Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

U fokusu 

ENERGETIKA 

I EKOLOGIJA 

Intervju: dr Ana Pešikan, ministar za nauku, 

prof. dr Aleksa Zejak, pomoćnik ministra 

Malo potencijalnih partnera 

u industriji Srbije! 

Honeywell d.o.o. Beograd 

Znanje u funkciji 

zadovoljnih klijenata 

Edukacija: Škola održavanja 

Prilika za usavršavanje 

Vremeplov 

Provozna trgovina

uvodnik 

Broj 11/2007 

industrija 

Poštovani čitaoci, 

po sle vru ćih da na, ali sa mo u smi slu go di šnjeg do ba ko je je 

polako na izmaku, treba se vratiti ne baš prijatnoj svakodnevici. 

Po seb no su to ga sve sni lju di od in du strij ske prak se. Ali, i sa mi 

mi ni stri, ba rem oni ko ji su go vo ri li za ovaj broj Industrije. Pre svega, 

dr Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, koji 

je u razgovoru za naš časopis potvrdio ne baš sjajnu situaciju u 

energetici Srbije, koja, uzgred, važi za osnov industrijskog razvoja. 

U proteklih petnaestak godina, nije bilo značajnih ulaganja u 

gradnju novih kapitalno-intenzivnih objekata, kaže ministar Popović, 

i dodaje ovom spisku ograničenja i sektorsko-ekološke prirode, koja podrazumevaju 

potrebu da se što pre organizuje neophodna logistika za pouzdano merenje i praćenje 

svih emisija iz energetskih objekata, i planski započne uvođenje tehničkih i organizacionih 

mera na objektima energetskih izvora, s ciljem smanjenja štetnih emisija sa vi so kim 

stepenom ugrožavanja životne sredine. Deklarativno, da, a u praksi, kako će to da izgleda, 

videćemo. Dotle, nosićemo se i sa problemima zbog naučno-tehnološkog zaostajanja. U 

to me je do dir na tač ka sa mi ni star stvom na u ke, za ko je nje gov no vi šef, dr Ana Pe ši kan 

kaže da ministarstvo nauke ne može da se pohvali i osloni na veliki broj potencijalnih partne 

ra u tom od no su na u ke i in dustrije. Naprotiv, veoma ih je malo. Deo domaće industrije 

koji su kupile velike strane kompanije, potpuno je prestao da koristi domaće znanje i u 

potpunosti koristi donešenu tehnologiju. Ogroman problem su i sami uvoznički lobiji, zbog 

kojih ima slučajeva da se višestruko skuplja strana rešenja radije uzimaju nego domaća. 

Ta ko tvr de u mi ni starstvu nauke, uz na du da ima - na de? 

Da li je na da u to me što se Sr bi ja na la zi u sre di štu pa žnje če ških pri vred ni ka? Nju "ga je" 

i sami Česi jer poslovne veze sežu u prošlost, u vreme stvaranja moderne srpske države, 

sredinom XIX veka. Danas beležimo tendenciju je da češke forme budu prisutne u oblasti 

gasifikacije u Srbiji, kao i kontakte u oblasti prehrambene industrije. S druge strane, 

Julijan Hedera iz "Honeywell"-a, tvrdi da se, uprkos jazu u tehnološkom razvoju Srbije, u 

trajanju od petnaest godina, ipak oseća pozitivan trend. 

S tako utemeljenom nadom, predstavljamo vam novo izdanje Industrije. 

Hva la vam što nas či ta te. 

Boris Gajić, 

glavni i odgovorni urednik 

Indeks oglašivača 

Avalon Partners ................................................................................................................. 16 

Bazis Grupa .............................................................................................................. 38, 39 

Bazis Event Media ............................................................................................................ 26 

Cummins SerboMonte .................................................................................................... 36 

Dalekovod d.d. Zagreb .............................................................................................. 18, 52 

Delta Inženjering ............................................................................................................. 32 

Elektrozaštita ................................................................................................................... 13 

ENEL PS ............................................................................................................................... 19 

Gastec ................................................................................................................................ 49 

Graevinski centar Bazis .............................................................................................. 2 

Honeywell d.o.o. ............................................................................................................... 28 

Kirka Suri .......................................................................................................................... 17 

Messer Tehnogas AD ................................................................................................. 20, 21 

Mobil mega ........................................................................................................................ 41 

NIS Rafinerija nafte Panevo ....................................................................................... 22 

Novosadski sajam .................................................................................................... 46, 50 

Plannet ................................................................................................................................ 31 

Podravka ........................................................................................................................... 7, 8 

ProCredit Bank .................................................................................................................. 51 

Promat ................................................................................................................................ 48 

RentUp Balkan d.o.o. ..................................................................................................... 2 

Sunlight Industrial d.o.o. ............................................................................................... 27 

Vital ..................................................................................................................................... 14 

Wilo ..................................................................................................................................... 15 

Zlatibor voda ..................................................................................................................... 30 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić /bgajic@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Branka Pešić 

dr Goran Ćirović 

mr Darko Plamenac 

Kostadin Jovanović, dipl. ecc. 

Ivan Sivčević, dipl. inž. maš. 

Milenko Jovanović, dipl. inž. el. 

Marketing 

Dragana Bakić 

Goran Veselinović 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Katarina Đurić 

Sekretar redakcije 

Gordana Petrović 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

magazin.industrija@yahoo.com 

Web: 

www.bem.co.yu 

Naslovna strana: 

Honeywell d.o.o, Beograd 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 11/2007

sadržaj 

Broj Broj 11/2007 1/2005 

Predstavljamo: 


ZNANJE U FUNKCIJI 

ZADOVOLJNIH 

KLIJENATA 

U fokusu: Energetika i ekologija 

Koncept održivog razvoja 

na srpski način 

10 

N 

ismo bez razloga stavili dve teme u glavnoj rubrici Industrije – energetika 

i ekologija. S jedne strane je jedna od osnovnih industrijskih grana, koja 

ima status pokretača privrednog razvoja i ostalih industrijskih delatnosti. 

S druge je ekologija, koja u svetu odavno nije marginalizovana tema. Potvrda je 

primena koncepta održivog razvoja, koji, u suštini, podrazumeva ozbiljnu brigu za 

stanje životne sredine zbog štetnog uticaja industrijskih kompleksa. 

28 

Predstavljamo: 

Avalon Partners d.o.o. 

KOMPENZACIJA 

REAKTIVNE SNAGE 

- UŠTEDA ILI TROŠAK? 

16 

reflektor 6 

u fokusu: energetika 

dr Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike 12 

Kirka Suri 17 

Dalekovod d.d. Zagreb 18 

ENEL PS 19 

u fokusu: ekologija 

Vraćanje ugljen-dioksida u zemlju 20 

NIS - Petrol: Koncepti za zaštitu životne sredine 22 

intervju 

dr Ana Pešikan, ministar za nauku, 

prof. dr Aleksa Zejak, pomoćnik ministra za 

tehnološki razvoj i inovacije 24 

predstavljamo 

Plannet: Merenje kao osnov uštede energije 31 

poziv na pretplatu 

Uželji da izađemo u susret čitaocima INDUSTRIJE, nudimo vam 

mogućnost godišnje pretplate (6 brojeva) na časopis, i to u iznosu 

od samo 199 dinara. Ovom cenom su obuhvaćeni samo poštanski i 

manipulativni troškovi. 

Na vama je da Redakciji dostavite sledeće podatke: 

• Ime i prezime 

• Adresa na koju želite da vam se dostavlja časopis 

• Kontakt telefon 

• E-mail adresa (opciono). 

Primerke časopisa dobijaćete nakon uplate navedenog iznosa 

Delta Inženjering: Kompletan i kvalitetan partner 32 

CzechTrade, Beograd: Slovenske poslovne veze 34 

mašine i oprema 

Cummins SerboMonte 36 

Honda kosačice: Nadmoć u malom 38 

DSD Kaeser kompresori 39 

edukacija 

Škola održavanja 40 

transport 

Roterdamska luka 42 

vremeplov 

Provozna trgovina 44 

posetili smo... 

Novosadski sajam 46 

vodič 48 

na sledeći žiro-račun: 275-2218638081109-79 kod banke Societe 

Generale. Svrha uplate: Pretplata na časopis INDUSTRIJA. 

Navedene podatke možete nam dostaviti na sledeće načine: 

• Poštom na adresu: Bazis Event Media, Grčića Milenka 39, 11000 

Beograd. 

• E-mailom na adresu: info@bem.co.yu 

• Fax-om: 011/3809-235 

Hvala vam što nas čitate! 

Uredništvo

eflek 

Vesti 

EU namenila 771 miliona evra 

bespovratne pomoći srpskim preduzećima 

Preduzeća i organizacije iz Srbije 

mogu da konkurišu u naredne četiri 

godine za 771 miliona evra bespovratne 

pomoći koje je EU izdvojila za Srbiju. 

Oče ku je se da će Vla da Sr bi je do kra ja 

godine, u dogovoru sa EU, odrediti koje 

vrste projekata će dobiti prioritet. Projekti 

mo raju imati jasno definisane ciljeve i 

rezultate. Sredstvima EU pokrivaju se od 

15% do 75% troškova prilikom realizovanja 

programa. Proces od apliciranja do 

početka realizacije projekta traje nekoliko 

meseci pa čak i godinu dana. Prioritet 

imaju socio-ekonomski i programi u oblasti 

međugranične saradnje, kao i projekti 

iz ekologije, ljudskih resursa, regionalnog 

razvoja, poljoprivrede i ostalih sektora. 

Povećanje industrijske 

proizvodnje za 5,2% 

Fi zič ki obim in du strij ske pro iz vod nje u 

Srbiji u prvih 5 meseci ove godine veći 

je za 5,2% ne go u istom pe ri o du pret hod ne 

godine. U periodu januar-maj 2007. godine, 

u od no su na isti pe riod pro šle go di ne, 

pro iz vod nja je u pre ra đi vač koj in du stri ji 

po ra sla za 7,6%, a u sek to ru va đe nja ru da i 

kamena za 0,3%. U istom periodu, proizvodnja 

i distribucija električne energije, gasa i 

vo de opa la je za 1,9%. 

Semenski centar u Požegi gotov do kraja 2007. godine 

Semenski centar u Po že gi, či ja iz gradnja 

je po če la u ma ju, pro iz vo di će 

najkvalitetnije šumsko seme, uz primenu 

svih va že ćih evrop skih i svet skih standarda. 

Realizacija ovog projekta predstavlja 

jednu od najznačajnijih investicija u 

šu mar stvu Sr bi je. Na ci o nal nim in ve sti cionim 

planom Republika Srbija je name- 

Italijanski Institut za Spoljnu 

Trgovinu (ICE), u sa rad nji sa 

italijanskim Udruženjem prerađivača 

drveta i proizvođača 

na me šta ja iz Re gi je Ve ne to 

(Fe der leg no-Ar re do Ve ne to) i Cen trom 

za ekonomske odnose sa inostranstvom 

Privredne komore Veneta (Centro Estero 

Veneto), u zdanju Palazzo Italia, organizovao 

je bilateralne susrete italijanskih i srpskih 

preduzeća. Od italijanskih preduzeća 

nila sredstva od 1.034 miliona evra za 

izgradnju novog objekta i kompletiranje 

naj sa vre me ni je li ni je za tru še nje i do ra du 

šumskog semena, po švedskoj tehnolo 

gi ji. Za no si o ca ak tiv no sti bu du ćeg 

semenskog centra određeno je Šumsko 

gazdinstvo “Užice”, zbog šezdesetogodišnje 

tradicije u semenskoj proizvodnji, 

velikog broja semenskih sastojina, kao i 

stručnih kadrova. 

Ra ci o na li za ci ja u ko ri šće nju autoh tonog 

genetskog potencijala višestruko će 

doprineti unapređenju rasadničke proizvodnje 

i podizanju kvaliteta svih novih 

šuma Srbije. Oče ku je se da će Se men ski 

centar početi sa radom do kra ja go di ne. 

Re pu bli ka Srp ska pred la že osni va nje ener get ske uni je 

Republika Srpska će elektroprivredama 

zemalja u okruženju predložiti 

osni va nje ener get ske uni je na Bal kanu, 

ko ja bi se ba vi la raz vo jem ener getskog 

sek to ra, pro iz vod njom, pre no som 

i distribucijom energije. “Procijenili smo 

da elek tro pri vre de pred sta vlja ju zna tan 

po ten ci jal i da bi, sa sta no vi šta do bro- 

volj no sti, mo gle ući u ta kav pro je kat 

ko ji pod ra zu mi je va ja sno po zi ci o ni ranje 

in te re sa svih uče sni ka”, re kao je 

ne dav no Mi lo rad Do dik, pre mi jer Vla de 

Re pu bli ke Srp ske, i do dao da je za ovu 

ini ci ja ti vu po treb no sa gle da ti da li po stoji 

in te res u Fe de ra ci ji BiH, Hr vat skoj, 

Srbiji i Crnoj Gori. 

