju prvog potpredsednika AmCham-a 

izabran je Pol Rajli, generalni direktor kompanije 

“Philip Morris” u Srbiji, dok je za člana 

Upravnog odbora izabrana Milica Bisić, direktor 

tržišta u kompaniji KPMG. 

Obraćajući se Generalnoj skupštini, predsednik 

Američke privredne komore Miloš Đurković 

ocenio je da će 2012. godina biti još izazovnija 

za poslovanje u odnosu na prethodnu. 

„I tokom 2012. godine AmCham će se truditi 

da pruži neophodnu pomoć u prevazilaženju 

krize kroz promociju investicija i kontinuirani 

rad sa predstavnicima Vlade Srbije na sprovođenju 

strukturnih reformi“, rekao je Đurković. 

Brazil spreman da ulaže u 

infrastrukturne projekte u Srbiji 

Brazil je spreman da u Srbiju uloži 300 miliona 

evra iz svoje razvojne banke i to u infrastrukturne 

projekte. Ovo je dogovoreno na 

sastanku privredne delegacije te zemlje sa 

ministrom za infrastrukturu i energetiku Milutinom 

Mrkonjićem održanom nedavno u Beogradu. 

Brazilci su pre svega zainteresovani za 

Koridor 11, završetak beogradskog železničkog 

čvora, kao i izgradnju tunela i podzemnih 

objekata. 

KBC banka potpisala ugovor sa EIB 

o novoj kreditnoj liniji 

KBC banka potpisala je ugovor sa Evropskom 

investicionom bankom – EIB za dobijanje nove 

kreditne linije u vrednosti od 40 miliona evra. 

Sredstva iz nove kreditne linije će biti iskorišćena 

za kreditiranje dugoročnih investicionih 

projekata za MSP u 2012. Potpisivanjem 

Gorenje gradi još jednu fabriku u 

Valjevu 

Slovenačka kompanija “Gorenje” izgradiće još 

jednu fabriku u Valjevu, u koju će investirati 

dodatnih 20 miliona evra i zaposliti 400 novih 

radnika. Izgradnjom druge fabrike u Valjevu, 

“Gorenje” će u sve četiri fabrike u Srbiji ukupno 

zaposliti više od 1.500 radnika, a ukupna 

ulaganja ove kompanije u Srbiji iznosiće više 

od 70 miliona evra. 

Foodland u maju otvara fabriku 

Kompanija “Foodland” uložila je oko 3 miliona 

evra u izgradnju nove fabrike, a pogon 

u selu Igroš nadomak Kopaonika trebalo bi 

da počne sa radom već u maju. Proizvođač 

visokokvalitetnih prehramebnih proizvoda 

na taj način povećaće svoje kapacitete čak 

četiri puta. „Nova fabrika imaće površinu od 

oko 5.000 m 2 , a umesto 3.000 tona, koliki su 

nam sadašnji kapaciteti u Kobilju kod Brusa, 

6 


naša kompanija će godišnje moći da preradi i 

do 12.000 tona voća i povrća“, izjavio je ovim 

povodom vlasnik i direktor “Foodland”-a, 

Vaso Lekić. 

Vrednost ležišta zlata na području 

istočne Srbije veća od 50 milijardi 

dolara 

Rezultati kanadske kompanije “Avala resources”, 

koja je u okolini Žagubice pronašla značajne 

rezerve zlata, govore da se radi o rezervama 

od gotovo 1.000 tona! Ovo područje je 

inače bogato rudnicima plemenitih metala. U 

svetu se ležišta zlata sa dva grama tog plemenitog 

metala po toni smatraju izuzetno bogatim. 

Osim toga, cena zlata je dostigla 56.000 

dolara po kilogramu, što znači da bruto 

vrednost otkrivenog ležišta ovog plemenitog 

metala na području koji obuhvata veliki deo 

istočne Srbije, premašuje 50 milijardi dolara. 

Druga mladost 

“smederevca” 

Fabrika “Milan Blagojević” iz Smedereva 

(MBS), članica “Invej grupe”, prošlu godinu 

završila je sa rastom prodaje na domaćem 

terenu i u inostranstvu, pa je tako poslovna 

dobit povećana za 38% u odnosu na 2010, 

dok su prihodi, u isto vreme, skočili za 33%. 

U ovoj godini planiraju da izvezu 10 hiljada 

aparata više na strana tržišta a da poslovnu 

dobit iz 2011. premaše za 50%. Sofija Stančić, 

direktorka MBS kaže da uspeh leži u plasmanu 

na inotržišta. „U 2011. uspeli smo u tom 

segmentu da ostvarimo rast prodaje od 16% u 

odnosu na prethodnu godinu, sa šest hiljada 

aparata više koji su otišli put 25 zemalja. Najveći 

promet i zaradu donosi izvoz modernih, 

ekskluzivnih aparata koji ispunjavaju stroge 

tehničke i ekološke standarde i koje možemo 

da plasiramo u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. 

Odatle i dobri poslovni rezultati na tim tržištima“, 

kaže Sofija Stančić, direktorka MBS. 

reflektor 

...i svet 

Među najvećim izvoznicima 

proizvođači crepa, keramičkih 

pločica i čarapa 

Privrednici severnog Banata sa područja 

kikindske, čokanske i novokneževačke opštine 

ostvarili su lane izvoz vredan 141 milion 

evra, što je manje za skoro 13% u odnosu na 

2010. godinu. Prema podacima koje je saopštila 

RPK Kikinda, u istom periodu uvoz je 

iznosio 62,4 miliona evra ili za 18% više, ali se 

nastavlja višegodišnji trend ostvarenja suficita 

koji je u prošlogodišnjem spoljnotrgovinskom 

poslovanju bio 78,5 miliona evra. U spoljnotrgovinskoj 

razmeni ovdašnjih privrednika 75% 

se odnosi na EU, pri čemu su Rumuni najznačajniji 

partneri. Preostali deo uglavnom 

se realizuje u bivšim jugoslovenskim republikama 

i Rusiji. Među najvećim izvoznicima su 

proizvođači crepa i keramičkih pločica iz AD 

“Toza Marković” sa izvozom od 13 miliona 

evra i Fabrika čarapa “Emmpi”, koja je ostvarila 

12,6 miliona evra. Iz prehrambene industrije 

prednjače novokneževačka “Aleva” sa izvozom 

od oko 6 miliona evra, “Kikindski mlin” sa 

5,5 i Banini sa zaradom od 5,2 miliona evra. 


Hidraulični akumulatori: 

• membranski akumulatori 

(p≤ 750 bara i V≤ 4 l) 

• klipni akumulatori 

(p≤1.000 bara i V≤ 3.300 l) 

• akumulatori sa mehom 

(p≤1.000 bara i V≤450 l) 

• umirivači pulsacija 

• absorberi hidrauličkog udara 

• sigurnosni i zaporni blokovi 

• akumulatorske stanice 

• boce za azot 

• uređaji za punjenje akumulatora 

gasom 

• elementi za pričvršćivanje 

akumulatora 

Rashladni sistemi: 

• sistemi za hlađenje 

ulje/vazduh do 1000 kw 

• sistemi za hlađenje 

ulje/voda do 10.000 kw 

• sistemi za hlađenje vazduhom 

• sistemi za prepumpavanje, 

hlađenje i filtriranje 

• kompresorski hladnjaci 

Predstavništvo kompanije HYDAC za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru: 

PC „Ambasador“ 

ul. Strahinjića Bana 3/26, Niš 

tel: + 381 (0) 18 523 293 

fax: + 381 (0) 18 258 045 

HYDAC INTERNATIONAL 

sinonim za više od 40 godina proizvodnje, razvoja i ispitivanja 

hidrauličnih komponenata i sistema. 

Za sva Vaša pitanja i zahteve na raspolaganju su naši prodajni inženjeri: 

Aleksandar Veličković, 

mob: + 381 (0) 60 678 50 88, 

E-mail: aleksandar.velickovic@hydac.rs 

Nikola Petrović, 

mob: + 381 (0) 60 433 99 90, 

E-mail: nikola.petrovic@hydac.rs 


energetika 

tržište električne energije u Srbiji 

Nova metodologija za 

prognozu potrošnje 

električne energije 

U 

okviru projekta ,,Jačanje kapaciteta 

operatora prenosnog sistema i tržišta 

električne energije u Srbiji“, koji je podržala 

Evropska Unija svojom donacijom, pod nazivom 

“Planiranje elektroenergetskog sistema u 

liberalizovanom okruženju”, izrađena je nova 

metodologija za prognozu potrošnje električne 

energije i vršne snage. Prognoza je urađena 

za Srbiju kao celinu, bez posebnog osvrta na 

pojedina distributivna područja. Ovaj projekat 

je predstavljen na tradicionalnom susretu 

energetičara prvih dana proleća na Zlatiboru, 

iz čije prezentacije prenosimo odgovarajuće 

delove. 

Prognoza električne energije, a pre svega vršne snage, 

bitna je za planiranje prenosnog elektroenergetskog 

sistema. Prognoza potrošnje se može podeliti u tri kategorije: 

• Kratkoročna prognoza potrošnje - obično se daje na časovnom 

nivou za jednu nedelju, i potrebna je za operativne svrhe; 

• Srednjoročna prognoza potrošnje - potrebna za održavanje i 

upravljanje gorivom. Obično pokriva period od jedne nedelje 

do jedne godine; 

• Dugoročna prognoza potrošnje - potrebna, obično za svrhe 

planiranje elektroenergetskog sistema. 

Da bi se obezbedila prognoza energije i snage, radi se analiza 

podataka iz prošlosti i sadašnjeg stanja zemlje, s posebnim osvrtom 

na ekonomsku i demografsku situaciju, kao i na potrošnju, 

uzimajući u obzir različite sektore potrošača (industrija, domaćinstva 

itd...). Ova analiza treba da se radi sa osvrtom na dugoročne 

planove proširenja proizvodnih i prenosnih kapaciteta u regionu, 

na cenu goriva, kao i dugoročne marginalne proizvodne troškove. 

Na osnovu ovih preliminarnih analiza, kao i pretpostavki o 

demografskom i ekonomskom rastu, može se uraditi prognoza 

potrošnje električne energije. Za srednjoročnu i dugoročnu prognozu 

potrošnje najčešće se koriste dva pristupa, ekonometrijski 

i krajnji potrošač (tzv. „end-user “). 

Ekonometrijski pristup kombinuje teoriju ekonomije i statističke 

tehnike, tj. pristup procenjuje relacije između potrošnje energije 

i faktora koji utiču na potrošnju. Relacija se procenjuje najmanje 

kvadratnim metodom ili vremenskim serijama. Jedna od opcija 

za ovaj okvir je da se potrošnja u različitim sektorima (komercijalni 

i domaćinstva) proračuna kao funkcija meteoroloških faktora, 

tj. vremena, ekonomskih i drugih promenljivih, a zatim se vrši 

procena koristeći skorije podatke iz prošlosti. 

Posebnu pažnju treba obratiti na dva aspekta: 

• makroekonomske i demografske faktore, kao što su rast bruto 

društvenog proizvoda, rast populacije, rast broja domaćinstava 

itd, 

• nivo cene električne energije, i drugih izvora koji je mogu 

zameniti. 

Postoji veoma jaka veza između rasta bruto društvenog proizvoda 

i potrošnje električne energije. 

Bruto društveni proizvod uzrokuje porast ekonomskih aktivnosti 

i raspoloživog prihoda, a oba faktora utiču na porast potrošnje 

električne energije. 

Prognoza bruto društvenog proizvoda 

Prognoza bruto društvenog proizvoda za Republiku Srbiju do 

2014. godine preuzeta je iz izveštaja Međunarodnog monetarnog 

fonda (MMF-a). Vrednosti bruto društvenog proizvoda do 2040. 

godine dobijene su prostom linearnom regresijom primenjenom 

na vrednostima kojima se raspolagalo, a to su zvanični podaci 

za Republiku Srbiju, obrađeni od strane MMF-a. U cilju pojednostavljenja, 

bruto društveni proizvod izražen je u relativnim jedinicama 

pri čemu je 2002. godina uzeta kao referentna (primer 

2002. GDP = 1 r.j.). Korišćena su dva tipa regresije: 

• prvi, baziran na scenariju linearnog rasta na podacima MMFa 

od 1998. do 2014. godine što je rezultiralo veoma malim 

rastom bruto društvenog proizvoda. (Ovaj scenario je isuviše 

pesimističan, jer je rast GDP- a u periodu od 2008 do 2018 

samo 30% ) 

• drugi, baziran na scenariju korigovanog linearnog rasta na 

podacima MMF-a, od 2000. do 2008. godine što je rezultiralo 

i dalje malim rastom bruto društvenog proizvoda 

Pošto se očekuje veći rast bruto društvenog proizvoda, preporučuje 

se korišćenje tri scenarija rasta: 

1. scenario srednjeg rasta bruto društvenog proizvoda, što odgovara 

rastu bruto društvenog proizvoda u Republici Srbiji od 

44% u periodu od 2008. do 2018. godine, što se pretpostavlja 

da će biti najverovatniji scenario po pitanju praćenja rasta 

potrošnje 

2. scenario manjeg rasta bruto društvenog proizvoda što odgovara 

rastu bruto društvenog proizvoda sa pretpostavkom oporavka 

privrede na nekom dužem vremenskom horizontu 

3. scenario većeg rasta bruto društvenog proizvoda, što odgovara 

optimističkom rastu bruto društvenog proizvoda 

8 


energetika 


Prognoza GDP (r.r. u odnosu na 2002. godinu) 

godina 

2008 

2009 

(MMF 

(istorijski) 

2010 

prognoza) 

2020 2025 2030 2040 

Scenario 

manjeg rasta 

1,44 1,67 1,98 2,41 3,34 

Scenario 

srednjeg rasta 

1,72 2,20 2,75 3,34 4,63 

Scenario 

većeg rasta 

1,39 1,33 1,88 2,53 3,30 4,11 5,75 

Scenario 

linearnog rasta 

1,68 1,90 2,13 2,36 2,81 

Scenario 

kor. lin. rasta 

1,69 1,99 2,29 2,59 3,19 

Prognoza godišnje neto potrošnje 

Za prognozu godišnje neto potrošnje koristi se ekonometrijski 

model opisan formulom „ln Et = α + β1 ln Et-1 + β2 ln GDPt“ gde 

je: 

• Et godišnja neto potrošnja u godini t (GWh) 

• GDPt predstavlja bruto društveni proizvod u godini t (u r.j. u 

odnosu na godinu 2002.) 

• Et-1 godišnja neto potrošnja u godini t-1 (GWh) 

Prognoza godišnje neto potrošnje za period do 2040. godine [TWh] 

Godina 

Scenario 

manjeg rasta 

Scenario 


Godišnja neto potrošnja (TWh) 

2009 

(istorijski) 

39,3 

2015 2020 2025 2030 2040 

40,1 42,5 45,4 49,0 55,8 

42,8 47,4 51,5 55,6 63,4 

Prognoza godišnje vršne neto snage 

Prognoza godišnje vršne neto snage dobija se na osnovu prognoze 

ukupne godišnje neto potrošnje energije (prema tri prethodno 

opisana scenarija) i prognoze faktora opterećenja, prema sledećoj 

formuli: 

Godišnja vršna snaga (MW) = Godišnja potrošnja (MWh)/(Faktor 

potrošnje * 8760 h) 

Prognoza faktora opterećenja projektuje se na osnovu istorijskih 

podataka ovog parametra primenjujući tri različita pristupa: 

• iskustvena prognoza, gde se vrednosti faktora opterećenja 

unose na osnovu višegodišnjeg iskustva; 

• linearna regresija istorijskih vrednosti faktora opterećenja primenjena 

na periodu od 2000. godine do 2009. godine; 

• linearna kombinovana regresija istorijskih vrednosti faktora 

opterećenja uz korišćenje srednje vrednosti prethodne tri 

godine na periodu od 2002. godine do 2009. godine. 

Iskustvo je pokazalo da linearna kombinovana regresija daje najrealnije 

razultate. 

Prognoza faktora opterećenja do 2040. godine 

Godina 

2009 

(istorijski) 

Faktor opterećenja 

2015 2020 2025 2030 2040 

regresija 60,31% 62,02% 63,44% 64,86% 66,28% 69,13% 

kombinovana 

regresija 

59,97% 60,95% 61,77% 62,59% 63,41% 65,06% 

Stručnjaci preporučuju primenu scenarija srednjeg rasta bruto 

društvenog prihoda sa kombinovanom regresionom metodom 

proračuna faktora potrošnje. 

Prognoza godišnje vršne neto snage u periodu do 2040. godine 

Scenario 

većeg rasta 

44,3 49,9 55,3 60,3 69,0 

Godišnja vršna neto potrošnja (GW) - Scenariji 

(korišćena kombinovana regresija faktora opterećenja) 

Godišnja bruto potrošnja je dobijena dodavanjem konstantnih 

gubitaka električne energije na godišnju neto potrošnju. Uzeto 

je da gubici u prenosu električne energije iznose 3.7% od neto 

potrošnje električne energije. 

Godina 

Scenario 

manjeg rasta 

Scenario 


Scenario 

većeg rasta 

2009 

(istorijski) 

7,45 

2015 2020 2025 2030 2040 

7,50 7,84 8,27 8,81 9,76 

8,02 8,73 9,39 10,01 11,09 

8,30 9,20 10,08 10,85 12,07 

Prognoza energetske intezivnosti 

Iz datog se može proračunati i prognoza energetske intenzivnosti, 

kao jednog od bitnih pokazatelja razvijenosti jedne zemlje, 

ali isto tako i racionalnog korišćenja električne energije. Primera 

radi, dato je poređenje podataka za Srbiju i Italiju, za 2008. 

godinu. Za ovu godinu bruto društveni proizvod (GDP) u Srbiji 

bio je 50,061 milijardi dolara sa populacijom od 7,382 miliona 

stanovnika i 39,311 TWh potrošnje električne energije. Prema 

tome, energetska intenzivnost u 2008. godini je bila 0,785 KWh/ 

US$, što je 5,7 puta više nego u Italiji (0,138 KWh/US$). Potrošnja 

po stanovniku u 2008. godini u Srbiji je bila 5,325 KWh/stanovnik, 

skoro isto kao u Italiji 5,377 KWh/stanovnik. Glavna razlika je u 

potrošnji domaćinstava, po stanovniku: u 2008, u Srbiji je bila 

2737 KWh/stanovnik, što je 2,37 puta više nego u Italiji (1153 

KWh/stanovnik). Razlog je u grejanju na struju u domaćinstvima 

u Srbiji. Opisani scenarijimi koriste se i za proračunavanje energetske 

intezivnosti. 

10 


energetika 


Prognoza energije i vršne snage do 2020. po 

godinama 

Na osnovu prethodno opisane metodologije dobijene su prognozirane 

vrednosti godišnje neto potrošnje električne energije 

u Srbiji po godinama, u periodu do 2020. godine i prognozirane 

vrednosti godišnje vršne snage potrošnje u Srbiji po godinama, 

u periodu do 2020. godine. Korišćen je scenario srednjeg rasta 

bruto društvenog proizvoda, a prognoza faktora opterećenja je 

bazirana na metodi kombinovane regresije. 

Gubici u prenosu su procenjeni na vrednost od 3.7% od neto 

godišnje potrošnje električne energije i na osnovu takve vrednosti 

gubitaka izračunata je prognozirana godišnja bruto potrošnja 

električne energije. 

Prognoza vršne snage i energije za Srbiju u periodu do 2020. 

GDP 

[r.j. 

2002] 

Godišnja 

neto 

potrošnja 

[GWh] 

Godišnja 

bruto 

potrošnja 

[GWh] 

Faktor 

opterećenja 

(kombinovana 

regresija) 

[%] 

Vršna neto 

snaga 

potrošnje 

(kombinovana 

regresija) 

[MW] 

Vršna bruto 

snaga 

potrošnja 

(kombinovana 

regresija) 

[MW] 

2010 1.354 39206.924 40657.580 0.601 7443 7719 

2011 1.395 39562.358 41026.166 0.603 7490 7767 

2012 1.464 40256.846 41746.349 0.605 7601 7882 

2013 1.545 41084.315 42604.435 0.606 7736 8023 

2014 1.630 41949.374 43501.501 0.608 7878 8169 

2015 1.719 42836.153 44421.090 0.610 8023 8320 

2016 1.814 43742.274 45360.738 0.611 8170 8473 

2017 1.905 44598.575 46248.722 0.613 8308 8616 

2018 2.000 45459.925 47141.942 0.614 8446 8758 

2019 2.100 46335.921 48050.350 0.616 8586 8903 

2020 2.205 47228.459 48975.911 0.618 8728 9051 


energetika 

Eaton electric d.o.o. 

Novo rešenje 

na usluzi 

konsultantima 

Eaton consultant web portal identifikuje 

rešenja za upravljanje napajanjem u 

centrima za obradu podataka. Ovaj portal 

je dizajniran da pomogne profesionalcima, 

da ukaže i obezbedi pouzdana, troškovno 

i energetski efikasna rešenja za napajanje 

centara za obradu podataka. Interaktivni 

dizajn i jednostavna navigacija ovog portala, 

omogućavaju korisnicima da brzo dođu do 

zahtevanih informacija. 

Novi portal jednostavno pristupa temama sa kojima se suočavaju 

elektro i IT konsultanti u okviru okruženja data centara i usmerava 

ih prema Eaton rešenjima koje mogu primeniti. Pored navigacije, 

kroz razna pitanja konsultanti mogu da pristupe rešenjima i 

odgovarajućim dokumentima prema specifikaciji ili kroz tradicionalne 

menije za grupe proizvoda. Na tom mestu su svi proizvodi 

namenjeni centrima za obradu podataka i prikazani kao distribucija 

napajanja, kvalitet napajanja, upravljanje grejanjem i nadzor. 

Za korisnike koji su vrlo dobro upoznati sa Eaton proizvodima, 

portal ima opciju direktnog pristupa pojedinačnim proizvodima. 

Tu su, po pojedinačnim proizvodima, predstavljene detaljne specifikacije 

dokumenata, kao i crteži, prezentacije, brošure i način 

primene proizvoda. Ako želite da saznate više o Eaton Data Center 

rešenjima, posetite www.eaton.eu/datacenters/consultants. 

www.eaton.com/powerquality 

Različite dimenzije. U jednom pakova 

EATON-ov portfolio unapred pripremlje 

različitih veličina, sadrži sve neophodne 

kontrolu napajanja, koji su potrebni za f 

centara, uključujući UPS uređaje, uređa 

električne energije i nadzor. Njihova fun 

omogućava jednostavnu konfiguraciju i 

da se troškovno efikasno i brzo adaptira 

zahteve okruženja. 

Eaton-ova unapred 

Izaberite pravo rešen 

EATON-ov jedinstven i sveobuhvatan vodič 

Pored toga, na EATON-ovom sajtu svako čiji je posao povezan 

sa UPS sistemima, može naći jedinstven i sveobuhvatan vodič, 

koji može biti od neprocenjive vrednosti za sve one koji definišu, 

kupuju ili rade sa uređajima za neprekidno napajanje (UPS). 

Ovaj dokument na 35 strana A4 formata, opsežno ilustrovan 

fotografijama i dijagramima, kao priručnik, obuhvata svaki aspekt 

rada i odabira UPS-a. On takođe pruža kompletan vodič, uz korisne 

dodatne informacije, kao što su uvod u osnove električne 

energije, rečnik stručne terminologije, pa čak i tabele naponskih 

nivoa koje se koriste u svetu. 

Posebna pažnja posvećena je razlozima za korišćenje UPS uređaja 

kao zaštite kritičnih sistema i objašnjenje devet najčešćih problema 

napajanja, koje uključuju nestanak struje, gubitak snage, 

pre-napon i pod-napon, električni šum i harmonijska izobličenja. 

Takođe, tu su detaljno komentarisane glavne UPS-topologije i 

vrste aplikacija, kao izbor koji najviše odgovara, uz faktore koje 

treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja između centralizovanog i 

decentralizovanog sistema. 

Ostali delovi priručnika bave se baterijama, uključujući i faktore 

koji utiču na vek trajanja baterije, softverom za upravljanje i nadgledanje 

UPS instalacije, servisnim uslugama, uključujući i detalje 

popularnih vrsta ugovora o uslugama-sa bitnim aspektima rada 

UPS uređaja koji se često previde a od vitalnog su značaja. 

Objašnjenja Eaton-ove tehnologije 

Pored opštih informacija koje se primenjuju na sve vrste UPS 

uređaja, priručnik sadrži i delove koji se posebno bave Eaton proizvodima, 

koji su dostupni za opseg od samo 350VA do 1MVA i 

još mnogo toga. 

Tu su data objašnjenja Eaton-ove tehnologije, koristi od nje, 

uključujući i ekološki Energy Saver System (ESS) i Variable Module 

Management Systems (VMMS), zatim Advanced Battery 

Management (ABM) za optimalno trajanje baterije, i Hot Sync 

system za pouzdnu podelu opterećenja. 

Ovaj UPS priručnik - Eaton Power Quality UPS Handbook, neophodan 

je svakome čiji je posao povezan sa UPS sistemima. Može 

se besplatno preuzeti sa linka: 

http://powerquality.eaton.com/EMEA/Technology-Applications/ 

UPS-Handbook-Download.asp 

12 

Kontakt: 

Eaton electric d.o.o. 

Eaton electric d.o.o. Sremska Mitrovica 

Rumski drum 13, 

Sremska Mitrovica 

Tel: 022/600-000 

Fax: 022/600-098 

Ogranak Beograd 

Milutina Milankovića 7, 

Novi Beograd 

Tel: 011/37-77-007 

Fax: 011/37-77-017 

E mail: OfficeBelgrade@Eaton.com 

Web adresa : www.eaton.rs 

Industrija 36 / februar 2012. 

Eaton korporacija više od 100 godina obezbeđuje svojim 

klijentima energetski efikasna rešenja koja im omogućavaju 

upravljanje električnom, hidrauličnom i mehaničkom energijom. 

Ova kompanija, koja je u 2011. ostvarila prodaju od 16 

milijardi dolara, globalni je tehnološki lider u oblasti elektro 

komponenti i sistema za distribuciju, upravljanje i kontrolu 

kvaliteta električne energije; u oblasti hidrauličnih komponenti 

i sistema kao i usluga za indjustrijsku i mobilnu opremu; 

u oblasti sistema za snabdevanje gorivom, hidrauličnih i pneumatskih 

sistema za civilnu i vojnu avijaciju, kao i pogonskih 

sistema za automobile i kamione koji omogućavaju veću snagu, 

bezbedniji rad i manju potrošnju goriva. 

Eaton ima oko 73.000 zaposlenih, a svoje proizvode prodaje 

klijentima u više od 150 zemalja. 

Razl 

EAT 

razli 

kont 

cent 

elek 

omo

Eaton-ova unapred pripremljena rešenja. 

Izaberite pravo rešenje za Vaš data centar. 

www.eaton.com/powerquality 

Različite dimenzije. U jednom pakovanju. Jednostavno. 

EATON-ov portfolio unapred pripremljenih rešenja, 

različitih veličina, sadrži sve neophodne komponente za 

kontrolu napajanja, koji su potrebni za funkcionisanje data 

centara, uključujući UPS uređaje, uređaje za distribuciju 

električne energije i nadzor. Njihova funkcionalnost 

omogućava jednostavnu konfiguraciju i daje mogućnost 

da se troškovno efikasno i brzo adaptirate na raznovrsne 

zahteve okruženja.

energetika 

alati – Magnat d.o.o. 

Izbor za prave majstore 

MAGNAT d.o.o. vodeći je 

distributer alata, mašina 

i opreme za građevinarstvo, 

industriju, servise i sve druge 

korisnike profesionalnih 

kvalitetnih alata, mašina 

i opreme. Nakon dve 

decenije uspešnog rada 

i razvoja, Magnat d.o.o. 

na tržištu se definiše 

kao zastupnik, uvoznik 

i distributer renomiranih 

svetskih proizvođača, među 

kojima za ovaj broj Industrije 

izdvajamo ponudu svetskog 

brenda Bosch. 

14 

Divizija električnog ručnog alata kompanije Bosch, 

zapravo je svetski lider na tržištu ručnog električnog 

alata i pribora. Sa brendovima kao što su Bosch, 

CST/berger, Skil i Dremel fokus divizije su ekstremna 

snaga inovacija i fokus kupaca na nove proizvode. Ključni faktori 

uspeha su snaga i brzina inovacija: Bosch lansira više od 100 

novih električnih ručnih alata na tržište svake godine. 

Bosch proizvodi električni ručni alat za kućne majstore i industriju, 

snabdevajući ih tako vrhunskom tehnologijom i performansama, 

kao i vrhunskim kvalitetom za delotvoran rad. Bosch razvija 

inovativne, visoko kvalitetne električne ručne alate, što garantuje 

ostvarivanje profesionalnih rezultata u svim poljima zanatske 

delatnosti. Bosch alati su pouzdani, moćni i robusni, ispunjavaju 

najviše zahteve korisnika i čine rad lakšim. Inteligentni litijumjonski 

alati omogućavaju rad bez električnog kabla, obezbeđujući 

tako maksimalnu mobilnost i snagu. 

Kroz svoju diviziju Pribora, Bosch je svetski lider na tržištu, kako 

za hobi korisnike i zanatlije, tako i za trgovačku mrežu i industriju. 

Preko 100.000.000 komada pribora za električni ručni alat proizvodi 

se i prodaje širom sveta u pet proizvodnih grupa: Pribor za 

bušenje i demoliranje, za prosecanje, kružno sečenje i glodanje, 

abrazivi, dijamantski pribor i ostalo. Nijedan konkurent ne lansira 

veći broj noviteta svake godine. 

Detaljnije o celokupnoj ponudi i uslovima 

nabavke obratite se na sledećoj adresi: 

MAGNAT d.o.o. 

13. oktobra 64, 

11260 Beograd, Umka 

Srbija 

Tel/fax: +381 (0) 11 802 55 00 

Mob: +381 (0) 66 80 25 500 

E-mail: office@magnat-alati.rs 

Web: www.magnat-alati.rs 


Među ovolikim brojem, ali i raznovrsnim alatima, Magnat, zahvaljujući 

svojoj saradnji sa Bosch-om, u prilici je da tržištu ponudi 

između ostalog i elektro-pneumatske bušilice za bušenje i štemovanje. 

Njih odlikuje potpuna snaga u kombinaciji sa velikim kapacitetom 

skidanja materijala, sa malim vibracijama. Pravi izbor za 

izvrsnu produktivnost. 

Za one kojima je važan kvalitetan pristup u obradi metala, Magnat 

preporučuje za ovaj put Bosch-ovu ugaonu brusilicu za proces 

zaštite. Ono što izdvaja ovaj alat od sličnih jeste kontrola vibracija 

zahvaljujući kojoj se smanjuju vibracije za više od 70%! 

U procesu obrade drveta karakteristično je sečenje, rendisanje 

i poliranje. I za ovu vrstu majstorskih radnji Magnat nudi alate 

sa prvoklasnom snagom, preciznošću i sigurnošću u rukovanju, s 

kojima se postižu perfektni rezultati u svakom trenutku. 

S druge strane, laser sa samonivelacijom iz Bosch-a obezbeđuje 

precizne linije velike vidljivosti sa laserom za samonivelaciju. Jaki, 

stabilni i praktični – linijski laseri brzo daju precizne rezultate i u 

unutrašnjosti i napolju. 

Merna tehnologija je oblast poslovanja koja obećava veoma 

dobru perspektivu rasta. Tako kažu stručnjaci u proizvodnoj kompaniji 

kao što je Bosch, a to potvrđuju njihovi poslovni partneri iz 

Magnata. Kako je Bosch jedan od dva najveća svetska dobavljača 

u oblasi daljino-merenja, detekcije i nivelisanja, stoga su se alati 

ove vrste pojavili i u ponudi Magnata, uz jednostavnu poruku: 

merite sa zadovoljstvom! 

Pored koristi od najnovije litijum-jonske tehnologije, trgovci 

poštuju Bosch alate i zbog njihove kvalitetne konstrukcije, stabilnosti, 

brzine i sigurnosti. Ovi alati u stanju su da izdrže rigorozone 

zahteve gradilišta. Bosch proizvodi, a Magnat tržištu nudi sve 

profesionalne električne i merne alate sa garancijom od 3 godine. 

Jedini preduslov za važnost garancije je da alat bude registrovan 

na internetu u roku od četiri nedelje nakon kupovine. Period 

garancije počinje od dana kupovine.

Najveća solarna elektrana na 

svetu gradi se u Srbiji?! 

Luksemburška kompanija “Securum equity 

partners”, trebalo bi da sredinom 2013. 

godine na području južne Srbije započne 

izgradnju solarne elektrane najveće na 

svetu. Ukupna investicija bi koštala preko 

2 milijarde evra. 

Do ovog izbora prethodilo je nekoliko istraživanja koji su 

istakli Srbiju kao idealnog partnera za proizvodnju ove 

vrste obnovljive energije. Pre svega, postoji veliki vodni 

potencijal za proizvodnju energije, a zatim je tu i dovoljno velika 

mogućnost za zauzimanje zemljišta koje nije pogodno za poljoprivrednu 

proizvodnju čija površina i lokacija pruža takav stepen 

pretvaranja energije sunca u električnu koji se smatra među najvećim 

u Evropi. 

Šta više, Srbija je zemlja koja, sudeći prema procenama međunarodnih 

organizacija, pruža dobre uslove društveno-političke 

stabilnosti i ide ka ekonomskom razvoju u toku predstojećih pet 

godina koji je mnogo veći od onog koji se predviđa za bilo koju 

zemlju u EU. 

Blizina Srbije zemljama EU je sledeći pozitivan činilac koji je uzet 

u obzir prilikom datog izbora, tokom koga se takođe razmatrala 

činjenica da zemlja poseduje infrastrukturu za prenos i distribuciju 

električne energije koja je pogodna za izvoz i uveliko je dobro 

povezana sa glavnim elektromrežama na kontinentu. 

Sledeći pozitivan aspekt je dostupnost u značajnoj meri tehničkih 

stručnih i obučenih resursa u zemlji, koji su dovoljni da bi se 

obezbedila izgradnja i potonje održavanje veoma velikih fotonaponskih 

sistema koji su predviđeni ovim projektom. 

Projektom je planirano da ovim fotonaponskim sistemom bude 

instalisan ukupan kapacitet od 1GW, na području površine od oko 

3.000 hektara. Ukupna vrednost projekta je oko 2 milijarde evra. 

Završetak projekta se očekuje u toku četiri godine od trenutka 

započinjanja izgradnje. Investicionim planom je predviđeno da 

investitorima povraćaj uloženog vraća najmanje u visini od 15% 

godišnje bude u periodu od 20 godina. 

energetika 

Komunalni otpad 

kao energent 

reflektor plus 

Centralno-evropski forum za razvoj - CEDEF 

organizovao je u saradnji sa Agencijom 

za energetsku efikasnost Republike Srbije 

i kompanijom Global Intercontinental 

Utilities BGD d.o.o. panel diskusiju za medije 

„Komunalni otpad kao energent“ poslednjeg 

dana januara u Beogradu. Cilj panel diskusije 

bio je unapređenje informisanosti javnosti, 

privrede i industrije o značaju komunalnog 

otpada kao jednog od ključnih energetskih 

resursa današnjice. Stručnjaci su prezentovali 

primere dobre prakse i dali praktične savete za 

korišćenje otpada kao novog izvora energije. 

Komunalni otpad kao energent, smanjuje zavisnost od 

fosilnih goriva, smanjuje neophodne kapacitete deponija 

za više od 95% i omogućava prihode od prodate energije 

proizvedene na ovaj način. Nemačka ima 6.000 postrojenja za 

dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok 

je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu, 

čime je ovaj vid dobijanja energije tek u povoju. Stoga je unapređenju 

energetske efikasnosti korišćenjem otpada neophodno pokloniti 

izuzetnu pažnju. 

