Logistika - Industrija

u u fokusu
logistika
Kada govorimo o privrednom značaju logistike na nivou preduzeća,
treba znati da su se preduzeća uverila da se primenom
logističkih načela i metoda mogu uveliko smanjiti troškovi, a što
u konačnom za njih znači povećanje profita. Poslovna logistika
ima poseban značaj jer dobar deo vremena i troškova procesa
reprodukcije otpada na logističke aktivnosti.
Poslovanje preduzeća u današnjem uslovima je izloženo stalnim
pretnjama, preuzimanja ili zatvaranja, od međunarodih velikih
kompanija. Velike kompanije imaju znatne finansijske resurse
koje usmeravaju u znanje svojih zaposlenih. Sve kompanije znaju
da stalno moraju usavršavati svoje zaposlene jer ako zaostanu u
primeni novih saznanja preti im preuzimanje u najboljem slučaju.
Zbog konkurencije je stalni trend smanjenja troškova u poslovanju
a da bi se preduzeće moglo odupreti konkurenciji potrebno je
primenjivati znanja iz logistike.
Logističkim pristupom i saznanjima dolazi se
do boljeg upravljanja resursima preduzeća,
a naročito upravljanjem zalihama i
skladištenjem!
Kod upravljanja zalihama od velike je važnosti da se za određenu
potrebu odredi kada i koliko treba naručiti da bi se minimizirao
zbir troškova držanja zaliha i naručivanja. Da bi se smanjivali troškovi
poslovanja potrebno je između ostalog, racionalno upravljati
materijalnim resursima, jer “zamrzavaju” znatna finansijska
sredstva te je od velike važnosti pravilno upravljati zalihama kao
i skladištem, a za to je potrebno znanje. U ovom smislu, ističu
se dve aktivnosti u poslovanju preduzeća koje su od posebnog
značaja za logistiku - znanje o upravljanju zalihama i skladištenje.
Postojanje zaliha je nužno zbog nemogućnosti tačnog prognoziranja
potrošnje pojedinih artikala, materijala, itd. Kada bi se
moglo tačno predvideti koje su količine materijala potrebne za
proizvodnju ili sve komponente potrebne za održavanje, tada
nestaje potreba za skladištenjem. Pri upravljanju zalihama cilj je
smanjenje zaliha potrebnih za održavanje usluga korisnika, proizvodnje
i održavanja.
Držanje zaliha može biti vrlo skupo, te je zbog toga od izuzetne
važnosti dobro upravljanje zalihama. Procene pokazuju da troškovi
držanja zaliha mogu iznositi od 14% pa do više od 50% od
vrednosti proizvoda na godišnjem nivou. Za troškove zaliha se
uzimaju:
• troškovi držanja zaliha,
• troškovi naručivanja.
Kod upravljanja zalihama od velike je važnosti da se za određenu
potrebu materijala odredi kada i koliko treba naručiti da bi
se minimizirao zbir troškova držanja zaliha i naručivanja. Upravljanje
zalihama je složen postupak jer ima puno zahteva koji su
međusobno suprotnog delovanja i zbog toga su zalihe vrlo rizične
za investiranje. Cilj upravljanja zalihama je povećanje finansijskog
povrata od inventara a da se istovremeno poveća nivo usluge
potrošaču.
Kontrola zaliha, u poslednjih nekoliko godina, najbolji je put ka
smanjenju zaliha. Menadžeri koriste različite metode da bi postigli
odgovarajuće uštede. Gotovo da svaka velika kompanija ima
svoj način rešavanja upravljanja zalihama. To pokazuje da je svako
preduzeće poseban slučaj i da tu dolazi do izražaja kreativnost
i znanje zaposlenih.
U proizvodnim procesima gotovo da nema materijala koji planirano
ili neplanirano, ne prođe fazu mirovanja - skladištenja
ili privremenog odlaganja. Skladištenje je međuproces, stanje
mirovanja, u ukupnom kretanju materijala od dobavljača do njegove
ugradnje u određeni proizvod. Glavni zadatak skladišta je
dinamičko uravnoteženje tokova materijala, količinski i prostorno,
u svim fazama proizvodnog procesa, a svrha skladišta je snabdevanje
materijalom svih korisnika u preduzeću. Svrha “skladišta”
je da omogući siguran i tehnički ispravan smeštaj robe bez ugrožavanja
njenih svojstava i kvaliteta, uz mogućnost podešavanja
prihvata i otpreme.
Skladište i skladištenje povećava ukupne troškove poslovanja
te je zbog toga potrebno imati ispravan odnos prema skladištu.
Razvoj tehnike skladištenja razvio se do sada u četiri etape i to:
• klasična skladišta;
• automatizovana skladišta;
• fleksibilno automatizovana “skladišta;”
• robotizovana skladišta.
Primarni razlog postojanja skladišta je podizanje nivoa usluge
kupcu/korisniku što često zahteva posebnu pažnju svakom zahtevu
korisnika poput završnog sklapanja, posebnog pakovanja ili
označavanja (cena) na pošiljci. Zbog toga su ljudi kritični faktor
u poslovanju skladišta jer bez stručnih ljudi prostor i oprema ne
znače ništa.
Za savremeno poslovanje u skladištu potrebno je imati IS - automatsko
prikupljanje podataka i sisteme radio frekvencija. Oni
mogu stvoriti prednosti u skladištenju u odnosu na konkurenciju,
niže troškove i unapređene postupke. Ove prednosti proizlaze iz
računarske podrške u primanju, kontroli kvaliteta, skladištenju,
sortiranju narudžbi, kontroli grešaka, pakovanju i otpremanju.
Podrška računarom skladišnim procesima rezultira unapređenjem
naručivanja, lakšim nalaženjem traženih proizvoda,
praćenjem neizvršenih i vraćenih narudžbi i lakšim praćenjem
standarda rada u skladištu. Računari su omogućili automatsko
prikupljanje podataka (engl. ADC - Automatic Data Collection) u
skladištu, jer se sve promene u skladištu evidentiraju tako da je
moguće dobiti trenutni uvid u stanje zaliha. EDI (engl. Electronic
Data Interchange - Elektronska razmena podataka) koristi
se za upravljanje skladištem i mora biti deo ukupnog informacijskog
logističkog sistema preduzeća (ILS - Information Logistics
System). EDI je danas postao standard za upravljanje skladišnim
poslovima i njime se razmenjuju podaci koje čita računar i koji
su standardizovani, sa kojima se može komunicirati između više
preduzeća.
Informatizacija i uvođenje WMS - Warehouse Management
Systems, u skladišno poslovanje donosi uštede.
Industrija 36 / februar 2012. 29