Susret italijanskih prerađivača drveta i proizvođača 

nameštaja sa domaćim privrednicima 

uče stvo va li su An drig het ti 

Legnami (trgovina drvetom), 

Cattozzo Abramo e figli 

(proizvodnja drvene ambalaže), 

Panto (proizvodnja drvenih 

vra ta i pro zo ra), Portoflex (fa bri ka 

dušeka), Sma (pro iz vod nja na me šta ja), 

Camelgroup (proizvodnja nameštaja). 

“Workshop” je otvorio novi direktor Italijanskog 

In sti tu ta za Spolj nu Tr go vi nu u 

Beogradu, Fabio Korsi (Fabio Corsi). 

Posmatrano po pojedinim oblastima 

in du stri je, u ovom pe ri o du, naj ve ći rast 

proizvodnje ostvaren je u proizvodnji namešta 

ja i ra zno vr snih pro iz vo da – 51,8%, 

proizvoda od drveta i plute, sem nameštaja 

– 37,6%, re ci kla že – 33% i va đe nja ru da 

nemetala i kamena– 30,3%. 

Najveći pad produkcije imale su fabrike 

preciznih i optičkih instrumenata – 16,8%, 

kok sa i de ri va ta naf te – 13% i du van skih 

pro iz vo da – 12,9%. 

Zajednički projekat 

slobodnih zona Pirot i Pernik 

SO Pirot nedavno je predstavljen 

U zajednički projekat Slobodne zone 

Pirot i novoformirane Slobodne zone u 

bugarskom pograničnom gradu Pernik. 

Projekat finansira Evropska unija, preko 

Evrop ske agen ci je za re kon struk ci ju, a 

vred nost je ve ća od 110.000 evra. Osnov ni 

ciljevi ovog projekta su stvaranje uslova 

za uspešan ekonomski razvoj pograničnih 

obla sti, ali i po moć ma lim i sred njim 

preduzećima, kao i povezivanje bugarskih 

i srp skih fir mi i nji hov za jed nič ki na stup na 

tržištima “trećih” zemalja. 

Mnoge firme iz Bugarske zainteresovane 

su za iz grad nju ka pa ci te ta u okvi ru Slo bod ne 

zo ne Pi rot, jer se na taj na čin, zbog Spo ra zuma 

o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, 

roba na ovo ogromno tržište može izvoziti 

sa sve ga 1% ca ri ne. S dru ge stra ne, fir me iz 

Srbije bi mogle da koriste pogodnosti koje 

pruža članstvo Bugarske u EU. Poslovanje 

u okviru Slobodne zone jevtinije je u odnosu 

na “re gu lar ne” uslo ve čak za 25%. 


eflektor 

Vesti 

“Belinka” pripojena 

kompaniji “Helios” 

Deoničari kompanija “Helios” i “Belinke” 

na Skup šti ni, odr ža noj 21. av gusta 

2007. go di ne, po tvr di li su od lu ku o 

pri pa ja nju “Be lin ke” kom pa ni ji “He li os”. 

Uprave su postupak formalno započele 

potpisom ugovora krajem juna. Idući korak 

je usledio u drugoj polovini jula, kada su 

predlog potvrdili i nadzorni odbori kompanija 

“Helios” i “Belinka”. Vlasni 

ci “Be lin ka” de o ni ca 

će za 43,5 deonica dobiti 

jednu “Helios” deonicu. 

Upra va “He li o sa”, u 

ko joj će kao je dan od 

dva pot pred sed ni ka od sad bi ti do sa dašnji 

pred sed nik upra ve “Be lin ke” Branko 

Paš, mo ra će, pre ma pred vi đa nji ma, 

do sta na po ra da ulo ži u po bolj ša nje po slovanja 

beogradske “Duge”, čiji je većinski 

vla snik “Be lin ka” po sta la pre dve go dine. 

Pred u ze će ko je za po šlja va 54% svih 

za po sle nih u “Be lin ki” da nas ni je u ta ko 

do brom po lo ža ju kao što je bi lo ne kad. 

Ima so li dan pro iz vod ni pro gram i tr ži šni 

položaj te, u saradnji sa “Zvezdom-Helios” 

iz Gor njeg Mi la nov ca, ko ja po slu je sve 

bo lje, ima sve mo guć no sti za in te gra ci ju 

u Gru pu “He li os”, na vo di se u sa op šte nju 

kom pa ni je “He li os”. 

Banca Intesa kreditira 

agroindustrijsku zonu Šapca 

Op šti na Ša bac je na osno vu čla na 23. 

stav 6. Za ko na o jav nim na bav ka ma, 

a po pozivu za podnošenje ponuda za 

nabavku bankarskih usluga i dugoročno 

kreditno zaduženje u cilju realizacije programa 

kapitalnog opremanja agroindustrijske 

zo ne, u po stup ku sa po ga đa njem po sle 

prethodnog objavljivanja, dodelila ugovor 

o javnoj nabavci banci Banca Intesa a.d. iz 

Beograda, regionalni centar Užice, navodi 

se u “Slu žbe nom gla sni ku” od 17. av gu sta 

2007. godine. 

U Hrvatskoj stupio na snagu sporazum CEFTA 

UHrvatskoj je krajem augusta stupio 

na snagu Sporazum o slobodnoj 

trgovini u jugoistočnoj Evropi - CEFTA, ko ji 

reguliše trgovinske odnose među zemljama 

u re gi o nu, i za sa da će se pri me nji va ti 

u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, 

Moldaviji i na teritoriji Kosova koje je 

pod upravom Ujedinjenih nacija. 

Srbija i Bosna i Hercegovina, koje su 

i najvažniji trgovinski partneri Hrvatske, 

još nisu ratifikovale taj sporazum u svojim 

parlamentima. Glavni pregovarač za 

CEFTA sa hrvatske strane, Vladimir Vranković, 

kaže da će ubuduće privrednici 

imati veću sigurnost prilikom nastupa na 

tržištima drugih zemalja članica CEFTA. 

Ka da je reč o Sr bi ji, Hr vat ska je ima la 

najviše primedbi na carine i druge dažbine 

koje su važile pri izvozu hrvatskih 

ci ga re ta, naf te i voć nih so ko va, dok je 

BIH jednostrano povećala carine na uvoz 

mesa. Takve sporove ubuduće će, prema 

ugovorom utvrđenoj proceduri rešavati 

zajednički odbor uz pomoć Sekretarijata 

CEF TA, ko ji će bi ti sme šten u Bri se lu, precizira 

hrvatska štampa. 

“Sporazum CEFTA će omogućiti hrvatskim 

preduzećima da učestvuju u nadmetanjima 

za dobijanje velikih građevinskih 

po slova u procesu javnih nabavki. 

Do sa da su u osta lim ze mljama potpisnica 

ma CEF TA pred nost pri jav nim na bavkama 

imala preduzeća iz zemlje koja 

Zelena omladina Srbije, ko ja se za laže 

za lo kal ne eko lo ške pro ble me, 

predstavila je sredinom jula prvi “kućni” 

biodizel, biološko gorivo koje se dobija 

prečišćavanjem ulja i masti. Poslednjih 

godina, biogorivo je postalo dominantna 

glo bal na te ma, jer se sve vi še na me će kao 

ekonomičnije od fosilnih. 

Milan Mitrović, portparol Zelene omladine 

Srbi je, re kao je da su na ovaj na čin 

Prvi kućni biodizel 

raspisuje javni oglas za obavljanje velikih 

građevinskih poslova. Ta povlastica nacionalnim 

preduzećima bi, posle prelaznog 

perioda, trebalo da bude ukinuta“, objasnio 

je Vran ko vić. 

Međutim, Beriz Belkić, predsedavajući 

Predstavničkog doma parlamenta BiH, 

po tvr dio je ne dav no da bi BiH ovoj bes carinskoj 

zoni trebalo da pristupi u septembru, 

kada se očekuje završetak njegove 

ratifikacije u parlamentu BiH. Parlament 

BiH trebalo je u julu da ratififikuje ovaj 

spo ra zum, ali je to od go đe no za septembar. 

Na poslednjoj sednici državnog 

parlamenta odbačen je zakon o primeni 

ovog sporazuma, kojim je bilo predviđeno 

uvo đe nje pu nih ca ri na za uvoz mle ka 

i mesa, i njihovih prerađevina iz Srbije 

odnosno Hrvatske. “Mislim da nećemo 

ništa izgubiti, jer ćemo CEFTA ratificirati 

nekoliko dana nakon njegovog stupanja 

na sna gu”, za klju čio je Bel kić. 

pokazali da alternativa fosilnim gorivima 

po sto ji i da je do nje jed no stav no do ći. 

“Kada bismo iskoristili potencijal u Srbiji, 

od oko 600.000 hek ta ra, na taj na čin bi 

se zaposlio veliki broj ljudi. Takođe, došlo 

bi do jačanja ruralnih sredina i smanjila bi 

se zavisnost naše zemlje od fosilnih energe 

na ta. Va žno je da se Sr bi ji ne do go di 

isto što i Hrvatskoj, koja svo proizvedeno 

‘zeleno’ gorivo izvozi“, rekao je Mitrović. 

Radnici “NIS-Naftagasa” nedavno su 

počeli radove na izgradnji centralne 

deponije naftne isplake u ataru Novog 

Miloševa, na lokalitetu zvanom Jaroš, 

ko je se gra ni či sa ka ta star skim op šti nama 

Ba šaid i Ki kin da. Ovaj pro je kat dr žavne 

naftne kompanije čekao je četiri godine, 

zbog protivljenja meštana Bašaida. 

Oni tvr de da će zbog de po ni je uda lje ne 

od Ba ša i da sve ga 3,7 km bi ti ugro že na 

poljoprivredna proizvodnja. I dok, kao i 

Deponija naftne isplake u ataru Novog Miloševa 

pre če tiri godine, oni energično odbijaju 

mogućnost da im deponija bude izgrađena 

“ispred nosa”, iz nacionalne naftne kompani 

je uve ra va ju da ne ma me sta za bri gu. 

“Samo prva faza ovog kapitalnog projekta 

vred na je 5 mi li o na USD. U eko lo škom 

po gle du ne po sto ji opa snost po lju de, kao ni 

po bilj ni i ži votinjski svet. Zemljište na lokaciji 

Jaroš je glinovito, što odgovara odlaganju 

isplake koju u najvećem procentu čine voda, 

barit i bentonit. Ivice buduće deponije, površine 

30 hektara, biće obložene specijalnim 

nepropusnim folijama koje će biti nabavljene 

iz inostranstva. Centralnom deponijom 

želimo da na duži vremenski period rešimo 

odlaganje isplake“, tvrdi Igor Korać, izvršni 

direktor “NIS - Naftagasa”. 

Ko rać ka že da je u sa rad nji sa re nomi 

ra nim in sti tu ci ja ma, “NIS-Naf ta gas” 

obavio ispitivanja terena koje je nedvosmisleno 

pokazalo da je lokalitet Jaroš 

najprihvatljiviji. 

IZ BOR: REDAKCIJA 

industrija 11/2007 9

Energetika i ekologija 

Koncept održivog 

razvoja na 

srpski 

način 


Energetika i ekologija 

Ni smo bez raz lo ga sta vi li dve te me u glav noj ru bri ci 

In du stri je – ener ge ti ka i eko lo gi ja. S jed ne stra ne je 

in du strij ska gra na ko ja ima sta tus po kre ta ča pri vred nog 

raz vo ja i osta lih in du strij skih de lat no sti. S dru ge je ekolo 

gi ja, ko ja u sve tu odav no ni je mar gi na li zo va na te ma. 

Po tvr da je pri me na kon cep ta odr ži vog raz vo ja, ko ji, u 

su šti ni, pod ra zu me va ozbilj nu bri gu za sta nje ži vot ne sredi 

ne zbog štet nog uti ca ja in du strij skih kom plek sa. 

Kod nas se mo gu ču ti iz ja ve po put one mi ni stra Po povića, 

zaduženog za energetiku u Vladi Srbije, da postoji 

“potreba da se što pre organizuje neophodna logistika za 

po u zda no me re nje i pra će nje svih emi si ja iz ener get skih 

obje ka ta, i plan ski za poč ne uvo đe nje teh nič kih i or ga ni zacionih 

mera na objektima energetskih izvora, s ciljem smanje 

nja štet nih emi si ja sa vi so kim ste pe nom ugro ža va nja 

životne sredine”. 

Mi ni star ska reč ima ne sum nji vu te ži nu. No, u ovom 

sagledavanju pomenute problematike izostalo je razmišlja 

nje mi ni stra za za šti tu ži vot ne sre di ne, dr Alek san dra 

Dragina. 