Potrebno je da se poveća svest šire javnosti i privrede o značaju 

reciklaže otpada i njegove upotrebe kao novog izvora energije, 

kako bi se doprinelo povećanju energetske efikasnosti i smanjenju 

troškova proizvodnje, uštedi energije i sirovina, ali isto tako i smanjenju 

troškova deponovanja i očuvanju životne sredine. 

Sve ovo moglo je da se čuje sa obiljem argumenata od strane učesnika 

skupa: Jovanke Arsić-Karišić, predsednika Upravnog odbora 

CEDEFa, mr Bojana Kovačića, zamenika direktora Agencije za 

energetsku efikasnost, dr Aleksandra Jovovića, profesora Mašinskog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srećka Ševića, načelnika 

odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije pri 

Upravi grada Beograda, i Nenada Dograjića, iz kompanije Global 

Intercontinental Utilities BGD d.o.o. 

Neposredan povod za organizaciju ove panel diskusije bio je raspisivanje 

konkursa za najbolji medijski prilog na temu „Komunalni 

otpad kao energent“. Konkurs je otvoren do 30. aprila 2012. i uzeće 

u obzir sve novinarske radove objavljene na ovu temu u periodu 

od 1. oktobra 2011. do kraja konkursa. 

Pokrovitelj nagradnog konkursa je kompanija Global Intercontinental 

Utilities BGD. Nagrada za tri prvoplasirana priloga je studijsko 

putovanje u predstavništvo ove kompanije u u Mančesteru, 

Engleska uz obilazak stadiona „Old Trafford“. Ali, mnogo značajnije 

od konkursa jeste još veća medijska samim tim i pažnja javnosti na 

ovaj dobar način rešavanja problema višestruke prirode – energetske, 

komunalne, ali i ekološke. 

I zv o r : www.ekapija.com 


energetika 

REFLEKTOR PLUS 


16 

Potpisan ugovor za prodaju 

70,43% kapitala „Elektroizgradnje“ 

Bajina Bašta AD 

Prvih dana januara ove godine Agencija za privatizaciju je 

potpisala ugovor za prodaju 70,43% ukupnog kapitala ili 

291.851 običnih akcija „Elektroizgradnje“ iz Bajine Bašte 

(„EBB“). 

EBB je vodeći proizvođač opreme i postrojenja za prenos i distribuciju 

niskonaponske električne energije do 35KV u Srbiji. EBB se 

bavi proizvodnjom, projektovanjem, instalacijom i održavanjem 

opreme za dalekovode, niskonaponske mreže i kompletna elektro 

postrojenja. EBB je listiran na Beogradskoj berzi, tiker EIBB. 

Zbog sve manjih investicija u elektroprivredi, velikih poslovnih 

rashoda i sve veće domaće i inostrane konkurencije, poslovni prihod 

Društva je sa 14,4 miliona evra u 2006. pao na 6,17 miliona 

evra u 2010. a stopa neto dobiti sa 10,42% u 2006. pala na samo 

0,96% u 2010. U 2010. stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) 

iznosila je 1,84%, stopa prinosa na ukupni kapital (ROCE) 1,18% 

a prosečna ponderisana cena kapitala (PPCK/WACC) sa kojom je 

preduzeće poslovalo je bila 19,91%. 

Privatizacionom savetniku Agencije za privatizaciju SEECAP-u, 

bilo je jasno da bez strateškog partnera koji bi dao nove ideje i 

tehnologije i otvorio nova tržišta i bez dokapitalizacije i modernizacije, 

preduzeće bi lako moglo da uđe u vode negativnog 

poslovanja. Zbog toga je SEECAP organizovao široku i temeljitu 

marketinšku kampanju u potrazi za idealnim strateškim partnerom 

EBB, kontaktirajući pritom veliki broj potencijalnih domaćih 

i inostranih investitora. 

EBB je prodat slovenačkom investitoru Javna razsvetljava DD 

koji je ponudio 2,50 evra po akciji vrednujući 100% kapitala 

1.036.025 evra ili nešto iznad 4 iznosa EBITDA Društva u 2010. 

(4 x 2010 EBITDA multiplikator). Investitor se takođe obavezao da 

dokapitalizuje EBB sa dodatnih 600.000 evra, tako da je ukupna 

vrednost investicije 1.636.025 evra. Pored ovoga, investitor je 

ponudio transfer novih tehnologija i znanja, proširenje proizvoda 

i usluga, izlazak na nova tržišta i sveobuhvatan socijalni program 

u trajanju od četiri godine. 

Već u 2012, investitor očekuje skok prihoda EBB za 30%, smanjenje 

troškova i povećanje stope neto dobiti. EBB će odmah biti 

angažovan na projektu opremanja tunela Straževica u okolini 

Beograda, vrednom 1,8 miliona evra, kao i na još 2 projekta u 

inostranstvu. 


Holandski “Fertilizer4you” otvara 

fabriku biodizela u Nišu 

Holandska kompanija “Fertilizer4you”, koja se bavi proizvodnjom 

biodizela i prirodnih đubriva, planira otvaranje velike fabrike u 

Donjem Međurovu. Već su izrađeni svi potrebni projekti, pripremljeni 

ugovori i očekuje se da u narednih mesec-dva otpočnu pripreme 

za izgradnju. Fabrika će se zvati “BioWorld”. U ovoj fabrici 

posao bi našlo više od 2.000 radnika, a vrednost investicije je 

preko 20 miliona evra. Istoimena fabrika već je otvorena prošle 

godine na severu Holandije, a nedavno je otkupila i jednu fabriku 

za proizvodnju đubriva u toj zemlji. 

Struja iz otpada 

Otpad koji se bude odlagao na regionalnu deponiju “Duboko” 

kod Užica, a nije podložan reciklaži, poslužiće kao pogon za proizvodnju 

obnovljive energije. Na deponiji će zaživeti prva srpska 

energana, postrojenje u kojem će se, po najstrožim tehnološkim 

i ekološkim standardima, sagorevanjem otpada proizvoditi struja 

ili neko drugo gorivo. Cilj izgradnje energane je da se deponiji, 

koju koristi devet opština i gradova Zlatiborskog i Moravičkog 

okruga, produži eksploatacioni vek, ali i da se proizvodnjom energije 

ostvari određena dobit. 

Svetlo iz Guče 

Prva srpska termoelektrana na biomasu, 

čija je izgradnja završena pre 

više od godinu dana, trebalo bi da 

na proleće počne sa radom. Projektant 

ovog inovativnog postrojenja 

u Dragačici kod Guče, mašinski 

inženjer Milan Filipović, objasnio je 

da su obezbeđena sva nedostajuća 

sredstva, te nestrpljivo iščekuje 

početak rada elektrane koja će kao 

gorivo koristiti kukuruznu silažu i 

detelinu. 

„Ako zanemarimo 25.000 evra start kredita Fonda za razvoj, elektranu 

sam u potpunosti finansirao bez kredita, a za to je trebalo 

vremena. No, sada su obezbeđena sredstva koja su nedostajala, 

pa sa završetkom zime računamo na početak rada“, isitče Filipović, 

vlasnik firme “Energoobnova”, čiji entuzijazam nije ništa 

manji nego kada je tek ušao u ovaj projekat, koji je prošle godine 

nominovan za nagradu “Aurea” poslovnog portala „e-kapija“. 

NIS u 2012. ulaže u 

Republici Srpskoj 10 miliona evra 

Kompanija NIS Gazprom Neft planira da uloži 10 miliona evra 

u Republici Srpskoj, rekao je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, 

na predstavljanju poslovnih rezultata kompanije za prošlu 

godinu. Govoreći o istraživanjima nalazišta nafte u Srpskoj, Kravčenko 

je istakao da je u planu da se ove godine završe seizmička 

ispitivanja i da u kompaniji očekuju da će 2013. godine početi sa 

bušenjima, dok je direktor funkcije za investicije i razvoj Nikolas 

Peri najavio da će NIS ove godine uložiti 2 miliona evra u dve 

benzinske stanice kupljene u Banja Luci. 

„Što se tiče Srbije, premda je primetan pad potrošnje u poslednje 

dve godine u celom regionu, kompanija je ostvarila profit od 406 

miliona evra u 2011. godini, dok je proizvodnja porasla za 24% u 

poređenju sa 2010. godinom“, rekao je Kravčenko.

energetska energetska efikasnost 


Investitori iz UAE ulažu u 

obnovljive izvore energije Srbije 

U Abu Dabiju je sredinom januara održan Peti energetski samit 

posvećen obnovljivim izvorima energije, na kojem je učestvovala 

i “Elektroprivreda Srbije”, kao prva srpska kompanija koja je 

pozvana na takav skup. Otvarajući samit, generalni sekretar UN 

Ban Ki Mun je izjavio da je upravo partnerstvo veoma bitno kao 

uslov za veće učešće obnovljivih izvora energije. 

Da se EPS ovde nije našao slučajno, potvrdio je izvršni direktor 

kompanije i savetnik zamenika premijera za evropske integracije 

Bratislav Čeperković, koji je rekao da je EPS na samit došao na 

poziv Svetske energetske organizacije, ali pre svega na poziv sultana 

Ahmeta Al Džabera, koji je već upoznat s potencijalima Srbije i 

planovima EPS-a o ulaganju u obnovljive izvore energije. „Sultan Al 

Džaber bi do sredine ove godine trebalo da poseti Srbiju i potpiše 

protokol o saradnji dve zemlje u oblasti obnovljivih izvora energije, 

što bi nam otvorilo vrata za dalji razvoj i saradnju u toj oblasti“, 

izjavio je Čeperković. 

„Koliko su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima otišli daleko u toj 

oblasti svedoči upravo angažman sultana Al Džabera, čijim je zalaganjem 

izgrađen čuveni grad budućnosti, Mazdar, koji kompletno 

radi na obnovljive izvore energije, što je imperativ svih zemalja 

koje su u tome prepoznale izazov i korist u budućnosti“, naglasio 

je Čeperković. 

Bogatić postaje centar za nove 

tehnologije u oblasti obnovljive energije 

Bogatić poznat kao “crvena tačka” geotermalnih voda u Srbiji 

uskoro bi mogao da postane Regionalni centar za obnovljive izvore 

energije. U ovoj opštini bi početkom sledeće godine trebalo da 

započne izgradnja postrojenja za proizvodnju energije, koje bi koristilo 

biogas dobijen iz poljoprivrednog otpada. A naredna razvojna 

faza bila bi investicija u regionalni centar za nove tehnologije u 

oblasti obnovljive energije, koji bi bio srpski pandan partnerskom 

evropskom centru u Austriji. Ova mačvanska opština već je uspostavila 

projektnu saradnju u okviru IPA projekata sa austrijskim 

gradom Gussing. 

Na jednoj konferenciji u Beogradu gradonačelnik ovog mesta koji 

je veličine slične kao Bogatić izneo je priču o tome kako je dobro 

vođenom energetskom politikom zajedno sa svojim saradnicima, 

svoj grad iz jedne zaostale i učmale sredine pune ekonomskih i 

socijalnih problema, vremenom doveo do ekonomski razvijene 

regije. „Naime, orijentacijom na povećanje energetske efikasnosti 

u potrošnji, a takođe i proizvodnji energije za svoje potrebe, kao 

i prelaskom na obnovljive izvore energije, ovaj gradić je, za samo 

petnaestak godina povećao svoj prihod za oko 13 miliona evra i 

uz to stekao samostalnost u pogledu proizvodnje i korišćenja električne 

i toplotne energije“, istakao je Slobodan Savić, predsednik 

opštine Bogatić. 

Austrijski partneri su predložili da Bogatiću prenesu svoje znanje 

i tehnologiju, jer je u njihovom gradu sedište Evropskog centra za 

obnovljivu energiju. Ideja Bogatića je da zajedno sa prekograničnim 

partnerom Bijeljinom, koja ima veoma slične uslove u pogledu 

bogatstva geotermalnom energijom, biomasom i sunčevom energijom, 

izgradi Regionalni centar za obnovljive izvore energije, koji 

bi za kratko vreme mogao biti pokretač brzog razvoja celog regiona. 

Rekordna energetska efikasnost uz 

LG Multi V III sistem za klimatizaciju 

Kompanija “LG Electronics” (LG) predstavila je Multi V III VRF 

sistem za klimatizaciju, kao i kompletnu liniju komercijalnih klima 

uređaja, na sajmu AHR Expo, najvećoj svetskoj smotri iz oblasti klimatizacije, 

grejanja i hlađenja, koja je u januaru održana u Čikagu. 

Pored velikog broja naprednih funkcija, Multi V III se izdvaja svojim 

ekološkim karakteristikama. Izuzetna energetska efikasnost 

ovog modela prepoznata je i od Instituta za klimatizaciju, grejanje 

i hlađenje (Air Conditioning, Heating and Refrigeration Institute – 

AHRI), najprestižnije institucije za ocenjivanje i vrednovanje kvaliteta 

ove vrste uređaja. Multi V III smanjuje potrošnju električne 

energije za 14%, a zahvaljujući svojim ekološkim karakteristikama 

ovaj model je ujedno i prvi proizvod iz ove industrije koji je dobio 

CarbonFree® sertifikat (ARUN072DT3) od Carbonfund.org fonda. 

Sa predstavljanjem kompletne linije novih uređaja, sa Multi V III 

VRF sistemom kao glavnim proizvodom, u ovoj kompaniji žele da 

u narednom periodu na globalnom nivou podignu prodaju za 10%. 



energetska efikasnost efikasnost 

racionalizacija potrošnje električne energije 

Upotreba 

energije 

značajno 

Novi tehnički normativi 

i prateći standardi 

učestvuje 

u promeni 

klime, najvećem ekološkom 

problemu u svetu. 

Naravno, velika količina 

energije je potrebna u ljudskoj 

svakodnevnici, ali njen značajni 

deo se troši nepotrebno u oblastima 

koja koriste neefikasne i neekonomične 

sisteme. Neefikasni sistemi imaju negativan 

uticaj na ekologiju jer potražuju povećano 

sagorevanje fosilnih goriva u termoelektranama. 

Zabrinutost u svetu zbog klimatskih promena je 

značajno porasla u poslednjoj dekadi. Na osnovu 

podataka naučnih institucija zaključeno je da će povećana 

koncetracija štetnih gasova u atmosferi dovesti do povećanja 

temperature, padavina i drugih negativnih efekata povezanih 

sa klimom. Zbog toga se u svim zemljama sveta moraju pokrenuti 

šire aktivnosti koje će, na duže staze, ustanoviti etiku racionalnosti 

što će dovesti do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. 

U ovom broju Industrije dajemo prikaz na koji način postojeći standardi (npr. IECC i 

ANSI/ASHRAE/IESNA-1), utiču na racionalizaciju potrošnje električne energije u industrijskim, 

komercijalnim i drugim sistemima s ciljem da oni budu efikasniji. Kao rezultat efikasnije potrošnje 

električne energije smanjiće se emisija štetnih gasova u atmosferu što će, na izvestan način, uticati 

na smanjenje temperature u atmosferi... 

Najlakši put za smanjivanje emisije štetnih gasova u 

atmosferu je smanjivanje potrošnje električne energije 

bez obzira da li se to postiže smanjenjem gubitaka 

u mreži ili upotrebom efikasnijih elemenata mreže ili 

na neki treći način. 

Efikasno korišćenje energije je skup mera i postupaka koje treba 

primeniti prilikom sprovođenja nekih akcija i delatnosti, potrošnjom 

energije u stvarno potrebnim količinama za nesmetano 

odvijanje tih akcija i delatnosti, te uz normalne uslove, smanjenjem 

gubitaka svih oblika energije na maksimalno moguće iznose. 

To znači, naći pravu meru potrebne količine energije, da se 

planirana aktivnost izvrši optimalno, tj. uz minimalne troškove za 

energiju. 

Postojeći normativi i standardi IEEC i 

ASHRAE 

Postojeći tehnički normativi i standardi, koji se koriste u procesu 

projektovanja industrijskih, komercijalnih i drugih objekata, 

značajno utiču na ovaj proces jer propisuju uslove koji se moraju 

primeniti tokom projektovanja. Pravilnik o tehničkim normativima 

za električne instalacije niskog napona u zgradama i prateći 

standardi moraju se stalno usavršavati i dopunjavati u skladu sa 

postignutim tehničkim napretkom. U suprotnom, ova tehnička 

regulativa bi postala smetnja i kočnica u primeni savremenih tehničkih 

rešenja i materijala. 

Postojeći standardi IEEC (International Energy Conservation 

Code) i ASHRAE Standard 90.1-07 značajno utiču na racionalizaciju 

potrošnje električne energije u industrijskim, komercijalnim i 

drugim sistemima s ciljem da oni budu efikasniji. 

Oba pomenuta standarda sadrže minimalne uslove koji se moraju 

postići prilikom projektovanja i izgradnje novih ili renoviranja 

postojećih objekata. Oni promovišu zahteve koji se moraju primeniti 

u procesu projektovanja i izgradnje industrijskih, komercijalnih 

i drugih objekata. Ovi zahtevi imaju značajan uticaj na: 

• građevinski deo, 

• unutrašnju i spoljašnju rasvetu, 

• uređaje i opremu za električne instalacije, 

• grejanje, hlađenje i ventilaciju. 

Pomenuti energetski normativi i standardi razvijeni su u Internacionalnom 

veću za standarde (International Code Council-ICC), 

za IECC, i američkoj Asocijaciji za grejanje, hlađenje i ventilaciju 

(American Society of Heating, Refrigerating, and air Conditioning 

Engineers –ASHRAE) za Standard 90.1. 

Kako sve može da se postigne veća efikasnost 

u potrošnji električne energije primenom 

novih normativa i standarda 

1.Sistemi rasvete 

Efikasna ušteda električne energije za rasvetu počinje korišćenjem 

dnevne svetlosti uz korišćenje dodatne rasvete efikasnijih 

izvora svetlosti, boljim predspojnim spravama i upotrebom senzora 

za regulisanje rasvete. Poglavlje 9 ASHRAE Standarda 90.1- 

07 je rezervisano za rasvetu. Članovi 9.5.1 i 9.6.1 ASHRAE Standarda 

90.1-07 propisuju kako se određuje gustina opterećenja za 

rasvetu u zavisnosti od: 

• tipa i veličine zgrade – „The Building Area Method“; 

• tipa i veličine prostorije – „Space by Space Method“. 

18 




Korišćenje novih rasvetnih tehnologija, koje su u skladu sa 

ASHRAE Standardom 90.1-07 veoma je važan segment u procesu 

racionalizacije potrošnje električne energije. Zbog toga, evo 

nekoliko karakterističnih primera. 

Primer - kancelarija površine 24m 2 : 

Ukupna snaga za rasvetu u predmetnoj kancelariji ne sme da pređe 

iznos od 288W. Praktično, to znači da se mogu koristiti četiri 

fluorescentne svetiljke sa po dve lampe T8 32 čija je ukupna snaga 

256 W. 

Primer - poređenje „compact fluorescent“ i svetiljki sa žarnom niti: 

Sto svetiljki sa žarnom niti od 40W (0,04kW) čiji je prosečan rad 

4.000 sati godišnje, zamenjujemo sa „compact fluorescent“ svetiljkama 

od 10W (0,01kW) uključujući i balast. Ovde treba napomenuti 

da je „compact fluorescent“ sijalica od 10W ekvivalentna 

sijalici sa žarnom niti od 40W po osvetljaju koji daje. Veličina 

uštede zavisi od cene električne energije po kWh i pretpostavimo 

da je cena 10 američkih centi po kWh. Godišnja ušteda u ovom 

slučaju je 1,200 dolara. 

„Compact fluorescent“ svetiljke traju 10 puta duže od sijalica sa 

žarnom niti. Drugim rečima, 10 sijalica sa žarnom niti je ekvivalentno 

jednoj fluorescentnoj sijalici. U našem slučaju, prema 

raspoloživim cenama, troškovi za „compact fluorescent“ sijalice 

su veći za 600 dolara. Vreme povraćaja investicije u tom slučaju 

je VPI = 600$/1.200$ = 0.50 - ili 6 meseci. Naravno, ovde treba 

napomenuti da je vreme povraćaja investicije manje ako je cena 

električne energije po kWh veća i obrnuto. Vreme povraćaja 

investicije za cenu od 0,12$/kWh je približno četiri meseca. 

Primer - poređenje dva sistema sa fluorescentnom rasvetom: 

Fluorescentnu svetiljku tip F40 (T12-40) 40W (0,04kW) zamenjujemo 

sa T8-32W fluorescentnom svetiljkom. T12-40W je standardni 

sistem sa dve fluorescentne lampe i koristi standardni balast. 

T8-32W je popularna zamena za T12 sistem i koristi elektronski 

balast. Ukupna snaga T12 sistema je 96W, sistem daje 6050lm, 

efikasnost je 63lm/W. Pretpostavimo da je cena 0,10 dolara po 

kWh a da sistem radi 3.000 sati godišnje. U tom slučaju, troškovi 

za energiju su 28,80 dolara po svetiljki za godinu dana. Ukupna 

snaga sistema T8 je 65W, sistem daje 5820lm, efikasnost je 90 

lm/W. Ukupni troškovi sistema su 19,50$/sistemu/godini ako je 

cena 10 američkih centi po kWh a sistem radi 3.000 sati. 

2. Uređaji i oprema za električne instalacije 

U ASHRAE Standardu 90.1-07 poglavlje 8. rezervisano je za zahteve 

vezane za distributivne sisteme, dozvoljeni pad napona 

u objektima (zgradama) itd. Tako, član 8.4.1, kao obavezujući, 

govori o dozvoljenom padu napona u industrijskim, komercijalnim 

i drugim sistemima. Član 8.4.1.1 propisuje da maksimalni 

pad napona u napojnim linijama ne sme biti veći od 2%. Član 

8.4.1.2 propisuje da maksimalni pad napona u strujnim krugovima 

ne sme biti veći od 3%. 

Da podsetimo na neka od predskazanja... 

Prva svetska konferencija o promeni klime je održana 1979. godine na kojoj je dogovoreno da međunarodni eksperti u ovoj oblasti 

započnu studiozne radove na izučavanju problema klimatskih promena. Godine 1988. UN i Svetska organizacija za atmosferske 

prilike osnovali su ekspertsku grupu IPCC - „International Panel on Climate Change“, s ciljem da se utvrde potencijalni putevi 

za ublažavanje problema promene klime. Dve godine kasnije, IPCC je predstavio izveštaj u kojem se navode značajne promene u 

atmosferi s tendencijom daljeg pogoršanja... 

Godine 1992. 150 zemalja sveta utvrdilo je osnove za sporazum o preventivnim merama za ublažavanje problema klimatskih 

promena, da bi 1994. godine razvijene zemlje sveta počele da razvijaju strategiju. Protokolom Kyoto iz 1997. godine razvijene 

zemlje sveta su se obavezale da emisiju štetnih gasova u atmosferi smanje za 6% ispod nivoa u 1990. godini. Preko 160 zemalja 

sveta je potpisalo Kyoto protokol. Ali, ne sve... Problem klimatskih promena već je vidljiv i oseća se, a paralelno s njim i pitanje 

racionalne potrošnje električne i drugih oblika energije. 




Istraživanje vezano za pad napona u električnim instalacijama, 

koje je obavljeno u SAD 2008. godine, pokazalo je da 85% elektro 

inspektora, inženjera i tehničara, smatra da je pad napona 

veoma važan faktor. Da je pad napona u električnim instalacijama 

važan sa aspekta zaštite smatra 59% ispitanika, a sa aspekta 

efikasnosti - 67%. Čak 98% ispitanika smatra da je preveliki pad 

napona uzrok za mnogobrojne kvarove električnih uređaja. Zbog 

toga je u pomenutim standardima pitanje pada napona istaknuto 

kroz članove koji propisuju maksimalne vrednosti za pad napona. 

Sledeći primeri pokazuju kako upotrebom kablova većeg preseka 

možemo izbeći eventualne kvarove i uštediti električnu energiju. 

Primer - smanjenje gubitaka upotrebom kablova većeg preseka: 

Posmatrajmo tipičan strujni krug: 

• dužina 30m, 

• presek 4 mm 2 , Cu, 

• opterećenje 16A. 

Ako potrošač radi 10 sati dnevno/250 dana u godini, ukupni 

gubici u provodniku bili bi 247kWh/godina. Ako je cena 0,10$/ 

kWh, onda su troškovi gubitaka 24.70$/godina. Ako za isti strujni 

krug koristimo provodnik 6mm 2 , Cu i ako potrošač radi 10 sati 

dnevno/250 dana u godini, ukupni gubici u provodniku bili bi 

154.88 kWh, odnosno 15.49$ za godinu. Prema tome, ušteda 

u smanjenim gubicima bila bi 9.21$ za godinu. Prema cenama 

koje se mogu naći na tržištu, cena prvog provodnika bila bi 11$ a 

drugog 17.20$ za traženu dužinu. Razlika u ceni je 6.20$. Stoga, u 

prvoj godini ušteda bi bila 3.01$. Posle toga, godišnja ušteda se 

penje na 9.21$. 

Primer - ušteda energije i novca upotrebom kablova većeg preseka: 

Posmatrajmo sledeći strujni krug. Motor snage 125KS opterećen 

je 75% od nominalnog opterećenja i radi 8.000 sati godišnje. 

• dužina kabla od MCC do motora je 75m, 

• presek provodnika Opcija A=70mm 2 , 

• presek provodnika Opcija B=95mm 2 , 

• opterećenje -75% od nominalnog opterećenja. 

ANALIZA INVESTICIONIH TROŠKOVA IZGRADNJE 

Opcija A 

Opcija B 

Veličina zaštitne metalne cevi 53 mm 53 mm 

Prosečni gubici u kablu 453W 360W 

Troškovi za napojni kabl 1,808$ 2,213$ 

Troškovi za zaštitnu metalnu cev 

(IMC) 349$ 349$ 

Povećani troškovi zbog primene 

kablova većeg preseka 405$ 

Ušteda u energiji za 75% opterećenja 

749 kWh/ 

godina 

Ušteda u novcu za 0.18$/kWh 

134$/godina 

Vreme povraćaja sredstava 

3 godine 

3. Ostala oprema 

U ASHRAE Standardu 90.1-07 zahtevi povezani za racionalizaciju i 

efikasno korišćenje ostale opreme, na primer motora za generalnu 

upotrebu, pomenuti su u poglavlju 10. 

EFIKASNOST MOTORA ZA 

GENERALNU UPOTREBU 

Motor kW-RPM 

1200 

Nominalna 

efikasnost 

0.8 8 80.0 

1.1 84.0 

1.5 85.5 

2.2 86.5 

3.7 87.5 

5.6 88.5 

7.5 90.2 

11.1 90.2 

14.9 91.0 

18.7 9 91.7 

22.4 92.4 

29.8 93.0 

37.3 93.0 

44.8 93.6 

56.0 9 93.6 

74.6 94.1 

93.3 94.1 

111.9 94.5 

149.2 94.5 

Motori visoke efikasnosti imaju 

mnogo bolje karakteristike 

u odnosu na standardne. Tako, 

noviji motori malih snaga 

(ispod 1kW) imaju 20% bolju 

efikasnost pri punom opterećenju 

u odnosu na standardne 

tipove. Kod motora većih snaga 

(iznad 50kW) efikasnost je 

bolja za 2-3% što može dovesti 

do uštede od 3,000 do 4,000$ 

godišnje. Životni vek motora je 

15-20 godina i nije teško izračunati 

kolika je ukupna ušteda. 

Motori visoke efikasnosti 

ostvaruju 3-8% uštede u 

potrošnji električne energije u 

odnosu na standardne tipove. 

Procenat uštede u potrošnji 

električne energije za motore 

snage do 1kW je čak 12%. Ovi 

motori su izrađeni od boljih 

materijala, pa su i gubici u njima 

manji kada se upoređuju sa 

standardnim tipovima. 

Primer - smanjenje gubitaka upotrebom motora novije generacije: 

Standardni motor za ventilaciju snage 18.65kW, 85% efikasnosti, 

zamenjujemo sa novim čija je efikasnost 90%. Pretpostavimo da 

ventilator radi 16 sati dnevno ili 5.480 sati godišnje, a da je cena 

električne energije 0,10$/kWh. Ukupna godišnja ušteda iznosi 

668.56$. Investicioni troškovi novog motora prema tržišnoj ceni 

iznose 400$. Vreme povratka investicije u tom slučaju je oko 7 

meseci. 

Završni pogled 

Uštede se vide i u oblasti upotrebe alternativnih izvora koji su 

definisani i kao opcije za racionalizaciju potrošnje električne 

energije. Isto važi i za sektor tehničkog održavanja u kojem postoje 

velike mogućnosti racionalizacije potrošnje električne energije. 

No, kako su konvencionalni izvori električne energije i dalje dominantni, 

stoga put ka racionalnom korišćenju električne energije, 

kao i drugih vrsta energija, treba da bude usmeren u sledećim 

pravcima: 

• smanjiti gubitke energije; 

• potrošačke čvorove treba supstituisati efikasnijim elementima 

mreže; 

• uvesti automatizaciju kako malih potrošačkih centara, tako i 

velikih sistema; 

• svaki materijal koji je u upotrebi treba supstituisati novim koji 

ima bolje karakteristike. 

20 



Avalon Partners d.o.o. 



ABB 

Štedljivi regulatori za svaku namenu 

Karakteristika mnogih motora jeste njihova predimenzionisanost, najčešće zato da bi se 

zadovoljili maksimalni zahtevi koji se, međutim, gotovo nikada ili retko javljaju. Stoga se 

javlja problem efikasne potrošnje električne energije. Njegovo rešenje se vidi u primeni regulatora 

koji pre svega smanjuje brzinu motora da bi se zadovoljila stvarna potreba mašine. U ovom broju 

Industrije dajemo prikaz rešenja koje stiže iz kompanije ABB. 

Regulatori smanjuju izlaznu snagu neke mašine, kao što 

su pumpe ili ventilatori kontrolisanjem brzine motora, 

obezbeđujući da ne radi brže nego što je to potrebno. 

To često smanjuje potrošnju energije za 50%, a u 

ekstremnim slučajevima čak i do 90%. 

Kada se koriste druge metode za regulaciju brzine, kao što su prigušivači, 

mehanički regulatori ili ventili, motor se okreće punom 

brzinom dok se izlazna snaga mehanički ograničava. Protok kroz 

cevovod može se regulisati ventilom. Ovo je rasipanje energije, 

pošto se motor i dalje vrti svojom nazivnom brzinom, bez obzira 

na potrebe. Pumpa daje maksimalnu izlaznu snagu, a višak se 

smanjuje ventilom, gde se višak energije troši na trenje. 

I umerena regulacija brzine značajno štedi 

Regulator produžava životni vek sistema! 

Pored uštede energije, regulator omogućava bolje upravljanje i 

manja mehanička habanja, smanjujući potrebu za održavanjem i 

produžavajući životni vek sistema. Sredstva se često, samo u vidu 

uštede u energiji, vraćaju za šest meseci. ABB-ova gama proizvoda, 

od 0,18kW do 72MW, predstavlja najveću gamu na tržištu, 

koja nudi regulatore za sve potrebe. 

Merenje efikasnosti 

Ne samo da regulator nudi značajnu mogućnost uštede energije, 

već se ušteda može lako kontrolisati i kvantifikovati. Mnogi ABBovi 

regulatori imaju ugrađene energetske kalkulatore koji prate 

Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosi 

upotrebljenu i ušteđenu energiju motora u kWh, novcu i emisiji 

energiju! 

CO 

globalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku. 

2 . 

ABB ima i dve alatke za proračun uštede energije koje se lako koriste 

- PumpSave i FanSave, koje se koriste za pravljenje dovoljno 

Veza Naši između sistemi brzine za kontrolu pumpe osvetljenja ili ventilatora mogu i njegove uštedeti potrebe i do 50 procenata za 

energijom energije, poznata a upravljanje je kao zgradama kubni zakon, i do pošto 60 procenata. se potrebna energija 

povećava Dok drugi sa govore trećim o stepenom cenama električne brzine. To energije, znači da nestašici malo pove- 

struje i Procene se koriste za proveru celishodnosti postavljanja regu- 

tačnih proračuna potencijalnih ušteda u primeni. 

ćanje klimatskim brzine zahteva promenama, mnogo ABB snage, aktivno ali isto čini tako nešto i da u vezi umerena toga, latora u odnosu na ostale alternative. Energetski kalkulatori 

regulacija i to ovde brzine i sada. može www.abb.com/knx 

dati značajne uštede energije. 

ugrađeni u regulatore pokazuju konkretne rezultate koji se mogu 

Pumpa ili ventilator koji radi s polovinom brzine troši samo osminu 

energije u odnosu na potrebnu energiju za punu brzinu. va za buduće projekte za uštedu 

porediti sa procenama alatki i tako mogu da se koriste kao osno- 

energije. 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3094 300 

Fax: +381 11 3094 343 

www.abb.rs 

Više informacija možete dobiti kod svog lokalnog 

ABB predstavnika ili na adresi: www.abb.com/drives, 

www.abb.com/drivespartners 

22 


Skladišna tehnika - Regalni sistemi 

www.intese-gmbh.de

u fokusu 

InTeSe GmbH & Co. KG 

Vaš kompetentni partner 

za skladišnu tehniku 

Više od 16 godina iskustva u projektovanju i izradi 

regalnih sistema i skladišne tehnike garancija su za 

trajnost i kvalitet firme InTeSe GmbH & Co. KG. 

U 

industriji je skladišna tehnika veoma važna i kompleksna 

tema. Moderni skladišni i transportni sistemi 

danas su jedan od osnovnih pokazatelja ekonomičnosti 

za trgovačka i proizvodna preduzeća. Visokokvalitetan 

i perfektno promišljen regalni sistem neizbežan je uslov za 

funkcionisanje proizvodnog pogona. „Većim kapacitetom, većom 

pouzdanošću i većom bezbednošću mi hoćemo da podržimo 

konkurentnost naših kupaca“, kažu u kompaniji InTeSe GmbH & 

Co. KG. 

META GmbH & Co. KG - partner za plasman 

i distribuciju META-regalnih sistema! 

Firma META GmbH & Co. KG 

više od 100 godina je aktivna 

u industriji prerade metala. 

META regalni sistemi – to je 

vrhunski kvalitet „Made in 

Germany“. Osim zakonom 

propisane dvogodišnje garancije, 

META za podne regale 

sa pregradama daje dodatnu 

petogodišnju garanciju za kvalitet. 

META regali su koncipirani 

za postavljanje unutar prostora 

i mogu se isporučivati u 

sledećim kvalitetima: 

• pocinkovani, RAL 7035 (svetlosivi); 

• RAL 5010 (plavi kao gorčica); 

• RAL 2001 (oranž crveni). 

Osnovni proizvodi su: 

• podni regali sa pregradama CLIP i FIX; 

• regali sa širokim policama MINI-RACK i SPEED-RACK; 

• regal za palete MULTIPAL. 

META regalni sistemi imaju široku paletu proizvoda: 

• podni regali sa pregradama kao sistem regala koji se natiču ili 

koji se pričvršćuju zavrtnjima; 

• regali sa širokim policama; 

• regali za palete; 

• regalni sistemi sa više etaža; 

• regali sa prolazom za viljuškare - za denčanu robu i palete do 

regalnih sistema koji se automatski opslužuju; 

• prohodni regali; 

•„Kragarm“ regali. 

