Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
intervju<br />
prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu<br />
Da li je danas Srbija industrijska zemlja?<br />
prvi deo<br />
U<br />
istraživanju istinskog odgovora na ovo<br />
pitanje, koje nekom može predstavljati<br />
apsurd, nekom paradoks, ali je svakako<br />
posledica aktuelne stvarnosti u Srbiji, koja teče<br />
mimo savremenih ekonomskih trendova, zatražili<br />
smo pomoć stručne osobe, profesora Mašinskog<br />
fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr ing. Petra<br />
B. Petrovića. Prof. Petrović je sa svojim kolegama<br />
predavačima i uopšte stručnjacima iz oblasti<br />
koje direktno utiču na industrijsku stvarnost, od<br />
pre izvesnog vremena pokrenuo inicijativu koja<br />
ima predznak programske opredeljenosti, a<br />
pod nazivom Nacionalna tehnološka platforma<br />
Srbije – NTPS program. Istina, o tome smo već<br />
pisali u časopisu <strong>Industrija</strong>, i pisaćemo, jer<br />
nove konkretne akcije u borbi za drugačiju<br />
industrijsku stvarnost predstoje i u ovoj godini.<br />
Neka i ovaj razgovor bude svojevrsni doprinos<br />
stvaranju i jačanju drugačije, proaktivne svesti<br />
kod onih koji odlučuju...<br />
Dakle, na konkretno pitanje - ako sudimo po sadašnjim<br />
pokazateljima, da li je Srbija industrijska zemlja? - usledio<br />
je od profesora Petrovića i konkretan odgovor:<br />
prof. dr ing. Petar B. Petrović,<br />
Mašinski fakultet<br />
Univerziteta u Beogradu<br />
Prof. Petar B. Petrović: Definitivno<br />
nije. Aktuelna situacija je takva da<br />
je industrijska komponenta praktično<br />
nestala iz ekonomskog sistema<br />
Srbije. U ovom trenutku industrija<br />
zapošljava oko 300.000 radnika, tri<br />
puta manje u odnosu na 1990. godinu.<br />
Doprinos industrije u stvaranju<br />
BDP je oko 15%, što je upola manje<br />
od onoga što je ostvareno 1990.<br />
godine. Obim industrijske proizvodnje<br />
se uz minorne fluktuacije već<br />
dve decenije održava na nivou od<br />
oko 45% obima proizvodnje ostvarene<br />
1990. godine i jednak je onom<br />
koji je industrija Srbije ostvarila daleke 1970. godine. Pored toga,<br />
evidentan je pomak tehnološkog profila industrije ka niskotehnološkim<br />
i srednjetehnološkim sektorima, gde je locirano preko<br />
90% kompanija i ljudskih resursa, sa dominantno primarnom<br />
preradom, a reč „razvoj“ je skoro u potpunosti zaboravljena. Pod<br />
razvojem se ovde podrazumevaju inženjerske aktivnosti, inovativnog<br />
tipa, u stvaranju novih i usavršavanju postojećih proizvoda,<br />
usavršavanju i razvoju novih proizvodnih procesa i tehnologije,<br />
uvođenju novih organizacionih struktura i modela poslovanja, i<br />
naravno, inovativne aktivnosti u delu marketinga i tržišnog rasta.<br />
Razvojna komponenta je praktično nestala, a nju su zamenile<br />
radnointenzivne aktivnosti, koje zahtevaju radnu snagu niskog<br />
kvalifikacionog profila.<br />
Industrijski sistem Srbije potresa duboka kriza koja traje dve<br />
decenije i u ovom trenutku joj se kraj ne nazire. Proces stihijske<br />
deindustrijalizacije je praktično došao u svoju terminalnu fazu.<br />
Nasuprot tome, ukoliko okrenemo istoriji, videćemo da Srbija<br />
ima respektivnu industrijsku tradiciju. Danas se malo ko seća, a<br />
trebalo bi, da je Srbija između dva svetska rata proizvodila avione<br />
i avionske motore (čak smo izvozili avionske motore francuskoj<br />
vojnoj industriji), da je Srbija prvu numerički upravljanu mašinu<br />
napravila krajem šezdesetih godina i da je proizvode ove vrste<br />
masovno izvozila u njihovu postojbinu, Sjedinjene američke<br />
države, neposredno pre početka krize. Takođe, Srbija je tokom<br />
osamdesetih godina prošlog veka proizvodila i industrijske robote<br />
sopstvene konstrukcije, a sedamdesetih godina je bila jedna<br />
od retkih zemalja u svetu koja je sopstvenim razvojem proizvodila<br />
digitalne računare za sopstvene potrebe i čak za izvoz. O tome<br />
mlada generacija skoro da ništa ne zna, a neobavešteni novinari<br />
sa političarima željnih medijske pažnje, trgovce robotima proglašavaju<br />
pionirima robotike u Srbiji, ne setivši se ni jednog trenutka<br />
da bar telefonom provere da se neko slučajno time ne bavi na<br />
nekom od naših univerziteta (na Mašinskom fakultetu u Beogradu<br />
se preko 30 godina studentima smera Proizvodno mašinstvo,<br />
u okviru predmeta Industrijski roboti predaju osnovi robotike, a<br />
plejada naših naučnika je iz te oblasti doktorirala, dostignuvši<br />
takav nivo u internacionalnim okvirima da na primer, Japanci daju<br />
ime nekim naprednim robotima koji se razvijaju u njihovim laboratorijama<br />
po imenima naših naučnika robotičara, u znak pažnje<br />
i dubokog uvažavanja). Treba se setiti i prapočetaka industrijske<br />
proizvodnje u Srbiji koja se vezuje za topolivnicu u Kragujevcu i<br />
daljim industrijskim aktivnostima koje su usledle, a koje zajedno<br />
čine osnove industrijskog sistema Srbije i osnove proizvodne<br />
tehnologije koje nisu strane našem narodu, već naprotiv, ovde<br />
stanuju decenijama.<br />
Industrijski sistem Srbije potresa duboka kriza koja traje dve<br />
decenije i u ovom trenutku joj se kraj ne nazire. Proces stihijske<br />
deindustrijalizacije je praktično došao u svoju terminalnu fazu.<br />
Uz industrijske aktivnosti uvek idu aktivnosti u domenu obrazovanja<br />
i nauke, koje stvaraju bazu za sveukupni industrijski razvoj.<br />
Vredno je spomenuti profesora Todora, Tošu Seleskovića, koji je<br />
kao nemački đak došao u Srbiju u drugoj polovini XIX veka i nesebično<br />
pomogao aktivnostima vezanim za uspostavljanje industrijske<br />
proizvodnje u Kragujevcu. On je začetnik nauke o tehnologiji<br />
i smatra se prvim konstruktorom alatnih mašina, ključnog tehnološkog<br />
sadržaja za svaki industrijski razvoj. Nastanak industrije u<br />
Kragujevcu nije posledica slučajnog spleta okolnosti, već pre svega<br />
posledica činjenice da su tome prethodili vrlo začajni događaji<br />
iz oblasti obrazovanja...<br />
48<br />
<strong>Industrija</strong> 36 / februar 2012.
Change language