U me đu vre me nu, dok ne do bi je mo od go vo re jav nih službe 

ni ka, ako ne baš od samog ministra Dragina, onda od 

njegovih kolega, stižu informacije koje govore da zahvaljuju 

ći no vom pri stu pu u raz mi šlja nju, kao i prak tič noj pri meni 

no vih teh no lo ških re še nja, da nas CO 2 do pri no si bo ljoj 

eks plo a ta ci ji naft nih po lja, pre či šća va vo du, stva ra me huri 

će u ga zi ra nim pi ći ma, a mo že i da se re ci kli ra. Pri mer za 

to daje kompanija svetskog renomea – Messer, ne samo u 

sve tu, već i u na šoj sre di ni. 

A iz Pan če va, iz NIS - Pe tro la sti že ja san stav o po slov noj 

po li ti ci ovog zna čaj nog “igra ča” u ener get skom sek to ru 

Sr bi je, ko ji is ti če ja snu kon cep ci ju mo der ni za ci je pre ra đivačkih 

kapaciteta, u skladu sa normama i zahtevima EU 

i po seb no na gla še nim aspek ti ma pro gra ma za oču va nje 

ži vot ne sre di ne. Tu je i Stra te ški pla na NIS-a, či jom se re a liza 

ci jom na pra vi na čin re ša va ju eko lo ške pri li ke, ne sa mo 

u Pan če vu, već i na ši rem pla nu. 

Ne ko, da kle, raz mi šlja, pa još jav no, a ne ko ne, o ovim 

te ma ma va žnim za bu duć nost tran zi ci o ne Sr bi je. Ni šta 

no vo, ili mo žda ni je ta ko? 


Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po po vić, mi ni star ru dar stva i ener ge ti ke u Vla di Re pu bli ke Sr bi je 

Porast potrošnje, 

bez programa štednje 

Imajući u vidu mogućno sti raz voja 

energetike u kontekstu šireg 

privredno-ekonomskog razvoja 

Srbije, a posebno u kontekstu 

nasleđenog privredno-ekonomskog 

sta nja, mo gući zaključak 

je da je osnov ni za da tak u energetskom 

sektoru podizanje efikasnosti 

proizvodnje i efektivnosti 

upo tre be ener gi je. Ovo je jed na 

od oce na ko je smo ču li u razgovoru 

sa ministrom rudarstva 

i energetike, dr Aleksandrom 

Popovićem. Takođe, ministar 

Popović je istakao u intervjuu za 

INDUSTRIJU, da energetski sektor 

u Sr bi ji ima ne koliko bitnih 

ograniče nja, ko ja je u na red nom 

periodu potrebno prevazići. 

RAZ GO VOR VO DIO: BO RIS GA JIĆ 

O predlogu iz Republike Srpske 

o formiranju energetske 

uni je na Bal kanu, ministar 

Popović kaže: “Pozdravljam 

inicijativu premijera Republike 

Srp ske Milorada Dodika, 

ali je potrebno naglasiti da 

se pre formiranja unije moraju 

definisati mnoge stvari, u 

prvom redu interesi budućih 

članica. U svakom slučaju 

će mo o ovom pro jek tu raz govarati 

sa ostalim zainteresova- 

dr Alek sandar Popović, ministar rudarstva 

i energetike u Vladi Republike Srbije 

Pre sve ga, ra di se o pri vred no-ekonomskim 

ograničenjima, izazvanim 

usporenim oporavkom privrede. 

U ta kvim uslo vi ma, ume re ni po rast 

dru štve nog pro iz vo da 

i stan dar da gra đa na, 

pra ti br ži rast po tro šnje 

energije, zbog odsustva 

eko nom skih mo ti va i 

finansijskih me ha ni zama 

za pro gra me štednje 

energije, kako kod 

pri vre de ta ko i kod građa 

na, kao i zbog ve likog 

uče šća za sta re lih 

teh no lo gi ja u industriji 

i sa o bra ća ju, sma tra 

naš sagovornik. On takođe 

is ti če i eko nom skoener 

get ska ogra ni čenja, 

ko ja su uslo vlje na 

neadekvatnim cenama 

elek trič ne i to plot ne 

energije, pa je prisutan 

i nedostatak sredstava nim stranama.” 

za investiranje u održavanje 

i modernizaciju energetskih izvora 

ko ja su u pro se ku sta ro sti iz nad 25 go di na. 

U proteklih petnaestak godina, nije bilo 

značajnih ulaganja u gradnju novih kapitalno-intenzivnih 

objekata, po put no vih po vršinskih 

kopova lignita, termo i hidroelektrana, 

transportnih i distributivnih sistema 

prirodnog gasa (sa skladištima), sistema 

distribucije električne i toplotne energije, 

uključujući i rehabilitaciju i modernizaciju 

industrijskih energana. 

Ovom spisku ograničenja 

pri dru žu ju se i ona 

sektorsko-ekološke prirode, 

koja podrazumevaju 

po tre bu da se što pre 

or ga ni zu je neophodna 

lo gi sti ka za po u zda no 

me re nje i pra će nje svih 

emi si ja iz ener get skih 

obje ka ta, i plan ski za počne 

uvo đe nje teh nič kih i 

organizacionih mera na 

objek ti ma ener get skih 

iz vo ra, s ci ljem sma nje nja 

štetnih emisija sa visokim 

ste pe nom ugro ža va nja 

životne sredine. 

Najzad, tehnološko-razvojna 

ograničenja tiču se 

na uč no-teh no lo škog za o- 

stajanja, a posebno tehnološkog 

zaostajanja domaće mašinogradnje, 

da značajnije participira u proizvodnji 

dela vitalne energetske opreme i energetskih 

objekata. 


Ener ge ti ka 

O pri va ti za ci ji EPS-a, NIS-a... 

Ipak, jedno od aktuelnih dominantnih 

pi ta nja, od na ci o nal nog zna ča ja, po seb no 

u pogledu daljeg strateškog razvoja energetskog 

sektora u Srbiji, jeste privatizacija 

sti Elektroprivrede Srbije, ali će bi ti omo gućen 

izvestan upliv privatnog kapitala kroz 

strateško partnerstvo za izgradnju novih 

elek tro e ner get skih ka pa ci te ta. 

Što se ti če pri va ti za ci je NIS-a, po sto ji 

strategija koju je usvojila prethodna vlada, 

EPS-a, NIS-a, tačnije, na ko ji na čin i u kom 

ro ku. S tim u ve zi, za mo li li smo mi ni stra 

Popovića da ovom prilikom podseti javnost 

na to ko ji su kon kret ni efek ti pro ce sa 

pri va ti za ci je ve li kih ener get skih si ste ma 

u Srbiji? 

Aleksandar Popović: Neće biti klasične 

privatizacije postojećih osnovnih delatno- 

ko ja pred vi đa da stra te ški part ner ku pi 25 

od sto vla sni štva, a da ima oba ve zu da in vesti 

ci ja ma po dig ne svoj udeo do 37,5 od sto, 

tj. da u pr vom i dru gom ko ra ku ve ćin ski 

paket ostane državi. Ja apsolutno podržavam 

ovaj kon cept. Na je sen nam sle di, ako 

sve bude po planu, usvajanje zakona koji bi 

regulisao vlasničku transformaciju NIS-a, a 

nakon toga i objavljivanje tendera. 

Ve li ki srp sko-ru ski pla no vi 

Su sret mi ni stra ener ge ti ke Alek sandra 

Popovića s Viktorom Hristenkom, 

ruskim resornim ministrom, mogao bi da 

konkretizuje dogovore vođene nedavno u 

Moskvi. Srpska strana je sa predstavnicima 

Vlade Rusije i kompanije “Gasprom” 

razgovarala o budućoj saradnji u gasnom 

sektoru, između ostalog i o realizaciji Memoranduma 

o izgradnji gasovoda koji bi išao 

pre ko Sr bi je, pot pi sa nim pro šle go di ne. 

Prema rečima Popovića, do jeseni bi 

trebalo da se vodi serija razgovora na ekspert 

skom ni vou ka ko bi na red ni su sret dao 

novi impuls srpsko-ruskoj saradnji. Cilj ovih 

pre go vo ra je ste da se što pre de fi niše trasa 

velikog transportnog gasovoda - “Južni 

potok” kojim bi se preko srpske teritorije 

ruskim gasom snabdevala Evropa. 

U razgovoru sa Rusima još jednom je, 

na gla ša va Po po vić, pre do če na va žnost 

izgranje gasovoda Niš-Dimitrovgrad, podizanja 

novih elektroenergetskih objekata koji 

bi koristili gas kao pogonsko gorivo, korišćenje 

alternativnih izvora energije. 

“Grad njom elek tra ne na gas za ko ju je 

ruska strana zainteresovana, u velikoj meri 

bi se rasteretio elektroenergetski sistem 

Srbije, bu du ći da na ša ze mlja iona ko ima 

manjak struje“, rekao je Popović i naglasio 

da je “Inter Rao”, ruska elektroenergetska 

korporacija, pokazala veliko interesovanje 

da postane strateški partner Srbije kada je 

reč o završetku gradnje TE “Kolubara B”. 

Kako stvari sto je, to kom na red ne zi me u 

Srbiju bi trebalo da stigne dovoljno ruskog 

ga sa bu du ći da je sa ru skim gi gan tom, 

kompanijom “Gasprom” razgovarano i o 

povećanoj isporuci ovog energenta, jer se 

broj potrošača koji u Srbiji koriste gas stalno 

povećava.


Pro mo vi sa na Aso ci ja ci ja za teč ni naft ni gas 

Privrednoj komori Srbije 29. avgusta 

pro mo vi sa na je Aso ci ja ci ja za 

U 

teč ni naft ni gas či ji je cilj da pro ble ma tiku 

pro iz vod nje, skla di šte nja i pla sma na, 

kao i re gu la ti vu za taj ener gent pri bli ži 

čla no vi ma, ali i uti če na stva ra nje po volj nijeg 

am bi jen ta za po slo va nje. Pred sed nik 

Upravnog odbora asocijacije, Radoslav 

Nek ta ri je vić, re kao je da je cilj gru pa ci je 

da se čla no vi ma obez be di pri me na naj savre 

me ni jih struč nih i na uč nih zna nja, razmena 

informacija i organizovano nastupanje 

radi rešavanja zajedničkih interesa. 

On je na veo da se sa mo kroz ob je di nje ni 

na stup čla no va, Aso ci ja ci ja mo že dr žavnim 

organima i institucijama predlagati i 

ini ci ra ti re ša va nje pi ta nja re gu la ti ve, standar 

da, pro ble ma kva li te ta, za šti te ži vot ne 

sre di ne i usa gla ša va nje sa re gu la ti vom 

Evrop ske uni je. 

Predstavnik NIS TNG, Tijomir Tripković, 

na veo je da po tro šnja teč nog naft nog ga sa 

kod nas be le ži “vr to gla vi” rast i da je go dišnji 

promet tog energenta u Srbiji dostigao 

300.000 tona. “Od tih količina privatni sektor 

di stri bu i ra čak 60%”, na veo je on i ukazao 

na neophodnost uvažavanja interesa 

tog dela tržišta prilikom donošenja zakonske 

re gu la ti ve i utvr đi va nja stan dar da. “Da 

bi se ostvarili svi ti interesi neophodno je 

stvaranje jedne ovakve asocijacije“, dodao 

je Tripković. 

Ru ski gas pre ko Sr bi je za Evro pu? 

INDUSTRIJA: Do kle se sti glo i šta se 

mo že oče ki va ti o pro jek ti ma iz grad nje ve likih 

skladišta gasa u Banatskom Dvoru, pre 

svega? Osim toga, kada je realno očekivati 

prve efekte velikog projekta spajanja energetskih 

i posebno gasnih izvora u oblasti 

Ka spij skog mo ra sa EU, a ko ji bi, pre ma 

najavama, trebalo da ide preko Srbije? 

Popović: Nije realno očekivati da skladište 

u Ba nat skom Dvo ru bu de ope ra bil no 

pre zi me 2008/09. go di ne. Uz okon ča nje 

ra do va na in sta la ci ja ma neo p hod no je, 

između ostalog, napuniti skladište i to prvo 

tzv. ja stuč nim ga som, pa tek on da ga som 

koji bi bio korišćen u momentima povećane 

tra žnje. To je re al no mo gu će tek idu će 

godine. 

O ga so vo du ko jim bi se Evro pa snab deva 

la ru skim ga som iz još jed nog prav ca, 

vode se razgovori sa ruskom stranom. U 

ovom momentu imamo potpisan memorandum 

iz decembra prošle godine između 

mi ni star stva i ru skih part ne ra, a osnov na 

ide ja je da se deo Evro pe snab de va ru skim 

gasom velikim gasovodom 

kapaciteta 20 

milijardi kubnih metara 

ko ji bi išao pre ko na še 

teritorije. To jeste naš 

vr hun ski in te res, jer 

bismo postali tranzitna 

ze mlja, uz sve po god nosti 

ko je taj po lo žaj no si, 

a i do dat no bi smo se 

obezbedili neophodnim 

količinama gasa. To je, 

dugoročno, prioritet, ali 

mo ram da na gla sim da 

i druge zemlje regiona 

imaju interes da takav 

gasovod prođe preko njiho 

ve, a ne pre ko srp ske 

teritorije. 