26 


u u fokusu 


Firma META GmbH & Co. KG, kao vodeća u ovoj tehnologiji, sertifikovana 

je za oblast važenja „Oprema za skladišta i pogone“ u 

skladu sa standardom DIN EN ISO 9001:2008. Osim toga, proizvodi 

firme META bezbednog su kvaliteta zahvaljujući strogim 

propisima RAL (Deutsches Institut für Gütesicherung und Kennzeichnung 

e.V. - Nemački Institut za bezbednost i obeležavanje 

kvaliteta). Naravno da proizvodi firme META nose i oznaku GS 

(kontrolisana bezbednost), redovno se podvrgavaju kontroli od 

strane neutralne službe za kontrolu materijala (MPA) u Dortmundu, 

Nemačka, pa tako odgovaraju i zahtevima Zakona o bezbednosti 

aparata i proizvoda (GPSG). Znak GS i oznaka CE, za bezbednost 

materijala, jedine su zakonom regulisane oznake kontrole 

u Evropi. 

META proizvodi odgovaraju i zahtevima bezbednosti na radu 

industrijskih strukovnih udruženja na osnovu propisa BGR 234 

(Lagereinrichtungen und –geräte - oprema i aparati za skladišta). 

META je pogon za zavarivanje sa kvalifikacijom proizvođača 

D-kategorije na osnovu standarda DIN 18800 deo 7. Svi varioci 

zaposleni u METI imaju položen ispit za varioce sa svedočanstvom 

na osnovu standarda EN 287 i ispit za rukovanje mašinama 

sa svedočanstvom na osnovu standarda EN 1418. 

Kao distributer i stručnjak za META regalne sisteme obradovaće 

nas Vaš zahtev za ponudom i dugoročnom saradnjom! 

Kompetencija – skladišna tehnika 

Da bi se udovoljilo zahtevima robe koja se skladišti, u skladišnoj 

tehnici se koriste pretežno regali sa etažama i regali za palete. 

Ovde se posebna pažnja posvećuje veličini i težini robe koja se 

skladišti. Tome se može udovoljiti skoro u željenoj veličini, a 

pomoću viljuškara može se lako vršiti utovar i istovar. Za optimalno 

rešenje često je odlučujuće vreme trajanja skladištenja robe. 

Tu, na primer, postoje pomični sistemi po principu Last-in/Firstout 

(poslednji unutra/prvi napolje) ili prohodni regali po principu 

Last-in/First-out. 

Trgovina polovnom skladišnom tehnikom 

Brzina ima glavnu ulogu u industrijskoj proizvodnji i u logistici. 

Zahvaljujući našoj trgovini uvek imamo na skladištu velik asortiman 

polovnih i novih regala. Na taj način smo u stanju da u najkraćem 

realizujemo izradu regalnih sistema, na primer, regalnih 

sistema za palete do 3.000 skladišnih mesta i visine od 12m. 

Često su u opciji i interesantne, visokovredne ponude polovne 

skladišne tehnike. 

Uspeh na osnovu iskustva 

Naši stručnjaci stoje na raspolaganju klijentima od trenutka pružanja 

prvog saveta do modernizacije i instaliranja jednog regalnog 

sistema. Oni znaju kako da se najmodernija skladišna tehnika 

ekonomično koristi. „Mi ne posedujemo samo osnovno stručno 

znanje već imamo i dugogodišnje iskustvo u svim oblastima skladišne 

tehnike kao i stručnost u praktičnoj primeni“, kažu u kompaniji 

InTeSe GmbH & Co. KG i dodaju: „Kompetencija! Možete je 

jednostavno tako nazvati.“ 

Zahvaljujući široko rasprostranjenoj lepezi ponuda za naše klijente, 

InTeSe GmbH & Co. KG poseduje „know-how“ za rešenja 

mnogih problema, specifičnih za datu branšu. Taj „know-how“ i 

iskustvo koje InTeSe GmbH & Co. KG ima u planiranju, opremanju 

i postavljanju skladišnih sistema, u ovoj kompaniji sa zadovoljstvom 

prenose drugima. „To specijalno znanje, pre svega, pruža 

našim klijentima sigurnost i uverenje da rade sa ekspertima“, 

kažu u InTeSe GmbH & Co. KG. Preko 16 godina ova kompanija 

proizvodi i montira po porudžbini njenih zadovoljnih klijenata. 

Stoga i poruka: „Nađite se u budućnosti i Vi među njima!“ 

Zahvaljujući velikoj ponudi sistema, isporučujemo rešenja primerena 

svakom redu veličina. Spektar naših proizvoda obuhvata 

kompletnu paletu skladišne tehnike i rešenja za regalne sisteme, 

počev od jednostavnih regala sa policama do regalnih sistema za 

palete. Pitajte nas, raduje nas svaki izazov! 


Industrial Technical Services 

Spessartring 2 

63110 Rodgau 

Tel: +49 6106.668320 

Fax: +49 6106.668321 

Mob: +49 171.82665520 

E-mail: bijelic@intese-gmbh.de 

www.intese-gmbh.de 

Predstavništvo u Srbiji: 

Borislav Blanuša 

Mob: +381 66.323.066 

E-mail: blanusa@intese-gmbh.com 

Ratko Bukovčić 

Mob: +381 64.2354.888 

E-mail: bukovcic@intese-gmbh.com 


u fokusu 

logistika 

Neka pitanja 

teorije i prakse 

Logistika je proces upravljanja 

transportom, zalihama, skladištenjem i 

informacijama o dobrima i materijalima od 

izvora (mesta proizvodnje) do mesta finalne 

potrošnje. Logistika je i delatnost koja se bavi 

savladavanjem prostora i vremena uz najmanje 

troškove. U sebi uključuje četiri najveća i 

najvažnija podsistema logistike, ili logističkog 

menadžmenta - transport, zalihe, skladištenje 

i informacije. Logistiku definišu i kao onaj 

deo procesa lanca snabdevanja koji planira, 

implementira i kontroliše efikasnost i efektivnost 

kretanja dobara, usluga i informacija od mesta 

proizvodnje do mesta potrošnje, a u cilju 

kreiranja konkurentog servisa potrošača... Bilo 

koju od definicija uzeli kao polaznu tačku ovog 

teksta, činjenica je da je u poslednji dvadesetak 

godina, ponajviše zahvaljujući revolucionarnim 

dešavanjima na polju IT industrije i tehnološkog 

razvoja, došlo do značajnih pomeranja u 

pristupu, razradi i primeni aspekata koje tretira 

logistika. Šta više, neki od autora indirektno 

smatraju da je zbog kompleksnosti cele ove 

oblasti primerenije govoriti o lancu snabdevanja 

i njegovom upravljanju, tj. menadžmentu. 

Odnosno, pojam lanac snabdevanja obuhvatniji 

je i širi od pojma logistika... 

Logistika se u poslednjih dvadesetak godina razvila i 

afirmisala više nego prethodnih stotinjak godina. S 

obzirom na to, postaje važan faktor u privredi jedne 

države. Udeo vrednosti logističkih usluga u BDP-u visokorazvijenih 

država (npr. Nemačke, Francuske, SAD-a, Japana) u 

poslednjih dvadesetak godina povećao se za oko 10-50%. 

Kao značajni faktori koji su uticali na ubrzani razvoj logistike ističu se: 

• globalizacija i koncentracija privrednih aktivnosti; 

• internacionalizacija proizvodnje i trgovine; 

• ubrzani rast i razvoj naučnih saznanja u svim oblastima; 

• primena načela ekonomije volumena; 

• jačanje konkurencije; 

• ubrzani razvoj i modernizacija saobraćajne infrastrukture i 

transportnih tehnologija; 

• razvoj i afirmacija robnih transportnih, trgovinskih i logističkih 

centara, različitih terminala i slobodnih zona; 

• povećanje kupovne moći stanovništa visokorazvijenih i srednjerazvijenih 

zemalja; 

• jačanje EU u globalnim razmerama; 

• ubrzani proces deregulacije, privatizacije i liberalizacije privrednih 

sektora i pojedinih privrednih delatnosti; 

• jačanje demokratizacije. 

28 


u u fokusu 

logistika 

Kada govorimo o privrednom značaju logistike na nivou preduzeća, 

treba znati da su se preduzeća uverila da se primenom 

logističkih načela i metoda mogu uveliko smanjiti troškovi, a što 

u konačnom za njih znači povećanje profita. Poslovna logistika 

ima poseban značaj jer dobar deo vremena i troškova procesa 

reprodukcije otpada na logističke aktivnosti. 

Poslovanje preduzeća u današnjem uslovima je izloženo stalnim 

pretnjama, preuzimanja ili zatvaranja, od međunarodih velikih 

kompanija. Velike kompanije imaju znatne finansijske resurse 

koje usmeravaju u znanje svojih zaposlenih. Sve kompanije znaju 

da stalno moraju usavršavati svoje zaposlene jer ako zaostanu u 

primeni novih saznanja preti im preuzimanje u najboljem slučaju. 

Zbog konkurencije je stalni trend smanjenja troškova u poslovanju 

a da bi se preduzeće moglo odupreti konkurenciji potrebno je 

primenjivati znanja iz logistike. 

Logističkim pristupom i saznanjima dolazi se 

do boljeg upravljanja resursima preduzeća, 

a naročito upravljanjem zalihama i 

skladištenjem! 

Kod upravljanja zalihama od velike je važnosti da se za određenu 

potrebu odredi kada i koliko treba naručiti da bi se minimizirao 

zbir troškova držanja zaliha i naručivanja. Da bi se smanjivali troškovi 

poslovanja potrebno je između ostalog, racionalno upravljati 

materijalnim resursima, jer “zamrzavaju” znatna finansijska 

sredstva te je od velike važnosti pravilno upravljati zalihama kao 

i skladištem, a za to je potrebno znanje. U ovom smislu, ističu 

se dve aktivnosti u poslovanju preduzeća koje su od posebnog 

značaja za logistiku - znanje o upravljanju zalihama i skladištenje. 

Postojanje zaliha je nužno zbog nemogućnosti tačnog prognoziranja 

potrošnje pojedinih artikala, materijala, itd. Kada bi se 

moglo tačno predvideti koje su količine materijala potrebne za 

proizvodnju ili sve komponente potrebne za održavanje, tada 

nestaje potreba za skladištenjem. Pri upravljanju zalihama cilj je 

smanjenje zaliha potrebnih za održavanje usluga korisnika, proizvodnje 

i održavanja. 

Držanje zaliha može biti vrlo skupo, te je zbog toga od izuzetne 

važnosti dobro upravljanje zalihama. Procene pokazuju da troškovi 

držanja zaliha mogu iznositi od 14% pa do više od 50% od 

vrednosti proizvoda na godišnjem nivou. Za troškove zaliha se 

uzimaju: 

• troškovi držanja zaliha, 

• troškovi naručivanja. 

Kod upravljanja zalihama od velike je važnosti da se za određenu 

potrebu materijala odredi kada i koliko treba naručiti da bi 

se minimizirao zbir troškova držanja zaliha i naručivanja. Upravljanje 

zalihama je složen postupak jer ima puno zahteva koji su 

međusobno suprotnog delovanja i zbog toga su zalihe vrlo rizične 

za investiranje. Cilj upravljanja zalihama je povećanje finansijskog 

povrata od inventara a da se istovremeno poveća nivo usluge 

potrošaču. 

Kontrola zaliha, u poslednjih nekoliko godina, najbolji je put ka 

smanjenju zaliha. Menadžeri koriste različite metode da bi postigli 

odgovarajuće uštede. Gotovo da svaka velika kompanija ima 

svoj način rešavanja upravljanja zalihama. To pokazuje da je svako 

preduzeće poseban slučaj i da tu dolazi do izražaja kreativnost 

i znanje zaposlenih. 

U proizvodnim procesima gotovo da nema materijala koji planirano 

ili neplanirano, ne prođe fazu mirovanja - skladištenja 

ili privremenog odlaganja. Skladištenje je međuproces, stanje 

mirovanja, u ukupnom kretanju materijala od dobavljača do njegove 

ugradnje u određeni proizvod. Glavni zadatak skladišta je 

dinamičko uravnoteženje tokova materijala, količinski i prostorno, 

u svim fazama proizvodnog procesa, a svrha skladišta je snabdevanje 

materijalom svih korisnika u preduzeću. Svrha “skladišta” 

je da omogući siguran i tehnički ispravan smeštaj robe bez ugrožavanja 

njenih svojstava i kvaliteta, uz mogućnost podešavanja 

prihvata i otpreme. 

Skladište i skladištenje povećava ukupne troškove poslovanja 

te je zbog toga potrebno imati ispravan odnos prema skladištu. 

Razvoj tehnike skladištenja razvio se do sada u četiri etape i to: 

• klasična skladišta; 

• automatizovana skladišta; 

• fleksibilno automatizovana “skladišta;” 

• robotizovana skladišta. 

Primarni razlog postojanja skladišta je podizanje nivoa usluge 

kupcu/korisniku što često zahteva posebnu pažnju svakom zahtevu 

korisnika poput završnog sklapanja, posebnog pakovanja ili 

označavanja (cena) na pošiljci. Zbog toga su ljudi kritični faktor 

u poslovanju skladišta jer bez stručnih ljudi prostor i oprema ne 

znače ništa. 

Za savremeno poslovanje u skladištu potrebno je imati IS - automatsko 

prikupljanje podataka i sisteme radio frekvencija. Oni 

mogu stvoriti prednosti u skladištenju u odnosu na konkurenciju, 

niže troškove i unapređene postupke. Ove prednosti proizlaze iz 

računarske podrške u primanju, kontroli kvaliteta, skladištenju, 

sortiranju narudžbi, kontroli grešaka, pakovanju i otpremanju. 

Podrška računarom skladišnim procesima rezultira unapređenjem 

naručivanja, lakšim nalaženjem traženih proizvoda, 

praćenjem neizvršenih i vraćenih narudžbi i lakšim praćenjem 

standarda rada u skladištu. Računari su omogućili automatsko 

prikupljanje podataka (engl. ADC - Automatic Data Collection) u 

skladištu, jer se sve promene u skladištu evidentiraju tako da je 

moguće dobiti trenutni uvid u stanje zaliha. EDI (engl. Electronic 

Data Interchange - Elektronska razmena podataka) koristi 

se za upravljanje skladištem i mora biti deo ukupnog informacijskog 

logističkog sistema preduzeća (ILS - Information Logistics 

System). EDI je danas postao standard za upravljanje skladišnim 

poslovima i njime se razmenjuju podaci koje čita računar i koji 

su standardizovani, sa kojima se može komunicirati između više 

preduzeća. 

Informatizacija i uvođenje WMS - Warehouse Management 

Systems, u skladišno poslovanje donosi uštede. 


u fokusu 

logistika 

30 

Na osnovu brojnih istraživanja ušteda, nastala je formula za uštede 

i to: 

ukupne uštede = 10 % troškova držanja zaliha, 35% od 

troškova rukovanja materijalom, 8% od ukupnih troškova 

administracije internih skladišnih procesa i 50% 

ukupne bruto plate zaposlenih u logistici u vrhuncu 

sezone. 

Procenjuje se da troškovi skladišne logistike imaju udeo u ceni 

koštanja u proseku oko 5%. Iz prethodnog je jasno da se primenom 

novih tehnologija postižu uštede u upravljanju skladištem, a 

za to je potrebno znanje koje treba stalno nadograđivati. 

Novi i obuhvatniji termin - lanac snabdevanja 

Lanac snabdevanja predstavlja mrežu organizacija koja je uključena, 

uzvodnim i nizvodnim vezama, u različite procese i aktivnosti 

koje proizvode vrednost u vidu proizvoda ili usluga usmerenih ka 

krajnjem korisniku ili potrošaču. Upravljanje lancem snabdevanja 

– SCM, definiše se kao menadžment uzvodnim i nizvodnim odnosima 

sa dobavljačima i korisnicima u cilju isporučivanja superiorne 

vrednosti po nižoj ceni za lanac snabdevanja kao celinu. 

Neki teoretičari smatraju da su logistika i menadžment lanca 

snabdevanja - sinonimi, i da ih je teško razdvojiti zbog praktično 

iste ideje - isporuke pravog proizvoda, u pravo vreme i mesto, u 

adekvatnom stanju i uz prihvatljive troškove. 

Drugi, pak, kojih je većina, prave jasnu razliku između njih. Tako, 

logistika je zaokupljena materijalima i njihovim tokovima unutar 

jednog preduzeća, dok Menadžment Lanca Snabdevanja – MLS 

predstavlja integraciju svih poslovnih procesa duž lanca snabdevanja. 

Imajući ovo u vidu, možda bi reč «snabdevanje» trebalo zameniti 

rečju «tražnja» kako bi se istakao glavni podsticaj i impuls koji 

daje tržište, a ne dobavljači. Usput, modifikovan termin upravljanje 

mrežom tražnje možda još očiglednije ističe obuhvatnost 

ova dva pojma. 

Ipak, aktuelna teoretska većina sklonija je da prihvati tumačenje 

u kome se pravi distinkcija ova dva pojma. Šira perspektiva, usmerenost 

ka većem broju učesnika i tretiranje dodatnih problema u 

okviru MLS, shvaćeni su kao nadogradnja koncepta logističkog 

menadžmenta, nastala prevashodno iz potrebe adaptacije sve 

većoj konkurenciji i turbulentnijim tržišnim zbivanjima. 

Koncepti MLS-a i njihov pravilan izbor 

Dok je u tradicionalnim uslovima poslovanja fokus servisa potrošača 

bio na kvalitetu internih operacija i procedura servisa, dotle 

se danas akcenat izmešta van okvira preduzeća i prebacuje na 

najvrednije učesnike u lancu snabdevanja - krajnje korisnike. Njihov 

uspeh i zadovoljstvo smatraju se najvećim uspehom preduzeća 

koje im obezbeđuje proizvod/uslugu. 

Prilikom formiranja odnosa sa krajnim korisnicima preduzeće 

mora da kreira tzv. intimne poslovne veze. Na taj način moguće 

je spoznati različite kategorije korisnika i spram toga formirati 

strategije nastupa sa diferenciranom ponudom. Ove različite 

strategije su neophodne jer vrednost za jednog korisnika nije 

ista kao i za drugog. U krajnjem slučaju, ni sami korisnici nemaju 

podjednak značaj za preduzeće dobavljača. Pa tako, u jednom 

slučaju opravdano je formiranje jedinstvenog paketa ponude i 

«bogatog» servisa potrošača, dok se kod drugog slobodno mogu 

primenjivati načela masovnog marketinga. 

U većini savremenih poslovnih odnosa dobavljači vrše prostu 

prodaju proizvoda/usluga korisnicima. U tako kratkoročnim i 

sporadičnim odnosima, pojava konflikata između učesnika je 

neminovna. Koncept integrisanog upravljanja lancem snabdevanja, 

zahteva razvoj novog budućeg trenda, zasnovanog na pojmu 

fokusirana zajednička saradnja. Pretvaranje ranijih sukobljenih 

strana u saradnike u lancima snabdevanja ima brojne pozitivne 

efekte pre svega u smanjenju troškova zbog izostanka udvostručenja 

posla i eliminacije nezaposlenosti. 


Ipak, poslovna sadašnjica svedoči o tome da su partnerski odnosi 

i dalje nedovoljno razvijeni. Čak i kod učesnika u lancima snabdevanja 

gde postoje, utisak je da se više priča o saradnji nego što se 

ona zaista i primenjuje. Stoga, ovaj trend je još u fazi uvođenja u 

poslovanje ozbiljnih kompanija... 

U vremenu koje je pred nama, logistički procesi i dalje će biti 

usmereni na ljudski faktor. Ipak, efektivan menadžment ovih 

procesa naročito je zahtevan, budući da skoro 90% ključnih 

aktivnosti u procesu stvaranja vrednosti je van kontrole bilo kog 

supervizora. Za razvoj vrednosti kod krajnjeg korisnika i sticanje 

njegove lojalnosti može biti bitan vozač koji isporučuje proizvod/ 

uslugu na određenu lokaciju. Isti taj vozač, može ustvari provesti 

čak najviše vremena u direktnom kontaktu sa potrošačem i opredeliti 

buduću saradnju. 

I dok većina vizionarskih menadžera tretira ovaj trend kao najvažniji, 

praksa pokazuje da se po pitanju njegove realizacije malo šta 

radi. Ključne teškoće u implementaciji integrativnog znanja jesu 

nedostatak kvalitetnih metoda i vremena za obuku. Slaba primena 

ovako značajnog trenda, zahteva duboke zaokrete u poslovnoj 

filozofiji... 

I dalje je prisutan pristup gde kupci prilažu svoje porudžbine 

prodavcima - snabdevačima, odnosno tzv. uzvodnim karikama u 

lancu snabdevanja. Iako ustaljena i mnogima očigledna, u ovoj 

logici postoje brojni nedostaci: 

• ne postoji prethodno upozorenje o potrebama kupaca, stoga 

je potrebno činiti predviđanja i držati zalihe kao meru obezbeđenja; 

• snabdevač je često suočen sa iznenadnim, kratkoročnim zahtevima 

što dovodi do promena u proizvodnim i distributivnim 

rasporedima, a time i do dodatnih troškova. 

Krajni rezultat jeste šteta koju lanac, kao servis potrošača, trpi 

usled neizbežno visokog nivoa zaliha, ili, pak, njihovog nedostatka. 

Ipak, tokom poslednje decenije XX veka pojavio se alternativni 

način za upravljanjem tražnjom. Ovaj novi način oslanja se na to 

da potrošač - kupac više ne prilaže porudžbine, već vrši razmenu 

informacija sa prodavcem. Informacije u lancu snabdevanja vezane 

su za stvarnu upotrebu ili prodaju proizvoda, trenutno stvarno 

stanje zaliha, kao i za detalje o bilo kakvim dodatnim marketinškim 

ili promotivnim aktivnostima. Na bazi ovih informacija, 

proizvođač postaje odgovoran za obnavljanje zaliha potrošača.

u fokusu 

logistika 

Nema porudžbina, već umesto toga korisnik daje podatke o obimu 

zaliha koji želi da ima kod sebe. Ovakav sistem upravljanja 

tražnjom i obnavljanjem zaliha poznat je kao koncept upravljanja 

zalihama od strane prodavca ili Vendor Managed Inventory 

- VMI. On podrazumeva način optimizacije performansi u lancu 

snabdevanja gde je proizvođač (prodavac) zadužen za održavanje 

nivoa zaliha distributera (kupca). Proizvođač ima pristup informacijama 

o nivou zaliha distributera i odgovoran je za kreiranje 

porudžbina i njihovu isporuku. Dodatna prednost modela VMI 

jeste ta što se može koristiti na više relacija proizvođač-kupac (u 

zavisnosti ko se nalazi u kupčevoj ulozi): 

• Proizvođač - veleprodajni distributer – maloprodaja; 

• Proizvođač - krajnji potrošač - veleprodajni distributer - krajnji 

potrošač; 

• Proizvođač - interni skladišni sistemi. 

Ovaj model zasnovan je na pretpostavci da je potrošač uspostavio 

partnerski, tj. odnos saradnje sa proizvođačem, prilikom čega 

je proizvođač saglasan da isporuči definisani opseg zaliha i da 

odgovori preciziranim nivoima usluge. Zauzvrat, kupac se obavezuje 

da te definisane količine isključivo kupuje od distributera i 

više ne drži proizvode na zalihama. 

Ono što je važno jeste da direktna komunikacija potrošač-proizvođač 

postoji isključivo ukoliko se radi o velikim kupcima ili 

direktnim lancima snabdevanja. Samo tada su proizvođač i distributer 

jedno. U svim ostalim slučajevima, distributer se javlja kao 

svojevrsna zasebna «međukarika». 

S druge strane, Asocijacija za dobrovoljno uspostavljanje međuindustrijskih 

trgovinskih standarda – VICS, tvorac je koncepta 

CPFR. Reč je poslovnoj praksi koja kombinuje informacije dobijene 

od većeg broja partnera u lancu snabdevanja prilikom planiranja 

i odgovaranja na tražnju potrošača. CPFR pun obim primene 

nalazi među svim učesnicima u lancu snabdevanja, ali najviše 

između proizvođača i maloprodavca. 

Još od primene putem pilot projekata, početkom ovog veka, 

ostvarena su poboljšanja u preciznosti predviđanja od 30 do čak 

40%, značajno je unapređen servis potrošača, prodaja je porasla 

između 15 i 60%, a vreme isporuke zaliha umanjeno je za 15 do 

20%. 

Konačno, danas se govori i o Strateškom predviđanju maloprodaje 

(Flowcasting), odnosno o predviđanju prodajnih aktivnosti i 

obima zaliha. Ono se vrši u većem broju značajnih tačaka unutar 

sistema snabdevanja. Ipak, podrobnijom analizom ovog koncepta 

stiče se utisak da je ova pojava najvažnija na nivou maloprodajnog 

objekta. Naime, maloprodavci ulažu značajne napore i vreme 

na aktivnosti predviđanja. Isto važi i za proizvođače i veletrgovinu. 

Budući da u tradicionalnim lancima ne postoji veza između ovih 

učesnika, ili je ona pak slaba, svako vrši sopstveno predviđanje. 

Rezultat ovog individualističkog pristupa, učinio je da vremenom, 

aktivnost predviđanja proizvede lošije, umesto boljih rezultata... 

Svojevremeno, zaposleni u autoindustriji shvatili su da postoji 

suštinska zavisnost u tražnji između njihovog finalnog proizvoda 

- automobila i njegovih sastavnih/rezervnih delova. Posledično, 

kad jednom utvrde koliko automobila će proizvesti, znali su i 

koliko im treba volana, guma, karoserija i ostalih pratećih delova. 

Predviđanje proizvodnje ovih komponenti bilo je zasnovano na 

konceptu zavisne tražnje. Na ovom mestu podsećamo čitaoce 

Industrije na koncept uspešne unutrašnje organizacije poslovanja 

i međusobnog odnosa celina koji je primenila Fiat korporacija, 

a koji smo u vidu stručnog analitičkog članka objavili u prethodna 

dva izdanja našeg časopisa... 

Koncept zavisne tražnje takođe igra značajnu ulogu i u planiranju 

maloprodaje. Pri svakoj sponi u distributivnom kanalu uspostavljen 

je odnos korisnik/dobavljač. Uzimajući u obzir ovaj koncept, 

sledi da, ako se tražnja za proizvodima kvalitetno predvidi na 

nivou maloprodaje, onda se može izračunati sa velikom preciznošću 

tok tražnje kroz svaku sponu i svakog učesnika u lancu 

snabdevanja. 

Koncept MRP ili planiranje materijalnih resursa, tradicionalno je 

korišćen prilikom upravljanja zalihama unutar preduzeća. Kasnije 

je razvijen DRP sistem ili planiranje distributivnih resursa, koji je 

primenjivao iste principe upravljanja zalihama, samo u distributivnim 

kanalima, ostvarujući dobre rezultate u pogledu kontinuiteta 

snabdevanja i obrta zaliha. Međutim, evidentno je da je iz 

ovih koncepata isključena poslednja karika u lancu snabdevanja 

- maloprodajni objekat... 

Sa jasnim nivoom i strukturom tražnje u krajnjoj tački prodaje, 

potrebno je uskladiti sve uzvodne čvorove u lancu tako da odgovaraju 

utvrđenim zahtevima. 

Koji koncept je najbolji – kriterijumi... 

Najbolji pokazatelj efektivnosti i efikasnosti primene jednog koncepta 

ili strategije jeste uključenost u praktične probleme biznisa. 

Tokom godina primene, neki koncepti su pokazali veću umešnost 

u određenim industrijama, dok su u drugim izostali njihovi efekti. 

Uspešnost primene zaista zavisi od same delatnosti, ali takođe i 

od brojnih drugih faktora - umešnosti snaga koje koncept uvode, 

prepreka na koje nailaze, trenutnog uticaja nekih makroekonomskih 

varijabli itd. 

Jedna od najpoznatijih boljki savremenog menadžmenta lanca 

snabdevanja jeste problem disproporcije zaliha, kao i brojni 

sekundarni i tercijarni problemi koji iz toga nastaju. Dati koncepti 

služe da, u manjoj ili većoj meri, uklone ove probleme i efekte 

delovanja pristupa predviđanja. Posebno se to odnosi na osciliranje 

uvećanja tražnje koje je sve jače ako se ceo proces i lanac 

snabdevanja posmatra uzvodno. 

Kriza je odličan pokazatelj kako eksterni uticaji mogu uticati na 

određeni lanac snabdevanja i određeni koncept ili strategiju koja 

se primenjuje u njemu. S druge strane, ona je i prilika da se testiraju 

mogućnosti kako odabrani koncept utiče na lanac iznutra i 

da li ga čini otpornijim ili ne. Jedan od pokazatelja jeste svakako 

umešnost upravljanja lancem snabdevanja i tehnikama koje koristi. 

Sa stanovišta stručnjaka i teoretičara, kriza se smatra važnom 

situacionom varijablom. I složenom jer zahteva raspolaganje sa 

velikim brojem informacija, kako sekundarnih, tako i primarnih, 

dobijenih ozbiljnim istraživanjem. 

No, kao i uvek, tržište je to koje daje najbolji odgovor. Tako, 

postoje jasne indicije sa tržišta da VMI koncept u stvari najbolje 

funkcioniše u periodima krize. Naime, prema nekim izvorima, u 

situaciji kada tražnja padne, vidljivost duž celog lanca snabdevanja, 

koju ovaj koncept obezbeđuje, postaje izvor konkurentske 

prednosti i unutrašnje snage. Ovaj koncept se pokazao kao dobar 

alat. Slično je i sa primenom koncepta CPFR, doduše, uz nešto 

lošije performanse. S druge strane, koncept Flowcasting nije 

otporan na efekte krize i da ih teško može ublažiti. Naime, osnovna 

pretpostavka ovog koncepta - izvesna tražnja, u uslovima veće 

krize, pada u vodu. 

Umesto predlaganja jasnog rešenja, evo nekoliko smernica nauke 

i struke: 

• što jasnije identifikovati problem sa kojim se preduzeće suočava; 

• ako je potrebno, angažovati pomoć sa strane; 

• pažljivo proučiti konceptulane alternative i strateške pravce 

koji preduzeću stoje na raspolaganju; 

• odabrati pouzdanog partnera za primenu koncepta/strategije; 

• napraviti jasan akcioni plan koji definiše prava i obaveze svakog 

od partnera; 

• koncept/strategiju primenjivati integralno, a ne parcijalno; 

• držati otvorene linije komunikacije sa partnerima; 

• razumeti i verovati u ideju koja se primenjuje; 

• biti uporan, jer kontinuitet je ono što dovodi do postepenog, 

ali sigurnog uspeha. 

32 


u u fokusu 

mr Dragan Stefanović, sekretar Udruženja saobraćaja i telekomunikacija 

Privredne komore Beograda 

Logistika – preduslov održivom 

razvoju privrede 

U 

složenim ekonomskim uslovima sa primenom 

modela održivog razvoja, koji se zasniva 

na unapređenju privrednog rasta, povećanju 

izvoza proizvoda i usluga, kao i poboljšanju 

životnog standarda građana, neophodna je 

primena logističke podrške. Nepovoljno stanje i 

prognoze za ekonomska kretanja, utiču na opšte 

usporavanje svetske privrede i prisutna otvorena 

pitanja poslovanja i višestruke tržišne rizike u 

oblasti saobraćaja i telekomunikacija. 

Zbog značajne uloge 

saobraćaja i telekomunikacija 

u privrednim 

aktivnostima i 

održivom razvoju, 

obavili smo razgovor 

sa mr Draganom 

Stefanovićem, diplomiranim 

inženjerom 

saobraćaja, koji 

obavlja funkciju sek- 

mr Dragan Stefanović, dipl. ing. 

saobraćaja, sekretar Udruženja 



retara Udruženja 


Privredne 

komore Beograda. 

Pored novih imputa kohezione politike i mera koje treba 

da doprinesu ekonomskom rastu i konkurentnosti, 

neophodna je i logistika, koja u osnovi pruža viši nivo 

potencijala u poslovanju privrednih društava, nedvosmislen 

je stav mr Dragana Stefanovića, diplomiranog inženjera 

saobraćaja, koji obavlja funkciju sekretara Udruženja saobraćaja 

i telekomunikacija Privredne komore Beograda. On podseća 

na činjenicu da privredna društva u svom poslovanju imaju niz 

otvorenih pitanja koja zahtevaju optimalna pravovremena rešenja 

i spektar aktivnosti upravno-stručnih institucija, kao procesa 

neprekidnog prilagođavanja na nacionalnom i međunarodnom 

tržištu zemalja EU, CEFTE, Ruske Federacije i drugih zemalja. 

Osim toga, primenom prihvatljive strateške kompozicije saobraćajnog 

sistema i privrednih društava sa logističkom podrškom 

koja realno rešava i integriše značajne aktivnosti, treba da se 

ostvare zajednički ciljevi društveno-ekonomskog razvoja Srbije. 


u fokusu 

mr Dragan Stefanović, sekretar Udruženja saobraćaja i telekomunikacija 


Kada se analizira situacija na domaćem tržištu, posebno akutni i 

hronični problemi, ali i potencijali, naš sagovornik ocenjuje da u 

svim oblastima saobraćajnog i telekomunikacionog sistema Srbije 

postoje otvorena pitanja, aktivnosti na ostvarenju nove strategije 

i projekata održivog razvoja, kao i izrada i primena zakonske 

regulative, sporazuma i standarda sa novim ciljevima, predlozima 

mera i aktivnosti. 

„Za privredna društva i celu privredu od značaja je, pored harmonizacije 

i primene propisa, i izrada programskih i planskih 

dokumenata, kapaciteta infrastrukture i sredstava, sa kojima 

se povećava učešće na mapi evropske i regionalne saobraćajno-telekomunikacione 

mreže“, smatra Stefanović. „U održivom 

razvoju neophodno je da se obezbedi povoljniji poslovni ambijent 

sa rešenjima: fiskalne politike, stabilnijim uslovima poslovanja, 

zakonskom regulativom, sive ekonemoije, uvođenjem 

novih sistemskih mera za investiciona ulaganja u oblasti usluga, 

povećanju prevoza putnika i robe, podizanje efikasnosti u javnom 

sektoru, restruktuiranju, unapređenjem konkurentnosti sa kvalitetom 

usluga i stimulativnim merama za primenu novih tehničkotehnoloških 

i telekomunikacionih rešenja“, kaže naš sagovornik. 

Potencijali se vide i u uspostavljanju višeg nivoa partnerske, institucionalne 

saradnje po otvorenim pitanjima, povezivanju značajnih 

učesnika saobraćajnog sistema, održivom razvoju cele infrastrukture 

i organizovanju Intermodalnog transporta na prostoru 

regiona i zemalja EU. 

Širok je spektar potreba i zahteva za logističkom podrškom, koji 

su po meri za veći broj privrednih društava, a u kojima značajno 

mesto ima Udruženje saobraćaja i telekomunikacija Privredne 

komore Beograda. „Postojeće makro/mikro stanje i tendencije, 

geografsko-saobraćajne prednosti i rešenja u razvoju samo su 

deo potencijala koji očigledno zavisi od mnogo resursa, investiranja 

i potrebe države i komorskog sistema da se više uključe u 

privredne i saobraćajne aktivnosti“, ističe Stefanović. 

U toj priči o ambijentu koji je neophodan za uspešno ili makar 

normalno poslovanje kompanija koje se bave logističkom delatnošću, 

važna je primena standarda. Pored uobičajenih, u poslednje 

vreme u svetu biznisa uveliko se primenjuje sve ono što 

podrazumeva skraćenica TQM – total quality management. Na 

pomen ovoga, naš sagovornik podseća da je za pomeranje postojeće 

„saobraćajne ravnoteže“ na određeni nivo, sa povezivanjem 

svih različitih aktivnosti u kontekstu planiranja, razvoja i primene 

standarda kvaliteta u procesu kontinuiteta usluga, potrebno da 

se realno razmotre i primene odgovarajuće aktivnosti u promeni 

uslova, strukture i shvatanja saobraćaja. 

