Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
vremeplov<br />
vremeplov<br />
Kako je<br />
kroćeno<br />
sunce...<br />
Efekat solarnog zračenja za stvaranje energije<br />
je otkriven 1839, kada je francuski fizičar<br />
Antoan Sezar Bekerel tokom eksperimenta<br />
primetio da dve metalne elektrode postavljene<br />
u elektrolit generišu veću struju kada se postave<br />
na sunce otkrivši, tako, fotonaponski efekat.<br />
Posle 44 godine je napravljena prva solarna<br />
ćelija. Tada je selenijum obložen zlatom. Kasnije<br />
je postignut isti efekat sa drugim materijalima<br />
kao što je bakar, da bi 1954. Pirson, Fuler i<br />
Čepin napravili prvu ćeliju od monokristalnog<br />
silicijuma. U početku je efikasnost konverzije<br />
energije bila oko 4%, a prvi veći razvoj i<br />
proizvodnja finansirana je od strane američke<br />
vlade za potrebe satelita, 1958.<br />
Posle naftne krize 70-ih godina XX veka, počelo<br />
je ozbiljnije da se razmišlja o fotonaponskim<br />
sistemima i alternativnim izvorima energije<br />
uopšte. Današnja maksimalna efikasnost<br />
konverzije je oko 28% u laboratorijskim<br />
uslovima, a dalje investiranje u fotonaponsku<br />
tehnologiju dovodi do poboljšanja efikasnosti,<br />
kao i smanjenja cene koštanja. Prema nekim<br />
analizama tržišta, očekuje se velika ekspanzija,<br />
povećanje proizvodnje i samim tim smanjenje<br />
cene koštanja fotonaponske tehnologije.<br />
Motor za pokretanje pumpe za vodu radio je na bazi zagrevanja<br />
gasa i stvaranja razlike u temperaturi dva cilindra, ili samo dve<br />
komore unutar mašine. Mnogi solarni kolektori sa velikim<br />
kružnim koncentratorom svetlosti ili ogledalima i danas<br />
koriste ovaj princip...<br />
Razvoj solarnih ćelija počinje 1839. sa istraživanjima<br />
francuskog fizičara Anri Bekerela. Upravo je on pronašao<br />
fotonaponski efekat dok je eksperimentisao sa čvrstim<br />
elektrodama u rastvoru elektrolita kada se stvorio<br />
napon prilikom izlaganja elektrode svetlu. Primetio je da<br />
se jačina struje između dve elektrode u elektrolitu povećava<br />
prilikom osvetljavanja elektroda. Efekat je prvo proučavan na<br />
čvrstim telima, kao što je selen. Posledica toga je bila da je selen<br />
ubrzo primenjen u fotografiji, u uređajima za merenje svetlosti.<br />
Adams i Dej su bili ti koji su 1877. godine napravili uređaj za<br />
merenje intenziteta svetlosti.<br />
Prva originalna solarna ćelija izrađena je<br />
1883.<br />
Čarls Frits je bio taj koji ju je napravio od selena kao poluprovodnika<br />
i sa vrlo tankim slojem zlata. Ova rana solarna ćelija imala<br />
je efikasnost pretvaranja energije manju od 1%. Nakon toga, u<br />
periodu od 1888. do 1897, objavljeno je nekoliko patenata pod<br />
nazivom „Solar cell”. Interesantno je da je prvu solarnu mašinu<br />
osmislio Nikola Tesla 1901. godine. Bio je to patent pod oznakom<br />
US 685957. A Albert Ajnštajn je 1904. objasnio fotoelektrični<br />
efekat doprinevši teorijskom razvoju solarnih ćelija. Iste godine<br />
Vilhelm Halvaks napravio je prvu solarnu ćeliju sa poluprovodničkim<br />
spojem tako što je spojio bakar i bakar-oksid. Robert Miliken<br />
je 1916. sproveo eksperimente i dokazao fotoelektrični efekat.<br />
Poljski naučnik Jan Čohralski pronalazi 1918. metod narastanja<br />
kristala metala iz tečne faze. Kasnije je ovaj proces prilagođen za<br />
dobijanje kristalnog silicijuma (1948, Gordon Til i Džon Litl).<br />
U Floridi i Kaliforniji počeli su 1920. da se proizvode i postavljaju<br />
solarni sistemi za zagrevanje vode. Odobert i Stora otkrili su i<br />
pokazali 1932. fotonaponski efekat u kadmium-selenidu (CdSe).<br />
Ovaj materijal se i danas koristi za izradu istih. Pored ovog materijala,<br />
1951. napravljena je „p-n“ kristalna solarna ćelija od Ge.<br />
Nedostatak je smanjen razvojem solarnih ćelija od silicijuma (Ol,<br />
1941).<br />
Solarna energetika potiče još od XVIII veka, verovali ili ne.<br />
Toliko dugo traje istraživanje i primena solarne energije<br />
u ljudskom društvu. U tom periodu nastala su mnoga<br />
rešenja na kojima se bazira današnji pogled eksploatacije<br />
zračenja Sunca.<br />
Samo interesovanje za Sunce i iskorišćenje slobodne energije<br />
datira još sa početka XVI veka. Leonardo da Vinči je bio taj koji<br />
je uradio skicu koncentrisanog kolektora sa centralnim prijemnikom<br />
svetlosti koji bi pratio kretanje Sunca. Šta više, njegovu izradu<br />
započeo je 1515. pa se ta godina uzima kao datum nastanka<br />
ideje o koncentrisanim solarnim kolektorima.<br />
Švajcarskom naučniku Horasu de Sosiru pripisuje se konstruisanje<br />
prvog solarnog kolektora, koji je kasnije korišćen od strane<br />
ser Džona Heršela za kuvanje hrane tokom njegove ekspedicije<br />
u Južnoj Africi 1830. Naučnik i škotski ministar, dr Robert Stirling,<br />
izumeo je pumpu za vodu koja se napajala solarnom energijom.<br />
76<br />
<strong>Industrija</strong> 36 / februar 2012.
Change language