Sa da je va žno snabde 

ti se ru skim ga som 

ba rem iz još jed nog 

pravca osim postojećeg 

pre ko Hor go ša, a re šenje 

to ga je u iz grad nji 

gasovoda Niš–Dimitrovgrad–Dupnica–Sofija. 

INDUSTRIJA: Ka da 

smo već kod Re pu blike 

Srp ske, mo lio bih i za oce nu o raz vo ju 

po slov nih od no sa u obla sti ener ge ti ke 

između Srbije i Republike Srpske (Buk 

Bijela, razmena energenata, TE Gacko...). 

Ta ko đe, ka ko se to od ra ža va i šta se, za pravo, 

može očekivati na planu bilateralnih 

odnosa Srbi je i BiH (u do me nu nji ho vih 

daljih unapređenja...)? 

Popović: Imajući u vidu neiskorišćeni 

hidropotencijal, u saradnji sa Republikom 

Srp skom za po če li smo rad na pra vlje nju 

sporazuma o zajedničkom i integralnom 

korišćenju sliva reke Drine. U okviru toga, 

razmatramo različite varijante hidroelektra 

ne Buk Bi je la, či jom iz grad njom bi Sr bi ja 

i Republika Srpska povećale sigurnost u 

snabdevanju električnom energijom, što 

je u uslovima deficita električne energije 

koji vlada u regionu Balkana njen najvažniji 

doprinos. Osim toga, postoje i mogućnosti 

za razvoj dalje saradnje u gasnom 

sektoru. 

INDUSTRIJA: Ka ko su nas oba ve sti li iz 

češke agencije za privrednu saradnju sa 

Sr bi jom, do sta fir mi iz ove ze mlje sprem no 

i željno čeka pravnu regulativu kako bi ušle 

u realizaciju projekata MHE. Kakav je stav 

Vašeg kabineta po tom pitanju? 

Popović: Prav na regulativa koja je vezana 

za izgradnju malih hidroelektrana postoji. 

Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje 

samo jednu dozvolu potrebnu za njihovu 

izgradnju – energetsku dozvolu. 

INDUSTRIJA: Na tra gu pret hod nog pi tanja 

je i ovo, po sve će no al ter na tiv nim iz vorima 

energije. U toku je proces realizacije 

projekta izgradnje fabrike za preradu otpada 

zarad dobijanja toplotne i električne 

energije - projekat pod nazivom RENOVA. 

Ka kva je Va ša oce na to ga, i šta se mo že 

očekivati od strane Vašeg ministarstva u 



predstojećem periodu, u formi nekakve 

strategije, plana, programa...? 

Popović: Ministarstvo rudarstva i energetike 

radi na izradi jasne strategije, zapravo, 

bolje rečeno, jasnog plana za iskorišćavanje 

alternativnih izvora energije. Verujem 

da će mo na je sen u Be o gra du mo ći da 

predstavimo taj plan. 

Naravno, potencijali se 

zna ju, na pri mer pre ko 

800 lokacija za podizanje 

mini-hidroelektrana, 

što bi nam do ne lo 

ne što is pod 700 me gavata. 

Nisu zanemarljivi 

ni kapaciteti za dobijanje 

eolske energije 

u pojedinim delovima 

Srbije, veliki je potencijal 

i u bi o ma si... Sa mo, 

veliko je pitanje i cene 

tako proizvedene struje, 

ko ja je, u naj ve ćem 

bro ju slu ča je va, za 

sa da znat no sku plja 

od one ko ju pro iz vodi 

EPS. Po treb no je, i 

to je najveći zadatak, 

izraditi sistem koji će 

proizvođačima energije 

iz obnovljivih izvora omogućiti da rade 

sa profitom. 

INDUSTRIJA: Ukrat ko, ku da ide ener getski 

sektor Srbije? 

Popović: Energetska politika koju sprovodi 

Ministarstvo rudarstva i energetike 

Sa mo NIS zreo 

za pri va ti za ci ju 

Ministar finansija Srbije, Mirko Cvetko 

vić, oce nio je da je od ve li kih dr žavnih 

mo no pol skih si ste ma, sa mo Naft na 

industrija Srbije “zrela za privatizaciju”. 

“U Elektroprivredi Srbije je pu no urađe 

no, ali ne će još sko ro bi ti sprem na 

za privatizaciju. Verovatno će se prvo 

stvoriti uslovi za ulazak u gra nu ne kih 

nezavisnih proizvođača struje, dok će 

prenosna mreža ostati u državnoj svojini 

i pru ža će uslu ge svi ma pod istim uslovima”, 

rekao je Cvetković i istakao da 

bi pri vatizacija monopola bila najveća 

tragedija koja bi mogla da zadesi Srbiju, 

s ob zi rom na to da je od dr žav nog mo nopola 

gori samo privatni. 

usme re na je pre sve ga na po ve ća nje si gurnog, 

kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja 

energijom i energentima, obezbeđivanje 

razvoja energetske infrastrukture i uvođenja 

savremenih tehnologija, obezbeđiva 

nje uslo va za una pre đe nje ener get ske 

efikasnosti, stvaranje uslova za stimulisanje 

korišćenja obnovljivih izvora energije - i 

unapređenje zaštite životne sredine! in

ufo 

fokusu uEnergetika: Avalon Partners 

Kompenzacija reaktivne snage 

– ušteda ili trošak? 

Dugo najavljivana promena tarifnog sistema i nova cena električne 

energije su postali realnost. Svi potrošači koji imaju mer nu gru pu na 

pod ruč ju EDB su uz ra čun za me sec jul dobili i obaveštenje o sankcionisanju 

prekomerno utrošene reaktivne energije. Za faktor snage 

lo ši ji od 0,95 ce na za utro še ni kVArh je du plo ve ća. 

TEKST: MI LEN KO JO VA NO VIĆ, DIPL.INŽ.EL. 

Rešenje je kompenzacija reaktivne 

sna ge – ali ka ko? Kva li tet električne 

energije ima tendenciju konstantnog 

pogoršanja. Prisustvo 

viših harmonika napona i struje 

je zna čaj no i u naj ve ćem bro ju slučaja 

predstavlja ograničavajući faktor 

za iz bor ti pa opre me za ko menzaciju. 

Nepravilnim izborom tipa 

opreme, kompenzacija reaktivne 

sna ge pred sta vlja tro šak a ne uštedu. 

Prosečan period otplate sredsta 

va ulo že nih u opre mu za kompen 

za ci ju je od 12 do 18 me se ci. 

Međutim, nepravilnim izborom 

tipa opreme, životni vek opreme se 

izjednačava (često bude i kraći!) sa 

periodom otplate. Takođe, usled neodgovarajuće 

opreme dolazi i do pojave paralelne 

rezonanse, koja usled visokih vrednosti THD 

faktora napona i struja dovodi do problema 

u radu PLC-a, računara, senzora, reagovanja 

zaštite, itd. Posledica je zastoj pogona. 

I gde je tu ušte da? 

Firma Avalon Partners već 10 

godina sa uspehom rešava probleme 

kvaliteta električne energije 

i povećanja energetske efikasnosti 

industrijskih pogona. Svaki projekat 

se započinje merenjem na 

osnovu kojeg se utvrđuje postojeći 

kvalitet električne energije. Na 

osnovu rezultata merenja određuje 

se kvalitativna i kvantitativna potreba 

za rek tiv nom sna gom. U svo joj 

ponudi, Avalon Partners ima sve 

tipove opreme za kompenzaciju reaktivne 

sna ge, za sve na pon ske ni voe: 

• klasična oprema za kompenzaciju, 

• detuned filterska postrojenja sa velikim 

izborom faktora filtriranja, 

• apsorpcioni filteri, 

• brza tiristorska kompenzacija (odziv 

200 ms), 

• ul tra br za fil ter ska kom pen za ci ja 

(od ziv is pod 20 ms za pu nu sna gu), 

• hibridna kompenzacija. 

Sva oprema je od renomiranih svetskih 

proizvođača kao što su Elspec i Circutor. 

Po iz vr še noj mon ta ži i pu šta nju u rad, vr ši 

se verifikaciono merenje kojim se utvrđuje 

novonastali kvalitet napona. Ovakvim 

pri stu pom, tro šak re ak tiv ne ener gi je je 

moguće u potpunosti eliminisati iz računa, 

a u isto vreme dobiti kvalitetnije i sigurnije 

napajanje pogona. Takođe, na ovaj način 

po sti že se vi še od 20 go di na ži vot nog ve ka 

opre me za kom pen za ci ju. To je pe riod u 

kojem je moguće ostvariti značajnu uštedu. 

Pored ovih, direktnih ušteda rešavaju 

se i pro ble mi ve za ni za start ve li kih mo tora, 

padove napona, kratkotrajne propade 

napona, smanjenje broja otkaza itd. 

O visokom kvalitetu izvođenja radova i 

opreme svedoče i brojne reference. Neke od 

najvažnijih su: Fabrika limenki “Ball Packaging 

Europe”, Koncern “Bambi-Banat”, fabrika 

ulja “Di ja mant”, fa bri ka ulja “Vi tal”, “Efes 

Weifert” pivara, fabrika kartona “Umka”, 

“Austrotherm” Niš, šećerane “MK Commerce 

– Su no ko”, “Pa la ta prav de” Be o grad, 

“Tetrapak” G. Milanovac, fabrika vode “Voda 

Vrnjci”, fabrika vode “Knjaz Miloš”, itd. 

Avalon Partners d.o.o. 

Nemanjina 4/XII 

11000 Beograd 

Tel: 011/2685-311 

Fax: 011/2684-178 

Mob: 065/AVALONP 

www.avalon.co.yu 


u fokusu 

Ener ge ti ka: KIR KA-SU RI 

Vrhunsko rešenje 

po svetskim standardima 

“KIRKA-SURI”, najpoznatija fabrika 

kotlova i energetske opreme 

na ovim pro sto ri ma, sa svo jim 

kotlarnicama na obnovljive izvore 

energije iz bi la je u sam svet ski 

vrh i ta ko napravila pravi, prepozna 

tljiv brend u ovoj slo že noj i 

skupoj oblasti tehnike koja se sve 

vi še tra ži u sve tu. 

Poznato je da se sagorevanjem ovih 

goriva (drvo, drveni otpad, slama, 

kukuruzovina, ljuska od suncokreta, 

koštice od voća itd...), ne povećava količina 

ugljen dioksida u atmosferi za razliku od 

sagorevanja fosilnih goriva nafte i gasa. Na 

ovaj na čin se po štu je Kjo to spo ra zum i sprečavaju 

dalji klimatski poremećaji koji prete 

da ugro ze opstanak živih bi ća na Ze mlji. 

Pored ovog značajnog ekološkog faktora, 

sagorevanjem obnovljivih goriva dobija 

se da nas za dva do šest pu ta jef ti ni ja energi 

ja, što omo gu ća va da fir me mo gu da 

smanje troškove poslovanja i tako opstanu 

na sve surovijem tržištu. 

Za sko ro dve de ce ni je pre ko 

1000 kotlovskih postrojenja 

KIRKA-SURI je za 18 go di na pro iz ve la 

preko 1.000 kotlovskih postrojenja u zemlji 

i inostranstvu, od ručno loženih kotlova, do 

potpuno automatskog dovoda i sagorevanja 

goriva i kompjuterskog vođenja i kontrole 

rada postrojenja. 

Rešavajući problem investitora 

koji želi da kupi jeftino 

po stro je nje ali da isto vreme 

no ra di sa što vi še automa 

ti ke i ve ćim ste pe nom 

iskorišćenja, KIRKA-SURI je 

na pra vi la niz jed no stav nih 

uređaja i mehanizama koji 

omogućavaju da se postigne 

puna automatika dovoda 

goriva i kontrolisano sagorevanje 

sa dozvoljenim emisijama 

izduvnih gasova i nesagorelih 

čestica prašine. 

Cena takvog sagorevanja 

go ri va sa jed no stav nim i 

finansijski povoljnim postrojenjima sve je 

više interesantna investitorima. Računica 

potvrđuje da nešto veće cene kotlovskih 

postrojenja donose mnogo veće finansijske 

ušte de, ve ću po u zda nost po stro je nja i 

manje izdatke za održavanje postrojenja. 

Dokazi kvaliteta 

Na ša po stro je nja za sa go re va nje su ve 

piljevine uduvavanjem sa jeftinim, a efikasnim 

sistemom doziranja goriva u ložište, 

vi še je ne go du plo jef ti ni ji od re še nja 

zapadnih firmi. Naročito smo povoljni sa 

ce nom ka da ugo va ra mo “ključ u ru ke”, od 

pro jek ta do pu šta nja u po gon, gde je če sto 

uključen i građevinski deo. 