„Privredna društva kao značajni nosioci aktivnosti se nalaze u otežanim 

ekonomskim uslovima i procesima koje karakterišu rekonstrukcije, 

modernizacije, realizacije aktivnosti za osposobljavanje 

prevoznih kapaciteta, poboljšanju performansi infrastrukture i 

kvaliteta, ali i ekološki prihvatljivom poslovanju“, ističe Stefanović 

i dodaje: 

„Kompleksna logistička podrška predstavlja potencijal konkurentske 

prednosti koja zahteva sprovođenje rešenja za strateške probleme 

u operativnom radu i poslovnom upravljanju. I pored toga 

što u saobraćaju i telekomunikacijama postoji određeni stepen 

kvaliteta, ostaje činjenica da je razvoj i unapređenje kvaliteta 

dug i složen put u kome se (nezavisno od prihvaćenog modela), 

moraju svi angažovati na ostvarenju postavljenih ciljeva primarnih 

za konkurentnost na tržištu. Novi pristup kvaliteta zasniva se 

na definisanim aktivnostima, nadzoru i preventivi u svim fazama 

generisanja saobraćajnih i telekomunikacionih usluga“, ocenjuje 

Stefanović. 

Pored nove realne strategije i politike razvoja kvaliteta, naš sagovornik 

smatra da su neophodne i nove metodologije za upravljanje 

i operativni modeli kvaliteta u saobraćajnom i telekomunikacionom 

sistemu Republike Srbije. „Pojam kvaliteta mora da se 

proširi preko usklađenosti poslovnog sistema sa standardima do 

totalnog kvaliteta menadžmenta - TQM. Za naša privredna društva 

neophodno je novo detaljnije definisanje strategije totalnog 

kvaliteta i “RS model” poslovne izvrsnosti kako bi najbolje odgovorili 

budućim izazovima“, kaže Stefanović. 

Imajući navedeno u vidu, interesovalo nas je šta u datoj oblasti 

logistike kod nas i njenim reprezentima – preduzećima nudi kao 

stručno-tehničku pomoć Udruženje saobraćaja i telekomunikacija 

Privredne komore Beograda, odnosno šta bi bili planovi i 

programi daljeg rada ovog dela beogradske privredne asocijacije. 

„Udruženje saobraćaja i telekomunikacija Privredne komore Beograda, 

kao asocijacija privrede svojom stručnošću, društvenoodgovornom 

podrškom i logistikom privrednim društvima, definiše 

i sprovodi zajedničke ciljeve i strategije privrednog razvoja, 

a aktivno zastupa i učestvuje u održivom i humanom razvoju 

društva“, ističe sekretar ovog Udruženja. „Prema Planu aktivnosti, 

prisutnim uslovima, promenama i trendovima, ostvaruju se 

aktivnosti u saradnji sa privrednim društvima, nadležnim i stručnim 

institucijama u rešavanju određenih značajnih pitanja rada i 

razvoja, programa i projekata, međunarodnoj saradnji, stručnom 

usavršavanju i razmeni iskustva. Značajne aktivnosti su na razmatranju 

i rešavanju postojećih pitanja, saradnji na nacionalnom i 

međunarodnom nivou, kao i održivom razvoju svih saobraćajnih 

i telekomunikacionih sistema, sa dodatnom logistikom za iskorišćenje 

potencijala u Intermodalnom transportu i Intermodalnom 

razvojnom centru - IRC, koji povećavaju dimenzije efikasnosti, 

ekonomičnosti, bezbednosti, ekološke prihvatljivosti, kao i konkurentnost 

celog sistema Republike Srbije“, kaže na kraju razgovora 

za temu ovog broja Industrije, mr Dragan Stefanović, sekretar 

Udruženja saobraćaja i telekomunikacija Privredne komore 

Beograda. 

34 


u u fokusu 

razgovor s povodom 

Platforme za budućnost transporta 

Svejedno je da li šaljete debeli 

koverat ili želite da prevezete 

predimenzioniranu mašinu – 

u ponudi su sve vrste pošiljki! 

Verica Bursać, Country Manager u kompaniji TimoCom 

Jedna od osnovnih odlika kompanije TimoCom jeste 

tim od 300 zaposlenih koji dolaze iz preko 30 nacija. 

TimoCom u ovom trenutku tržištu nudi dve onlajn 

platforme: 

- TC Truck&Cargo® za spot tržište, inače na tržištu 

vodeću berzu tovara i tovarnog prostora, 

- TC eBid®, onlajn platformu za tendere za 

dugoročne transportne naloge. 

Oba proizvoda su veoma jednostavna za upotrebu i 

raspoloživa su u 44 države na 24 jezika. Navođenjem 

ovih podataka započeli smo razgovor sa Vericom 

Bursać, Country Manager-om za Srbiju i Balkan u 

kompaniji TimoCom, za temu broja časopisa Industrija. 

U 

daljem 

objašnjenju naša sagovornica odmah ističe da 

na međunarodnoj berzi tovara i tovarnog prostora 

TC Truck&Cargo® se od strane korisnika 85.000 

svakodnevno se objavi do 300.000 ponuda tovara i 

tovarnog prostora. “Ova alatka pomaže da se kapaciteti optimalno 

iskoriste i da se izbegnu skupe vožnje bez tovara”, dodaje Verica 

Bursać. 

S druge strane, TC eBid® je u međuvremenu dostigao visok stepen 

primene kod klijenata iz industrijske i trgovinske branše, kao i 

kod špeditera koji otpremaju teret. “Oni ovde objavljuju svoj tovar 

onlajn i odmah imaju potencijal od 30.000 proverenih pružalaca 

transportnih usluga iz čitave Evrope”, kaže Bursać. 

TimoCom Soft- und Hardware GmbH poznato je ime 

u oblasti pružanja transportnih usluga. Partnerski i sa 

pogledom u suštinu, razvijamo profesionalna rešenja, 

koja trajno poboljšavaju efikasnost i produktivnost naših 

korisnika - i to u celoj Evropi. Inovacija i kvalitet definišu 

naše aktivnosti, omogućavajući trajnu konkuretnost u 

transportnoj branši. Za svega nekoliko godina kompanija 

TimoCom je prešla put od osnivanja do uspešnog preduzeća 

srednje veličine, i konstantno raste. 

Industrija: Objasnite nam kako funkcioniše berza tovara i tovarnog 

prostora... 

Verica Bursać: Osnovni princip berze tovara i tovarnog prostora 

se lako objašnjava jer je svaki disponent u špediciji ili transportu 

upoznat sa sledećom situacijom: imate vozilo, ali nemate tovar; ili, 

imate tovar, ali više nema slobodnog vozila! Ovde stupa na scenu 

berza tereta kao onlajn tržište. Ovde špediteri i prevoznici rade 

sa ponudama za tovar i tovarni prostor. Pri tom je svejedno da li 

TimoCom Vam kao vodeća kompanija među evropskim 

berzama tovara i tovarnog prostora stavlja svake sekunde 

na raspolaganje obimne podatke. Dnevno se na berzi 

TC Truck&Cargo® objavljuje do 300.000 ponuda tovara i 

tovarnog prostora od strane preko 85.000 korisnika, ti se 

podaci analiziraju za transportni barometar, a zatim i vizuelno 

predstavljaju u realnom vremenu. 

šaljete debeli koverat ili želite da prevezete ogromnu mašinu – u 

ponudi su sve vrste pošiljki. 

Pomoću jednostavnog kretanja kroz program i brojnih mogućnosti 

za filtriranje, transportno preduzeće pronalazi ono što mu treba. 

U masku se unose željene postavke i na ekranu se pojavljuje izbor 

slobodnih kapaciteta vozila odnosno tovara. Tako se brzo i ciljano 

može poslati teret ili optimalno iskoristiti kapacitet vozila. 

Industrija: A kako funkcioniše Vaša platforma za tendere 

TC eBid? 

Verica Bursać: Platformu mogu profitabilno da koriste i preduzeća 

koja objavljuju tender i pružaoci transportnih usluga. 

Velika prednost TC eBid® je jednostavno postavljanje tendera u samo 

tri koraka. Ceo proces je u elektronskoj formi i dokumentuje se na 

pregledan način. Time složene tabele, zastareli adresari ili dugotrajni 

telefonski razgovori postaju suvišni. 

TC eBid® je novi kanal distribucije za pružaoce usluga u 

transportu s kojim se mogu otvoriti potencijalne poslovne 

mogućnosti sa ranije nepoznatim preduzećima. 

Po završetku tendera sistem nudi korisne rezultate analiza i predstavlja 

indikatore performansi koji su relevantni za klijente. Oni, s druge strane, 

olakšavaju određivanje cena izračunatih na osnovu tržišta i grade 

dobru osnovu za odlučivanje prilikom odabira pružaoca usluge. U vremenima 

nestašice tereta ili, pak, pojave veće količine tereta, pomoću 

onlajn alatke možete preduzeti mere da obezbedite kapacitete. 

Za pružaoce usluga u transportu ovo je novi kanal distribucije preko 

koga mogu da otvore potencijalne poslovne mogućnosti sa 

ranije nepoznatim preduzećima. Postavljanje ponuda za transportne 

kapacitete je besplatno za pružaoce usluga registrovanih na 

TC Truck&Cargo®. Ni pružaoci transportnih usluga koje je pozvao 

oglašivač ne snose dodatne troškove. Osim toga, ovde je konkurencija 

fer jer uslovi i informacije važe jednako za sve učesnike: ponuđači ne 

mogu da vide ponude drugih zainteresovanih strana. Na ovaj način se 

sprečava rat cenama. 

U vremenima nestašice tereta ili pak pojave veće količine 

tereta, pomoću onlajn alatke možete preduzeti mere da 

obezbedite kapacitete... Osim toga, ovde je konkurencija fer 

jer uslovi i informacije važe jednako za sve učesnike. 

Pored toga moguće je sortiranje prema parametru „Težina/Zapremina“ 

i istovremeno pretraživanje više cena za relaciju. Tako se tenderi 

mogu fleksibilno prilagoditi potrebama. Pored opcija „po transportu 

ili po kilometru“, cena se može navesti i „po jedinici“ kao što su „utovarni 

metar ili paleta“. 

TimoCom Soft- und Hardware GmbH 

In der Steele 2 

D-40599 Düsseldorf 

Tel: +49 211 88 26 2400 

Fax: +49 211 88 26 1400 

E-mail: info@timocom.com 

Web: www.timocom.rs 


u fokusu 

Gebrüder Weiss 

Danas globalno pozicionirana, austrijska 

kompanija Gebrüder Weiss započela je 

svoj razvoj pre pet vekova! Gebrüder Weiss 

zauzima značajno mesto i na srpskom tržištu. 

Kako logistika postaje sve prisutnija u našoj 

privredi, potražili smo Dejana Spasojevića, 

menadžera logistike u ovoj kompaniji. 

Dejan Spasojević, menadžer 

logistike u kompaniji Gebrüder 

Weiss Srbija 

Na samom početku 

zamolili smo našeg 

domaćina da pojasni tu, 

nekad teško uočljivu, 

razliku između lanca snabdevanja i 

logistike. Dejan Spasojević odmah 

ističe da lanac snabdevanja pokriva 

polje delovanja koje je šire i od logistike. 

“Praktično, lanci snabdevanja 

predstavljaju kompletan put jednog 

proizvoda, robe, sirovine, od 

mesta njenog nastajanja, do krajnjeg 

korisnika. To podrazumeva sve 

faze koje mi, kao provajderi usluga, 

pružamo na tom polju, bilo da je 

reč o transportu, o outsoursing uslugama ili o procesu skladištenja, 

sve do krajnjeg primaoca, korisnika ili kupca.” U ovoj oblasti postoje 

različiti pristupi. Neke kompanije same održavaju svoj lanac snabdevanja, 

što nije tako čest pristup na razvijenim tržištima. S druge 

strane su kompanije koje putem outsoursinga angažuju provajdera 

da im reši lanac snabdevanja u celini ili u većem ili manjem delu, što 

je najčešći slučaj. Gebrüder Weiss na srpskom tržištu nudi kompanijama 

podršku u kompletnom lancu snadbevanja - od početka do 

kraja! “Na zapadnom tržištu trend je da se kompanije bave svojim 

primarnim biznisom, a da većinu stvari koje nisu deo primarnog 

biznisa, prepuste kompanijama koje to bolje umeju da organizuju, 

jer su baš za to specijalizovane”, objašnjava naš sagovornik. 

Logistička rešenja su u internoj organizaciji Gebrüder Weiss Srbija 

pod nadležnošću našeg sagovornika, osmišljena upravo za potrebe 

klijenta koji traži specifičnu, unapred orjentisanu uslugu. “Reč je o 

standardima vezanim za segment organizacije i praćene kompletnog 

toka robe (transport i skladište)”, kaže Spasojević i dodaje da ovaj 

segment u funkcionisanju Gebrüder Weiss Srbija definiše kompletno 

rešenje klijentu od početka do kraja. Tako se zapravo pokriva veći 

deo usluga. 

Gebrüder Weiss d.o.o. 

Transport and Logistics 

Beogradska bb, Dobanovci 

Tel: +381 (0) 11.3715.235 

Fax: +381 (0) 11.3715.201 

E-mail: office.beograd@gw-world.com 

Web: www.gw-world.com 

Bitan je kvalitet! 

“Možemo čak i da odstupimo od naših standardnih proizvoda i 

damo nova rešenja. Zapravo, klijentima nudimo vrstu usluga koje 

su standard u našem poslovanju”, ističe Spasojević i dodaje da je 

Gebrüder Weiss osnivač bečke konsultantske kuće X Wise, specijalizovane 

za analizu i projektovanje logističkih rešenja za lance 

snabdevanja i, ukoliko potrebe nalažu, na raspolaganju im stoji i 

njihov inženjerski pristup. 

Gebrüder Weiss je i na našem tržištu ime koje znači stabilnost, 

pored toga što pruža održiva i inovativna rešenja. “Ni jedan od 

provajdera ne poseduje sve, a to je naročito prisutno u oblasti 

transporta. Tako smo prošle godine imali 6.500 kompletnih 

utovara, i sa svojom flotom od 20 kamiona to nismo mogli da 

postignemo. Zato imamo podizvođače - prevoznike. Stabilnost se 

ogleda u njihovoj selekciji, prilkom koje vodimo računa o kvalitetu 

i uslovima koje naši dobavljači moraju da ispune. 

Tim pre jer su oni za svoje usluge plaćeni korektno i u skladu sa 

normama u svetu. Ako tako tretirate svog saradnika, postižete i 

stabilnost na tržištu”, ističe Spasojević uz ocenu da se upravo na 

taj način kupcima pruža stabilnost. 

Inovativnost podrazumeva primenu novih rešenja, specifičnih u 

odnosu na potrebe kupca. Gebrüder Weiss Srbija nudi i konsalting 

klijentima - kako da određenim procedurama sve najbolje 

uklope i nađu najbrži, najefikasniji, najsigurniji način. S druge 

strane, u ponudi su standardi i u oblasti IT, usluge protoka robe 

i sl. “U okviru zbirne mreže nudimo uslugu praćenja pošiljaka 

putem internet platforme, Track and Trace koji inače imaju paketni 

provajderi DHL ili Fedex, dok je za nacionalnu mrežu za sada 

to još uvek novitet. Sa On line prosleđivanjem naloga od strane 

klijenata greške se redukuju na minimum. Postiže se i efekat u 

domenu ekologije, manje potrošnje papira, a konačno i troškovi 

su manji”, navodi Spasojević. 

Krajem prošle godine započet je projekat Regionalna kampanja. 

“Svi špediteri ili provajderi, imaju određene redovne zbirne linije 

širom regiona, ali u neposrednoj blizini, na teritoriji bivše Jugoslavije 

nije prisutan ni jedan domaći provajder. U tome smo videli 

potrebu pa smo u saradnji sa poslovnicama Gebrüder Weiss iz 

okolnih zemalja, osmislili servis za slanje pošiljaka težine više od 

30 kg”, pojašnjava Spasojević. 

Gebrüder Weiss Srbija ispunjava sve lokalne propise, poštuje sva 

globalo prihvaćena i od UN potvrđena prava radnika, kao i sve 

standarde o zaštiti životne sredine. Tu je i Izveštaj o kontroli emitovanja 

CO 2 prilikom prevoza. “U svom biznisu u svetu pa time i 

u Srbiji poštuje se moto - Mi nismo najjeftiniji provajder,... bitan 

je kvalitet”, ističe za kraj razgovora Dejan Spasojević, menadžer 

logistike u kompaniji Gebrüder Weiss Srbija. 

Izvod iz referentne liste: West Pharmaceutical, Ball Packaging 

Europe, Henkel, Ecolab, Falke, HP, Schneider, Bosch, 

RRC, New Yorker… 

36 


u fokusu 

Schrack Technik d.o.o. 

Logistika - neizostavni deo svih 

procesa u preduzeću! 

38 

Schrack Technik grupa je logistici, u 

funkcionalnom smislu, od početka 

poslovanja pridavala veliki značaj. Razlog za 

to je razumevanje logistike na globalnom nivou, 

ne uzimajući pritom u obzir isključivo aktivnosti 

koje se odnose na nabavku robe i snabdevanju 

krajnjih potrošača, rekla nam je na početku 

razgovora Nataša Petković, menadžer logistike 

u Schrack Technik d.o.o. 

Strateško upravljanje nabavkom, kretanje i skladištenje 

robe, ključni je zadatak logistike Schrack Technik grupe 

i to na najprofitabilniji, najefikasniji i u pogledu troškova, 

najprimereniji način. „Iz svega proizlazi da se minimalni 

deo logističkih aktivnosti odnosi na organizaciju nabavke 

i trasnporta, u smislu operativnog delovanja, jer je najveći deo 

upravo usmeren ka praćenju misije, vizije i sprovođenju strategije 

kompanije u celini“, kaže naša sagovornica uz napomenu da 

već dugi niz godina Schrack Technik grupa, samim tim i Schrack 

Technik u Srbiji, posluje u skladu sa standardom ISO 9001. „Globalno, 

ali i u logističkom smislu, u obavezi smo da se pridržavamo 

unapred definisanih dokumentovanih procesa. Standardizovani 

procesi služe nam isključivo kao obavezni minimum koji moramo 

ispunjavati. I pored toga, konstantno razvijanje i unapređenje 

procesa, svakako je ono čemu kao kompanija težimo“, kaže 

Petković uz podsećanje da internacionalni standard ISO 14001 za 

zaštitu životne sredine obuhvata širom sveta priznate i formulisane 

zahteve o odnosu prema životnoj sredini, te Schrack Technik, 

kao društveno odgovorna kompanija, teži kako unapređenju procesa 

tako i korporativnog identiteta u celini. 

Usmerenost ka kupcima i građenje trajnih odnosa sa trećim licima 

definisalo je pravac u kom logistika mora delovati u kompaniji 

Schrack. „Ono što nas kao kompaniju na neki način i odvaja od 

konkurentskih kompanija, jeste upravo sposobnost prilagođavanja 

aktivnosti, potrebama kupaca. Veliki broj kompanija na domaćem 

tržištu prinuđeno je da koristi usluge logističkih centara radi 

zadovoljavanja svojih i potreba kupaca, moguće zbog nedostatka 

vremena, prostora ili ljudskih resursa. U našem slučaju, logistika 

je neizostavni deo bilo kog procesa koji se odvija u preduzeću. I 

jeste potreba da deluje kao samostalna celina, ali u okviru kompanije“, 

izričita je naša sagovornica. 


„Pojednostavljeno, ukoliko preduzeće posmatramo kao lanac, primetićemo 

da proces počinje i završava logističkiim delovanjima. 

Iz tog razloga, esencijalno je da se skrati vreme i smanje troškovi 

svih aktivnosti koje se nalaze između poručivanja i prodaje, što u 

suštini jeste i osnovni cilj logistike“, ističe Petković. 

Automatizacija procesa poručivanja robe 

Razvoj ostalih segmenata preduzeća, kao što je unapređenje prodaje, 

poručivanja, distribucije i sl, zahteva prethodnu logističku 

pripremu i razradu sve do konačne implementacije. „Schrack 

Technik u Srbiji trenutno posluje na četiri lokacije, dve su u Beogradu, 

jedna u Nišu i jedna u Novom Sadu. One su u logističkom 

smislu potpuno operativne i funkcionišu u međusobnom skladu. 

Planiranje otvaranja još nekoliko prodajnih objekata u Srbiji, 

usloviće i proširenje logističkih delatnosti i povezivanje svega u 

funkcionalnu celinu u organizacionom i u informacionom smislu“, 

ističe Petković. 

Rast i širenje kompanije, kao i stalno proširenje asortimana robe, 

zahteva istovremeno izuzetnu kontrolu, jer je ipak nemoguće 

pratiti prodaju, nabavku i uopšte kretanje artikala kojih u prodajnom 

asortimanu ima više od 50.000. „U te svrhe, Schrack Technik 

je na globalnom nivou uveo automatizaciju procesa poručivanja 

robe, a time i optimizaciju rokova isporuke krajnjim kupcima“, 

kaže Petković uz isticanje da je jedna od prednosti automatskog 

poručivanja svakako i smanjenje gomilanja zaliha, ali i veći obrt 

zaliha. „S obzirom na to da je naš asortiman izuzetno širok, zadatak 

logistike je definicija određenih parametara samih artikala 

počev od dobavljača, dimenzija artikala, rokova isporuke, mesta 

u skladištu i obaveznih minimalnih zaliha.

Takođe, usklađivanje i praćenje obrta zaliha, neophodan je preduslov 

posebno za definisanje stalnog asortimana i raspoloživosti 

artikala krajnjim kupcima“, kaže Nataša Petković, zadužena 

za funkcionisanje logistike u okviru poslovnog sistema Schrack 

Technik u Srbiji. 

Kvalitativni iskorak logistike – web trgovina 

Sve uvodne pripremne radnje na polju logistike izvođene su kao 

podloga za uvođenje web trgovine. „To je još jedan od servisa koji 

od januara 2012. pružamo kako novim, tako i postojećim kupcima“, 

ističe naša sagovornica. „Logistički gledano, određivanje 

minimuma i maksimuma artikala na zalihama, kao i određivanje 

artikala koji će u svakom momentu biti i onih koji su dostupni 

kupcima, ali sa produženim rokom isporuke, veoma je važno pri 

uspostavljanju web kupovine, jer je orjentacija prema kupcima i 

njihovo pravovremeno informisanje naš cilj. Složenost funkcionisanja 

web trgovine u našem slučaju, ogleda se u velikom asortimanu, 

preko 9.000 artikala raspoređenih 

po namenskim, odnosno po produkt grupama, 

za koje je bilo potrebno odrediti sve 

parametre sa velikom preciznošću“, objašnjava 

Petković. 

Iako je logistički deo projekta web trgovine 

bilo veoma teško realizovati, kako zbog 

velikog broja artikala, tako i zbog atributa 

koji im pripadaju, u saradnji sa web dizajnerima 

i programerima, dobijen je sistem 

koji odlično funkcioniše, gotovo isto kao 

kada klijenti dolaze lično i poručuju robu. 

Iz perspektive kupca, jedina promena vidi 

se na uštedi vremena pri dolasku ili vremena 

provedenog u telefonskom razgovoru. 

„Jednostavnim dodeljivanjem korisničke 

lozinke, svi naši kupci na jednostavan 

način mogu doći ne samo do artikala, već 

i do informacija o njima, sertifikatima, 

uputstvima za montažu i svim onim specifičnostima 

za koje bi potrošili vreme samo 

u objašnjavanju svojih potreba“, kaže Petković 

uz napomenu da su sve informacije 

koje kupci dobijaju ispravne i redovno se 

ažuriraju. 

Nova terminologija - novi 

način razmišljanja i rada 

Ovakav način rada prati i odgovarajuća 

terminologija. Tu se posebno ističe oznaka 

„TQM“ – total quality management“. Nataša 

Petković podseća na izuzetan napredak 

u domaćim kompanijama kada govorimo 

o primeni „Total quality management“- 

a. „Taj napredak pospešilo je otvaranje 

stranih kompanija u Srbiji, pa su i domaće 

počele da primenjuju principe TQM“, kaže 

Petković, uz podsećanje da je reč o procesu 

koji zalazi u sva područja organizacije, 

koji se ne tretira kao cilj već se posmatra 

kao kontinuirani proces. 

u u fokusu 


Poseban akcenat se stavlja na aktivnu saradnju i unapređenje 

odnosa sa zaposlenima, jer će TQM, samo uz podršku zaposlenih 

organizaciju voditi ka uspehu. 

„Ono što je važno za primenu TQM-a jeste promena načina razmišljanja 

i sposobnost prilagođavanja i upravljanje promenama“, 

dodaje Petković. S tim u vezi, TQM jeste definisan kao holistički 

pristup dugoročnom uspehu, koji se ogleda u kontinuiranom 

poboljšanju svih segmenata organizacije. „TQM, dakle, nije 

vezan za određene segmente preduzeća, proizvodne, prodajne, 

nabavne, već on kao takav povezuje sve te segmente u homogeniju 

celinu čime kompanija dobija na produktivnosti“, pojašnjava 

naša sagovornica. 

O budućnosti logistike kao zasebne delatnosti, 

i kao dela sistema - iz ugla Schrack Technik 

U razmišljanju o ovom delu priče o logistici i njenom pristupu 

na način kompanije Schrack, Nataša Petković ističe da je u vezi 

sa logističkim aktivnostima kompanije 

Schrack na globalnom nivou već došlo do 

značajnih promena. Najviše promena je 

napravljeno u Austriji, u matičnoj kući, koja 

je ujedno i najveći dobavljač ostalim kompanijama 

Schrack Technik u svetu. „Zbog 

brzog širenja poslovanja, i problema sa 

skladištenjem robe i manipulacijom iste, 

otvoren je savremeni logistički centar u 

Guntramsdorfu, u Austriji, namenjen isključivo 

poslovima skladištenja, carinjenja, 

odnosno poslovima logistike, i dislociran 

je u odnosu na preduzeće, radi u okviru 

sistema, ali zaista kao zaseban servis“, kaže 

Petković. 

„Sam prostor uređen je po svim standardima 

zaštite zdravlja i ljudi na radu, ekološke 

zaštite, sa velikim brojem rampi za utovar 

i istovar, velikim skladišnim prostorom, 

mnoštvom kancelarija za zaposlene. Uvođenjem 

softvera unapređen je sistem pretrage, 

tako što se za svaki regal i mesto u 

njemu, vezuje broj artikla. Kada zaposleni 

ukuca u računar, ili MDE uređaj, šifru artikla, 

softver će pokazati na kom je mestu u 

magacinu smešten artikal i koliko ga trenutno 

ima na zalihama. Radi veće efikasnosti, 

do tančina se razrađuje i planira logistička 

aktivnost, tako što se logistika priprema za 

promene u poslovanju, mnogo pre nego 

što te promene zaista i nastupe“, ističe Petković 

i dodaje da je i u Srbiji, u objektima 

Schrack Store na Novom Beogradu i u Nišu, 

preuzet sistem sortiranja artikala po regalima 

i uveden bar kod čitač za lakšu pretragu. 

„Do kraja ove godine planiramo unapređenje 

svih skladišta, te ćemo time dostići 

sadašnji nivo procesa skladištenja u našoj 

matičnoj kući“, kaže za kraj razgovora Nataša 

Petković, menadžer logistike u Schrack 

Technik d.o.o. 


Kumodraška 260, Beograd 

Tel: +381 (0) 11 3092 600 

Fax: +381 (0) 3092 620 

E-mail: office@schrack.rs 

Web: www.schrack.rs 


Brža izrada utiče na lakše razvijanje proizvoda 

Mnogo brže 

do novog 

proizvoda 

sloj po sloj 

U Festo Fast fabrici nastaje 

popriličan broj jedinstvenih 

elemenata i to velikom brzinom 

i po zahtevima klijenata. Čak i 

u malim razmerama, korist od 

jeftinije proizvodnje imaju svi. 

Brza izrada prototipova u aluminijumu 

Na materijal se nanosi prah za topljenje 

na mestima gde će kasnije biti proizveden 

prototip. 

Topljenje aluminijuma laserom 

Do sada najveći probni element 

napravljen metodom brze izrade (rapid 

manufacturing) jeste 2,5 kg težak 

izmenjivač toplote. 

Termoplastični prah: 

Osnovni materijal za izradu modela, uzoraka, prototipova, alata i finalnih proizvoda, 

kao što je adaptivni manipulator DHDG

Brza izrada prototipova je integralni 

deo današnjeg razvojnog 

procesa. Prototipovi nastali u 

firmi Festo, u “generative manufacturing” 

procesu izrade, imaju sva svojstva 

tržišnih proizvoda tako da klijenti iz 

polja automatike, mašinogradnje, avio 

industrije, medicine, mogu brzo i efikasno 

proizvesti malu količinu potrebnih 

elemenata bez skupih i komplikovanih 

kalupa i alata. 

Četiri načina do finalnog proizvoda 

U suštini, brza izrada prototipova je 

jednostavna. Komponenta se virtuelno 

seče na zasebne delove koristeći 3D 

CAD model. 3D štampač nakon toga 

izrađuje deo sloj po sloj. Materijal koji 

se nanosi ili je tečnost ili istopljeni prah 

i on se pozicionira na mesto gde će se 

komponenta kasnije generisati. 

U firmi Festo uz SLS (selektivno lasersko 

sinterovanje) koriste se i druge 

metode izrade elemenata. SLM (selektivno 

lasersko topljenje) koristi se za 

metale kao što su aluminijum ili čelik 

a FDM (fuziono depoziciono topljenje) 

i SLA (stereolitografija) za polimere. 

Stručnjaci predviđaju svetlu budućnost 

laserske izrade prototipova. 

Brza i efektna izrada 

Najbolji primer je bionički manipulator. 

Oblikovan kao riblje peraje, kreiran je 

korišćenjem SLS metode. 

Da bi bio izrađen, slojevi plastičnog 

praha debljine 0,1mm su nanošeni 

jedan na drugi u kalupu i onda sjedinjeni 

u konačnu formu delovanjem lasera. 

Ovakva izrada smanjuje težinu samog 

elementa za 90% u odnosu na funkcijski 

sličan metalni manipulator. 

Festo nežni adaptivni griper DHDG: prsti gripera potpuno obuhvate čokoladna jaja a 

da ih ne slome i ne oštete aluminijumsku foliju 

specifične izmene i optimizovane dodatke 

na prvobitnu izradu modela. Na 

taj način model namenjen detaljnoj diskusiji 

sa klijentom kao inicijalni uzorak, 

može biti kreiran u najkraćem mogućem 

roku. Trenutno oko 25% proizvoda razvijenih 

izloženom metodom ide direktno 

klijentima - naručiocima, ostalo spada u 

interni razvoj novih proizvoda. 

Lagano, precizno i dobro zaptiveno 

Kada birate aktuatore, korisno je znati 

njihove karakteristike kao što su laki 

materijali, bolje zaptivanje i samim tim 

manja potrošnja energije. Kombinacija 

aktuatora sa vođenjem pomažu smanjenju 

nekolinearnosti hodova a samim 

tim znatno utiču na smanjenje curenja 

i trenja. 

Portala stacionarni motori X i Y osovine 

omogućavaju manju masu koju je neophodno 

pomerati. U sistemima kontrole, 

na primer, motor kontroler CMMD- 

AS koristi energiju kočenja za dalji rad. 

Zahtevi klijenata određuju kakvu će formu 

rešenje dobiti. Eksperti firme Festo 

će uzeti u obzir svih 30.000 proizvoda 

da bi našli najbolji električni, servopneumatski 

ili pneumatski aktuator za 

vaše potrebe. 

I, sve to poštovanjem osnovnog principa: 

,,Energetska efikasnost x mehatronika = 

USPEH,, 

Investicija u novu Festo Fast fabriku već 

se isplaćuje. Koristeći je u svrhe izrade 

prototipova, istraživanja i razvijanja 

novih elemenata, smanjujemo vreme 

izrade i činimo efikasnije postojeće matrice 

izrade što utiče na bržu komercijalizaciju 

svakog elementa. 

Bliski kontakt sa klijentima 

Navedeni savremeni procesi su veoma 

značajni za vreme komunikacije sa klijentima. 

Možemo brzo stvoriti uzorke 

i nakon toga razmotriti i dogovoriti 

Energetske uštede sistema 

Firma Festo pronalazi optimalna energetska 

rešenja u svojim sistemima 

upravljanja. Već osposobljeni sistemi 

koji su spremni za ugradnju kao što je 

Tripod FXPT ili 2D Portal EXCH dostavljeni 

su sa optimizovanom konfiguracijom 

po potrebama njihove primene. 

Mala masa Tripoda i njegovi kinematski 

elektromehanički delovi zajedno 

sa ultra lakim karbonskim šinama, 

omogućavaju energetsku efikasnost i 

olakšano korišćenje. Pri korišćenju 2D 

Festo Beograd 

Toplice Milana 14a 


Tel: +381 11 2892 295 

Fax: +381 11 3049 695 

e-mail: info@festo.rs 

www.festo.rs

mašinska industrija industrija 

StanTechnologies d.o.o. 

Dva nova korisna tehnička rešenja... 

StanTechnologies je proizvođač 

opreme koji svoje mašine duži 

niz godina sa uspehom plasira 

na američkom tržištu gde ima 

patentirane čak dve mašine. 

U poslednjih četiri, pet godina 

ova kompanija svoj proizvodni 

program intenzivno razvija u pravcu 

mašina i sistema za kartoniranje – 

pojedinačno i zbirno. Od nedavno, 

spisku proizvoda i rešenja dodata 

su dva koja će, sigurno, vrlo brzo 

zauzeti svoje mesto u prehrambenoj 

industriji u segmentu pakovanja 

prehrambenih proizvoda. Radi se, 

dakle, o mašinama SPYDER 1500 i 

IVA, koje će, pored prezentacije u ovom 

broju Industrije, svoje predstavljanje 

imati i u okviru nastupa kompanije 

StanTechnologies na ovogodišnjem 

sajmu ANUGA FoodTec 

(http://www.anugafoodtec.com). 

Automatska mašina SPYDER 1500 je vrlo jednostavnog 

dizajna sa određenim tehničkim inovacijama koja formira 

kartonsku tacnu za transport čašica kiselomlečnih 

proizvoda. Kartonska bespovratna ambalaža sve više se 

koristi u svetu iz zdravstveno-higijenskih i ekoloških razloga, a u 

značajnoj meri smanjuje logističke troškove u mlekarama. Mašina 

se može podešavati i uz kupovinu dodatnog alata mogu da se 

formiraju različite kartonske tacne za različite zapremine i formacije 

čašice. To je važno kako bi se jednom 

mašinom omogućila transportna 

ambalaža za proizvode poput jogurta 

od 180/200ml, pavlake i sl, pakovane u 

čaše od 400/600/800ml. 

Pored ovog, StanTech proizvodi i „pick 

& place“ sistem koji automatski, sa 

mašine punilice, čašice postavlja na 

tacne i neophodne transportere. To su 

kompletna automatska rešenja koja su 

prilagodljiva potrebama kupaca. 

Mašina IVA je razvijana u saradnji 

sa svetski poznatim proizvođačem 

aplikatora toplog lepka – NORDSON. 

Ova mašina je namenjena zahtevnim, 

manjim proizvodnim pogonima. 

Manjim, u smislu da imaju produkciju kvalitetnih proizvoda u 

različitim ambalažama (ne tako visoko serijsku proizvodnju koja 

zahteva automatske brze sisteme za kartoniranje). Najbolji primer 

upotrebe ove mašine za kartoniranje lepljenjem toplim lepkom 

su vinarije i mlekare koje proizvode tvrde i polutvrde sireve. Po 

pravilu, imaju više različitih boca koje zahtevaju kvalitetno zbirno 

pakovanje, odnosno paletu sireva različitih po obliku i težini. 

U čemu je prednost lepljenja transportne ambalaže toplim lepkom 

u odnosu na samolepljivu traku? 

To su, pre svega, perfektno formiranje 

kutije, potpuna zaštita proizvoda koji 

se pakuje (u magacinu ili transportu 

kutija se ne može otvoriti pa ponovo 

zatvoriti, gde obično nakon toga 

komad, dva nedostaju...), uštede u 

ceni materijala za lepljenje, povećava 

se brzina rada, nema otpada, smanjuje 

se zahtevani prostor za skladištenje 

materijala, povećava se pouzdanost 

kutije u transportu i skladištenju, odlično 

podnosi razlike u temperaturi. Kao 

efekat perfektne transportne kutije, 

kad proizvod dođe do kupca odaje utisak 

visokog kvaliteta proizvoda koji je 

zapakovan. 

42 


mašinska mašinska industrija 


StanTech na ANUGA FoodTec! 

StanTech će krajem marta prikazati svoje nove mašine na 

sajmu ANUGA FoodTec u Kelnu, najvećem svetskom sajmu 

tehnike za prehrambenu industriju. Ova firma iz Beograda, 

koja se bavi konstruisanjem i proizvodnjom mašina za pakovanje, 

sve češće šalje signale domaćoj stručnoj javnosti o 

svom izlasku iz uobičajenih okvira srpske mašinske industrije. 

Istovremeno, podseća na uspešne nekadašnje gigante iz 

ove grane industrije... No, istine radi, StanTech nije gigant. 

Radi se o maloj, modernoj firmi koja ide u korak sa svetskim 

trendovima. 

Nesporan dokaz uspešnog razvoja kompanije StanTech 

jeste izlaganje najnovijih mašina na sajmu koji se nalazi u 

svetskom vrhu manifestacija ove vrste. ANUGA FoodTec je 

sajamska manifestacija koja se zbog same veličine, broja 

izlagača i posetilaca izdvojila iz čuvenog sajma ANUGA i 

sada predstavlja mesto sastajanja vrhunskih profesionalaca 

koji kreiraju najnovija tehnička i tehnološka rešenja za 

prehrambenu industriju. Ovaj sajam se održava svake treće 

godine, na površini od 115.000m 2 , sa više od 1200 izlagača 

(mahom iz Nemačke i Zapadne Evrope), sa posetiocima iz 

celog sveta. 

ANUGA FoodTec predstavlja relevantan presek stanja u 

tehničkim i tehnološkim rešenjima u prehrambenoj industriji, 

i tu se jasno vidi pravac razvoja ove oblasti. Stručni 

posetioci iz svih svetskih kompanija koji brinu o opremljenosti, 

efikasnosti i savremenosti svojih postrojenja, o tehničkim 

rešenjima i novitetima, ANUGA FoodTec smatraju 

institucijom provere svojih odluka i jedinstvenim mestom 

gde mogu videti sve relevantne proizvođače opreme. 

Pored drugih sistema za kartoniranje koje StanTech proizvodi, 

a to su brzi automatski sistemi za industrijsku 

upotrebu u postrojenjima visokih kapaciteta, posetiocima 

ANUGA FoodTec će biti prezentovane ove nove mašine 

koje imaju visok komercijalni potencijal. U StanTech se 

nadaju brojnim novim poslovnim kontaktima i proširenju 

svog plasmana na Evropu, Istočnu Evropu, kao i na severnoafričke 

zemlje. Pored otvaranja novih tržišta StanTech 

ostaje veran svojim starim kupcima koji su najvažniji, te će 

sredinom marta posebno pozvati svoje poslovne prijatelje 

iz Srbije i regiona na kućnu prezentaciju opreme koju će 

prikazati na sajmu u Kelnu. 

O ovim novitetima i drugim rešenjima detaljnije se možete 

obavestiti na sledećoj adresi: 


Aleksandra Petrovića 25 


Tel: +381 11 414 5050, +381 63 641 556 

Fax: +381 63 641 343 

E-mail: office@stantech.rs 

Web: www.stantech.rs 


nove tehnologije 

TOP TEH 

Gravimetrijsko doziranje komponenti 

u preradi plastike 

Prerađivači plastike u ovom vremenu globalizacije i neprekidnog rasta cena robe i energije su 

primorani da štede ili unapređuju postojeću proizvodnju kako bi ostali konkurentni. Najveći 

udeo u krajnjem proizvodu od 50-70% je osnovni materijal kome se uglavnom dodaje boja 

i/ili aditivi. Boje i aditivi su među najskupljim sirovinama u preradi plastike. Precizno i merljivo 

doziranje ovih komponenti je često previđeno i izuzetno veliki gubici zbog toga ostaju neprepoznati. 

Većina prerađivača plastike poseduje volumetrijske dozatore čija 

preciznost zavisi od nasipne gustine boje ili aditiva. Ovi dozatori 

su precizni ukoliko se kalibrišu pri svakoj promeni boje ili aditiva 

jer čak i kod vrhunskih proizvođača nasipna gustina se razlikuje 

između šarži preko 10%. Međutim, u praksi, postavke volumetrijskih 

dozatora između šarži se ne kontrolišu i postavljeni su na 

»najlakšu« mešavinu. Kada je mešavina »najteža« niko ne kalibriše 

dozator jer je obojenost dobra i ne vidi se razlika. Tako, umesto 

2% dozirate 2.2%. To je optimističan scenario. Obično je greška 3 

puta veća kao u donjem primeru. 

Posledice: 

Materijal Boja 2% = 10 €/kg Trošak 

Greška 

samo 10% 

50 kg 1 kg/h 10 €/h 1 € 

1200 kg 24 kg/dan 240 €/dan 24 € 

36.000 kg 720 kg/mesec 7.200 €/mesec 720 € 

432.000 kg 8.640 kg/godina 86.400 €/godina 8.640 € 

Ukoliko želite da dobijete besplatnu kalkulaciju roka otplate i 

obim uštede koji možete da ostvarite upotrebom gravimetrijskog 

dozatora slobodno nas kontaktirajte: 

Top Teh Predstavništvo 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040 

Mob: +381 (0) 64 20 70 826 

Fax: +381 (0) 21 769 038 

E-mail: info@topteh.si 

Web: www.topteh.si 

Napredniji način doziranja je prelazak na gravimetrijske dozatore 

koji poseduju elektronske vagice i doziraju zadati procenat prema 

težini čime se eliminiše uticaj nasipne gustine. Prerađivači 

plastike širom sveta biraju prvenstveno Maguire gravimetrijske 

dozatore (blendere). Tri od četiri dozatora kupljena u svetu su 

proizvedena od strane Maguire Products, Inc. Preko 100 modela 

omogućavaju doziranje i mešanje do 12 komponenti u količini od 

nekoliko granula do 3.600 kg/h. 

Postavljanjem gravimetrijskog dozatora na mašinu za brizganje 

plastike ili ekstruder smanjujete potrošnju boje i aditiva i dobijate 

detaljan uvid u potrošnju po jedinici proizvoda očitavanjem 

sa uređaja, štampanjem ili iz udobnosti kancelarije. Uštede su 

tolike da se dozator otplaćuje u roku od nekoliko meseci, pa do 

nekoliko nedelja zavisno od obima proizvodnje. Prvobitna neverica 

naših korisnika u analizu i kalkulacije potrošnje brzo prelazi u 

oduševljenje pri upotrebi dozatora i uštedama koje svakodnevno 

ostvaruju. 

MAGUIRE PRODUCTS, INC. osnovana 1977. je globalna 

kompanija, lider u tehnologiji rukovanja materijalima pri 

brizganju, ekstruziji i kompaundiranju. Sedište kompanije 

je u Astonu, Pensilvanija, SAD. Pored gravimetrijskih 

dozatora Maguire proizvodi vakuumske sušare, Ventouri 

usisivače, mlinove, pumpe za tečne boje i dr. Za svu 

pomenutu opremu Maguire je razvio svoj koncept rada, 

dizajn proizvoda, upravljački uređaj i softver. To je omogućilo 

da se njihova oprema od konkurencije razlikuje u 

tri bitne stavke: preciznost, niska cena i jednostavnost 

upotrebe. Kvalitet izrade je zagarantovan sa 5 godina 

ekskluzivne garancije (potrošni delovi izuzeti). Sve prednosti 

zajedno su dovoljan dokaz zašto je Maguire broj 

1 na svetu za opremu namenjenu mešanju i doziranju 

materijala. Ukoliko želite da dobijete besplatnu kalkulaciju 

roka otplate i obim uštede koji možete da ostvarite 

upotrebom gravimetrijskog dozatora slobodno nas kontaktirajte. 

44 


Kompanija TOP TEH d.o.o. ekskluzivni zastupnik vodećih inostranih proizvođača mašina i opreme 

za preradu plastike za tržišta Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore: 

mašine za 

brizganje plastike 

linearni roboti, 

automatizovane proizvodne 

jedinice, IML 

granulatori made in Germany 

elementi za izradu hvataljki 

robota, vakuumska tehnika 

sušenje i transport granulata, 

doziranje i centralni 

sistemi transporta 

temperatori alata 

transport i rukovanje 

praškastim materijalima, 

Big Bag stanice 

mlinovi i seckalice (shredders) 

sredstva za 

čišćenje puža i cilindara 

gravimetrijski dozatori 

industrijski čileri i 

rashladna tehnika 

Top Teh Predstavništvo za Srbiju 

Sutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka 

Tel: +381 (0) 21 769 040, Mob: +381 (0) 64 20 70 826, Fax: +381 (0) 21 769 038 

E-mail: info@topteh.si, Web: www.topteh.si

eflektor plus plus 

Siemens 

Dužnička kriza ostavlja trag na realnu 

ekonomiju... 


...ipak, Siemens-ov rast prihoda nastavlja se 

u prvom kvartalu fiskalne 2012. godine. Tako, 

Siemens je ostvario rast prihoda i postavio 

temelje budućeg rasta uprkos teškim ekonomskim 

okolnostima. Zahvaljujući velikom broju 

narudžbina, prihod za prvi kvartal porastao je 

za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, 

dok se broj novih narudžbina smanjio za 5% 

u odnosu na prošlu godinu. Profit je manji od 

prethodne godine zbog odlaganja projekata i 

rasta. 

Nesigurnosti koje uzrokuje dužnička kriza koja je u toku 

ostavile su traga na realnoj ekonomiji, ocenio je predsednik 

kompanije Siemens i generalni direktor Peter 

Löscher. „Naš prihod se ponovo uvećao, međutim, 

odlaganja određenih projekata 

uticala su na dobit. 

Iako se u drugoj polovini 

godine očekuje oporavak, 

naporno moramo da radimo 

da bismo postigli ciljeve. 

S narudžbinama vrednim 

više od 100 milijardi 

evra, snažnim portfolijom 

i solidnom finansijskom 

situacijom, pouzdan smo partner”, izjavio je Löscher. 

U prvom kvartalu fiskalne 2012. godine, koji je završen 31. 

decembra 2011. godine, nove narudžbine smanjene su za 5% u 

odnosu na prošlu godinu i iznose 19,8 milijardi evra. U prošloj 

godini, Siemens je zabeležio nekoliko velikih narudžbina. Prihod, 

s druge strane, povećao se za 2%, na 17,9 milijardi evra. Količnik 

„book-to-bill“ za prvi kvartal iznosi 1,11. Nerealizovane narudžbine 

dostigle su 102 milijarde evra. Siemens je takođe ulagao u 

inovacije i rast: broj zaposlenih širom sveta porastao je u prvom 

kvartalu za otprilike 3.000, a oko trećina njih radi u sektoru „Istraživanje 

i razvoj“. 

U četiri sektora, „Energija“, „Medicinska oprema i rešenja“, 

„Industrija“ i „Infrastruktura i gradovi“, stanje je različito. U sektoru 

„Energije“ nove narudžbine smanjene su za 11% na 7,2 milijarde 

evra, a prihod se povećao za 8%, na 6,2 milijarde. Dok su 

nove narudžbine na području obnovljivih izvora energije porasle 

za gotovo dve trećine, narudžbine u diviziji „Proizvodnje energije 

iz fosilnih goriva“ smanjile su se za 30% nakon velikih narudžbina 

u prošloj godini. Sektor „Medicinske opreme i rešenja“ zabeležio 

je nove narudžbine u vrednosti od 3,3 milijarde evra, što predstavlja 

rast od 4% u odnosu na prošlu godinu. Prihod sektora je 

stabilan. U sektoru „Industrije“ nove narudžbine iznosile su 4,9 

milijardi evra, što predstavlja blagi pad od 2%. Ipak, sektor je 

ostvario rast prihoda zahvaljujući velikim narudžbinama iz prošle 

godine, najviše u diviziji „Pogonske tehnologije“. Prihod sektora 

„Industrije“ porastao je za 5% na 4,7 milijardi evra. U novom 

sektoru „Infrastrukture i gradova“ vrednost novih narudžbina i 

prihoda manja je nego prethodne godine. Ovde je takođe slučaj 

da je u prošloj godini bilo mnogo velikih narudžbina, na primer, 

ugovor s „Eurostar“-om. 

Na dobit je uticalo i kašnjenje dobijanja dozvola za priključivanje 

„offshore“ vetroelektrana na elektromrežu, uglavnom u Nemačkoj. 

Zbog navedenog razloga divizija „Prenos energije“ je platila 

penale na projektima u iznosu od 203 miliona evra. Poslovi vezani 

za obnovljive izvore energije zebeležili su gubitak od 48 miliona 

evra prvenstveno zbog troškova istraživanja i razvoja, širenja 

poslovanja u vrlo konkurentnom okruženju, povećanog pritiska 

na cene i nepovoljne strukture prihoda. U sektoru „Medicinske 

opreme i rešenja“ dobit je bila neznatno niža u odnosu na 

prethodnu godinu. U sektoru „Industrije“ dobit se smanjila kao 

posledica manje isplativog proizvodnog miksa i visokih operativnih 

troškova proizašlih rastom uslovljenih investicija. U novom 

sektoru „Infrastruktura i gradovi“, kašnjenja su bila povezana s 

dobijanjem dozvola za vozove „Velaro D“, što je imalo negativan 

uticaj na dobit. Uzrok tome bili su problemi stranog dobavljača u 

isporuci ključnih komponenti za funkcionisanje višestrukog sistema 

koji bi omogućio kretanje vozova na relaciji Nemačka-Francuska. 

Profit sektora smanjio se za 23% u odnosu na prošlu godinu 

na 1,6 milijardi evra. Neto rezultat iz kontinuiranog poslovanja 

pao je za 27% na otprilike 1,4 milijarde evra. 

46 


mehanizacija 

TECON Sistem d.o.o. 

Kako je dobra poslovna saradnja 

prerasla u partnerstvo... 

Demag Cranes je vodeće ime u svetu, po 

pitanju kranova, kranske i pomoćne opreme 

za podizanje tereta. Međutim, bez obzira na 

snagu kompanije, ili snagu svake pojedinačne 

ćerke-firme Demag-a, u svetu, strateška 

partnerstva se najčešće formiraju prilikom 

zajedničkog rada na određenim projektima. Za 

ovaj broj Industrije donosimo zapis o jednom 

uspešnom partnerstvu između Demag-a i Tecon 

Sistema d.o.o. s jedne strane, i Impol Sevala s 

druge 

Ovo strateško partnerstvo nastalo je zbog komplikovanih 

uslova za montažu specijalnog krana u hali 

za bojene aluminijumske limove. Često se u praksi 

dešava da je najteži deo jednog projekta - montaža 

opreme. Uslovi na gradilištu (ili u hali), često ne dozvoljavaju 

jednostavan pristup pomoćnom mehanizacijom kako bi se kran 

podigao na kransku stazu, što zahteva komplikovanu proceduru 

i improvizaciju, kako bi se oprema postavila na svoje mesto, u 

dogovorenom roku. 

Prepreke, kratak rok, kašnjenje na vidiku... 

Ovakav, gotovo nerešiv problem, desio se prilikom montaže specijalnog 

krana u Impol Sevalu, u Sevojnu. Kompletan kran je, zbog 

dinamičkog plana koji je bio jako vremenski zahtevan, umesto 

normativom predviđenih 5-7 dana za montažu, trebalo da bude 

montiran za svega dva i po dana, što je bilo na granici mogućeg. 

Dodatni problem su izazvale vremenske nepogode, tako da se 

kasnilo sa isporukom krana jedan dan, zbog nemogućnosti da se 

organizuje specijalni transport do Sevala. 

Vreme koje je preostalo za montažu - od svega dan i po, bilo je 

suviše kratko da bi rokovi mogli da budu ispoštovani. Dopunsko 

angažovanje tehničara iz Tecon-a, bilo je logistički jako komplikovano 

i procenjeno je da njihovo angažovanje ne bi dovelo do 

bitnijeg ubrzanja radova. 

...ipak, uspešan završetak posla! 

Kašnjenje radova ni u jednom poslu nije dobro, ali u sistemu u 

kojem je jedno preduzeće samo segment na Gantovom dijagramu, 

jer iza njega postoji još veliki broj preduzeća, čiji uspešan 

završetak posla, zavisi od prethodnog, prouzrokuje mnogo veće 

gubitke. 

Kada je već sve delovalo izgubljeno, uključila se kompletna 

tehnička ekipa Sevala kako bi se radovi završili na vreme. U najkritičnijem 

trenutku, ekipa, koja je radila na podizanju krana i 

njegovom postavljanju na šine kranske staze, brojala je dvadesetak 

ljudi. Zbog nepovoljnih tehničkih uslova, podizanje krana 

se umesto sat vremena, proteglo na 5, 6 sati. Ipak, ogromnim 

angažovanjem zaposlenih u Sevalu, posao je uspešno završen! 

Zahvalnica 

Retko se dešava da postoji medijski prostor u kome bi jedna 

kompanija zahvalila drugoj na saradnji. Odnosno, u kome bi se 

zaposleni jednog preduzeća zahvalili zaposlenima drugog preduzeća, 

na nesebičnoj podršci. S druge strane, retko se dešava 

i da je saradnja određenom projektu toliko dobra, da prelazi 

u partnerski odnos. S obzirom da časopis Industrija pruža 

mogućnost da se medijski prostor iskoristi na adekvatan način, 

želeli bismo da zahvalimo kompletnom timu Impol Sevala, koji 

nam je pružio podršku, u uspešnom završetku našeg projekta, 

pre svega gospodinu Radeljiću, koji je uspešno kordinirao ceo 

projekat, gospodi Dodoku, Đokoviću i Didanoviću, Ćitiću, pre 

svega na ličnom angažovanju, a zatim i na podršci koju nam je 

pružio kompletan tehnički sektor. 

Posebnu zahvalnost dugujemo gospodinu Aci Saveljiću, koji je 

vodio kompletnu tehničku ekipu Impol Sevala i koji je omogućio 

da zaposleni dve kompanije funkcionišu kao tim. Zahvalnost 

dugujemo i svim zaposlenima koji su učestvovali u ovom 

poduhvatu, a koje ne možemo da pomenemo pojedinačno, da 

ne bismo nekog izostavili. Još jednom se potvrdilo da svaki 

posao čine isključivo ljudi i njihovi međusobni odnosi. 

Nadamo se da će nastavak naše saradnje na budućim projektima 

biti podjednako uspešan, kao i projekat koji je uspešno 

završen. 

Adresa kompanije bogatije za još jednog partnera: 

TE CON Si stem d.o.o. 

An ti fa ši stič ke bor be 21 b 

11070 N. Be o grad, Sr bi ja 

tel/fax: + 381 11 301 78 74, 311 66 50 

e-mail: office@tecon.rs 

www.tecon.rs 


intervju 


Da li je danas Srbija industrijska zemlja? 

prvi deo 

U 

istraživanju istinskog odgovora na ovo 

pitanje, koje nekom može predstavljati 

apsurd, nekom paradoks, ali je svakako 

posledica aktuelne stvarnosti u Srbiji, koja teče 

mimo savremenih ekonomskih trendova, zatražili 

smo pomoć stručne osobe, profesora Mašinskog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr ing. Petra 

B. Petrovića. Prof. Petrović je sa svojim kolegama 

predavačima i uopšte stručnjacima iz oblasti 

koje direktno utiču na industrijsku stvarnost, od 

pre izvesnog vremena pokrenuo inicijativu koja 

ima predznak programske opredeljenosti, a 

pod nazivom Nacionalna tehnološka platforma 

Srbije – NTPS program. Istina, o tome smo već 

pisali u časopisu Industrija, i pisaćemo, jer 

nove konkretne akcije u borbi za drugačiju 

industrijsku stvarnost predstoje i u ovoj godini. 

Neka i ovaj razgovor bude svojevrsni doprinos 

stvaranju i jačanju drugačije, proaktivne svesti 

kod onih koji odlučuju... 

Dakle, na konkretno pitanje - ako sudimo po sadašnjim 

pokazateljima, da li je Srbija industrijska zemlja? - usledio 

je od profesora Petrovića i konkretan odgovor: 

prof. dr ing. Petar B. Petrović, 

Mašinski fakultet 

Univerziteta u Beogradu 

Prof. Petar B. Petrović: Definitivno 

nije. Aktuelna situacija je takva da 

je industrijska komponenta praktično 

nestala iz ekonomskog sistema 

Srbije. U ovom trenutku industrija 

zapošljava oko 300.000 radnika, tri 

puta manje u odnosu na 1990. godinu. 

Doprinos industrije u stvaranju 

BDP je oko 15%, što je upola manje 

od onoga što je ostvareno 1990. 

godine. Obim industrijske proizvodnje 

se uz minorne fluktuacije već 

dve decenije održava na nivou od 

oko 45% obima proizvodnje ostvarene 

1990. godine i jednak je onom 

koji je industrija Srbije ostvarila daleke 1970. godine. Pored toga, 

evidentan je pomak tehnološkog profila industrije ka niskotehnološkim 

i srednjetehnološkim sektorima, gde je locirano preko 

90% kompanija i ljudskih resursa, sa dominantno primarnom 

preradom, a reč „razvoj“ je skoro u potpunosti zaboravljena. Pod 

razvojem se ovde podrazumevaju inženjerske aktivnosti, inovativnog 

tipa, u stvaranju novih i usavršavanju postojećih proizvoda, 

usavršavanju i razvoju novih proizvodnih procesa i tehnologije, 

uvođenju novih organizacionih struktura i modela poslovanja, i 

naravno, inovativne aktivnosti u delu marketinga i tržišnog rasta. 

Razvojna komponenta je praktično nestala, a nju su zamenile 

radnointenzivne aktivnosti, koje zahtevaju radnu snagu niskog 

kvalifikacionog profila. 

Industrijski sistem Srbije potresa duboka kriza koja traje dve 

decenije i u ovom trenutku joj se kraj ne nazire. Proces stihijske 

deindustrijalizacije je praktično došao u svoju terminalnu fazu. 

Nasuprot tome, ukoliko okrenemo istoriji, videćemo da Srbija 

ima respektivnu industrijsku tradiciju. Danas se malo ko seća, a 

trebalo bi, da je Srbija između dva svetska rata proizvodila avione 

i avionske motore (čak smo izvozili avionske motore francuskoj 

vojnoj industriji), da je Srbija prvu numerički upravljanu mašinu 

napravila krajem šezdesetih godina i da je proizvode ove vrste 

masovno izvozila u njihovu postojbinu, Sjedinjene američke 

države, neposredno pre početka krize. Takođe, Srbija je tokom 

osamdesetih godina prošlog veka proizvodila i industrijske robote 

sopstvene konstrukcije, a sedamdesetih godina je bila jedna 

od retkih zemalja u svetu koja je sopstvenim razvojem proizvodila 

digitalne računare za sopstvene potrebe i čak za izvoz. O tome 

mlada generacija skoro da ništa ne zna, a neobavešteni novinari 

sa političarima željnih medijske pažnje, trgovce robotima proglašavaju 

pionirima robotike u Srbiji, ne setivši se ni jednog trenutka 

da bar telefonom provere da se neko slučajno time ne bavi na 

nekom od naših univerziteta (na Mašinskom fakultetu u Beogradu 

se preko 30 godina studentima smera Proizvodno mašinstvo, 

u okviru predmeta Industrijski roboti predaju osnovi robotike, a 

plejada naših naučnika je iz te oblasti doktorirala, dostignuvši 

takav nivo u internacionalnim okvirima da na primer, Japanci daju 

ime nekim naprednim robotima koji se razvijaju u njihovim laboratorijama 

po imenima naših naučnika robotičara, u znak pažnje 

i dubokog uvažavanja). Treba se setiti i prapočetaka industrijske 

proizvodnje u Srbiji koja se vezuje za topolivnicu u Kragujevcu i 

daljim industrijskim aktivnostima koje su usledle, a koje zajedno 

čine osnove industrijskog sistema Srbije i osnove proizvodne 

tehnologije koje nisu strane našem narodu, već naprotiv, ovde 

stanuju decenijama. 

Industrijski sistem Srbije potresa duboka kriza koja traje dve 

decenije i u ovom trenutku joj se kraj ne nazire. Proces stihijske 

deindustrijalizacije je praktično došao u svoju terminalnu fazu. 

Uz industrijske aktivnosti uvek idu aktivnosti u domenu obrazovanja 

i nauke, koje stvaraju bazu za sveukupni industrijski razvoj. 

Vredno je spomenuti profesora Todora, Tošu Seleskovića, koji je 

kao nemački đak došao u Srbiju u drugoj polovini XIX veka i nesebično 

pomogao aktivnostima vezanim za uspostavljanje industrijske 

proizvodnje u Kragujevcu. On je začetnik nauke o tehnologiji 

i smatra se prvim konstruktorom alatnih mašina, ključnog tehnološkog 

sadržaja za svaki industrijski razvoj. Nastanak industrije u 

Kragujevcu nije posledica slučajnog spleta okolnosti, već pre svega 

posledica činjenice da su tome prethodili vrlo začajni događaji 

iz oblasti obrazovanja... 

48 


intervju 


Gledajući širi vremenski okvir, bez sumnje se može konstatovati 

da je Srbija industrijska nacija, mada se na osnovu postojećeg 

stanja dvodecenijske sveopšte stagnacije i razgradnje to ne bi 

moglo tvrditi. Naš zadatak je da tu tradiciju nastavimo i obnovimo 

sopstvenu industriju, upravo oslanjajući se na tradiciju, koja 

je vredna ponosa. 

Srbija je tokom osamdesetih godina prošlog veka proizvodila 

i industrijske robote sopstvene konstrukcije, a sedamdesetih 

godina je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja je sopstvenim 

razvojem proizvodila digitalne računare za sopstvene potrebe i 

čak za izvoz. O tome mlada generacija skoro da ništa ne zna, a 

neobavešteni novinari sa političarima željnih medijske pažnje, 

trgovce robotima proglašavaju pionirima robotike u Srbiji... 

Industrija: Poslednjih godina se govori o razvojnim šansama 

Srbije, a pogotovo se navode koje su sve oblasti sa ovakvim 

predznakom... Kako biste Vi definisali sam pojam, a zatim i konkretne 

oblasti ili samo jednu (!) koja bi u potpunosti mogla da 

ponese ovaj status? 

Petrović: Po tom pitanju moj stav se bitno razlikuje od stava većine 

koja se bavi ovom problematikom. Srbija je u tranzicionom 

periodu sa planske prešla na tržišnu ekonomiju. U tom kontekstu 

država nema ulogu, niti raspolaže odgovarajućim instrumentima 

da diriguje poslovnim aktivnostima kompanija u smislu izbora 

sektora u kojem će one da ostvaruju svoje poslovne funkcije. 

Država, kao osnovni nosilac regulatornih funkcija ima zadatak 

da stvori odgovarajući ambijent za ravnopravni sektorski razvoj 

industrijskih aktivnosti. To se pre svega ostvaruje odgovarajućim 

modelima privatnog i javnog partnerstva u delu jačanja tehnoloških 

osnova, stimulisanja inovativnih i sličnih aktivnosti koje 

podižu tržišnu vrednost i konkurentnost proizvoda kroz stvaranje 

proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, i izgradnjom odgovarajuće 

infrastrukture koja će olakšati i stimulisati privredne 

aktivnosti uopšte. Država, kroz svoju industrijsku politiku, treba 

da razvije odgovarajuće sektorske politike, koje će, polazeći od 

specifičnosti pojedinih sektora, dati jednaku šansu svima. Tržište 

je onaj dodatni regulatorni element koji će učiniti da neki od 

sektora bolje napreduju, što će naravno privući druge investitore, 

koji će u traganju za efikasnom tržišnom valorizacijom svog 

kapitala, izabrati upravo njih za investicije, ili će možda nasuprot 

tome, upravo izabrati one slabiije razvijene sektore, videvši u 

njima šansu koju drugi nisu primetili, ili nisu umeli da iskoriste. 

Upravo tako funkcioniše strategija industrijskog razvoja unutar 

Evropske unije. 

...industrija, fabrika, materijalna proizvodnja,.... to nikako nisu 

arhaični pojmovi. Naprotiv, ništa nije tako dobro kao industrija! 

Industrijska proizvodnja je najsavršeniji organizacioni 

koncept koji je ljudska civilizacija do sada stvorila s primarnim 

ciljem da se zadovolje egzistencijalne i svake druge potrebe. 

Naša civilizacija je tehnološka, a industrija je organizacioni 

koncept koji na najefikasniji način omogućava da se tehnologija 

kojom raspolažemo valorizuje i razvija... Materijalnu 

proizvodnju ne može ništa da zameni, jer mi još uvek živimo 

u realnom a ne nekom apstraktnom, virtuelnom ili kibernetskom 

prostoru. 

Procene kako je neki sektor potentniji od drugih, a posebno kada 

se radi o paušalnim procenama nastalim na intuiciji, bez studioznih 

analiza, pogrešne su i opasne. Stereotip je agrar, u kome 

svi vide šansu, zaboravljajući pri tome da je to subveniconisana 

privredna aktivnost, koja je inherentno niskotehnološka i generiše 

po pravilu proizvode sa malom dodatom vrednošću. Industrija 

hrane je već nešto sasvim drugo. Kada se govori o agraru, onda 

zapravo treba da se govori o agraru kao izvoru kvalitetne sirovinske 

baze za industriju hrane. Na primer, za industriju zdrave 

hrane. Ovakav pristup je neuporedivo potentniji i pruža šanse 

mnogima, a samom agraru omogućava stabilni priliv subvencija 

koje su po prirodi stvari neizbežne. 

Industrija: U razmišljanju i razumevanju industrije u Srbiji, 

postavljaju se i pitanja da li se radi o konceptualnoj odnosno o 

konstruktivnoj grešci ako se uzme u obzir da je odnos uslužnih 

i proizvodne delatnosti/sektora 3:1 „u korist“ uslužnog sektora? 

U čemu vidite uzrok takvom stanju i razumevanju? Da li se 

može govoriti o pukom preslikavanju i/ili podleganju svetskim 

trendovima u vidu davanja preimućstva novitetima poslednjih 

tehnoloških revolucija, gde je industrija kao takva zapravo 

zastareli koncept? I, da li se radi o „hodu u krajnost“? 

Petrović: Pre svega industrija, fabrika, materijalna proizvodnja,.... 

to nikako nisu arhaični pojmovi. Naprotiv, ništa nije 

tako dobro kao industrija! Industrijska proizvodnja je najsavršeniji 

organizacioni koncept koji je ljudska civilizacija do sada 

stvorila s primarnim ciljem da se zadovolje egzistencijalne i 

svake druge potrebe. Naša civilizacija je tehnološka, a industrija 

je organizacioni koncept koji na najefikasniji način omogućava 

da se tehnologija kojom raspolažemo valorizuje i razvija. 

Za razliku od većine privrednih aktivnosti koje su sezonskog 

karaktera, industrija ima potencijal da radi 365 dana godišnje, 

24 sati dnevno. 


intervju 


Takođe, industrija ima inherentno svojstvo da stvara materijalne 

proizvode na racionalan način. Materijalnu proizvodnju 

ne može ništa da zameni, jer mi još uvek živimo u realnom a 

ne nekom apstraktnom, virtuelnom ili kibernetskom prostoru. 

Pitanje je statistike, odnosno administrativnih modela koji su u 

skorije vreme uvedeni, i koji su eksplicitno razdvojili industrijske 

aktivnosti na čisto materijalne i čisto uslužne. Ovakvim modelom 

došli smo u paradoksalnu situaciju, koja je počela da deformiše 

stvarnost i dovodi do pogrešnih predstava i zaključaka. Jedna od 

takvih grešaka, jeste fiktivno slabljenje materijalne proizvodnje 

i rast sektora usluga. Nove tehnologije, a posebno informaciono-komunikacione 

tehnologije, pogrešnim razumevanjem idu u 

prilog ovakvoj veštački stvorenoj situaciji. Na primer, masovna i 

visokoproduktivna proizvodnja čipova omogućila je da nematerijalne 

aktivnosti drastično nadvladaju materijalnu proizvodnju u 

ovoj oblasti. Problem je u tome što jedno bez drugog ne može da 

postoji. Slično je sa mobilnom telefonijom, gde se sektor usluga 

izdvojeno posmatra, a on zapravo počiva na materijalnoj proizvodnji 

i ne bi bez nje ni postojao. Istina je u tome da materijalna 

proizvodnja predstavlja samu suštinu industrijske proizvodnje, a 

da se razvojem tehnologije i rastom kompleksnosti savremenih 

proizvoda, korpus usluga razvija povećanom brzinom i da će taj 

trend ostati i u budućnosti. Materijalna proizvodnja i njoj pridodat 

korpus direktnih i indirektnih usluga jedinstveno su telo u 

svoja dva manifestna oblika i ne mogu da funkcionišu izolovano. 

Materijalna proizvodnja je uvek skopčana sa velikim investicijama, 

nasuprot uslugama koje mogu da egzistiraju i u okvirima mikro 

i srednjih preduzeća, sa minimalnim kapitalom za otpočinjanje 

i vođenje biznisa. Upravo u ovoj činjenici leži interes političara 

za uslugama, jer one predstavljaju brz i jeftin način za stvaranje 

radnih mesta. Problem nastaje u trenutku kada na ovom talasu 

korpus usluga počne nekontrolisano da raste i kada se simbiotski 

odnos između materijalne proizvodnje i usluga pretvori u parazitski, 

odnosno kada sektor usluga počne da biva svrha samom 

sebi. Onda se pojavljuju krize čija je svrha da pročiste privredni 

ambijent i uspostave prirodni red stvari. 

Procene kako je neki sektor potentniji od drugih, a posebno 

kada se radi o paušalnim procenama nastalim na intuiciji, bez 

studioznih analiza, pogrešne su i opasne. 

godišnjom proizvodnjom od preko 40.000 traktora, zapravo je 

bila kristalizaciono jezgro za stvaranje ekstremno velike mreže 

kooperantskih kompanija, malih i srednjih preduzeća, koja su 

pokrivala ogromne potrebe IMT u delu direktnih i indirektnih 

usluga, pri čemu se pod pojmom „usluge“ ovde podrazumeva 

materijalna i nematerijalna proizvodnja. Takav IMT danas jednostavno 

ne postoji, a baratanje suvoparnim statističkim podacima, 

nužno vodi do pogrešnih, pa i besmislenih zaključaka. 

Industrija Srbije se nalazi u dubokoj krizi, sa mnogo strukturnih 

poremećaja, a jedan od najvećih je u tome što je korpus velikih 

kompanija i industrijskih sistema skoro u potpunosti nestao. Na 

primer, u Beogradu, nekadašnjem vodećem industrijskom centru, 

danas praktično nema ni jedne jedine velike kompanije koja se 

nalazi u funkcionalnom stanju. Identična je situacija i sa ostalim 

industrijskim centrima nekadašnje industrije Srbije. Velike kompanije 

su kišobran malim i srednjim preduzećima i ona prosto ne 

mogu da postoje bez velikih kompanija. U ovako poremećenoj 

situaciji, bilo kakvo izvođenje zaključaka na bazi kvantitativnih 

statističkih podataka jednostavno nema smisla. Na primer, nekada 

moćna Industrija mašina i traktora – IMT iz Beograda, sa svojih 

desetak hiljada radnika koliko je zapošljavala 1990. godine i 

Gledajući širi vremenski okvir, bez sumnje se može 

konstatovati da je Srbija industrijska nacija, mada se 

na osnovu postojećeg stanja dvodecenijske sveopšte 

stagnacije i razgradnje to ne bi moglo tvrditi. Naš zadatak 

je da tu tradiciju nastavimo i obnovimo sopstvenu 

industriju, upravo oslanjajući se na tradiciju, koja je 

vredna ponosa. 