Počeli smo od Batajnice, Bačke Topole, 

Jagodine, Leskovca, Kuršumlije, a završili 

sa Tarkett-om u Bačkoj Palanci, najčuvenijom 

svet skom fir mom za pre ra du dr veta 

iz Šved ske. Po stro je nje od 3 MW sa najsitnijom 

granulacijom suvoće 8% radi već 

godinu dana bez zastoja, sa potpuno automatskim 

dovodom goriva kontrolisanim 

sagorevanjem, sa kompjuterskim nadzorom 

i vođenjem postrojenja. 

Obje kat je ura đen upra vo po 

si ste mu “ključ u ru ke”. 

Takođe, sa zadovoljstvom 

is ti če mo i po stro je nje na 

piljevinu vlažnosti oko 35%, 

sa vodom hlađenom rešetkom 

sna ge 2 MW (3 to ne 

pare pritiska 12 bara), koje 

u Del ti Ći će vac ra di bez prekida 

14 godina! 

Kao kru na na šeg ra da na 

postrojenju koje koristi bioma 

su, bi lo je pu šta nje u 

eksploataciju kotla 15 t/h 

pri ti ska 15 ba ra na lju sku od 

suncokreta i sojinu slamu. 

Ovo kotlovsko postrojenje, potpuno automatizovano, 

urađeno je za fabriku jestivog 

ulja i proizvodnju biodizela poznate firme 

“Viktorija grup” u Ši du. Ko tao je ori gi nal no 

re še nje Kir ke i re zul tat že lje da se po stig nu 

visoki svetski rezultati i, ujedno, da dokaže 

mo da se u ovoj na šoj le poj ze mlji i sa 

ovim narodom, upornim i napornim radom, 

mo že sti ći do vr ha. 

Jos jed na vr lo zna čaj na stvar je ste pu štanje 

u po gon par nog ko tla od 10t/h sa automatskim 

sagorevanjem uglja, ove godine, 

u rud ni ku uglja u Re sa vi ci, kao i ko tla 1,5t/ 

h na ko šti ce od vo ća u Kur šu mli ji. Do kra ja 

go di ne u po go nu će bi ti i ko tao u Ma gla ju, 

BiH, za fabriku papira “Natron”, produkcije 

10t/h koji sagoreva vrlo komplikovano gorivo 

- mešavinu muljnog kolača, kore od drveta 

i piljevine. Najavljujemo i puštanje u rad 

ko tla od 15t/h, za fa bri ku “Soya Pro tein” u 

Bečeju na slamu i silosni otpad. 

Kirka-Suri je prepoznatljiva i po kotlovima 

za br zu pro iz vod nju pa re “Vapor-Suri” i 

termouljnim kotlovima “Termo-Suri”! 

Poslovna logika 

Potvrda kvaliteta sa oznakom Kirke je 

očigledna. Pošten rad i kvalitet se isplate 

iz prostog razloga što donose veće po rudžbine. 

Uvek smo se borili da kontrolišemo 

sudbinu i da pronađemo puteve koji vode 

ka sre ći. Si gur ni smo da sno vi ra đa ju snagu 

i vo lju, ču va ju čo ve ko vu du šu, a da sve 

bu de u re du ipak se po sta ra ljubav, najača 

snaga koja leži u čoveku. 

Detaljnije informacije kod: 

Kir ka-Su ri d.o.o. 

Fabrika kotlova i energetske opreme 

Beograd, Srbija 

www.kirka.co.yu 

www.kirka-suri.com 

e-mail: info@kirka-suri.com 

tel/fax: +381 11 2711 440; 2711 335 


Energetika: Dalekovod d.d. Zagreb 

Zna ča jan igrač u sek to ru 

ener get ske iz grad nje 

Dalekovod d.d. Zagreb je preduzeće 

osnovano 1949. godine 

i do da nas uspe šno po slu je u 

osam de se tak ze ma lja sve ta. 

Od osni va nja do da nas, Dalekovod 

se razvijao u modernu organizaciju 

koja je doživela razne promene 

i kojoj je glavna delatnost izgradnja, projekto 

va nje i uslu ga in že njeringa za sledeće 

objekte: 

• elektroenergetski objekti, posebno 

dalekovoda od 0,4 do 500 kV; 

• transformatorskih stanica svih tipova i 

na pon skih ni voa do 500 kV; 

• nad zem ni, pod zem ni i ka blo vi is pod 

mo ra do 110 kV; 

• telekomunikacioni objekti; 

• sve vr ste mre ža i an te na; 

• proizvodnja viseće i spojne opreme za 

sve vrste dalekovoda i transformatorskih 

sta ni ca od 0,4 do 500 kV; 

• proizvodnja čeličnih konstrukcija; 

• izrada i ugradnja svih metalnih delova 

za saobraćajnice, a posebno za: putnu 

rasvetu, zaštitne ograde i signalizaciju u 

saobraćaju; 

• rasvete tunela i upravljanja saobraćajem; 

• elektrifikacija železničkih pruga i tramvaja 

u gradovima; 

• metalne i ostale konstrukcije i temelji 

za energetiku, signalizaciju, upravljanje i 

zaštitu puteva i autoputeva. 

Vizija: Postati vodeće preduzeće u svojoj 

delatnosti u srednjoj i jugoistočnoj Evropi 

sa sedištem u regionu. 

Misija: “Naše delovanje vezano je za 

stvaranje dodatne vrednosti u projektovanju, 

proizvodnji, montaži i inženjeringu 

elektroenergetskih, saobraćajnih i telekomunikacionih 

objekata na tržištu srednje i 

jugoistočne Evrope, uz punu orijentisanost 

prema zadovoljstvu naših klijenata”, kaže 

u predstavljanju ovog značajnog imena u 

oblasti energetike u regionu, mr. sc. Luka 

Miličić, dipl. inž. građ, predsednik Uprave 

i ujedno generalni direktor Dalekovoda. I 

dodaje: 

“Naša misija je pružiti potpunu uslugu 

infrastrukturnim delatnostima (elektroener- 

getika, putni i železnički saobraćaj, 

telekomunikacije), zasnovanu na 

načelima izuzetne poslovnosti i 

vrhunskog kvaliteta. Osnovu čine 

ljudi s posebnim znanjima i veštinama 

koje naši klijenti visoko cene. 

Utemeljeni smo na principima 

organizacije koja uči i sposobnosti 

brze adaptacije turbulentnim uticajima 

okoline. Delovanje našeg preuzeća 

obeleženo je “stakeholder”- 

skim pristupom, posebno vidljivim 

u činjenici što je preduzeće u većinskom 

vlasništvu sadašnjih i bivših 

radnika. Uvek ćemo se ponašati 

kao odgovoran član društva vodeći 

računa da naš održivi razvoj bude 

usklađen s interesima šire zajednice 

i zaštitom okoline”, kaže prvi čovek 

Dalekovoda. 

Društvena odgovornost, razvoj, 

sertifikati, laboratorija... 

Dalekovod d.d. ima dugogodišnje iskustvo 

u is pi ti va nju i kon tro li kva li te ta svo jih 

proizvoda, pazeći oduvek na zaštitu okoline 

i druge ekološke zahteve. Pritom se 

posebna pažnja posvećuje zaštiti na radu, 

zaštiti od požara, hemijskih i drugih opasnosti 

na radu. Laboratorija Dalekovoda d.d. 

po sto ji od 1963. go di ne, i od ta da po kre će 

razvojne i istrazivačke projekte. 

Dalekovod d.d. ima sertifikate od “Lloyd’s 

Re gi ster Qu a lity As su ran ce Li mi ted”, za 

ISO 9001 i 14001, EN 729-2, BSI OH SAS 

18000 i ISO/IEC 17025, kao i ser ti fi ka te za 

izvođenje i kvalifikaciju izvođača metalnih 

kon struk ci ja “acc. to DIN 18800-7:2002”. 

Dalekovod d.d. Zagreb u poslednjih nekoliko 

godina snažno je iskoračio na međunarodno 

tržište. Dokaz tome su i novopotpisani 

ugovori, ali i finansijski pokazatelji. 

Dalekovod je u 2006, postigao odlične 

re zul ta te, s po ra stom EBIT-a za 21,2%, (preko 

16 mi li o na evra) što je pod sta klo zdrav 

16,5-procentni rast prodaje. Domaći prihodi 

po ra sli su 31,7%, pa sa da či ne 87,4% od 

ukupnih 1,49 milijardi kuna prihoda (preko 

204 miliona evra). 

Vredni ugovori za sigurnije sutra 

Po čet kom go di ne pot pi san je ugo vor 

sa “Kazakhstan Electricity Grid Operating 

“Utemeljeni smo na principima organizacije 

koja uči i sposobnosti brze adaptacije turbulentnim 

uticajima okoline”, mr. sc. Lu ka Mi li čić, 

dipl. ing. građ, pred sed nik Upra ve, ge ne ral ni 

direktor Dalekovoda 

Company”, vredan 80,5 miliona dolara, 

za izgradnju 390 kilometara dugog 500 

kV dalekovoda, zatim ugovor koji je Dalekovod, 

za jed no sa “Končar”-om, potpisao sa 

“Hrvatskim željeznicama” za raz voj vuč nih 

sistema vredan 68,5 miliona evra, kao i 

ugo vor sa fir mom MEP SO za na bav ku opreme 

i izgradnju 400 kV dalekovoda od Bitole 

do granice sa Grčkom. 

U ja nu a ru 2007. pot pi san je ugo vor u 

vrednosti 18 miliona evra koji se odnosi 

na nastavak aktivnosti na sanaciji “sivih 

zona”, odnosno loših energetskih prilika u 

distribuciji Elektroprivrede hrvatske zajedni 

ce “Her ceg Bo sne” na pod ruč ju BiH, u 

sklopu programa “Power IV”. 

U Ska dru je 24. i 25. ju la ove go di ne potpi 

san ugo vor za iz grad nju 400 kv da le ko voda 

Tirana-Podgorica i pripadajućih vodnih 

polja (tehnički dosta zahtevan projekat koji 

se sastoji od nadzemnog dvostrukog voda 

od 400 kV, u du ži ni od 76,14 km, kao i jednostrukog 

dela nadzemnog voda od 400 

kV, u du ži ni od 80,80 km). U Za gre bu je 6. 

i 7. ju la pot pi san ugo vor sa nor ve škim operaterom 

“Stat nett”-om za iz grad nju 420 

kV dalekovoda (420 kV Skareheia(Evje)- 

Holen) dužine 105 km. 

“Po seb no smo po no sni na uspe šno 

okon čan ugo vor sa island skom kom pani 

jom “Landsnett” za iz grad nju dva vo da 

420 kV na Islan du i is po ru ku opre me 

u Ga ni”, is ti če u ovom pred sta vlja nju 

za gre bač kog Da le ko vo da, pred sed nik 

nje go ve Upra ve i ge ne ral ni di rek tor, mr. 

sc. Lu ka Mi li čić, dipl. ing. građ, u ča so pisu 

In du stri ja. in 


u fokus 

Energetika: ENEL PS 

Ka ko al ter na tiv ni iz vor 

ener gi je po sta je stan dard ni 

Industrija fotonaponske konverzije energije, iako relativno mlada, beleži u 

poslednjih desetak godina veliki privredni rast od 40% godišnje, praćen pojavom 

no vih tr ži šta i no vih primena fotonaponske tehnologije. To je jedan od 

najvećih privrednih uspona zabeležen u skorije vreme u bilo kojoj industriji. 

Danas, u Srbiji, pravo mesto za nabavku uređaja koji izdašnu energiju Sunca 

pretvaraju za razne potrebe, jeste firma ENEL PS d.o.o. Ovo pred u ze će za 

projektovanje, proizvodnju i servis uređaja i sistema, industrijske elektronike 

i elek tro nike snage, uvoz i izvoz, nudi kvalitetna rešenja koja potpisuju jedan 

“Pho towatt” i jed na “Steca“. 

Solarni fotonaponski uređaji služe 

za direktno pretvaranje sunčeve 

energije u električnu, bez oslobađanja 

bi lo ka kvih štet nih ga so va. Iako je struja, 

proizvedena pomoću solarnih električnih 

si ste ma, za sa da sku plja od one ko ja 

se proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva, 

ili u hidroelektranama, postoje, ipak, brojni 

razlozi za što veću i bržu eksploataciju ovakvih 

si ste ma. 

ENEL PS – kom plet na po nu da 

na jed nom me stu! 

Kako Srbija ima dovoljno sunčanih dana 

u to ku go di ne, s jed ne stra ne, i ka ko su 

rešenja za dobijanje energije iz sunčevih zraka 

sa da šnjost, a ne vi še 

bu duć nost, jed nom rečju 

pro blem, beogradska 

firma ENEL PS ovdašnjem tržištu nudi, 

između ostalog, prave kombinacije za kvalitetno 

pretvaranje, skladištenje i korišćenje 

solarne energije kao električne. U ENEL 

PS-u su pro ce ni li, i to do bro, da bi u po nu di 

svoje odgovarajuće mesto našli proizvodi 

svetski poznate kompanije “Photowatt”. Svi 

proizvodi ove firme, inače, imaju garanciju, 

ko ja se da je već od pr ve ka ri ke pro iz vod nog 

lanca... 