Industrija čiju bazu čini jak korpus pravilno regionalno raspoređenih 

velikih kompanija, sa razvijenim korpusom dinamičnih malih i 

srednjih preduzeća koje pokrivaju širok spektar usluga materijalnog 

i nematerijalnog tipa je formula za uspeh, odnosno oporavak 

industrije Srbije. U Evropi postoji prosto pravilo da jedno radno 

mesto u materijalnoj proizvodnji stvara dva radna mesta u sektoru 

nematerijalnih usluga. 

Takođe, fabrika nije prevaziđen koncept, a umetnost „pravljenja“ 

materijalnih proizvoda je sama suština svake ekonomije i društva 

kakvo danas postoji. Sve ostalo je zabluda ili jeftin marketinški 

trik (to banke najbolje znaju, pa nam nude ’bankarske proizvode’)... 

Evropa je nasuprot tome pokrenula vrlo široku inicijativu 

javnog i privatnog partnerstva, pod nazivom Factories of Future 

– fabrike budućnosti, ali to je neka druga tema... 

(nastavak razgovora sa prof. dr ing. Petrom B. Petrovićem čitajte 

u aprilskom izdanju časopisa Industrija za 2012. godinu) 

50 


predstavljamo 

PSM d.o.o. 

DIGIFORCE ® 9307 

Ukratko, radi se o novoj generaciji uređaja 

za proces monitoringa koju odlikuje brzina, 

preciznost, raznovrsnost! 

DIGIFORCE® proizvod Burster-a, jeste ime u koje ljudi 

imaju poverenja posebno kada traže sveobuhvatni 

monitoring procesa pritiskanja, spajanja, nitovanja, 

potkivanja, ili kada se radi o karakteristikama obrtnog 

momenta. 

DIGIFORCE® 9306 i 9310 uspešno se koriste u brojnim aplikacijama 

svuda u svetu, bilo da je reč o pojedinačnim sistemima kontrole 

procesa ili opremi za monitoring sa više kanala. 

Sada Burster podiže nivo u procesu monitoringa i kontrole proizvodnje 

sa uređajem iz serije DIGIFORCE®. Novi DIGIFORCE® 

9307 bazira se na iskustvima ranijih aplikacija postavljajući tako 

nove standarde. Sa novim DIGIFORCE® 9307, Burster je razvio 

visoko univerzalni kontroler na bazi jače hardverske i softverske 

arhitekture. Ovaj uređaj kombinuje jačinu modela 9306 sa raznovrsnijim 

funkcijama evaluacije i novim rutinama u merenju. Intuitivna 

operacija koristi jasne, grafičke alatke u meniju koje vode 

korisnika brzo do željenog cilja. 

Precizna kontrola procesa na osnovu dijagrama sila zavisno od 

puta, kao primer spajanje, nitovanje i potkivanje ili funkcije 

monitoringa krivih, i dalje predstavljaju osnovnu prednost i 

odliku ovog uređaja, dok nove opcije u oblasti praćenja obrtnog 

momenta i haptičkog testiranja,univerzalni signali testiranja proširuju 

opseg aplikacija. 

Glavni fokus kod novog uređaja DIGIFORCE® 9307 je na evaluaciji. 

Na prvi pogled, korisnik dobija ne samo opšti rezultat, već 

i detaljne DA/NE evaluacije statusa procesa. Zahvaljujući novim 

elementima grafičke evaluacije kao što su »thresholds«, »trapeziums«, 

»windows«, »envelopes« i dodatne matematičke operacije 

koje korisnik konfiguriše, moguće je da se precizno prate 

procesne krive. Deo koji se odnosi na informacione strane dijagnostike 

omogućava sofisticiranu procesnu analizu. 

DIGIFORCE® 9307 savršeno se uklapa u procesno okruženje. Programabilni 

I/O, nezavisni start/stop merni mehanizmi i snažan 

Fieldbus interfejs preko Profibus ili Fieldbus protokola baziranih 

na Ethernet-u daju brzu i pouzdanu primenu. 

Procesni kontroler postiže nivo preciznosti od 0.05 za merne 

instrumente i analogne procesne signale. DIGIFORCE® 9307 takođe 

beleži i procenjuje dva sinhrona procesa sa svojim inteligentnim 

uzorkovanjem, koje može da se koristi u kombinaciji varijabli 

Δt, ΔX i ΔY. Uz DIGIFORCE® 9307 lako se i pouzdano upravlja, kao 

kod ostalih, i sa procesima proizvodnje koji imaju visoka odstupanja. 

Može da se selektuje čak 128 programa merenja i njima 

jednostavno upravlja. Interna memorija omogućava dovoljno 

prostora za različit opseg mernih krivulja za referentne potrebe. 

Kao dodatak podršci analogonih senzorskih interfejsa za merne 

instrumente, potenciometre, piezoelektrične signale, DC procesne 

signale i dr, DIGIFORCE® 9307 takođe podržava inkrementalne 

sisteme visoke rezolucije i apsolutne enkodere sa SSI ili 

EnDAt 2.2 izlaznim signalima. 

Detaljnije o ovom uređaju možete da se obavestite kod: 

PSM d.o.o. 

Drago Metljak 

tel: +386 1 51 50 115 

fax:+ 386 1 51 50 115 

mob: + 386 41 750 785 

e-mail: info@psm.si 

web: www.psm.si 


predstavljamo 

Tehnicom, 20 godina uspešnog poslovanja 

Firma znanja 

52 

Tehnicom ove godine obeležava dve decenije 

uspešnog poslovanja tokom kojih je 

uspela da od male firme za prodaju računara i 

računarske opreme izraste u značajnog sistem 

integratora, koji nudi gotova rešenja. 

Kompanija Tehnicom osnovana je na Sretenje, 15. februara 1992. 

godine. Prvobitna ideja bila je stvoriti preduzeće za uvoz i distribuciju 

računara i računarske opreme. Na tržištu koje je tada bilo 

u povoju ovo je bila hrabra zamisao. 

Iako pionir u ovoj oblasti, Tehnicom je uspeo da razvije svoj koncept 

i već nakon dve godine širi svoju aktivnost distribucijom 

audio-video opreme, pružanjem usluga izrade i implementacije 

softverskih rešenja i konsaltingom, da bi nakon četiri godine zaokružio 

oblast delovanja - Internet provajdingom. 

Nižu se uspesi, a razvijaju i novi koncepti. Iz Tehnicoma 2001. 

nastaje Tehnicom Construction, ćerka kompanija za projektovanje 

i izgradnju stambenog i poslovnog prostora, a 2002. godine 

počinje sa radom i Tehnicom Computers, sistem integrator u 

oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. 

U međuvremenu, Tehnicom se strateški opredeljuje za specijalizaciju 

i usmerava svoje poslovanje ka građevinarstvu, informaciono–komunikacionim 

tehnologijama i inženjeringu. Tehnicom 

Computers 2009. godine pravi akviziciju niške kompanije Ei Informatika, 

čime svoje poslovanje širi i na južni region Srbije. 

Osim u Beogradu gde je sedište firmi Tehnicom Construction i 

Tehnicom Computers, Tehnicom je regionalno prisutan sa sedištem 

u Nišu gde posluje Ei Informatika, zatim preko predstavništva 

u Apatinu, a treba pomenuti i partnersku firmu Tehnicom 

Kruševac kao i Tehnicom Computers Budva, u Crnoj Gori. 

Zapravo, sa ovom diversifikacijom imena i oblasti delovanja 

Tehnicoma, započinje novo poglavlje koje obeležavaju posebno 

Tehnicom Computers i Ei Informatika. Ove dve firme u svom 

poslovanju pokrivaju sledeće oblasti: 

• Hardverska IT rešenja: prodaja računarske opreme i softvera 

najvećih svetskih proizvođača informaciono-komunikacionih 

tehnologija - IBM, Lenovo, Cisco, Microsoft, HP; 

• Softverska rešenja: razvoj poslovnih aplikacija po zahtevima 

korisnika, razvoj Internet prezentacija, web i mobilnih aplikacija. 

Sa inostranim partnerom Risk iz Velike Britanije radi se na 

web aplikacijama, internet prezentacijama i mobilnim aplikacijama 

za inostrane korisnike; 

• Inženjering: projektovanje i izvođenje elektroenergetskih i 

signalnih instalacija; 

• Proizvodnja i održavanje fiskalnih uređaja: baza od 40.000 

aktivnih fiskalnih uređaja svrstava ih u drugog proizvođača 

fiskalnih uređaja u Srbiji; 

• Digitalizacija i mikrofilmovanje papirne dokumentacije. 

Referentni projekti u oblasti inženjeringa – 

poslovi Tehnicom Computersa i Ei Informatike 

Iako su o čitaoci našeg časopisa već imali prilike da saznaju o 

detaljima, red je da još jednom istaknemo da su Tehnicom Computers 

i Ei Informatika radili na sistemima elektroenergetskih i 

telekomunikacionih instalacija u sklopu rekonstrukcije, adaptacije 

i dogradnje sportske hale “Čair” u Nišu. Za samo šest meseci 

završeni su svi radovi, koje je Evropska rukometna federacija 

pozitivno ocenila. A na 27.000m² na objektu „Pravobranilaštva“ 


Republike Srbije instalirani su svi sistemi slabih struja, puštena u 

rad lokalna računarska mreža i sistem IP telefonije. 

Na spisku referentnih projekata koje su radili Tehnicom Computers 

i Ei Informatika nalazi se onaj u oblasti mikrofilmovanja i 

digitalizacije rađen za potrebe Kliničkog centra Srbije, zatim projekat 

izrade IT rešenja za potrebe Ministarstva spoljnih poslova i 

Ministarstva Unutrašnjih Poslova Republike Srbije, koji su pozicionirali 

ove dve firme u sastavu Tehnicom-a vrlo visoko. 

Projekti na kojima se radi 

Tehnicom trenutno radi na sledećim projektima: 

• Ei Informatika trenutno priprema proizvodnju set top 

boxova, čime će postati prvi proizvođač ovih uređaja na 

srpskom tržištu; 

• intenzivno se radi na projektima solarnih elektrana, gde 

se planira izgradnja demo elektrane, čime se želi da 

osvoji i ta vrsta tehnologije; 

• razvija se kontakt centar opštine Kruševac, gde će preko 

različitih kanala (telefonska centrala, e-mail, android 

aplikacija, web portal) građani moći da kontaktiraju 

opštinu radi dobijanja različitih informacija; 

• aplikacije B2match, aplikacije za pravljenje bilateralnih 

sastanaka potencijalnih partnera. Prijava, selekcija i raspored 

sastanaka odrađuje se online; 

• izrađuju se web sajtovi za Alfa Romeo Srbija i aplikacija 

za web site BMW. 

• U toku je izrada elektroenergetskih i telekomunikacionih 

instalacija i sistema tehničke zaštite na rekonstrukciji i 

dogradnji gradskog stadiona “Čair” u Nišu. Svi sistemi 

tehničke zaštite su kompatibilni sa sistemima tehničke 

zaštite u sportskoj hali “Čair”, i biće umreženi u jedinstveni 

sistem kontrole i nadzora; 

• Sistemi slabih i jakih struja u fabrici za proizvodnju plastičnih 

elemenata “Sigit” u Kragujevcu. Ovim projektom 

osvojili smo i oblast industrije. 

Na spisku referentnih projekta svoje mesto imaju i oni u oblasti 

razvoja web i mobilnih aplikacija. Tako, Android Display TDI 

aplikacija je deo upravljanja flotom španske kompanije “Tecnicas 

delngenieria SL”. Cilj joj je da pobošlja logistiku i komunikaciju 

između sistema i krajnjeg korisnika. Razvijena je za Android 2.2 

i više verzije. Android aplikacija za dnevni list “Večernje novosti” 

omogućava sve funkcionalnosti njihovog sajta. Pored iščitavanja 

sadržaja, pregleda video zapisa i foto galerija, korisnicima 

je omogućeno da se uključe u kreiranje sadržaja portal putem 

uploada fotografija i video zapisa, komentarisanja i ocenjivanja 

sadržaja, kao i deljenja istih posredstvom raznih servisa i društvenih 

mreža. 

Radijska android aplikacija razvijena je za potrebe S media grupe 

(Radio S, MFM, Radio Pingvin) i sadrži čitav niz funkcionalnosti 

koje omogućavaju interakciju korisnika sa S media radijskim stanicama. 

Pored mogućnosti slušanja radija, korisnici mogu imati 

pregled programske šeme, podešavanje alarma i obaveštenja o 

početku omiljene emisije. U toku emisije, korisnik jednostavno 

može da se uključi u program, pošalje sms poruku, sliku ili komunicira 

sa S media timom na drušvenim mrežama. 

Povodom dvedesetogodišnjice postojanja kompanije, Tehnicom 

Computers je u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda 

razvio City guide android aplikaciju. Aplikacija je namenjena pre 

svega stranim i domaćim turistima, gostima Beograda, ali i svakome 

ko želi da se bliže upozna sa lepotama i znamenitostima 

grada, kao i mestima za izlak ili odmor.

Tehnicom Construction - proces proizvodnje 

stambenih i drugih objekata 

Tehnicom Construction se bavi projektovanjem i izgradnjom 

poslovnih i stambenih objekata. Specijalizovan je za poslovne, 

stambene, industrijske i sportske objekta. Osim toga, vrši poslove 

tehničke kontrole, stručnog nadzora i inženjeringa. Kompanija 

poseduje studio za projektovanje sa licenciranim inženjerima 

različitih struka i sopstvenom administracijom i odeljenjem za 

izgradnju, sa 50 zaposlenih. 

Proces proizvodnje stambenih i drugih objekata potvrda je 

poštovanja zakona i uredbi u ovoj oblasti. Zato se i sam proces 

rada u ovoj kompaniji dosledno primenjuje kroz sledeće faze: 

pribavljanje zemljišta za izgradnju, rešavanje imovinsko-pravnih 

pitanja, izrada tehničke dokumentacije u skladu sa zvanično izdatim 

urbanističkim uslovima, pribavljanje odobrenja za izgradnju i 

ostalih saglasnosti raznih institucija, izgradnja i tehnički prijem i 

dobijanje upotrebne dozvole. 

Kao posledica navedenog, u svom portfoliju Tehnicom Construction 

je ubeležio preko 46.000m² izgrađenih objekata. Među njima 

se posebno izdvajaju oni u Beogradu i van glavnog grada: 

• stambeni objekat u blizini Belog dvora, u ulici Baje Pivljanina; 

• stambeno-poslovne lamele u blokovima 44a, 49a i 53a, u 

Filmskom gradu; 

• Fitness & wellness centar, Zvezda City Oaza, na Adi Ciganliji; 

• projektovanje u bloku 49b, u Filmskom gradu; 

• Tehnomarket “Evropa” u Novom Beogradu; 

• Interspeed centar, Preševo; 

• Stambeno--poslovni objekat Golf 8, na Banovom Brdu. 

Ovoj listi uspešno završenih poslova kompanije Tehnicom Construction 

uskoro će se pridružiti i objekti u Nodilovoj i u ulici 

Dostojevskog. 

Aktivno učešće u stvaranju zadovoljnog i 

prosperitetnog društva 

Svoju odgovornost prema društvu Tehnicom je dokazivao kroz 

razne akcije, sponzorstva i donacije. Od sponzorskih i humanitarnih 

akcija kojima Tehnicom grupa pokazuje svoju moralnu 

obavezu prema društvu u kome živi za ovu slavljeničku belešku 

izdvajamo: 

• Tehnicom je jedna od prvih kompanija koje su pomogle 

akciju “100 računarskih učionica u osnovnim školama u 

Republici Srbiji” u organizaciji preduzeća za telekomunikaciju 

“Telekom” u saradnji sa republičkim Ministarstvom 

prosvete i sporta i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu. 

Planovi 

• u oblasti izgradnje informaciono-komunikacione infrastrukture 

preduzeća u planu je da se zadrži prisustvo u 

značajnoj meri; 

• u razvoju softvera želja je da se pomeri fokus od klasičnog 

razvoja aplikacija ka servisiranju (uslugama); 

• u oblasti inženjeringa plan je da se osvoje novi projekti, 

bez obzira da li su u pitanju indrustrijski, poslovni, sportski 

objekti, hoteli... 

predstavljamo 

Tehnicom, 20 godina uspešnog poslovanja 

Cilj donatorske akcije je da se osnovnim školama obezbede 

uslovi, računarske učionice, softver i trening kako bi se nove 

generacije pripremile za rad na računarima uz korišćenje 

Interneta; 

• Želeći da da svoje doprinos Beogradskom maratonu, najvećoj 

sportskoj manifestaciji i događaju od posebnog značaja za 

Grad Beograd, Tehnicom se pojavio kao jedan od sponzora. 

Prijavni centar 18. Beogradskog maratona se zvao “Tehnicom 

prijavni centar”; 

• RTV B92 je pokrenuo akiju prikupljanja sredstava za izgradnju 

kuće – skloništa za ženu i decu, žrtve porodičnog nasilja koja 

će trajno biti ustupljena na korišćenje “Savetovalištu protiv 

nasilja u porodici”. Tehnicom je pomogao ovu inicijativu; 

• Podržane su namere sportskog društva “Crvena zvezda” da se 

svakog meseca nagrade najbolji sportisti u našoj zemlji. Tehnicom 

je novčanu pomoć uručio Dejanu Baraću, trećem bokseru 

u Evropi i najuspešnijem srpskom bokseru za 2006. godinu; 

• Ispred Univerziteta u Beogradu Akademska mreža Srbije je 

raspisala konkurs za izradu zaštitnog znaka i logotipa AMRESa. 

Kao jedini sponzor konkursa pojavio se Tehnicom Computers, 

koji je u AMRES-u prepoznao jedan od najbitnijh resursa 

razvoja budućeg informatičkog društva; 

• Tehnicom Computers je sponzorisao konferenciju “Najbolje 

ICT prakse u gradovima i opštinama Srbije”. Projekat “Najbolje 

ICT prakse gradova i opština u Srbiji” realizovali su Elektronski 

fakultet u Nišu i Stalna konferencija gradova i opština uz 

podršku programa “Podsticaj ekonomskom razvoju opština” 

Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, u periodu 

mart-avgust 2009. godine. 

Tehnicom zapošljava oko 200 ljudi, različitih 

profila, od kojih mahom inženjere 

Prilikom zapošljavanja novog kadra Tehnicom ima princip selekcije 

isključivo mladih, visokoobrazovanih ljudi. Takav princip se 

pokazao kao uspešan koncept, jer se mladi ljudi oblikuju prema 

načinu poslovanja kompanije Tehnicom. Zaposlenima se omogućava 

dalje školovanje i sticanje sertifikacija. Tehnicom je firma 

znanja, spremna da osvojeno plasira i na inostrana tržišta. 

I časopis Industrija se pridružuje čestitkama Tehnicom grupi za 

dve decenije uspešnog poslovanja, u nadi da ćemo kao i do sada 

imati prilike da svedočimo o njihovim novim uspesima! 

Svi detalji na adresi: 

Tehnicom Computers 

Bulevar Vojvode Mišića 37 

Beograd, Srbija 

Tel: +381 (0) 11 30 60 800 

Fax: +381 (0) 11 36 91 915 

E-mail: office@tehnicom.com 

Web: www.tehnicomcomputers.com 


predstavljamo 

LOCTITE® 3478 

SUPERIOR METAL 

Tekst : Dragan Stojanović, Henkel Technical sales 

V 

® 

iše od 50 godina HENKEL LOCTITE 

je oštrica razvoja tehnologija lepljenja 

i procesa njihove proizvodnje. Za to vreme, 

naši hemičari, tehnolozi i inženjeri, sa svakim 

postojećim izazovom, stekli su ogromno znanje i 

iskustvo u primeni. 

Metalom punjeni epoksidi su dvokomponentni epoksidni 

lepkovi punjeni česticama čelika ili aluminijuma. 

To je, ujedno, njihova osnovna podela koja 

njihove performanse usmerava na čelike ili aluminijum. 

Treba napomenuti da postižu odličnu adheziju i funkciju i na 

nemetalnim površinama, kao što su staklo, kamen itd. 

Često se u praksi srećemo sa raznim oštećenjima nastalim mehaničkim 

putem usled nepropisnog rukovanja ili nepoštovanja procesa 

proizvodnje. Sanacija takvih oštećenja, do momenta pojavljivanja 

LOCTITE® tečnih metala na tržištu, za održavaoce mašina 

i opreme bila je mukotrpna misija. 

Tokom višegodišnjeg istraživanja, iskustva na rešavanju raznovrsnih 

problema u održavanju i proizvodnji, došlo se do široke lepeze 

tečnih metala. LOCTITE® je razvio porodicu tečnih metala koja 

pouzdano, brzo i efikasno može pomoći u rešavanju različitih izazova. 

Ta porodica se danas sastoji od tečnih metala raznih namena i 

performansi, od onih za ulivanje, sa svojstvima samopodmazivanja 

za klizne površine, temperaturno otpornih, brzovezujućih itd. 

Tečni metal koji se po mnogo čemu 

izdvaja iz ove porodice je LOCTITE ® 

3478 SUPERIOR METAL! 

LOCTITE® 3478 SUPERIOR METAL je dvokomponentni epoksid 

ispunjen fero-silicijumom, koga karakterišu visoka pritisna čvrstoća, 

izuzetna otpornost na habanje, koroziju i agresivne hemikalije 

i abraziju. Nakon procesa očvršćavanja u trajanju od 12 časova, 

u optimalnim uslovima, može se mašinski obrađivati struganjem, 

brušenjem itd. 

Sastoji se od komponente A – smole, i komponente B – očvršćivača, 

koje posle mešanja u propisanom odnosu postaju gusta 

tamno siva pasta. 

Otvoreno vreme za rad, po mešanju komponenti, iznosi 20 minuta, 

u optimalnim uslovima. Funkcionalnu čvrstoću postiže posle 

6, a potpunu posle 24 sata, u optimalnim uslovima. Termin “optimalni 

uslovi” podrazumeva 25°C i umerenu vlažnost vazduha. 

Tvrdoća koju ovaj tečni metal postiže, po Shore-u ISO 868 Durometar 

D je 90. Pritisna čvrstoća je 125 N/mm2. Ovakve performanse 

omogućavaju da se ovaj tečni metal koristi na najzahtevnijim 

pozicijama. 

Karakterišu ga brza popravka pohabanih delova, manje vreme 

ispada (nekorišćenja) mašine, ostvaruje se dobar spoj sa pohabanom 

podlogom i veoma je dugotrajan. 

Ovaj tečni metal najčešće nalazi primenu kod: 

• rekonstrukcije žljebova za klinove; 

• rekonstrukcije sklopova sa žljebovima; 

• rekonstrukcije istrošenih cilindričnih spojeva na osovinama; 

• rekonstrukcije steznih spojnica; 

• rekonstrukcije zateznih elemenata; 

• rekonstrukcije zupčanika; 

• rekonstrukcije kućišta pumpi i rotora; 

• rekonstrukcije kućišta ležajeva; 

• rekonstrukcije aksijalnih oštećenja na cilindričnim vratilima; 

• rekonstrukcije istrošenih konusnih spojeva. 

Aplikacija ovog tečnog metala koja je postala sinonim za taj proizvod 

jeste reparacija osovina. Ranije je takva aplikacija mogla biti 

urađena samo toplim postupkom, navarivanjem ili metalizacijom. 

LOCTITE 3478 SUPERIOR METAL je proizvod koji omogućava da 

se aplikacija reparacije osovine uradi hladnim postupkom čime 

se ne narušava struktura metala usled delovanja visoke temperature 

prilikom navarivanja (tradicionalna metoda reparacije 

osovina), i korisnik dobija na kvalitetu, brzini i drastično smanjuje 

ukupne troškove reparacije. 

LOCTITE® 3478 SUPERIOR METAL je dugi niz godina prisutan na 

našem tržištu i zasluženo je stekao svoje mesto osnovnog sredstva 

u svakoj sluzbi održavanja. Ovom prilikom pomenućemo 

samo neke od mnoštva aplikacija ovog tečnog metala: 

• reparacija osovine dampera Euklid R 170 u Rudniku Bakra Bor; 

• reparacija plašta mlina za domeljavanje rude u flotaciji Veliki 

Krivelj, Rudnik Bakra Bor; 

• učvršćivanje prstena drobilice u flotaciji Bor, Rudnik Bakra Bor; 

• reparacija kućišta i radnog kola vakuum pumpe u Rudniku 

Bakra Majdanpek; 

• reparacija oštećenih valjaka na štamparskoj mašini u Metalcu, 

Gornji Milanovac; 

• reparacija valjka za nanošenje lepka na etiketirci u Knjaz Milošu, 

Aranđelovac; 

• reparacija kugličnog zatvarača u Hidro Elektrani Đerdap. 

SLUČAJ IZ PRAKSE: reparacija osovine 

dampera EUKLID R-170 u Rudniku Bakra Bor. 

LOCTITE® 3478 SUPERIOR METAL je proizvod izuzetnih karakteristika 

koji održavaocima teških radnih mašina i vozila pomaže da 

prevaziđu tekuće probleme i uštede dragoceno vreme i novac. To 

je najbolje prikazano u slučaju reparacije pohabane osovine na 

damperu Euclid R-170 u Rudniku Bakra Bor. Oštećene nasedne 

54 


predstavljamo 

površine rukavca ležaja, umesto navarivanjem, reparirane su sa 

LOCTITE® 3478 SUPERIOR METAL-om. 

Priložene fotografije prikazuju osovinu postavljenu na strug za 

doradu i proveru geometrijskih mera. Uočavaju se velika površinska 

oštećenja krajeva osovine. 

Posle sprovedene procedure mehaničke i hemijske pripreme 

površine rukavca, izvršeno je nanošenje LOCTITE® 3478 SUPERI- 

OR METAL-a u potrebnoj debljini. Postupak nanošenja je izveden 

na strugu, bez skidanja osovine. Posle očvršćavanja, izvršena je 

obrada rukavca na zahtevanu meru, čime je intervencija završena. 

Kao kod primene drugih proizvoda iz oblasti tehničke hemije, i 

ovde je vrlo važno napomenuti da je priprema površine od 

suštinskog značaja! To znači da površine koje se repariraju treba 

da budu čiste, suve i odmašćene! Kao sredstvo za odmašćivanje 

preporučujemo LOCTITE® 7063, univerzalni čistač, nakon čije 

upotrebe ćete biti sigurni da je površina odmašćena i spremna 

za dalje tretiranje. Razređivače za boje, ili druge derivate nafte, 

ne treba upotrebljavati za čišćenje jer derivati nafte zamašćuju 

površine. 

Pored pouzdanih proizvoda na koje se možete osloniti, HENKEL 

LOCTITE® vam pruža i mogućnost korišćenja tehničke podrške 

naših stručnjaka. Henkel Srbija d.o.o. 

3. Nanošenje LT 3478 

1. Radni zadatak 

4. Pozicija pre obrade 

2. Pozicija na kojoj je rađena nadogradnja 

5. Obrada osovine 

Za sve informacije i savete obratite se na: 

Hen kel Sr bi ja d.o.o. 

AG Ge ne ral In du stry 

Bu le var Oslo bo đe nja 383, 

Be o grad 

Tel: +381 11 2072 242 

Fax: +381 11 2072 273 

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com 

Web: www.loc ti te.rs; 

www.360bonding.com 


predstavljamo 

TIMKEN 

Vrhunski pristup u optimizaciji 

rada ležajeva 

- izaberite pravi ležaj za vašu aplikaciju i izbegnite neželjeno zagrevanje 

Tekst: Džon Rouds, Džim Medsen, Timken 

Ležajevi su vitalna komponenta u rotirajućoj 

opremi za industrijske potrebe, i oni često 

predstavljaju značajnu kapitalnu investiciju. 

Situacija koja negativno utiče na učinak 

ležajeva jeste pregrevanje. Međutim, ispravan 

izbor ležajeva i njihovo odgovarajuće 

podmazivanje može da umanji ovaj efekat što 

pomaže nesmetanom radu industrijske opreme i 

smanjuje mogućnost zastoja u radu. 

Većina proizvođača ležajeva imaju za cilj da stvore niže 

radne temperature geometrijskim dizajnom ležajeva. 

Međutim, ovi napori mogu proći nezapaženo ukoliko 

oni koji postavljaju opremu ne izaberu ležaj koji odgovara 

primeni i njenoj radnoj okolini, ili, pak, način podmazivanja 

nije odgovarajući. 

S obzirom na to da treba uzeti u obzir toliko puno faktora, inženjeri 

moraju da razumeju zašto su samo određeni ležajevi odgovarajući 

za primenu kod teških tereta, koje performanse se mogu 

očekivati, kao i sam uticaj temperature na rad. Kada se izabere 

odgovarajući ležaj, rezultat je unapređenje efikasnosti rada, minimiziranje 

gubitaka energije i umanjenje ukupnih troškova rada. 

Prikladni ležajevi 

Izbor pravog ležaja od suštinskog je značaja za pouzdan rad. 

Proizvodnja struje, vetro turbine, upravljački sistemi, primena u 

valjaonicama, sve su to oblasti podložne zagrevanju. Ovi izazovi 

zahtevaju ležaj koji ima takve karakteristike zahvaljujući kojima 

može da odgovori na dinamička odstupanja i iskliznuća, zadržavajući 

istovremeno nisku radnu temperaturu. 

Sferni valjkasti ležajevi često se pokazuju kao najbolji izbor za ovu 

vrstu primene, jer su napravljeni tako da imaju maksimalni kapacitet 

opterećenja i podržavaju kombinaciju radijalnog i osovinskog 

opterećenja, čak i pod uslovima značajnih dinamičkih odstupanja. 

Međutim, postoje mnogi faktori koji utiču na performanse 

ležajeva u bilo kom od datih polja primene, zbog čega je važno da 

Matrica izbora ležajeva često služi kao vodič, ali temeljna i tačna analiza 

obezbeđuje isti takav učinak ležajeva. 

se izabere ležaj koji najviše odgovara i da se taj postupak selekcije 

u potpunosti obavi. 

Izbor ležajeva jeste proces procenjivanja prikladnosti ležajeva za 

specifične industrijske primene. Iako postoji mnogo ležajeva koji 

mogu da odgovore na traženi učinak rada zupčanika, s druge strane 

stoji mnogo faktora mehaničke prirode koji utiču na najbolji 

izbor ležajeva. 

Prvi korak u ovoj selekciji jeste definisanje odgovarajuće vrste 

ležaja. Svaki tip ležaja ima svoje prednosti i mane koje proističu iz 

njihovog dizajna, i mogu uticati na elemente poput opterećenja i 

brzine koju ležaj može da podnese u svom radu, kao i na predviđenu 

izdržljivost i radni vek. 

Kako veličina utiče na prostor, to onda predstavlja sledeći korak 

u procesu izbora odgovarajućeg ležaja. Kada se izabere konačno 

ležaj koji odgovara parametrima za njegovu instalaciju, treći korak 

jeste određivanje koja je to najbolja alternativa u pogledu predviđenog 

radnog veka, a na osnovu analize radnog veka datog ležaja. 

Proizvođači ležajeva mogu da urade analizu radnog veka sistema ležajeva korišćenjem modela aplikacije i predviđanjem radnog učinka. 

56 


predstavljamo 

TIMKEN 

Kavezi od presovanog čelika imaju dizajn za univerzalnu upotrebu i odlike velike izdržljivosti, dok mašinski mesingani 

kavezi obezbeđuju geometriju za bolje prednosti u interakciji sa valjcima. 

Klučni faktori koji utiču na učinak i radni vek uključuju i sposobnost 

kombinovanja radijalnih i osovinskih opterećenja, sposobnost 

visokih opterećenja, kao i sposobnost preuzimanja nesaosnosti. 

Izbor ležaja je završen onda kada su definisane opcije u izgledu 

ležaja. One obuhvataju i vrstu kućišta, tip ležaja (konusno valjikasti, 

buričasti, cilindrični ili kuglični), radijalni unutrašnji zazor, kao 

i nivo preciznosti i podmazivanje. Ove opcije izabrane su na osnovu 

brzine aplikacije, temperature, uslova montiranja i opterećenja, 

i pomažu da se dostigne optimalni učinak i radni vek ležaja. 

Sferni (buričasti) valjkasti ležaj primenjen u 

prenosnicima 

Aplikacije prenosa često postavljaju velike zahteve za sistem 

ležajeva. Sferni valjkasti ležajevi jesu najbolji po svojim karakteristikama 

jer mogu da podnesu značajno radijalno ili aksijalno 

opterećenje. Oni takođe imaju mogućnost upoređivanja brzine 

u odnosu na ostale vrste ležajeva kao što su zakošeni valjkasti 

ležajevi. 

RIC izbor ležajeva 

Sferni valjkasti ležajevi izabrani za sisteme koji upravljaju prenosnim 

pogonima zahtevaju specifične karakteristike koje moraju da 

se uzmu u obzir prilikom montaže. Nakon izbora odgovarajućeg 

kaveza, mora da se odredi optimalni unutrašnji radijalni zazor – 

RIC. 

Njegovo definisanje je posebno značajno u sistemima sfernih 

valjkastih ležajeva jer unifikovani dizajn može lako dovesti do 

situacije kada je spoljni prsten neusaglašen sa unutrašnjim, sa 

kavezom, i sa montažom valjka. Samo unutrašnji ili spoljni prsten 

može da se uklopi sa osovinom ili sa kućištem kako bi se sprečilo 

relativno pomeranje, čestice od habanja, ili višak toplote u toku 

rada. 

Okruženje ležišta i temperaturni uticaji 

Jednako je važno održavati učinak ležajeva odgovarajućim podmazivanjem 

i praćenjem. Kod bilo kog sistema za prenos energije, 

trenje koje nastaje prenosi se na toplotni tok, proizvodeći promene 

u temperaturi. Prenosni kontakti i ležajevi stvaraju toplotu 

što utiče ne samo na mehaničke elemente sistema, već sadejstvuje 

sa podmazivanjem i okruženjem kako bi se stvorio stabilan 

i toplotno uravnotežen sistem. Rezultanta stabilizovanih radnih 

temperatura za prenosne i pozicije ležajeva određuje efikasnost 

podmazivanja i uticaj na funkcije ležajeva i prenosa. 

Uspešno funkcionisanje ležajeva i prenosa zavisi od stvaranja 

dovoljne debljine podmazujućeg filma kako ne bi dolazilo 

do kontakta sa površinom kotrljanjem ili isklizavanjem. 

U bilo kom sistemu prenosa energije 

gde je uključen pokret, trenje koje 

se stvara prenosi se na tok toplote, 

stvarajući promenu u temperaturi ili 

toplotnom opsegu. 

Kako raste radna temperatura, 

smanjuje se viskozitet, što 

negativno utiče na debljinu 

filma za podmazivanje, stanjujući 

ga. 

Uopšte, veći viskozitet je 

dobar, ali previše viskoziteta 

stvara toplotu i ima za posledicu 

rast radne temperature, 

poništavajući sve pozitivne 

posledice. Ukoliko se prepozna 

problem zagrejanosti 

ležaja, važno je ponovo pregledati 

specifikacije proizvođača 

originalne opreme za 

podmazivanje kako bi se potvrdila doslednost i tačnost primene 

u postojećim radnim uslovima. 

Spoljna temperatura oko sistema za prenos energije jednako je 

važna jer utiče na stabilnost osnovne temperature sistema. 

Sve vrste ležajeva imaju jedinstvene geometrijske i proizvodne 

karakteristike koje utiču na veličinu trenja tokom rada. Ovo, u 

kombinaciji sa prethodnim raspravama o uticajima aplikacije na 

stvaranje toplote, ističe činjenicu kompleksnosti sistema za prenos 

energije, koji je u interaktivnom odnosu sa okolinom. Što je 

složenost sistema veća, time je značajnije proceniti radne karakteristike 

aplikacije, izabrati odgovarajući tip ležaja i karakteristike, 

i optimizovati tip podmazivanja, selekciju, kao i sam sistem. 

Kada je izabrani sistem ležajeva, instaliran i održavan kako bi 

funkcionisao na nižim radnim temperaturama, rezultati toga bi 

trebalo da budu niži radni troškovi, veća pouzdanost, produženje 

rada, manji gubici energije. Vreme i sredstva koja su potrošena 

u procenjivanju potreba apliakcije, izbor pravih tipova ležajeva i 

modifikacije, uz određivanje uticaja radne okoline, može da vodi 

unapređenom učinku sistema i uštedi ukupnih troškova. 

Fotografije i ilustracije: kompanija Timken 

Detaljnije se obavestite kod: 

Giurgiev Dragoslav Marian 

Senior Sales Engineer 

Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora 

Mob: + 40 (0) 730044768 

Fax: + 40 (0) 244403400 

E-mail: dragoslav.giurgiev@timken.com 

Web: www.timken.com 


eflektor plus plus 

posledice krize 

Pozajmljivanje novca finansijski najrizičnijoj 

zemlji na svetu je smeo potez... 

Dok se Grčka bori da prevaziđe svoju 

najgoru ekonomsku krizu od Drugog 

svetskog rata, uloga glavnih špekulanata, hedž 

fondova, iskomplikovala je napore vlade da 

obezbedi drugi paket spasa od međunarodnih 

kreditora. Međutim, nesolventnost bi mogla da 

dovede do velikog bogaćenja nekih ljudi. 

„Ne deluje pravedno na prvi pogled, ali to uvek ide tako. Ne sećam 

se da je bilo koji grčki političar ili bilo ko iz javnosti ranije rekao 

bilo šta o tome. To nam se ne sviđa tek sada kada gubimo novac“, 

kaže za Aleksi Gianulias, viši istraživački saradnik Istraživačkog 

instituta za evropske i američke studije u Atini. 

Međutim, misteriozni svet visokih finansija znači da i ulozi nekada 

mogu da se izjalove. Rizici koje investitori preuzimaju da bi 

predupredili sporazum zbog kojeg bi sada pretrpeli velike gubitke 

-- nadajući se da će to dovesti do veće zarade u martu -- znače da 

bi mogli da obeshrabre trojku da obezbedi Grčkoj još novca. 

Dok su mediji izveštavali da hedž fondovi koji su kupili 

grčke obveznice pokušavaju da skrenu razgovore sa 

koloseka, grčki zvaničnici su vodili brojne razgovore sa 

predstavnicima banaka i investitorima oko toga koliki 

bi „haircut“ (razliku između tržišne vrednosti hartije od vrednosti 

i vrednosti njenog pokrića) dobili - ili bili prisiljeni da prihvate. 

„Ljudi koji su pozajmili Grčkoj novac žele nazad najviše što mogu 

da dobiju, ali drugi su skratili te kredite i čekaju da potpuno bankrotira“, 

kaže bivši zvaničnik MMF-a Eliot Mors i dodaje da hedž 

fondovi nemaju podsticaj da sarađuju na postizanju sporazuma 

koji bi ih koštao. „Razlog što i dalje postoji tržište za grčki dug je 

to što neki ljudi misle da će potpuno bankrotirati“, ističe Mors. 

Mada je Grčka tehnički u bankrotstvu, neki investitori nastavljaju 

da kupuju i zadržavaju kratkoročni dug, rizikujući da Grčka ipak 

dobije drugi paket spasa i uspe da plati svoju sledeću ratu od 14,5 

milijardi evra u martu. 

U nedavno objavljenom izveštaju, Džej Pi Morgan Čejs procenio 

je da je u vlasništvu nezavisnih investitora čak 80 milijardi evra u 

grčkim obveznicama, uključujući hedž fondove, suverene fondove 

bogatstva i druge menadžere imovine. 

„Oni su kupovali jer banke ne žele da drže dug“, kaže Dimitri 

Vajanos, direktor Centra Pol Vuli za studije disfunkcionalnosti 

tržišta kapitala u Londonskoj školi ekonomije. „Oni pokušavaju 

da zarade, ne na očaju Grčke, nego na nadi da će Grčka dobiti 

paket spasa.“ 

Vajanos smatra da su se razgovori zaoštrili zato što „vlada nije 

dobro organizovana da pregovara sa velikim igračima. To je igra 

Kukavice“. 

Bez obzira na to, dogovor je od kritičnog značaja za Grčku, kako bi 

smanjila svoj dug sa 160 na 120% BDP do 2020. godine, jer bi to 

moglo da uštedi zemlji 100 milijardi evra otplate. 

Mada je bilo kritika da hedž fondovi pokušavaju da profitiraju od, 

kako se čini, neminovne propasti grčke ekonomije, mnogi se ne 

slažu. 

„Osnovni problem nije da hedž fondovi pokušavaju da maksimalizuju 

svoj povrat, nego nacionalne vlade u EU ne sarađuju 

kako bi se donela odluka o najboljoj politici za prevazilaženje 

krize“, kaže Pantelis Kamas, predavač ekonomije na Univerzitetu 

Joanina u severnoj Grčkoj. On je istakao da bi Grčka, ako doživi 

neuspeh, mogla da ugrozi evrozonu 17 zemalja. „Neracionalno 

je kriviti tržišta za loše ponašanje. Realnije je zatražiti od vlada 

naših zemalja da prestanu sa igrom političke moći koja se igra u 

EU i da sarađuju kako bi osigurali naše ekonomije.“ Ali, to je ulog 

koji ostaje na stolu... 

58 


eč stručnjaka 

reč stručnjaka 

Prikupljanje informacija o 

konkurenciji – novi izazov! 

Organizovano i sistematsko prikupljanje informacija o konkurenciji unutar samih kompanija tek 

treba da zauzme značajno i strateško mesto među projektima i strukturi njihovih organizacija. 

Ipak, ova aktivnost se sve više upražnjava i njeni rezultati koriste pri donošenju kako operativnih, 

tako i strateških odluka. Sve veći broj privrednih organizacija razmatra prednosti uvođenja ovakvog 

programa. Međutim, trebaće još vremena da se ova promena prihvati kao neophodnost iz prostog 

razloga što organizacije još uvek ne razumeju u potpunosti o čemu se ovde upravo radi i kako da 

pristupe tom novom i izazovnom projektu. 

Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl. ing. maš, MBA, 

www.poslovnastrategija.rs 

U 

osnovi svake privredne organizacije je njena sposobnost 

da plasira proizvode ili usluge u konkurentskom 

okruženju. To važi i za izuzetno uređene industrije. 

Poslovni ljudi ulažu izuzetan napor da budu konkurentni 

u ovoj trci, ne samo za račun svojih kompanija u celini, nego 

i za račun svojih timova koji se bore za resurse i plasman unutar 

samih kompanija, a takođe i na drugim frontovima. Opasnost da 

ispuste iz vida periferne sile koje ustvari suštinski menjaju parametre 

do tada dobro poznatog okruženja, preti naročito kompanijama 

koje su dominirale svojim tržištima tokom dužeg perioda. 

Organizovano prikupljanje informacija o konkurenciji je svesna i 

sistematska aktivnost jedne kompanije u cilju prikupljanja, analize 

i korišćenja informacija koje donose više saznanja i bolje 

razumevanje konkurentskih tržišnih kretanja, jer to bitno utiče 

na vašu sposobnost da uspešno poslujete. 

Veoma je važno da uočite razliku između 

praćenja aktivnosti konkurencije i 

špijuniranja konkurencije! 

Interna Služba za prikupljanje informacija o konkurenciji (neki je 

zovu Služba za praćenje konkurencije) neće krasti tajne od konkurencije; 

ova grupa će prikupljati legalno raspoložive informacije, 

sistematizovati ih, analizirati i na kraju proslediti obrađene informacije 

onim odeljenjima u firmi kojima kao takve mogu poslužiti. 

Osnovna korist od ovakve službe je da snabdeva mnogobrojna 

odeljenja sa različitim informativnim potrebama – dnevnim, taktičkim 

i strateškim. 

Poslovno rukovodstvo firme koja trenutno razmišlja o organizovanju 

interne Službe za prikupljanje informacija o konkurenciji 

mora prvo da odgovori na tri pitanja i po mogućnosti usaglasi 

mišljenja o njima pre nego uloži i jedan dinar ili utroši dragoceni 

minut svog vremena na taj projekat: 

• Fokus – ŠTA želimo da postignemo i kako da pristupimo tom 

zadatku? 

• Novac – KOLIKO će nas to koštati? 

• Proces – KAKO ćemo to organizovati? 

Ovde pitanje “ŠTA” pokriva odnos prema projektu, ciljeve projekta 

i tok akcije. 

Pozitivan odnos prema projektu je najbolja 

formula za njegov uspeh! 

Najbolji put za to je da se unapred utvrde ključna merila uspešnosti 

projekta koja između ostalog moraju uključiti i finansijsku 

isplativost (ROI – “Return on Investment”) uzimajući u obzir 

kako troškove tako i predviđeni porast dobiti preduzeća koji se 

može pripisati rezultatima ovog projekta jer je to najšire prihvaćeno 

merilo finansijskog uspeha. 

Ako vaše poslovno rukovodstvo ne uspe da unapred identifikuje 

isplativost projekta (ROI) prilikom svog preliminarnog modeliranja, 

onda će ono zauvek ostati skeptično tokom izvršenja projekta 

koji bi mogao da usledi. Ovo će se naročito izraziti prilikom 

budućeg dodeljivanja kadrova i novca ovom projektu i uvek će 

se gledati na ovu službu kao na sumnjivi troškovni centar tj. vaša 

Služba za prikupljanje informacija o konkurenciji biće prva na 

udaru prilikom sledećeg “rezanja” troškova. 

60 


eč reč stručnjaka 

Najčešći ciljevi koje Služba za prikupljanje informacija o konkurenciji 

treba da ostvari za vašu firmu jesu sledeći: 

• Identifikovati tržišne pretnje i rizike kako od konkurencije tako 

i od ostalih učesnika u poslovanju; 

• Zaštititi vaš profit; 

• Zadržati ključne mušterije; 

• Identifikovati poslovne prilike, nove poslovne modele i pridobiti 

nove mušterije i tržišta; 

• Identifikovati relativne slabosti konkurencije i iskoristiti ih; 

• Poboljšati ključne poslovne procese unutar firme; 

• Osmatrati kretanja konkurencije i na vreme upozoriti odgovorna 

lica u firmi radi pravovremene reakcije; 

• Identifikovati strategije koje sledi konkurencija i poboljšati 

sopstvene kontra-mere radi uspešnog pariranja. 

Možete započeti akciju koristeći jedan od sledeća dva modela za 

praćenje konkurencije ili njihovu kombinaciju: 

• Radar - široki spektar osmatranja (ponekad i svih 360 stepeni); 

• Cilj - suženi fokus (npr. samo ključni konkurenti, ključna tržišta, 

itd). 

Čim ste postigli dogovor o očekivanoj isplativosti vaše nove službe 

možete da odlučite o ljudskim i novčanim resursima tj. budžetu 

koji ćete joj dodeliti. Najbolje je da počnete postepeno dodeljivanje 

sredstava projektu prema unapred dogovorenoj dinamici 

i ciljevima. Na početku bi bilo veoma korisno da raščlanite akcioni 

plan vaše nove službe na više mini projekata i da merite isplativost 

za svaki od njih ponaosob. Rani uspesi u bilo kom od ovih 

mini projekata doprineće neophodnom “mentalnom prihvatanju” 

projekta u celini od strane kako rukovodstva, tako i šire organizacije. 

Kao i za bilo koji drugi projekat, rukovodstvo kompanije mora izabrati 

i postaviti “šampiona” – višeg rukovodioca koji će upravljati 

Službom za prikupljanje informacija o konkurenciji i koji će biti 

odgovoran za njene aktivnosti i rezultate. Ova osoba mora prihvatiti 

i raditi prema etičkim principima koji su ustaljeni u vašoj 

firmi i društvu a takođe se mora povinovati važećim pravnim normama. 

Na kraju, vaša nova Služba mora identifikovati i odlučiti o poslovnim 

procesima koje želi da koristi u svom radu. Oni treba da uključe 

sledeće: 

• Izgraditi akcioni plan za prikupljanje informacija - ovo se svodi 

na praćenje i proučavanje Internet stranica konkurencije, 

raznih članaka koji izlaze u štampanim medijima, kao i njihovih 

izjava na radiju i televiziji. Prikupljanje informacija takođe 

znači posetu sajmovima i konferencijama te neobavezno 

“čavrljanje” sa kolegama iz drugih firmi. Vaša Služba za prikupljanje 

informacija o konkurenciji može sama istraživati novinske 

članke, javna glasila, stručne časopise i biltene, a može za 

tu aktivnost platiti spoljne saradnike da to urade umesto njih. 

Čim odlučite o metodama kojima ćete se služiti morate takođe 

usvojiti i “najbolju praksu” za izvođenje ovih aktivnosti, kao i 

minimalno potrebno znanje za selekciju članova tima koji će 

ovo izvršavati, na primer: 

a. veština vođenja razgovora i norme ponašanja prilikom 

direktnog kontakta sa kolegom iz druge firme, 

b. veština telefonskog razgovora, 

c. veština komuniciranja i prikupljanja informacija na sajmovima 

itd. 

• Analiza prikupljenih informacija; 

• Skladištenje tj. čuvanje informacija; 

• Prosleđivanje informacija korisnicima. 

Dobra baza podataka o konkurenciji će verovatno uključiti sledeće 

rubrike: Ime organizacije, Lokacija, Delatnost, Misija, Osnovna 

grupa mušterija, Generalni direktor, Broj zaposlenih, Godišnja 

prodaja/obrt, Jedinstvena tržišna ponuda/poslovni model, Područje 

poslovanja, Vlasništvo, Organizaciona struktura… i Zaključak 

vaše analize. 

Dok sve ovo budete radili, možete očekivati prepreke sledeće 

prirode: 

1. kultura vaše organizacije tj. prihvaćene norme ponašanja blokiraju 

slobodnu razmenu mišljenja i informacija između pojedinica 

i radnih grupa; 

2. nedovoljno novca za finansiranje projekta; 

3. članovi tima vaše nove Službe nemaju dovoljno jaku prethodnu 

reputaciju u firmi što ih sputava u radu; 

4. izvršni direktori ne pridaju posebnu važnost ovom projektu jer 

ne vide korist od njega niti shvataju njegovu vrednost. 

S druge strane, korišćenje moderne informativne tehnologije se 

pokazalo kao veoma jak podstrek za rad ovakvih službi jer donosi 

transparentnost u radu i rapidno prenošenje informacija širom 

organizacije što u suštini promoviše kulturu slobodne razmene 

zajedničkog znanja. 

Naravno da privredne organizacije nisu jedine koje se mogu okoristiti 

organizovanjem interne Službe za prikupljanje informacija 

o konkurenciji. Od država do nevladinih organizacija i dobrotvornih 

društava, sve vrste organizacija se suočavaju sa konkurencijom 

koja se može identifikovati, proučiti, osmatrati i njeni potezi 

predvideti. Služba za prikupljanje informacija o konkurenciji 

obezbeđuje efikasan i efektan proces i organizacionu strukturu 

za razvoj ovakvih mogućnosti unutar firme, te donosi rezultate 

koji pomažu organizacijama da bolje formulišu i testiraju svoje 

strategije i taktike. 

Služba za prikupljanje informacija o konkurenciji mora da ostane 

fokusirana na isporuku upotrebljivih i tačnih rezultata svojim 

željenim klijentima unutar firme, obezbeđujući time dublje razumevanje 

situacije pre donošenja najvažnijih odluka i smanjujući 

poslovni rizik. 


eč stručnjaka 

reč stručnjaka 

Kriza i njeni uzroci - imati ili biti? 

Tekst: mr Dušan Pavlović * 

Tema koja će još dugo okupirati našu 

pažnju jeste ekonomska kriza. O krizi se 

izriču stavovi, vode polemike, ispituju uzroci 

nastajanja i nude različita rešenja za njeno 

prevazilaženje. Kod nas kriza, u jednom ili u 

drugom obliku, traje već godinama, tako da 

smo već zaboravili šta znači živeti i raditi u 

normalnim uslovima. Budući da kriza obuhvata 

sve aspekte našeg života, sasvim je prirodno 

da se na nju može gledati iz više uglova i sa 

različitih pozicija. Mi ćemo ovde razmotriti ne 

samo šta kriza znači sa aspekta ekonomije, već 

ćemo se pozabaviti i onim čime se ređe bavimo, 

a to su unutrašnji aspekti krize. Kako krizu 

doživljavamo? Kakve su uobičajene psihološke 

reakcije na krizu kod prosečnog čoveka? Kako 

je vide menadžeri, a kako zaposleni? Kako je 

doživljavaju oni najugroženiji – ljudi koji su 

ostali bez posla? Na kraju, razmotrićemo da li i 

kako možemo izaći iz krize, pri tom uvažavajući 

oba njena aspekta: unutrašnji i spoljni. 

Po definiciji, ekonomska kriza se odnosi na krizu u realnoj 

ekonomiji, što znači na pad obima aktivnosti u onim 

delatnostima u kojima se stvara realna vrednost. Po 

pravilu, ekonomskoj krizi prethodi finansijska kriza, čije 

je osnovno obeležje da potražnja za novcem premašuje njegovu 

ponudu. Manjak novca u opticaju dovodi do pada likvidnosti i 

problema sa naplatom u privredi, kao i do pada kupovne moći 

stanovništva. To dovodi do smanjenja tražnje za većinom proizvoda 

i usluga, što uslovljava pad proizvodnje, pad realnih primanja 

i otpuštanje zaposlenih. 

Ekonomska kriza se može pojaviti u formi recesije ili depresije. 

Recesija je blaži oblik ekonomske krize i odnosi se na pad BDP 

(društvenog bruto proizvoda) u periodu dužem od šest meseci, 

odnosno dužem od dva kvartala. Teži oblik ekonomske krize naziva 

se depresija. Ona je dublja i sveobuhvatnija od recesije i može 

da potraje i više godina. 

Velika većina ljudi krizu doživljava kao opasnost. Tipična psihološka 

reakcija na opasnost je aktiviranje mehanizma „borba/ 

beg“. Emocija koju doživljavamo kada se nađemo u režimu „borba“ 

je agresija, a kada pređemo u režim bega – strah. 

62 Industrija 36 / februar 2012. 

Kada nastupi ekonomska kriza, na nju svi ne 

reaguju na isti način. 

Menadžeri su skloniji da na krizu reaguju agresijom, a kod većine 

zaposlenih dolazi do povećanog osećaja straha. U takvim situacijama 

menadžeri, budući da se suočavaju sa sve lošijim poslovnim 

rezultatima, postaju skloni da traže krivce u zaposlenima, da na 

njih vrše pritisak, da ih zastrašuju i prete otkazima ili da njima pribegavaju 

i onda kada je to neophodno, i kada nije. Sve to dovodi 

do razvoja anksioznosti u organizaciji, snižavanja radnih sposobnosti, 

pada kreativnosti i produktivnosti, loše komunikacije i asocijalnog 

ponašanja. Ukratko, dovodi do ponašanja koje je upravo 

suprotno od onog koje je neophodno da bi organizacija pronašla 

način da se izbori sa krizom. Umesto da se sav kreativni potencijal 

u organizaciji usmeri na unapređivanje strategija i procesa 

koji stvaraju rezultate, energija se troši na destruktivne konflikte. 

Na taj način rezultati u narednom periodu mogu da budu samo 

gori, a ne bolji. 

U krizi je svakako najteže onima koji su ostali bez posla. Posledice 

gubitka posla nisu samo ekonomske prirode. Kada izgubi posao i 

kada duže vremena ne može da pronađe novi, čovek počinje da 

se oseća beskorisnim. Osećaj beskorisnosti ima teške posledice 

na psihičko zdravlje. Drugo, ljudi koji su u radnom odnosu, kroz 

interakcije sa drugima razvijaju i socijalno-emocionalne dimenzije 

svog bića. To znači da kada izgubi posao, čovek se oseća i 

socijalno odbačenim, što nužno dovodi do sve većeg osećaja 

otuđenosti. To uslovljava kidanje veza i u osnovnoj jedinici ljudskog 

društva – u porodici. Siromaštvo udruženo sa osećajem 

beskorisnosti, otuđenosti i besperspektivnosti predstavlja rak 

ranu za porodice, izaziva ozbiljne traume kako kod roditelja tako i 

kod dece i time prenosi dramu krize i na sledeće generacije. 

Glavni izvor finansijske krize je stavljanje 

profita ispred svih drugih vrednosti 

Već je istaknuto da ekonomskoj 

krizi po pravilu prethodi 

finansijska kriza. A šta izaziva 

finansijsku krizu? Glavni izvor 

finansijske krize je stavljanje 

profita ispred svih drugih 

vrednosti, i samim tim rastuća 

usmerenost na brzu i laku zaradu 

i špekulativnu ekonomiju. 

Za razliku od realne ekonomije 

koju pokreće kreativnost, 

glavne pokretačke snage špekulativne 

ekonomije su pohlepa 

i hedonizam, odnosno prekomerna 

želja za potrošnjom, 

materijalnim bogatstvom, slavom 

i moći. Tako, danas imamo 

situaciju da sve veći broj 

izvanrednih inženjera, umesto 

da se bave projektovanjem 

proizvoda i sistema koji povećavaju vrednost i kvalitet života, svoju 

energiju usmeravaju na razvoj finansijskih instrumenata čija je 

priroda u osnovi špekulativna. A zašto to rade? Zato što su finansijski 

inženjeri danas znatno bolje plaćeni od inženjera u realnom 

sektoru. I tu dolazimo do paradoksa: materijalno su višestruko 

bolje nagrađeni oni koji urušavaju postojeće realne sisteme nego 

oni koji ih grade i razvijaju. Zato dolazi do prezaduženosti u formi 

enormnih javnih dugova, masovnog otpuštanja miliona ljudi i 

opasnosti od kraha globalnog ekonomskog poretka.

eč reč stručnjaka 

A zašto se pohlepa tako raširila? Smatramo da osnovni razlog 

tome leži u neadekvatnom sistemu obrazovanja. Obrazovanje 

ima dve funkcije: prvo, kroz obrazovanje stičemo znanje i veštine, 

i drugo, što je još važnije, kroz ispravno obrazovanje kod ljudi 

se razvijaju samospoznaja, moralnost i vrline. Sticanjem znanja 

i veština postajemo bolji majstori svog zanata, a kroz samospoznaju 

i vrline postajemo bolji ljudi. Sistem obrazovanja koji ne 

ispunjava obe ove funkcije je defektan sistem obrazovanja. U 

takvom sistemu, umesto znanja dobija se poluznanje, a znamo 

da je poluznanje opasnije od neznanja. 

Sistem obrazovanja koji važi u uslovima krize proizvod je neadekvatne 

paradigme. Šta je to paradigma? Paradigmu možemo 

razumeti kao pogled na svet, kao mentalnu mapu koja oblikuje 

našu percepciju i koja uslovljava da stvari vidimo na način na koji 

ih vidimo. Ali mapa nije isto što i teritorija. Teritorija je uvek takva 

kakva jeste, a mapa može da bude tačna ili pogrešna. Problem je 

kada je naše viđenje sveta i znanje o njemu rascepkano i suženo, 

ograničeno isključivo na materijalnu stvarnost - samo na ono 

što se može čulno spoznati i izmeriti. Time je duhovna dimenzija 

stvarnosti izbrisana iz naših mapa. A duhovna dimenzija predstavlja 

njenu samu suštinu. Zato kažemo da je danas još uvek 

dominantna redukcionistička (materijalistička) paradigma koju 

možemo jednostavno opisati kao svet formi bez suštine. Takvu 

paradigmu je svojevremeno na maestralan način satirično opisao 

Dušan Vukotić u svom crtanom filmu „Surogat“... 

Nasuprot redukcionističkoj paradigmi stoji holistička paradigma, 

odnosno holistički pogled na svet, koja čini osnovu svih velikih 

učenja i religija širom sveta. U centru svih holističkih sistema 

nalazi se učenje o duhu kao univerzalnom kreativnom principu. 

Videli smo da realnu ekonomiju pokreće kreativnost, odnosno 

stvaralačka sposobnost. Vrednost proizvoda i usluga je proporcionalna 

stepenu obrade proizvoda i sofisticiranosti usluga. Zbog 

toga, najnižu vrednost imaju sirovine koje uzimamo direktno od 

prirode, a najvišu, remek dela umetnosti i arhitekture koja su 

rezultat briljantnog stvaralačkog umeća i sposobnosti izražavanja 

univerzalnih vrednosti. Između ta dva pola - sirovina i umetnosti 

- nalazi se čitava lepeza vrednosti, od najnižih do najviših. 

Putevi izlaska iz krize 

U zavisnosti od toga kojoj školi misli pripadamo, na taj način 

ćemo posmatrati krizu, njene uzroke i put izlaska iz nje. Pripadnici 

redukcionističke škole vide uglavnom samo ekonomske i finansijske 

aspekte krize, pa tako uzroke traže skoro isključivo u tim 

oblastima. Isto tako vide i mere koje je potrebno preduzeti na 

putu ozdravljenja. Pitanja sistema obrazovanja, sistema vrednosti 

i pogleda na svet nisu predmet njihovih analiza. Zato se mere 

za izlazak iz krize ograničavaju na korišćenje monetarnih instrumenata, 

odnosno na davanje finansijskih injekcija posrnulim 

ekonomijama. Posmatrano sa holističkog aspekta, takve mere se 

mogu uporediti sa situacijom gde bi nekom teško povređenom 

čoveku sa intenzivnim krvarenjem celokupnu pomoć ograničili na 

infuziju krvi... 

Ovo su problemi sa kojima se suočava čitav svet. Kod nas je situacija 

posebno opasna zato što nam je ekonomija u vrlo lošem 

stanju, i što imamo veoma visoku nezaposlenost. Kako industrija, 

tako i poljoprivreda i turizam, ograničeni su na stvaranje proizvoda 

i usluga vrlo niskog stepena obrade. To veoma nepovoljno 

utiče na ekonomsku situaciju u zemlji i na odnose razmene sa 

inostranstvom. Ali, ekonomski problemi kod nas su samo manifestacija 

dubljih, unutrašnjih, odnosno duhovnih problema... 

Da li i kako možemo izaći iz ovakvog 

stanja? Možemo, ali ne na 

način koji bi se zasnivao na redukcionističkim 

shvatanjima i merama. 

Izlazak iz krize može da omogući 

samo dvostruki iskorak: duhovni i 

materijalni. I upravo tim redosledom. 

Neko je lepo primetio da su 

sve stvari stvorene dva puta, prvi 

put - u ljudskom duhu, a drugi put 

– na materijalnom planu. Duhovno 

stvaralaštvo nam daje viziju i otvara 

nove horizonte, a materijalno – 

tu viziju realizuje. Za duhovno stvaralaštvo neophodna nam je 

kreativnost, a za materijalno – znanje, da zamisli pretvorimo u 

dela. Za duhovno stvaralaštvo potrebno nam je pročišćenje duha, 

prevazilaženje apatije i oslobađanje od strahova, ljutnje i agresivnosti. 

A za materijalno, nužna su tehnička znanja i veštine. 

Krizu i njene dublje uzroke najbolje možemo razumeti kroz sledeći 

primer: rađeno je istraživanje o tome kako deca vide sebe u 

budućnosti. Za razliku od ranijih vremena, kada su deca maštala 

o tome šta će biti kad porastu – piloti, istraživači, lekari, muzičari, 

današnja deca su svoju budućnost opisivala u terminima šta će 

imati kad porastu – skupe automobile, vile, jahte... 

Interesantno je da je još Erih From uočio razliku između ova dva 

oblika mentalnog ustrojstva. Između „biti“ i „imati“. From je 

utvrdio da svako od nas oscilira između „biti“ i „imati“, s tim što 

se ekstremno „biti“ može naći kod svetaca, dok nas ekstremno 

„imati“ vodi u ludilo. Zaključak o promenama na planu mentalnog 

zdravlja još u ranom uzrastu nameće se sam od sebe... 

Da bismo izašli iz krize, neophodna je ne samo površinska, nego 

i suštinska promena: 

• Promena paradigme, 

• Promena navika u razmišljanju i ponašanju, 

• Promena odnosa - prema sebi, drugima, radu i životu. 

Naše zaostajanje je toliko da, ako želimo da izađemo iz krize, 

morali bismo celu zemlju da pretvorimo u jednu veliku učionicu. 

Kao što su to učinili Japanci posle pustošenja u Drugom svetskom 

ratu, koji su smogli snage da celu zemlju suštinski transformišu. 

Posmatrano iz ove perspektive, strategije i planovi naših preduzeća 

u vremenu krize bi trebalo da se kreću u dva pravca. Prvi 

pravac bi trebalo da bude usmeren na opstanak u kriznom periodu, 

a drugi na promenu paradigme. Da bi preduzeće preživelo, 

menadžeri bi sebi morali da u kontinuitetu postavljaju sledeća 

pitanja: Šta se dešava na ekonomskom, na političkom, na socijalnom 

i na ekološkom planu? Šta se može očekivati u budućnosti? 

Kako ćemo mi odgovoriti na te izazove? Kako ćemo sniziti troškove? 

Kako ćemo povećati tržišno učešće? 

Drugi pravac, promena paradigme, u osnovi predstavlja radikalnu 

transformaciju ljudskog faktora u preduzeću i prelazak na viši 

nivo života i rada. Prelazak u novu paradigmu podrazumeva transformaciju 

bića, kroz koju najviši smisao i najveću sreću nalazimo 

u samom radu, u aktivnostima koje obavljamo, umesto u očekivanom 

profitu ili zaradi. 

Autor je vlasnik Agencije za edukaciju i konsalting LITO, Beograd, 

Borska 92, tel/fax: 011 3585533, mob: 064 2536136, 

e-mail: sofi123@open.telekom.rs 


msp: istraživanje 

Kako unaprediti saradnju srpskih preduzeća i njihovih 

poslovnih konsultanata 

Pravilan izbor usluga konsultanata 

64 

Razlog za održavanje Okruglog stola 

„Unapređenje saradnje između srpskih 

preduzeća i njihovih poslovnih konsultanata“ 

koji je krajem prošle godine organizovao 

EBRD BAS Serbia, bio je u tome da se omogući 

bolja saradnja između domaćih konsultanata i 

njihovih klijenata - malih i srednjih preduzeća. 

U ovom nastavku ističemo neke od aspekata 

neophodnih za uspešan odnos između MSP i 

konsultanata, a to je upoznatost MSP koje sve 

usluge mogu i treba da traže od konsultanata... 

Iz ugla konsultanata neke od osnovnih barijera u pogledu 

ostvarivanja uspešne saradnje između konsultanata i MSP 

predstavljaju nedovoljna informisanost preduzeća o tome 

koje se sve konsultantske usluge nude na našem tržištu, 

kao i nedovoljna upoznatost sa time šta MSP mogu da dobiju od 

konsultantskih projekata i u kojoj meri ti projekti mogu pomoći i 

doneti koristi samom preduzeću. Sa ovim poslednjim povezana 

je i činjenica da neka MSP ulaze u konsultantske projekte samo 

zbog zakonskih obaveza i regulativa, ili potrebe da zadovolje 

određene uslove propisane od strane banaka i drugih organizacija/institucija 

u cilju dobijanja kredita ili pomoći - “umesto da 

konsultantske usluge koriste na prvom mestu zbog sebe”. 

Jedan od pravaca prevazilaženja ovih barijera može biti informisanje 

i edukacija MSP u pogledu toga koje rezultate i koristi mogu 

dobiti konkretnim konsultantskim uslugama (“recimo, kako 

preduzeća testiraju ideju kada se odlučuju za neke investicione 

aktivnosti? Potrebno je uložiti značajna sredstva kada se preduzeće 

odlučuje za investiranje... Biznis plan je potreban čak i za 

neke manje investicije - da vidimo šta će reći tržište, šta ekonomsko-finansijska 

analiza, da uradimo projekcije novčanih tokova 

u budućnosti, da vidimo isplativost investicije i kako se mi u to 

uklapamo… Bitna je svest privrednika da je bolje, čak i jeftinije 

angažovati konsultanta nego pogrešiti”). 


U procesu edukacije preduzeća treba da učestvuju svi – konsultanti 

i Udruženje konsultanata (između ostalog i kroz aktivnije 

predstavljanje i promovisanje svojih usluga, prezentiranje principa 

“dobre prakse”, izradu informacionih baza, foruma na kojima 

bi se mogla postavljati pitanja i dobijati odgovori i sl.), sama mala 

i srednja preduzeća, ali i država i njene institucije koje treba da 

uzmu aktivniju ulogu (npr. preko edukacija, predavanja, informisanjem 

preko medija, i sl.). 

Kada je u pitanju nedovoljna upoznatost malih i srednjih preduzeća 

sa time šta im konsultantske usluge mogu pružiti, kakvi 

treba da budu rezultati, ali i tok konsultantskih projekata, postavljaju 

se i pitanja procene i izbora konsultanta, kao i evaluacije 

toka i efekata konsultantskih projekata (“konsultanti koje smo mi 

angažovali su nas zatrpali procedurama i registrima… oni su nam 

pokazali kako procedura treba da izgleda, pa smo mi to sami prilagođavali 

našem preduzeću i pisali naše procedure…na taj način 

smo mnogo naučili, posebno u pogledu toga šta je ISO standard… 

međutim posle dve godine smo shvatili da nama mnoge od tih 

procedura nisu potrebne pošto smo malo preduzeće, pa smo išli 

na obuke i dosta toga izbacili… naša greška je što možda nismo 

bili dovoljno otvoreni ili nismo imali dovoljno znanja da kažemo 

šta je to nama potrebno…”).

msp: msp: istraživanje 

Kako unaprediti saradnju srpskih preduzeća i njihovih 

poslovnih konsultanata 

Jedan od problema u saradnji na koji ukazuju konsultanti je i 

činjenica da neka MSP ne prepoznaju da su im konsultantske 

usluge potrebne (“veliki broj preduzeća uopšte nije svestan da 

im trebaju konsultantske usluge. Nešto ih boli, ali ne znaju šta 

ih boli, niti zašto ih boli, niti kako da taj bol da spreče…”). U tom 

smislu može se postaviti i pitanje da li su MSP uopšte dovoljno 

upoznata s time da im u izazovima i poteškoćama sa kojima se 

susreću mogu pomoći konsultantske usluge. Neka buduća istraživanja 

koja će uključiti preduzeća koja do sada uopšte nisu koristila 

konsultantske usluge, mogu pružiti preciznije odgovore na 

pitanje zašto preduzeća ne koriste spoljašnje savetodavne usluge. 

Kada se govori o barijerama za uspeh konsultantskih projekata, 

među konsultantima postoji stav i da se preduzeća nepravovremeno 

obraćaju konsultantima - kada im je “veoma, veoma hitno”, 

kada su problemi “gorući” i opstanak firme postaje ugrožen 

(“pred smrt”) ili, kao što je već pomenuto, iz razloga koji nisu 

“pravi” – npr. kada se nešto propiše zakonom, da bi se zadovoljili 

uslovi za dobijanje kredita ili pomoći. 