“Pho to watt” mo du li 

Za ovaj put, is ti če mo mo du le 

“Pho to watt”-a. I oni su po sledica 

rada istraživačkog i razvoj 

nog sek to ra “Pho to watt”-a. 

Mo dul ko ji pro iz vo di “Pho towatt”, 

sa sta vljen je od 36 multi 

kri sta li sa nih će li ja, po ve za nih 

struj no u se ri ja ma. Ova kav 

modul stvara direktnu struju, 

u sa gla sno sti sa ja či nom pri- 

mlje ne sun če ve ener gi je, uz stan dard ni 

na pon od 12 V. 

“Photowatt” je proizveo široku lepezu 

mo du la, od 12 do 230 W, pri me nom najnovije 

generacije multi i mono kristalnih 

ćelija. Ovi moduli se proizvode od posebno 

izabranih materijala, primenom procesa 

kojim se garantuje visok učinak u periodu 

od 25 go di na, i ko ji iz la ze u 

susret najvećem broju zahteva 

međunarodnih standarda, 

u po gle du kva li te ta i 

bezbednosti. 

Moduli koje proizvodi “Photo 

watt”, mo gu da se ko ri sti 

za razne potrebe, u rasponu 

od nekoliko megavata do 

modula za lične 

po tre be. 

Kao specijalni 

predstavnik proizvoda kompanije 

“Photowatt”, beogradski ENEL PS 

obezbeđuje svojim klijentima svu potrebnu 

stručnu podr šku i ser vis. 

“Ste ca” - jed no stav no 

i efi ka sno re še nje 

Imate solarnu energiju, ali niste u moguć 

no sti da je upo tre blja va te. 

Ako je pa lo snab de va nje elek tričnom 

energijom, umreženi fotona 

pon ski si stem ta ko đe pa da. 

Pot pu no auto mat ski “Sol sa fe” 

si stem pro iz vo đa ča “Steca” obezbe 

đu je po u zda no snab de va nje 

ener gi jom, čak i u slu ča je vi ma 

“pomračenja”, odnosno naglog 

ne stan ka stru je, uz ga ran ci ju 

potpune iskorišćenosti solarne 

ener gi je. I ovo re še nje na la zi se 

na na šem tr ži štu za hva lju ju ći 

ENEL PS-u. 

“Solsafe” sistem podrazumeva 

pri me nu ne zavi 

snih in ver te ra iz pro izvod 

nih se ri ja “Ste ca XP”, 

“Steca Compact” i “Steca 

HPC”, kao i pri me nu umreženih 

invertera “Steca Grid 

300/500” i “Ste ca Grid 

2000+”. Pored toga, usagla 

ša va nje sa po sto je ćim fo to na pon skim 

si ste mi ma ne pred sta vlja teh nič ki problem. 

Tre ba zna ti i da svi pro iz vo di fir me 

“Ste ca” pod le žu ga ran ci ji pro iz vo đa ča od 

2 go di ne. 

Ba te ri je “Po wer So lar” - za 

čuvanje prikupljene energije 

Serija “Power Solar” označava baterije 

ko je su, pre sve ga, po u zda ne, bez štet nog 

uticaja po životnu sredinu, i prihvatljive sa 

stanovišta troškova. Reč je o liniji unapređenih 

baterija koje su zalivene gelom što 

omogućava njihovom korisniku dugotrajno 

korišćenje u situacijama zaokruženih sistema. 

Rezultat je baterija velikog kapaciteta, 

ko ja mo že da iz dr ži oštre uslo ve, po put vi sokih 

temperatura, i to bolje od uobičajenih 

rešenja. Serija PSG je visoko otporna na 

oštećenja izazvana vibracija ma i gru bim 

ru ko va njem, a da je dug i po uz dan rad u 

sistemima obnovljive energije. 

O svim detaljima i pravim rešenjima za 

primenu fotonaponskih sistema u skladu 

sa vašim potrebama, obratite se istinskim 

stručnjacima firme ENEL PS, Mi lutina 

Milankovića 120a (bivši III Bulevar), 

No vi Be o grad. Tel/fax: (011) 3111311, 

3132113, 3132125, 3132136. 

Email: office@enelps.co.yu 

Web: www.enelps.co.yu 


Ekologija 

Vra a nje ugljen-di ok si da u ze mlju 

Ka ko gas ko ji je ina e pro ble ma ti an za at mos fe ru mo že da bu de ko ri stan 

CO 2 doprinosi boljoj eksploataciji 

naftnih polja, prečišćava 

vodu, stvara mehuriće u gazira 

nim pi ći ma, a mo že i da se 

reciklira. 

Ako želimo čovečanstvu bolje sutra, 

bi lo je po treb no ju če, ali je neo p hodno 

danas smanjiti emisiju ugljendioksida 

u atmosferu (i ograničiti nepotrebnu 

emi si ju ovog ga sa). Je dan od glav nih 

uzročnika globalnog zagrevanja je izrazito 

visoka koncentracija ugljen-dioksida u 

atmosferi koji je nastao kao posledica tehničko-tehnoloških 

procesa, u prvom redu 

sagorevanjem organskih jedinjenja. 

Messer, preduzeće za proizvodnju industrijskih 

gasova, već 2004. godine je otkrilo 

mogućnost efikasnijeg iskorišćenja naftnih 

polja i njihovog celokupnog potencijala 

pomoću ugljen-dioksida. Pilot-projekt 

nazvan EOR (Povećanje iskorišćenja naftnih 

po lja) izveden je zajedno sa hrvatskim 

poslovnim partnerom INA Naftaplinom. 

Ništa novo: prirodni resursi fosilnih goriva 

kao što su naf ta i pri rod ni gas, ogra ni čeni 

su. Uko li ko po tra žnja na sta vi da ra ste po 

da na šnjoj sto pi, već bi u ovom ve ku mo glo 

doći do nestašica. Međutim, pre nekoliko 

godina, stručnjaci za naftne bušotine otkrili 

su da se uvo đe njem CO 2 u zapečaćeno 

naftno polje više nafte izvlači na površinu. 

2004. godine, preduzeće specijalizovano 

za industrijske gasove – Messer, uspešno 

je testiralo ponovnu eksploataciju nafte 

u Hrvatskoj uz pomoć ugljen-dioksida, po 

pr vi put u Is toč noj Evro pi. 

Cilj je bio da se pro ve ri efe kat uvo đenja 

CO 2 u postojeće naftno polje. Tokom 

prva dva test-ciklusa, isporučene su velike 

količine tečnog ugljen-dioksida do naftne 

bušotine klijenta u Ivanić Gradu. Tamo je 

ugljen-dioksid uskladišten u odgovarajućim 

rezervoarima i ubrizgan u zemlju pod 

pritiskom od oko 100 bara. Rezultati prva 

dva probna ciklusa bili su apsolutno ubedljivi: 

INA Naf ta plin je do neo od lu ku pre okončanja 

tri naredne probne faze i za po čeo 

glavni proje kat u ve ćem obi mu. 

Dodatna količina nafte koja se na ovaj 

način može izvaditi je ogromna, često 10- 

15% naftnih rezervi. Studija napravljena 

za Messer ukazuje na potencijalnih 1.300 

miliona dodatnih barela nafte korišćenjem 

CO 2 tehnologije samo na evropskom kontinen 

tu. Još jed na pred nost je što ubri zga ni 

CO 2 osta je u naft nom po lju i ne vra ća se 

u životnu sredinu. Na svaki dodatno proizvedeni 

barel nafte, u proseku trećina tone 

ugljen-di ok si da osta je u ze mlji, što je dvostruko 

korisno za životnu sredinu! 

Zaštita životne sredine različitim 

na či ni ma upo tre be CO 2 

Za Messer, upotreba ugljen-dioksida u 

pro iz vod nji naf te jed na je od mno gih primena 

korisnih po životnu sredinu gasa 

po zna tog kao glav nog uzroč ni ka kli matskih 

pro me na. Deo osnov ne ak tiv no sti 

najveće svetske porodične kompanije za 

proizvodnju industrijskih gasova jeste da 

razvija nova rešenja ili unapređuje postoje 

ća, i na taj na čin oslo bo di ži vot nu sre dinu 

od za ga đe nja. Ovo ta ko đe ob u hva ta i 

ponovno korišćenje, odnosno recikliranje, 

ugljen-dioksida koji nastaje kao otpadni 

produkt industrijskih procesa. 

Sa druge strane, ugljen-dioksid 

visoke čistoće za industriju hrane 

i pi ća po ti če od iz vo ra u 

zemlji. U prehrambenoj indu striji, 

tečni ugljen-dioksid se koristi 

za hla đe nje i za mrzavanje ili u 

in du stri ji pi ća kao gas za ga ziranje. 

U mnogim slučajevima, tehnologija 

čišćenja suvim ledom 

već je zamenila druge tehnologije 

čišćenja u prehrambenoj i 

he mij skoj in du stri ji. Ko ma di ći 

suvog leda su sitni, kompaktni i 

hladni. Ukoliko se komadići suvog leda pod 

pritiskom uduvavaju na zaprljanu površinu, 

pr ljav šti na se hla di i sa ku plja i ta ko se abrazijom 

odvaja od površine. Rezultat je otpad 

bez abrazivnog materijala – nema potrebe 

za uklanjanjem peska ili otpadne vode 

kao kod konvencijalnih načina čišćenja. U 

postrojenjima za prečišćavanje i tretiranje 

vode, dodavanje CO 2 obezbeđuje kontrolisa 

nje pH vred no sti, što zna či da he mij ski 

agensi ili agresivne mineralne kiseline više 

nisu potrebne. 

Ugljen-dioksid zaista ima mnogo pozitivnih 

oso bi na! 

Messer je vodeća svetska kompanija 

za proizvodnju industrijskih gasova, sa 

pre ko 60 fir mi u vi še od 30 ze ma lja u 

Evropi i Aziji. Međunarodne aktivnosti se 

kon tro li šu iz Frank fur ta na Maj ni, dok su 

centrale Logistike, Inženjeringa i Proizvodnje, 

kao i Tehnologije primene locirane u 

Krefeldu. Oko 9.000 zaposlenih ostvarilo 

je 2006. go di ne pred vi đe ni obrt od vi še od 

milijardu evra. 

Mes ser Teh no gas u Sr bi ji i u Cr noj 

Gori poseduje postrojenja za proizvodnju 

tehničkih gasova u 8 gradova, koja predstavljaju 

važne proizvodne izvore za region 

Bal ka na. U Pan če vu se ugljen-di ok sid 

dobija iz hemijskog proizvodnog procesa 

u ko me se CO 2 , kao nusproizvod tehnološkog 

postupka, izdvaja iz emisije i sakuplja 

pre ne go što se oslo bo di i ne kon tro lisa 

no ode u at mos fe ru. Go di šnje se sko ro 

40.000 to na štet nog CO 2 kao ot pad nog 

ga sa pre pa ku je u ko ri stan pro iz vod. Ovo 

predstavlja mali pomak za kompanije, proizvođače 

ugljen-dioksida, veliki efekat u 

borbi protiv “staklene bašte”, a neizmernu 

dobit za očuvanje životne sredine. 

Banjički put 62 

11090 Be o grad 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice @messer.co.yu 

www.messer.co.yu 


LI DER U PRO IZ VOD NJI 

TEH NI KIH GA SO VA 

Preduzeće Mes ser Teh no gas AD je osno va no 1929. go di ne, a od 

no vem bra 1997. go di ne po slu je sa ve ćin skim ka pi ta lom ne mač ke 

gru pa ci je Mes ser, koja je porodična kompanija sa tradicijom proizvodnje 

gasova od preko 100 godina. Grupacija Messer prisutna je u 32 

ze mlje Evro pe i Azi je, za po šlja va vi še od 4.400 sa rad ni ka i ostva ru je 

godišnji promet od preko 500 miliona evra. 

Mes ser Teh no gas AD je vo de ća kom pa ni ja za pro iz vod nju in du strijskih, 

me di cin skih i spe ci jal nih ga so va kao i pra te će in du strij ske i me dicin 

ske opre me na te ri to ri ji Sr bi je sa go di šnjim pro me tom od pre ko 26 

miliona evra. Poseduje moderna postrojenja i pogone za proizvodnju 

tehničkih gasova u 7 gradova Srbije i Crne Gore. Glavna postrojenja 

se nalaze u Smederevu i Nišu i predstavljaju važne proizvodne izvore 

za region Balkana. 

Svojim nastupom u javnosti Messer Tehnogas AD u granicama svoje 

delatnosti tj. scenskim efektima pomoću gasova doprinosi razvoju kultu 

re i umet no sti u seg men ti ma ki ne ma to gra fi je, po zo ri šne umet no sti, 

organizovanja izložbi, realizaciju koncerata i televizijskih prenosa, aktivnostima 

muzeja. Na taj način je uspostavljena saradnja sa estradnim 

umet ni ci ma u Srbiji (gru pom Ga li ja, Zdrav kom Čo li ćem, Želj kom Sa mardži 

ćem, Go com Tr žan, Kse ni jom Paj čin, ple snom gru pom Dan ce plus), 

kao i sa Ber lin skom fil har mo ni jom, Ne mač kim or ke strom mla dih iz Minhe 

na, ho rom Kir Ste fan, Mi nom La za re vić, gru pom Bal ka ni ka, itd.