Pored toga, uočljiva je nepovoljna klima u ukupnom poslovnom 

okruženju u Srbiji (“…uslovi ‘takmičenja’ u Srbiji i u zemljama EU 

nisu isti – preduzeća koja posluju u Srbiji se pitaju ‘šta će meni to’, 

‘znate li kako se u Srbiji dobija/završava posao’, ili ‘znate li koliko 

je teško naplatiti od nekog javnog preduzeća...’). 

Imajući u vidu prepreke za uspostavljanje uspešne saradnje i 

ostvarenje kvalitetnih konsultantskih projekata među preduzećima, 

s druge strane, postoji percepcija da neki konsultanti “obećavaju 

stvari koje ne mogu da ispune” ili ne pokazuju dovoljnu 

stručnost i profesionalnost što dovodi i do otkazivanja projekata. 

Akreditacija konsultanata će pomoći da se situacija na tržištu 

konsultantskih usluga “raščisti”, i da se oni konsultanti koji “traže 

brzu zaradu” stave na margine. 

Pored toga neka preduzeća primećuju nedostatak konsultantskih 

usluga koje su usko specijalizovane i profilisane za određenu 

industriju ili određenu oblast u procesu poslovanja (“posao preduzeća 

je vrlo specifičan, i konsultant treba da uđe dublje u tu 

problematiku, nije isto kad jedan konsultant pruža uslugu tekstilnoj 

ili prehrambenoj industriji”). 

Kada se ovo pitanje, međutim, stavi u perspektivu šireg tržišnog 

okruženja u Srbiji diversifikacija i specijalizacija na ovako malom 

tržištu se mogu pokazati neodrživim (“mala smo zemlja i veliki je 

problem koliko je sve to moguće”). Ipak, u tom kontekstu može 

se postaviti i pitanje mogućnosti saradnje i udruživanja konsultanata 

van okvira lokalnog nivoa (npr. na regionalnom nivou). 

I MSP i konsultanti naglašavaju potrebu međusobnog razumevanja, 

uspostavljanja odnosa poverenja i važnost međusobnog 

„dopadanja“ kako bi projekat bio uspešan („Mi smo imali jednog 

kosultanta koji je bio stručan, ali se uopšte nismo razumeli… i 

posle nekoliko dana smo prekinuli saradnju… sa sledećim konsultantom 

smo sedeli i pričali nekoliko sati, i onda smo otišli na piće 

i nastavili razgovor… tako da ima nešto i toj „hemiji“…“). U tom 

smislu preduzeća veliki značaj daju pristupu i načinu rada konsultanta, 

poznavanju konkretne industrijske oblasti i znanju, tome 

koliko konsultant uspe da upozna i razume preduzeće, način rada 

u preduzeću, strukturu i kapacitete zaposlenih, personalne odnose 

u preduzeću. 

Poverenje u konsultanta pored njegove stručnosti i znanja, proizlazi 

iz stava konsultanta, njegovog zalaganja, profesionalnosti, 

poštovanja rokova, umeća konsultanta da objasni, obrazloži, 

argumentuje zahteve projekta, da pruži konkretne (a ne „opšte“ 

i „preopširne“) preporuke, da uključi i zainteresuje zaposlene 

(„mi smo imali dosta zaposlenih koji su bili dugo u firmi i koji se 

nisu susretali sa takvim sistemom rada koji propisuje standard, ili 

na kraju krajeva sa učenjem u tim godinama. Zahvaljujući konsultantima 

koji su uspeli da uspostave neverovatnu saradnju sa 

zaposlenima, koji su kod svakog zaposlenog stvorili poverenje, 

uspeli da ih animiraju i zainteresuju do te mere da su zaposleni 

sami davali svoje predloge projekat je uspešno okončan. Pored 

želje i rešenosti preduzeća, mnogo zavisi i od samog konsultanta 

i njihovog pristupa.“). 

Iskustva predstavnika BAS programa pokazuju da se već na početku 

saradnje može videti da li će projekat biti uspešan ili ne, i da 

je u određenim slučajevima „bolje prekinuti saradnju na početku, 

umesto da se projekat završi neuspehom ili da dođe do otkazivanja 

projekata u daljem toku saradnje“. Posledice neuspešnih/ 

otkazanih projekata su negativne preporuke, žalbe i loša slika o 

konsultantskoj struci generalno. 


msp 


Novo izdanje vodiča kroz 

potencijalne izvore finansiranja 

Građanske inicijative, zajedno 

sa vladinim Timom za socijalno 

uključivanje i smanjenje 

siromaštva, Kancelarijom za 

evropske integracije i Organizacijom 

TASCO, objavile su 

deveto izdanje “Vodiča kroz 

potencijalne domaće i inostrane 

izvore finansiranja, za 

projekte NVO, lokalnih samouprava, 

MSP i preduzetnika u 

Srbiji”. 

Vodič odgovara na veoma često pitanje koje se postavlja u Srbiji - 

kome treba poslati konkretan predlog projekta. On tako olakšava 

posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele 

da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. 

Pored toga, vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera 

i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i 

projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama 

civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima 

i pojedincima. 

Vodič je u elektronskoj verziji dostupan na adresi: http://www. 

inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html 

Jednom godišnje objavljuje se njegova dopunjena verzija, koja se 

i distribuira velikom broju zainteresovanih korisnika. 

Nenad Damnjanović, direktor Regionalnog centra za razvoj preduzetništva, 

izjavio je da je cilj konkursa da se podstaknu nove 

ideje kada je reč o novim tehnologijama, ljudskim resursima, softverima 

i u oblasti proizvodnje i usluga. 

Konkurs za podsticaj inovativnosti timočkih malih i srednjih preduzeća 

finansira GIZ, nemačka organizacija za tehničku pomoć, u 

okviru projekta “Lokalni ekonomski razvoj u regionu Dunava”. 

Kamata za preduzetnike u 2012. 

biće 2% 

Fond za razvoj Republike Srbije doneo je odluku da kamata za 

preduzetnike u 2012. bude niža nego u 2011. godini, tako da će 

kamata na odobrena sredstva biti 2% umesto dosadašnjih 3%, 

izjavila je u Nišu krajem prošle godine potpredsednica Vlade Srbije 

Verica Kalanović. Ona je napomenula da je posle godinu dana 

rada Fonda u Nišu i posle preseljenja iz Beograda, više od jedne 

trećine zahteva korisnika bilo podneto preko sedišta Fonda u tom 

gradu. Kalanovićeva je ocenila da je odluka o izmeštanju sedišta 

Fonda iz Beograda u Niš, bila opravdana i da je Niš pokazao da 

je kadrovski sposoban da prihvati jednu takvu instituciju, koja bi 

imala sve uslove za rad, kao da je u Beogradu, ili Novom Sadu. 

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić rekao je 

da se u poslednja tri meseca, broj podnetih zahteva preko sedišta 

Fonda u Nišu, uvećao na 60%, čime je preseljenje Fonda bilo 

opravdano kao i sama delatnost, koja je pre svega usmerena ka 

srednjim i malim preduzećima (MSP). 

Nemci podstiču inovacije u 

zaječarskom okrugu 

Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije (RARIS) i Regionalni 

centar za razvoj preduzetništva “Timok” u Zaječaru raspisali su 

nagradni konkurs za mala i srednja preduzeća radi podsticaja inovativnosti 

u Timočkoj krajini. 

Pravo da konkurišu imaju sva mala i srednja preduzeća registrovana 

na području Zaječarskog i Borskog okruga, a nagradni fond 

je 300.000 dinara. 

„Prijavljivanje je jednostavno, popunjavanjem anketnog listića 

koji se nalazi na sajtu Rarisa. Konkurs će biti otvoren do 1. marta, 

a onda će posebna komisija odabrati pet najinovativnijih malih 

i srednjih preduzeća“, rekao je novinarima u Zaječaru direktor 

RARIS-a Vladan Jeremić. 


Odgovarajući na pitanje novinara, kakva bi bila uloga Fonda, a 

kakva buduće Razvojne banke, Ćirić je rekao da su te dve institucije 

kompatibilne i da će u fokusu Fonda i dalje biti MSP, a da će 

Razvojna banka biti usmerena na veće projekte. 

Direktor Fonda za razvoj Slađana Backović rekla je da je Fond ove 

godine odobrio 643 kredita, u ukupnom iznosu od 14,7 milijardi 

dinara i da je na sednici Upravnog odbora odobreno krajem 2011, 

još oko 2,2 milijarde dinara kredita, čime će ove godine biti plasirano 

više od 17 milijardi pomoći MSP. 

Backovićeva je rekla da je plan za 2012. godinu 15 milijardi dinara, 

da je programom za preduzetnike planiran iznos od milijardu 

dinara, čime je plan uvećan za oko 400 miliona. Fond je za narednu 

godinu planirao izdvajanje od 200 miliona za žensko pareduzetništvo, 

čime je iznos dupliran, u odnosu na 2011. godinu. 

Backovićeva je rekla da je Fond uložio znatne napore u pogledu 

saniranja i vraćanja ranije odobrenih kredita i radio na većoj kontroli 

namenski odobrenih kredita. 

66 


ezbednost i zdravlje na radu 

Bezbednost i zdravlje na radu 

Edukacija poslodavca 

Bezbednost i zdravlje na radu je integralni i veoma značajan 

segment radnog procesa u svim delatnostima (proizvodnoj, 

uslužnoj, obrazovnoj, zdravstvenoj itd.) i u kompanijama 

svih veličina (malim, srednjim, velikim, kao i u samostalnom 

preduzetništvu). Ono što se u sredinama koje posvećuju 

potrebnu pažnju ovom segmentu rada primenjuje, a što kod 

nas na žalost nije slučaj, jeste edukacija iz oblasti bezbednosti i 

zdravlja na radu poslodavca i menadžera na svim nivoima, i svih 

ostalih zaposlenih. Ovde će biti reči samo o značaju edukacije 

poslodavca i menadžera, a drugom prilikom o značaju edukacije 

o bezbednosti i zdravlju na radu ostalih zaposlenih. 

68 

Tekst: Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada 

Cilj ove edukacije je podizanje nivoa svesnosti ljudi koji 

rukovode kompanijama o značaju bezbednosti i zdravlja 

na radu kao segmenta koji ima pored humanog i 

ekonomski značaj za kompaniju. 

Neposedovanje dovoljnih informacija i znanja iz oblasti bezbednosti 

i zdravlja na radu od strane rukovodne strukture, često 

može da bude kobno ne samo za pojedince, već i za kompaniju. 

Poznato je da informacije koje su nepotpune, nesigurne ili netačne 

mogu da dovedu do pogrešne odluke ili pogrešnog postupka. 

Čak i tačna informacija koja je nedovoljno razumljiva za pojedinca 

ili nedovoljna sama za sebe, može da dovede do pogrešne odluke, 

a to dalje dovodi do nebezbednog rada čije su posledice pojava 

povreda, bolesti, a u najtežim slučajevima i gubitak života. 

Značaj kontinuirane edukacije 

Zbog toga je neophodno da svi neposredni akteri u procesu rada 

(a to su poslodavac, menadžeri na svim nivoima i ostali zaposleni) 

poseduju svest o značaju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu u 

najširem smislu, kako bi zaštitili sebe i druge. 

Shvatajući značaj kontinuirane edukacije, u razvijenim državama 

sa tradicijom uspešnih sistema bezbednosti na radu poklanja se 

izuzetna pažnja permanentnom obrazovanju i obučavanju svih 

struktura zaposlenih iz ove oblasti. 

Konstatacija Stavrosa Dina da se „investiranje u ljudski kapital i 

razvoj veština i znanja zaposlenih uvek isplati“ i kod nas se primenjuje 

u mnogim segmentima rada, ali, na žalost, najmanje 

u segmentu vezanom za bezbednost i zdravlje na radu. Razlog: 

najodgovorniji u kompaniji nisu dovoljno svesni značaja ovog 

segmenta rada. 

Edukacija treba da omogući saznanje o uzročnoj vezi između faktora 

rizika, zdravstvenih posledica i učinka na radu, i načina na 

koji bi uslovna veza mogla biti prekinuta. Inostrana iskustva su 

pokazala da su jedno ili dvodnevne edukacije iz oblasti bezbednosti 

i zdravlja na radu poslodavca i menadžera vrlo isplative, pri 

čemu je od značaja i kontinuitet edukacije. 

Domaći pogled i praksa 

Prema raspoloživim saznanjima, kod nas nema organizovane 

edukacije poslodavaca i menadžera iz ove oblasti, niti od strane 

samih radnih organizacija, niti od strane drugih struktura koje bi 

po prirodi delatnosti trebalo da budu za to zainteresovane (klubovi 

i udruženja privrednika, stručna udruženja, opštine, preduzetnici 

i mala i srednja preduzeća itd.). 


Stoga je krajnje vreme da se od strane vlasnika i poslodavaca 

ozbiljnije shvati značaj bezbednosti i zdravlja na radu koja nema 

samo humani, već i značajni ekonomski karakter. 

Posmatrajući ovu problematiku sa zakonske strane kod nas je još 

uvek (u većini slučajeva) primena Zakona o bezbednosti i zdravlju 

na radu na formalnom a ne suštinskom nivou. To je direktna 

posledica neshvatanja poslodavca da je bezbednost i zdravlje na 

radu vrlo značajna i ekonomska kategorija, a to je, opet, posledica 

nedovoljnih informacija koje poslodavac ima iz ove oblasti. Onog 

momenta kada poslodavac postane svestan značaja obezbeđivanja 

bezbednih i zdravih uslova rada u najširem smislu, počeće 

suštinska primena svih zakonskih i podzakonskih propisa, i tada 

neće morati da „bude nateran“ od strane inspekcijskih službi da 

poštuje Zakon. 

Poslodavcima i menadžerima, odnosno onima koji organizuju 

proces rada, odlučuju o tome koju će tehnologiju rada, opremu 

i sredstvima za rad primeniti, koje će materijale koristiti, potrebna 

je edukacija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kako bi 

je ugradili u sve segmente rada. Koje će se mere bezbednosti i 

zdravlja na radu primeniti zavisi od vrste rizika, a to opet zavisi 

od vrste delatnosti, broja zaposlenih, obrazovne strukture zaposlenih 

itd.

ezbednost i zdravlje na radu 

Bezbednost i zdravlje na radu 

Ciljevi programa edukacije 

Prema tome, i programi edukacije su različiti, ali svi treba da sadrže 

dva osnovna cilja. Prvi je da upozna poslodavce i menadžere 

kako da identifikuju potencijalne rizike prisutne u njihovoj organizaciji, 

što je preduslov da mogu da upravljaju tim rizicima (a što je 

njihova obaveza). Drugi, da se poslodavac i menadžeri upoznaju 

sa mogućnostima povećanja produktivnosti primenom odgovarajućih 

principa medicine rada, ergonomije i bezbednosti na radu. 

Osim ova dva osnovna cilja značajna su još dva segmenta edukacije: 

• promocija zdravlja čiji je cilj da osposobe zaposlene da povećaju 

kontrolu nad svojim zdravljem i unaprede ga; 

• unapređenje radne klime, što ne samo utiče na povećanje 

bezbednosti i zdravlja na radu već direktno i na radni učinak. 

Ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu se 

isplate! 

Samo edukovani poslodavac i menadžer će znati zašto je najjeftinije 

da mere bezbednosti i zdravlja na radu predvidi i primeni već 

u najranijim fazama radnog procesa odnosno pri projektovanju. 

Znaće i zašto je, bez obzira na tehnološki napredak, čovek najznačajnija 

karika u sistemu rada. Postaće svestan da je produktivan 

samo zdrav, obrazovan i zadovoljan radnik. Shvatiće značaj redovne 

edukacije ne samo zaposlenih, već i sebe kako bi sačuvao svoje 

i zdravlje zaposlenih i povećao profit i imidž radne organizacije. 

Sve ovo je od značaja kako za velike kompanije tako i za srednje 

i male kao i za svakog preduzetnika. Naravno da bi edukacija 

bila uspešna i da bi se postigli ciljevi, potrebno je obezbediti dva 

preduslova - odgovarajuća finansijska sredstva i planirano vreme. 

Sva dosadašnja (na žalost strana) iskustva pokazala su da se ova 

ulaganja isplate! 


sajamska industrija industrija 

izbor sajmova u 2012. 

• IV BG Car Show, 8-14.03. 

• 49. Međunarodni salon privrednih vozila, 27-31.03. 

• 38. Međunarodni sajam građevinarstva, 24-28.04. 

• 56. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, 14-18.05. 

• 2. CE&HA - Sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, 13-16.09. 

• 34. Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije, 26-29.09. 

• 11. PACKTECH EXPO BALKAN, 26-29.09. 

• 5. Higijena u industriji EXPO, 26-29.09. 

• 8. CONBAK EXPO BALKAN, 26-29.09. 

• 4. FRUVEG EXPO BALKAN, 26-29.09. 

• 9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine – Ecofair, 10-12.10. 

• 8. Međunarodni sajam energetike, 10-12.10. 

• 3. Međunarodni sajam bezbednosti objekata, infrastrukture, 

lica i poslovanja – iSEC, 5-8.11. 

• 50. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, 12-18.11. 

• 49. Međunarodna izložba mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, 

12-18.11. 

• 7. Sajam etno hrane i pića, 25-28.11. 

• 11. Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća, 29.11-01.12. 

• 79. Međunarodni poljoprivredni sajam, 12-18. maj 

• 12. sajam automobila Auto Show - Novi Sad, 10-14. oktobar 

• INVESTEXPO, 23-25. oktobar 

• 7. međunarodni sajam investicija 

• Dani energetike 

NIŠKI SAJAM 

• 9. sajam građevine i opreme, 13-15. septembar 

ŠUMADIJA SAJAM, Kragujevac 

• Sajam građevinarstva, 1-3.03. 

• Stone Expo, 15-15.03. 

• 9. Sajam poljoprivrede, 13-16.09. 

• Sajam automobila, 27-30.09. 

SKOPSKI SAJAM 

• Sajam građevinarstva, 6-10.3. 

• Sajam nameštaja i drvne industrije, 27.3-1.04. 

• Sajam transporta i logistike, 6-9.06. ili 26-29.09. 

• Tehnoma, 16-20.10. 

• Agrofud, 7-10.11. 

• Finexpo, 5-6.12. 

ZAGREBAČKI 

VELESAJAM 

• Zagreb Auto Show, 22.3-1.04. 

• Graditeljstvo, 17-21.04. 

• BIAM, 17- 21.04. 

• Zavarivanje, 17-21.04. 

• Obrtništvo, 17-21.04. 

• Ambienta, 10-14.10. 

• Kolektivne izložbe stranih zemalja, 19-23.09. 

Sajamska industrija: ICM sajmovi u Srbiji 

21-23. mart 

• Međunarodni sajam plastične i gumne industrije PLAST / www.plast.si 

• Međunarodni sajam metalurgije, livenja i alata METAL / www.metal-rs.si 

4-6. april 

• Međunarodni sajam solarne opreme, komponenti i tehnologije SOLAR / 

www.solar.si 

• Međunarodni sajam za sanitarije, grejanje i klimatizaciju THERM / 

www.therm.si 

12-14. septembar 

• Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIOMASA / 

www.biomass.si 

• Međunarodni sajam drvne industrije IET / www.iet.si 

• Međunarodni sajam komponenti, opreme za nameštajnu industriju i 

interior dizajn SKONI / www.skoni.si 

72 


SAJAM SPLIT 

• SAFIR, sajam finansija, investicija i razvoja, 24-28.10. 

• Međunarodni sajam SASO, 24-28.10. 

SARAJEVSKI 

SAJAM 

• 30. Međunarodni sajam šumarstva, 

drveta, nameštaja, unutrašnjeg 

uređenja i prateće drvne industrije, 

15-19.03. 

• 34. Međunarodni sajam 

građevinarstva i prateće građevinske 

industrije, 28-31.03. 

• Međunarodni sajam poljoprivrede, 

prehrane, pića i roba široke potrošnje, 

15-19.11. 

TUZLANSKI SAJAM 

• Međunarodni sajam energije, industrije, 

rudarstva, 5-8.06. 

FRANKFURTSKI SAJAM 

• Prolight+Sound, 21-24.3.2012 

• Light+Buildng, 15-20.4.2012 

• Texcare, 5-9.5.2012 

• Tendence, 24-28.8.2012 

• Automechanika, 11-16.9.2012

vremeplov 

vremeplov 

Kako je 

kroćeno 

sunce... 

Efekat solarnog zračenja za stvaranje energije 

je otkriven 1839, kada je francuski fizičar 

Antoan Sezar Bekerel tokom eksperimenta 

primetio da dve metalne elektrode postavljene 

u elektrolit generišu veću struju kada se postave 

na sunce otkrivši, tako, fotonaponski efekat. 

Posle 44 godine je napravljena prva solarna 

ćelija. Tada je selenijum obložen zlatom. Kasnije 

je postignut isti efekat sa drugim materijalima 

kao što je bakar, da bi 1954. Pirson, Fuler i 

Čepin napravili prvu ćeliju od monokristalnog 

silicijuma. U početku je efikasnost konverzije 

energije bila oko 4%, a prvi veći razvoj i 

proizvodnja finansirana je od strane američke 

vlade za potrebe satelita, 1958. 

Posle naftne krize 70-ih godina XX veka, počelo 

je ozbiljnije da se razmišlja o fotonaponskim 

sistemima i alternativnim izvorima energije 

uopšte. Današnja maksimalna efikasnost 

konverzije je oko 28% u laboratorijskim 

uslovima, a dalje investiranje u fotonaponsku 

tehnologiju dovodi do poboljšanja efikasnosti, 

kao i smanjenja cene koštanja. Prema nekim 

analizama tržišta, očekuje se velika ekspanzija, 

povećanje proizvodnje i samim tim smanjenje 

cene koštanja fotonaponske tehnologije. 

Motor za pokretanje pumpe za vodu radio je na bazi zagrevanja 

gasa i stvaranja razlike u temperaturi dva cilindra, ili samo dve 

komore unutar mašine. Mnogi solarni kolektori sa velikim 

kružnim koncentratorom svetlosti ili ogledalima i danas 

koriste ovaj princip... 

Razvoj solarnih ćelija počinje 1839. sa istraživanjima 

francuskog fizičara Anri Bekerela. Upravo je on pronašao 

fotonaponski efekat dok je eksperimentisao sa čvrstim 

elektrodama u rastvoru elektrolita kada se stvorio 

napon prilikom izlaganja elektrode svetlu. Primetio je da 

se jačina struje između dve elektrode u elektrolitu povećava 

prilikom osvetljavanja elektroda. Efekat je prvo proučavan na 

čvrstim telima, kao što je selen. Posledica toga je bila da je selen 

ubrzo primenjen u fotografiji, u uređajima za merenje svetlosti. 

Adams i Dej su bili ti koji su 1877. godine napravili uređaj za 

merenje intenziteta svetlosti. 

Prva originalna solarna ćelija izrađena je 

1883. 

Čarls Frits je bio taj koji ju je napravio od selena kao poluprovodnika 

i sa vrlo tankim slojem zlata. Ova rana solarna ćelija imala 

je efikasnost pretvaranja energije manju od 1%. Nakon toga, u 

periodu od 1888. do 1897, objavljeno je nekoliko patenata pod 

nazivom „Solar cell”. Interesantno je da je prvu solarnu mašinu 

osmislio Nikola Tesla 1901. godine. Bio je to patent pod oznakom 

US 685957. A Albert Ajnštajn je 1904. objasnio fotoelektrični 

efekat doprinevši teorijskom razvoju solarnih ćelija. Iste godine 

Vilhelm Halvaks napravio je prvu solarnu ćeliju sa poluprovodničkim 

spojem tako što je spojio bakar i bakar-oksid. Robert Miliken 

je 1916. sproveo eksperimente i dokazao fotoelektrični efekat. 

Poljski naučnik Jan Čohralski pronalazi 1918. metod narastanja 

kristala metala iz tečne faze. Kasnije je ovaj proces prilagođen za 

dobijanje kristalnog silicijuma (1948, Gordon Til i Džon Litl). 

U Floridi i Kaliforniji počeli su 1920. da se proizvode i postavljaju 

solarni sistemi za zagrevanje vode. Odobert i Stora otkrili su i 

pokazali 1932. fotonaponski efekat u kadmium-selenidu (CdSe). 

Ovaj materijal se i danas koristi za izradu istih. Pored ovog materijala, 

1951. napravljena je „p-n“ kristalna solarna ćelija od Ge. 

Nedostatak je smanjen razvojem solarnih ćelija od silicijuma (Ol, 

1941). 

Solarna energetika potiče još od XVIII veka, verovali ili ne. 

Toliko dugo traje istraživanje i primena solarne energije 

u ljudskom društvu. U tom periodu nastala su mnoga 

rešenja na kojima se bazira današnji pogled eksploatacije 

zračenja Sunca. 

Samo interesovanje za Sunce i iskorišćenje slobodne energije 

datira još sa početka XVI veka. Leonardo da Vinči je bio taj koji 

je uradio skicu koncentrisanog kolektora sa centralnim prijemnikom 

svetlosti koji bi pratio kretanje Sunca. Šta više, njegovu izradu 

započeo je 1515. pa se ta godina uzima kao datum nastanka 

ideje o koncentrisanim solarnim kolektorima. 

Švajcarskom naučniku Horasu de Sosiru pripisuje se konstruisanje 

prvog solarnog kolektora, koji je kasnije korišćen od strane 

ser Džona Heršela za kuvanje hrane tokom njegove ekspedicije 

u Južnoj Africi 1830. Naučnik i škotski ministar, dr Robert Stirling, 

izumeo je pumpu za vodu koja se napajala solarnom energijom. 

76 


Nagli razvoj solarnih ćelija počinje 1954. godine 

Tada su tri američka istraživača Pirson, Fuler i Čepin, razvili monokristalnu 

silicijumsku solarnu ćeliju sposobnu da konvertuje 4% svetlosne 

energije iz sunčevih zraka, dovoljne za snabdevanje električnih 

kola. Kasnije su postigli 11%. Ova ćelija se sastojala od nekoliko 

silicijumskih pločica veličine žileta koje su prikupljale slobodne elektrone 

i pretvarale ih u električnu struju. Ovo istraživanje odvijalo se 

u okviru planova razvoja svemirskog programa u Belovim laboratorijama. 

Iste godine, razvijene su i solarne ćelije na kadmijum-sulfidu 

sa efikasnošću od 6%. 

Najveći korak prema komercijalizaciji solarnih ćelija, ili PV ćelija, načinjen 

je lansiranjem prvog satelita „Vanguard I“ 1958. koji je napajan 

solarnim ćelijama povezanih u solarni panel od 100cm 2 i snage 

0.1W. Tim događajem započela je era solarne energije namenjena 

kosmičkim letelicama. Inače, ovaj sistem je napajao satelit čitavih 

osam godina. Potom je lansiran satelit „Explorer-6“, 1959, koji je 

posedovao 9600 solarnih ćelija efikasnosti 10% dimenzija 2x1cm. 

Od tada, solarne ćelije postaju izvor napajanja energijom satelita, 

kao i svemirskih stanica. 

„Hoffman Electronics“ je 1960. razvio solarne ćelije sa 14% i time 

naglasio nadolazeći tehnološki razvoj u solarnoj industriji. U zemaljskim 

uslovima, solarni paneli počinju, doduše skromno, primenu na 

usamljenim objektima, svetionicima, mernim i istraživačkim mobilnim 

jedinicama, stambenim i industrijskim objektima, itd. Istorijat 

solarnih ćelija beleži 1961. godinu kada je u UN diskutovano o primeni 

solarne energije u razvijenom svetu. Ovom skupu prethodilo 

je stvaranje radne grupe o solarnoj energiji za napajanje letelica, u 

Filadelfiji. Naredne godine postavljen je linearni fokuser svetlosti za 

zagrevanje vode površine 64m 2 , maksimalne dobijene temperature 

450 o C i dobijene energije 67.200 kWh na godišnjem nivou. 

Početak ere fotonaponskih elektrana 

Japan i „Sharp“ korporacija sagradili su 1963. solarnu elektranu sa 

PV modulima snage 242W i to za snabdevanje svetionika. Godine 

1965. postavljen je tehnološki temelj „thin-film“ solarnim panelima. 

Prvi sistem od 1kW postavljen je 1966. godine za snabdevanje astronomske 

opservatorije. Na drugoj strani sveta, 1967, napravljen je 

„Sojuz 1“, prva letelica sa ljudskom posadom koja može da se napaja 

pomoću solarnih ćelija. Nakon toga je naredne godine lansiran OVI- 

13 satelit sa CdS panelima. 

U Francuskoj je 1969. postavljen sistem „Odeillo solar furnace” sa 

vremeplov 

koncentrisanom svetlošću i razvojem temperature u žiži do 3000 o C. 

U 1970. razvijene su prve GaAs heterostukturne solarne ćelije. Institut 

za energetsku konverziju univerziteta u Delaveru, SAD, razvio 

je „thin-film“ solarne panele i solarne termalne sisteme. Ova laboratorija 

je postala najveća svetska laboratorija za ispitivanje solarne 

konverzije. 

Rastu popularnosti solarne energije doprinela je energetska kriza 

koja je sedamdesetih godina XX veka zahvatila industrijski razvijene 

zemlje. Na univerzitetu u Delaveru, 1980, napravljene su „thin-film“ 

solarne ćelije 10% efikasnosti, od Cu2S i CdS. Iste godine pristupilo 

se izgradnji solarnog PV sistema snage 105.6kW u Juti, dok su moduli 

proizvedeni u Motoroli, ARCO Solaru i „Spectrolab“-u. Pol MekKridi 

je 1981. završio svoju letelicu - solarni avion, prvu takve vrste u svetu, 

kojom je preleteo Lamanš. Sama letelica imala je 16.000 solarnih 

ćelija snage 3kW. U duhu ovakvih izazova Hans Tolstrup je naredne 

godine napravio solarni automobil ”The Quiet Achiever”, kojim je 

prešao razdaljinu od 4000km, od Sidneja do Perta za 20 dana, uz 

prosečnu brzinu od 24km/h, dok je maksimalna iznosila 72km/h. 

Već 1983. godine proizvodnja solarnih panela dospela je do 21.3MW 

dovoljno za snabdevanje 2.500 porodica. Tada i počinju projekti 

nezavisnog napajanja domaćinstava solarnom energijom. S druge 

strane, započet je projekat ”Solar One” od 10MW koncentrisane 

solarne energije. Rad na njemu je trajao do 1988. godine. 

Skok u razvoju desio se 1985. kada su u Centru za fotonaponski inženjering 

Univerziteta u Novom Južnom Velsu, u Australiji, razvili solarnu 

ćeliju sa 20% efikasnosti. Sledeće, 1986, ”Schlaich Bergermann 

and Partners” dizajnirali su dva kolektora sa sfernim ogledalima od 

po 25kW nazvani „EuroDish Stirling Systems“, koji su instalirani u 

Saudijskoj Arabiji. Prečnik jednog ogledala je 17m, a reflektovana 

površina 227m 2 . Ipak, vek trajanja ovog sistema nije bio na očekivanom 

nivou. Osim toga, iste godine skinuti su solarni paneli sa Bele 

Kuće, po naredbi tadašnjeg predsednika Regana... 

No, ovu godinu krasi uspeh - razvoj ARCO Solar G-4000, prvog polisilicijumskog 

komercijalnog modula. Takođe, sagrađena je najveća 

solarna termoelektrana sa koncentratorima i jednoosnim pomeranjem 

ogledala i ukupnom snagom od 80MW i efikasnošću od 38. 

Primena solarnih koncentratora sa solarnim ćelijama počela je tek 

1989. Te godine „Schlaich Bergermann and Partners” dizajnirali su, 

izgradili i upravljali prvim na svetu solarnim „dimnjakom” u španskom 

Manzanaresu. 

U Nemačkoj je učinjen još jedan korak ka solarnoj energiji, osnivanjem 

„Siemens Solar Industries“ 1990. dok je u SAD te godine formirana 

Nacionalna laboratorija za obnovljive izvore energije (N.R.E.L.). 

Na Univerzitetu „Južna Florida“ razvijeni su „thin-film“ solarni paneli 

sa efikasnošću od 15.89%. NASA na Antarktiku instalira sistem od 

0.5kW za napajanje laboratorije. To se i danas pokazuje kao odličnim 

rešenjem za napajanje dalekih mernih stanica. 

“Schlaich Bergermann and Partners” su 1992. napravili solarni kolektor 

na helijumu sa površinom koncentratorskog ogledala 44m 2 , snage 

9kW. Isti taj solarni kolektorski sistem sa tri jedinice je napravljen 

i u Almeriji, u Španiji - DISTAL I. 

U Americi je 1993. u okviru N.R.E.L. formirana Istraživačka ustanova 

za solarnu energiju - SERF. A sledeće godine N.R.E.L. stvara novu 

vrstu solarnih ćelija od GaInP/GaAs, čime je sa solarnim koncentratorima 

postignuto 30% efikasnosti. 

I potonjih godina dešavalo se puno toga, od osnivanja korporacija 

za obnovljivu i solarnu energiju do postizanja većih procenata efikasnosti 

(na polju DSC ćelija sa fotoelektrohemijskim efektom - “dyesensitized 

cells”. Tokom 1999. “Spectrolab, Inc”. i N.R.E.L razvili su 

solarne ćelije sa tri spoja (triple junction) čija je efikasnost - 32.3%. 

Po prvi put su spojena tri fotonaponska sloja u jednu solarnu ćeliju. 

U okviru N.R.E.L.-a razvijena je i polikristalna solarna ćelija sa novom 

rekordnom vrednošću od 18.8%. U toj godini ukupna snaga instaliranih 

sistema na planeti dostigla je 1000MW. 

Na početku novog milenijuma ”First Solar, Inc” započinje masovnu 

proizvodnju ”thin-film” solarne ćelije u Perisburgu, u Ohaju, sa 

godišnjom proizvodnjom snage 100MW. Još jedan od dokaza da je 

u novijoj istoriji počelo napredno razdoblje u solarnoj industriji... 


industrijski web adresar web adresar 

▪▪ABB - www.abb.rs 

▪▪Avalon Partners d.o.o. - www.avalon.rs 

▪▪AxFlow GesmbH - www.axflow.rs 

▪▪Automatica 

- www.automatica-munich.com 

▪▪Eaton electric - ww.eaton.rs 

▪▪ 

e-kapija - www.ekapija.com 

▪▪Festo - www.festo.rs 

▪▪Fox Electronic - www.fox.rs 

▪▪Gebrüder Weiss - www.gw-world.com 

▪▪InTeSe Gmbh - www.intese-gmbh.de 

▪▪Grundfos - www.grundfos.rs 

▪▪Henkel 

- www.loctite.rs; www.360bonding.com 

▪▪Hydac - www.hydac.com 

▪▪ICM – www.icm.si 

▪▪Magnat - www.magnat-alati.rs 

▪▪Marble Team - www.marbleteam.rs 

▪▪Mikro PC - www.mikro.rs 

▪▪PSM - www.psm.si 

▪▪Schrack Technik - www.schrack.rs 

▪▪SEEBBE 2012 - www.seebbe.com 

▪▪Sokić – www. sokicdoo.com 

▪▪StanTechnologies - www.stantech.rs 

▪▪Šumadija sajam - www.sumadijasajam.rs 

▪▪Tecon Sistem - www.tecon.rs 

▪▪Tehnicom Computers - 

www.tehnicomcomputers.com 

▪▪Tehpro - www.tehpro.rs 

▪▪Timken - www.timken.com 

▪▪TimoCom - www.timocom.de 

▪▪Top Teh - www.topteh.si 

▪▪Trijal – kosuticvera@yahoo.com

ADV 141/2012 RS 

Evropska tržišta. Na dohvat ruke. 

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, 

fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala. 

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara. 

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve. 

Telefon: + 381 11 3715 235

Logistika - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?