Ekologija: NIS - Petrol 

Koncepti za zaštitu 

životne sredine 

U 

skladu sa naloženim merama iz 

Rešenja, donetih od strane Ministarstva 

nauke i zaštite životne 

ži vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je, kao i 

rezultata dobijenih nakon sprovedenih ispitivanja 

od strane 

Uni ver zi tet skog 

in sti tu ta IHTM 

– Cen tar za he miju, 

Ra fi ne ri ja 

naf te Pan če vo 

do ne la je “Plan 

mera i aktivnosti 

na zaštiti životne 

sre di ne u NIS 

a.d. No vi Sad, 

PE TROL Ra fi nerija 

nafte Pančevo“. 

Plan sa dr ži i 

mere i aktivnosti 

predviđene akcionim planovima za zaštitu 

ži vot ne sre di ne RNP za 2005. i 2006. go dinu. 

U pla nu se na la ze i ele men ti raz voj nih 

projekata koji su već uveliko bili u toku. 

Program tehnološkog razvoja NIS - Petrol 

O.D. Rafinerije nafte Pančevo definisao je 

pravce modernizacije procesnih i vanprocesnih 

postrojenja. 

Rekonstrukcija rezervoara 

Re zer vo ar ski pro stor či ne 141 re zervo 

ar ska je di ni ca ukup nog ka pa ci te ta 

750.000 m 3 u ko ji ma se skla di šti si ro va 

naf ta, po lu pro i zvo di i ko mer ci jal ni pro izvo 

di sa iz u zet kom teč nog naft nog ga sa, 

ko ji se skla di šte u sfer nim i ho ri zon tal nim 

cilindričnim rezervoarima. Kod novoizgrađe 

nih i sa ni ra nih ošte će nih re zer vo a ra 

na kon bom bar do va nja, pri me nje na su 

no va teh nič ka re še nja iz grad njom fik snih 

krovova sa aluminijskom membranom sa 

du plim zap tiv nim slo jem, ko ja su u skla du 

sa Di rek ti vom EU 94/63/EC - “Con trol of 

vo la ti le or ga nic com po und (VOC) emissions 

resulting from 

the sto ra ge of pe trol 

and its di stri bu tion 

terminals“. Po što vanje 

preporuka datih 

ovom di rek ti vom emisi 

je VOC je di nje nja 

sma nju ju se od 95% 

do 99,99%. 

Re kon struk ci ja i mo der ni za ci ja in sta laci 

ja za uto var na Auto pu ni li štu RNP 

U okviru modernizacije vanprocesnih 

postrojenja planira se uvođenje nove tehnologije 

utovara sa dna u autocisterne. 

Rekonstrukcijom ovih instalacija zadovoljiće 

se propisi Evropske unije o dozvoljenim 

emisijama prilikom utovara i istovara, Direkti 

va 94/63/EC - “Control of volatile organic 

compound (VOC) emissions resulting from 

Poslovna politi ka NIS - Pe trola 

sa drži jasnu koncepciju 

modernizacije prerađivačkih 

kapaciteta, u skladu sa 

normama i zahtevima EU i 

posebno naglašenim aspektima 

programa za očuvanje 

životne sredine. Definisana 

su tri osnov na kon cep ta 

– povećanje pouzdanosti 

rada postrojenja, dostizanje 

odgovarajućeg kvaliteta deriva 

ta do 2010. go di ne i kon tinuirani 

rad na zadovoljavanju 

ekoloških propisa o emisiji i 

imisiji. Sva tri procesa, koji se 

odvijaju paralelno i čine celinu, 

deo su Stra teškog plana 

NIS-a čijom se realizacijom 

na pravi način rešavaju ekološke 

pri li ke, ne sa mo u Pan čevu 

već i na ši rem pla nu. 

the stor sge of pe trol and its di stri bu tion 

terminals“. Stepen efikasnosti povraćaja 

gasova i para prilikom ovakvog utovara 

biće 99,99%. 

Rekonstrukcija i modernizacija instalacija 

za utovar na železničkom punilištu RNP 

Rekonstrukcija železničkog punilišta, 

koja podrazumeva ugradnju utovarnih ruku 

za uto var sa vr ha sa po vra će jem ga sne 

faze je u završnoj fazi. Postavljena je 21 

utovarna ruka sa konusom, 

specijalnim zaptivnim 

slo jem i si ste mom 

za povraćaj gasne faze 

ko je su sprem ne za priključivanje 

na VRU jedinicu. 

Ovim su pokrivena 

uto var na me sta za aroma 

te (ben zen, to luen) i 

motorne benzine (MB, 

BMB). Stepen efikasnosti povraćaja gasova 

i para prilikom ovakvog utovara biće 

99,99%. 

Rekonstrukcija i modernizacija instalacija 

za uto var i is to var na Pri staništu RNP 

U cilju zadovoljenja zahteva EU pri istovaru-utovaru 

nafte i derivata nafte, projektom 

re kon struk ci je i mo der ni za ci je in sta la ci ja 

na pristaništu, predviđeno je obezbeđiva- 


Ekologija: NIS - Petrol 

nje zatvorenog sistema utovara-istovara 

preko utovarnih ruku sa povraćajem gasne 

faze, izgradnja jedinice za povraćaj gasova 

i pa ra (VRU) i za tvo ren si stem dre ni ra nja, 

čime će se zadovoljiti propisi Evropske 

unije o dozvoljenim emisijama prilikom 

utovara i istovara “Measures to Reduce 

Emissions of VOCs during Loading and 

Un lo a ding of Ships in the EU-AEA/ENV/ 

R/0469 Is sue 2“. 

FCC – za me na ci klo na 

Da bi se pro blem emi si je pra ška stih 

materija rešio u potpunosti, potrebno je u 

sklopu planirane zamene ciklona u regeneratoru, 

eliminisati i emisije katalizatora 

u atmosferu. 

Fugitivni izvori emisije – povezivanje 

si gur no snih ven ti la u blo ku V i VI na si stem 

baklje i zamena pumpi sa pumpama većeg 

stepena zaptivenosti 

Da bi se mogućnost ispuštanja fluida u 

atmosferu sprečila preko sigurnosnih ventila, 

tokom 2006. godine izvršeno je njihovo 

povezivanje u zatvoren sistem, tj. upućivanje 

procesnih fluida u sistem baklje. 

Revitalizacija postrojenja za 

re ku pe ra ci ju ga so va sa ba klje 

Ka ko bi se emi si ja, a sa mim tim i gu bi ci 

ugljovodonika naftnog porekla sa baklje 

smanjili, puštanjem u rad postrojenja za 

rekuperaciju gasova, RNP bi uspela da 

prikupi i procesuira od 30-90 t/dan gasa 

sa ba klje, što će po red eko lo škog ima ti i 

značajne ekonomske efekte. 

Re vi ta li za ci ja i pu šta nje 

postrojenja Sulfolan 

Kra jem 2005. go di ne pu šte no je u rad 

postrojenje Sulfolan. Ovo postrojenje ima 

za cilj ekstrakciju aromata (benzena i toluena) 

iz benzinskih frakcija, čime se sadržaj 

ovih aromata znatno smanjuje u motornim 

benzinima, što za posledicu ima smanjenje 

emisije ovih jedinjenja u vazduhu. 

Modularno postrojenje za neutralizaciju 

istrošene lužine 

U Ra fi ne ri ji naf te Pan če vo u funk ci ji je 

po stro je nje za he mij ski tret man is tro še ne 

lužine, čijim se radom sadržaj sulfida i 

mer kap ta na sa 6.500 ppm, sma nju je 

na 40 ppm. Ka ko stro gi eko lo ški zah tevi 

pro pi su ju sve ga 5 ppm, Ra fi ne ri ja je 

u tom smi slu pred u ze la ak tiv no sti na 

na bav ci no vog mo du lar nog po stro je nja 

za he mij ski tret man is tro še ne lu ži ne i do 

kra ja 2007. go di ne se oče ku je nje go vo 

in sta li ra nje. 

Re kon struk ci ja i na do grad nja kom pjuter 

ski kon tro li sa nog si ste ma za na mešavanje 

motornih benzina, dizela i lož 

ulja – Blen ding 

Na osnovu Programa tehnološkog razvoja 

NIS-Pe trol O.D. Ra finerija nafte Pančevo 

predviđena je izgradnja novih postrojenja 

u cilju dobijanja naftnih proizvoda koji 

će zadovoljiti kvalitet motornih goriva EU 

2010. U tom kon tek stu po treb no je mo dernizovati 

i postojeći sistem namešavanja 

dobijenih proizvoda u RNP. 

Izgradnja novih postrojenja 

Ključna postrojenja za dostizanje EU 

stan dar da za ben zi ne i di zel go ri vo EU 

2009+ je po stro je nje za bla go hi dro kre kovanje 

vakuum gasnih ulja i hidrodesulfurizaciju 

gasnih ulja i kerozina (MHC/DHT). 

Pored ovih, investiciju čine i ulaganja u 

postrojenje za proizvodnju sumpora (Klaus), 

postrojenje za regeneraciju amina i 

striper kisele vode kao glavna procesna 

postrojenja, kao i pomoćna postrojenja i 

inženjerski dizajn projektovan za objedinjavanje 

postojećih sa novim postrojenjima 

u jednu funkcionalnu celinu. Realizacijom 

ovih pro je ka ta po sti ći će se: 

- Povećanje konkurentnosti NIS – a na 

tržištu derivata, 

- Zadovoljenje potreba domaćeg tržišta i 

mogućnost izvoza proizvoda, 

- Proizvodnja benzina po standardima 

EU 2009+, eli mi na ci jom olo va i sma njenjem 

sadržaja sumpora, 

- Proizvodnja dizela prema standardima 

EU 2009+, sma nje njem sa dr žaja sumpora 

i policikličnih aromata, 

- Povećanje stepena konverzije i energetska 

optimizacija, 

- Zadovoljenje domaćih i evropskih standarda 

iz oblasti zaštite životne sredine, 

- Povećanje sinergetskih efekata sa NIS- 

Petrol RNS i Petrohemijom. 

Praćenje stanja vazduha preko uređaja 

za kontinualni monitoring – U cilju zaštite 

životne sredine uspostavljen je sistem 

auto-monitoringa kvaliteta vazduha i izveštavanja, 

koji obuhvata: 

- Merenja emisija iz dominantnih izvora 

na bazi automatskog kontinualnog monitoringa. 

Do sada je instalirano i pušteno u 

prob ni rad 8 mer nih sta ni ca, a sle di ugradnja 

i de ve te. Spe ci jal ne mer ne son de ugrađene 

su u samim izvorima. 

- Merenje imisija na graničnoj liniji kao 

merilo uticaja fugitivnih emisija putem 

automatskog kontinualnog monitoringa. 

- Merenje meteoroloških parametara na 

bazi automatskog kontinualnog monitoringa, 

sistem koji je u rutinskom korišćenju 

od strane Sekretarijata za zaštitu životne 

sredine. 

- Uključivanje kratkotrajne lokalne meteo 

prognoze u planiranje aktivnosti u RNP; 

- Terenska merenja na mestu akcidenta 

pomoću prenosnih uređaja, uz stalni nadzor 

dok se ak ci dent ne sta vi pod pot pu nu 

kontrolu. 

EMS – usa gla ša va nje si ste ma upra vljanja 

za šti tom ži vot ne sre di ne u skla du sa 

zahtevima ISO 14001 

Opredeljenje najvišeg rukovodstva NIS- 

Petrol O.D. Rafinerija nafte Pančevo je da 

sve pret hod no na ve de no re a li zu je kroz 

sistem upravljanja zaštitom životne sredine 

ko ji je u pot pu no sti usa gla šen sa zahte 

vi ma stan dar da ISO 14001. Do sa da je 

izvršeno dokumentovanje sistema i u toku 

je pri me na istog. 

NIS a.d. NIS –PETROL O.D. 

RAFINERIJA NAFTE PANČEVO 

Spoljnostarčevačka 199, Pančevo 

tel: 013-324-324 

faks: 013-345-255 

www.rnp.co.yu 


dr Ana Pe ši kan, mi ni star za na u ku, i prof. dr Alek sa Ze jak, po moć nik mi ni stra za teh no lo ški raz voj i ino va ci je 

Poznata je visoka korelacija između ulaganja u nauku i znanje 

uopšte, i privrednog i kulturnog razvitka u državi uopšte. S obzirom 

na veći nacionalni dohodak, bogate razvijene zemlje izdvajaju 

za nauku, gledano u apsolutnim iznosima, više od Srbije i 

po nekoliko stotina puta. Međutim, treba napomenuti da nisu 

te zemlje, prvo postale razvijene i bogate pa onda se iz dokolice 

sta le ba vi ti na u kom, ne go su upra vo ula ga njem u zna nje i na u ku 

postale razvijene i bogate. S druge strane, nauka ne postoji radi 

sebe same. Ona je poslednje utočište životne sna ge jed nog društva 

da se ob no vi i da se raz vi ja. Ona je kao ona ma la že ra vi ca 

ko ju dok ču va mo ima na de da jed nom po no vo raz go ri mo va tru 

na og nji štu. Ali ona se ne mo že ta ko ve či to ču va ti, ili će mo mo ra ti 

dodati još koju cepanicu, ili će se i ova žiška ugasiti... 

dr Ana Pešikan, ministar za nauku 

u vladi Republike Srbije 

RAZ GO VA RAO: BO RIS GA JIĆ 

Ovo je stav ko ji smo mo gli da ču jemo 

na po čet ku raz go vo ra za IN DU- 

STRI JU, od stra ne dr Ane Pe ši kan, 

ministra za nauku u Vladi Republike Srbije, 

a ko ji smo vo di li baš u vre me ka da je Vla da 

Srbije u celini i ministri pojedinačno, "podnosili 

račun" javnosti nakon prvih sto dana 

rada. Nas je, naravno, zanimalo, pre svega, 

kako ministar za nauku ocenjuje situaciju 

i obim potrebe neposredne i kvalitetne 

saradnje nauke i privrede, odnosno industrij 

skog sek to ra. Za ovu pri li ku, i po ma lo 

neobično, ali ne neuobičajeno, našem razgo 

vo ru se pri dru žio i prof. dr Alek sa Ze jak, 

pomoćnik ministra za tehnološki razvoj i 

inovacije... 

"Ako bi ste upo redo postavili spisak najrazvijenijih 

zemalja i spisak zemalja po 

izdvajanju za nauku, spiskovi bi se skoro 

potpuno poklopili", kaže dr Ana Pešikan. 

"Tri su glavna izvora finansiranja nauke u 

ne koj ze mlji: iz BDP, iz pri vre de i pri vat nih 

fon do va. Kod nas se, od po čet ka stra šnih 

devedesetih godina XX veka, to svelo samo 

na ve o ma skrom no ula ga nje iz BDP (tre nutno 

oko 0,38% BDP)." 

I dalje stoji kao neumitna činjenica ocena 

da je pri vre da u ce li ni, a po seb no 

industrija u dugotrajnoj i dubokoj krizi. "U 

takvim prilikama, nauka i ministarstvo 

nauke, preuzima na sebe, kao čuvar vatre, 

i deo te re ta ko ji im u nor mal nim okol no stima 

ne bi pripadao", odgovara ministar Ana 

Pešikan. 

"Ministarstvo nauke čini ogromne napore 

da stva ra, raz vi ja i umno ža va ve ze sa 

industrijom i drugim privrednim granama. 

U tome su nam sagovornici i partneri odgovarajuća 

resorna ministarstva, Privredna 

komora, univerziteti, udruženja i, naravno, 

naučne i istraživačko-razvojne ustanove. 

U mno gim slu ča je vi ma smo u pri li ci da, u 

saradnji sa drugima, iniciramo i pomažemo 

osnivanje nekih privrednih subjekata, 

pre svega za proizvodnju nečega što je 

rezultat naučnog ili tehnološkog razvoja 

koji smo mi u potpunosti ili delimično finansirali", 

objašnjava dr Pešikan. 

Veliki napori u stvaranju, 

raz vi ja nju i umno ža va nju 

ve za sa in du stri jom... 

Ipak, za ni ma lo nas je da još ne što sa znamo 

o samom pristupu novog ministra u 

funkcionisanju ministarstva nauke, pogotovo 

u domenu promovisanja bolje saradnje 

nauke, odnosno naučnoistraživačkog sektora 

i industrije u Srbiji... 

"Kao što zna te, ova eki pa Mi ni star stva 

na u ke tek je sto da na na ovom ozbilj nom 

"Osim jav nih pred u ze ća, od ko jih ve ćina 

ima ve o ma do bar od nos pre ma 

do ma ćem zna nju, ve o ma je ma lo po tenci 

jal nih part ne ra. Deo do ma će in du stri je 

koji su kupile velike strane kompanije, 

pot pu no je pre stao da ‘tro ši’ do ma će 

po slu. Po treb no je ne ko vre me da se po hvata 

ju svi kon ci broj nih po slo va. Uz sve to, 

sko ro od pr vog da na ra di mo ne sa mo na 

promovisanju, već i na stvaranju konkretnih 

for mi sa rad nje sa svi ma, pa i sa in dustrijom. 

Suočavamo se sa nedostatkom 

sagovornika sa te strane. 

Osim javnih preduzeća, od kojih većina 

ima veoma dobar odnos prema domaćem 

znanju, veoma je malo potencijalnih partnera. 

Deo domaće industrije koji su kupile velike 

stra ne kompanije, potpuno je prestao 

da ‘troši’ domaće znanje i u potpunosti 

koristi donešenu tehnologiju. Novi mali proizvođački 

subjekti još su suviše skromnih 

spoznaja o potrebama u domenu nauke i 

tehnološkog razvoja... Nadamo se da će se 

tu stva ri po pra vi ti, ali to ne za vi si sa mo od 

nas. Do sta za vi si od ukup ne sve sti o nu žnosti 

sopstvenog razvoja. Ne čekajući da se 

stvari poprave same od sebe, radimo na 

tome da se u pojedinim segmentima okupe 

preostali razvojni i proizvodni resursi. 

To činimo kroz organizacije za obavljanje 

inovacione delatnosti, kao što su razvojnoproizvodni 

centri, istraživačko-razvojni centri, 

inovacioni centri i individualni inovatori. 

Stranci ne troše domaće znanje 

zna nje i u pot pu no sti ko ri sti do ne šenu 

teh no lo gi ju. No vi ma li pro iz vo đač ki 

su bjek ti još su su vi še skrom nih spo znaja 

o po tre ba ma u do me nu na u ke i teh nološkog 

razvoja...", kaže dr Ana Pešikan, 

mi ni star za na u ku u Vla di Sr bi je. 



Organizacije za pružanje infrastrukturne 

podrške inovacionoj delatnosti jesu poslovno-tehnološki 

inkubatori, naučno-tehnološki 

parkovi i razvojno proizvodni klasteri", 

kaže dr Pešikan. 

Šta sa ranijim projektima 

Smena vlasti dovodi do očekivanih promena 

i u funkcionisanju, a pre svega, u 

gledanju na istu problematiku koju pokriva 

određeni vladin resor. Ipak, poželjno je, s 

druge strane, nastaviti dobre projekte, bez 

obzira koja politička opcija ih za po če la. 

"Sve započete projekte koji su zaživeli 

smo nastavili", odmah nas obaveštava Ana 

Pešikan. "Kod nekih projekata i rešenja koji 

nisu zaživeli, preispitujemo razloge i okolnosti 

za što su za sta li, a ne ke ni je ni mo gu će 

u takvom obliku ponovo oživeti. Jedan od 

takvih koji nisu makli dalje od početka je 

upravo ‘1.000 srpskih projekata’. Prema 

na šem uvi du, pro blem je bio i u mo ti va ci ji 

samih projekata, oni se nisu prijavljivali i 

registrovali, pa se ideja polako i ugasila. 

Postoje projekti koji 

su veoma značajni ali 

su u javnosti nedovoljno 

po zna ti. Raz log za to 

je, mo žda, u ma njoj ili 

ve ćoj, ‘fo to ge nič no sti’ 

nekih projekata. Takođe, 

mediji nekako više 

vo le te me ko je su po formi 

prijemčive za širu javnost, 

pa se zbog to ga 

ponekad stvori prilično 

iskrivljena slika o našoj 

nauci. Uvereni smo da 

bi uz za jed ni čki trud i 

nas iz Mi ni star stva i 

me di ja ta sli ka mo gla bi ti mno go tač ni ja, a 

uz to za ni mlji vi ja i ko ri sni ja", oce na je na še 

sagovornice. 

Če mu mo gu da se na da ju 

inovatori u Srbiji 

U datim uslovima, pitanje na de či ni se 

ponekad deplasirano. Ipak, čemu mogu 

da se nadaju istraživači i inovatori u Srbiji, 

angažovani u industrijskom sektoru, pre 

svega, u cilju bolje zaštite njihove intelektu 

al ne svo ji ne, od no sno pa te na ta, što ima 

reperkusije i na nesmetano funkcionisanje 

O saradnji sa 

udruženjima pronalazača 

"Naši prethodnici su nam preneli 

da su pokušavali da ujedine brojna 

udruženja i priznali da nisu uspeli u 

tome. Potpuno ih razumemo i plaši 

mo se da se i na ma ne de si isto. 

Mnoga udruženja pronalazača i 

pronalazači, u njima i izvan njih, 

ostrašćeni su protivnici jedni drugih 

i ti me nas spre ča va ju da im 

aktivnije pomognemo". 

dr Ana Pešikan 

preduzeća u kojima su te inovacije primenje 

ne. Ovo me do da je mo i pi ta nje mo gu će 

saradnje udruženja pronalazača u Srbiji i 

ovog ministarstva nauke... 

"Sama zaštita intelektualne svojine, pa 

i patenata nije u nadležnosti našeg ministar 

stva", po ja šnja va dr Pe ši kan. "Me đu tim 

zbog sve ga ono ga što ra di mo i šta tre ba 

da radimo, Ministarstvo nauke je veoma 

zainteresovano za ove probleme. Upravo 

smo usred razgovora o tim problemima 

sa nadležnim institucijama. S druge strane, 

moramo reći da u vezi pronalazaštva 

i patenata ima u javnosti dosta nejasnoća 

i ponekad nepotrebnih tenzija. Trebalo bi i 

javnost i pronalazače malo više edukovati 

o ovim pojmovima i njihovom značaju, pa 

bi bilo i manje problema", smatra ministar 

za na u ku i do da je da je sa rad nja sa udru ženji 

ma pro na la za ča tek na če ta. "Na ža lost, 

pro blem je upra vo u to me što se ra di o 

brojnim udruženjima. Naši prethodnici su 

nam preneli da su pokušavali da ujedine 

broj na udru že nja i pri zna li da ni su us pe li 

u tome. Potpuno ih razumemo i plašimo 

se da se i na ma ne de si isto. Mno ga udruženja 

pronalazača i pronalazači, u njima 

i izvan njih, ostrašćeni su protivnici jedni 

dru gih i ti me nas spre ča va ju da im ak tiv ni je 

pomognemo", nevoljno konstatuje naša 

sagovornica. 

Cela situacija je uslovljena i či nje ni com 

da Zakon o inovacionoj delatnosti prepoznaje 

samo one koji se registruju. "Uslovi 

su pre ci zni i ni su, či ni se, ni mno go stro gi", 

smatra ministar nauke. "Sama udruženja 

ni su de fi ni sa na ovim za ko nom, već se 

Strana rešenja 

pre nego domaća 

"Višestruko skuplja strana rešenja radije 

se uzimaju nego naša domaća. Moć 

Ministarstva nauke je tu prilično ograničena, 

mo že mo sa mo da di že mo glas i uka zujemo 

na probleme i rešenja", nevoljno konstatuje 

prof. dr Aleksa Zejak, pomoćnik 

ministra za tehnološki razvoj i inovacije. 

formiraju prema drugim opštim propisima 

o slič nim udru že nji ma. Mi smo volj ni u 

skladu sa finansijskim mogućnostima da 

im po mog ne mo, ali je nu žno i da oni po mognu 

sami sebi. Verovatno ćemo za iduću 

godinu raspisati javni konkurs sa takvom 

namenom. Tražićemo da nam dostave 

validnu dokumentaciju o svom radu, članstvu 

i ko li ko sve to ima ve ze sa de lat no šću 

Ministarstva za nau ku. Si gur no je da Mi nistarstvo 

za nauku ne može pokrivati sve 

moguće aspekte pronalazaštva i patenata. 

Pred nost će ima ti ona udru že nja ko ja imaju 

više članova registrovanih kod našeg 

ministarstva", najavljuje ministar Pešikan, 

uz do da tak da ka da je reč o sa mim ino vacijama 

i inovatorima, već imaju raznolika 

iskustva. "Upoznali smo se sa izvanrednim 

inovacijama koje su finansirane sa skromnim 

sredstvima i takve ćemo maksimalno 

pomagati i preporučivati. Druga krajnost 



su raz ne ‘fan ta zi je’ za ko je mi ni smo pra va 

adre sa", stav je dr Ane Pe ši kan. 

Projekti od koristi 

za do ma ću in du stri ju 

Kada je reč o pitanjima praktične prirode, 

za ni ma lo nas je šta su naj va žni ji pro jekti 

ovog re so ra u Vla di Sr bi je, a ko ji bi bi li od 

koristi za domaću industriju? Uz ocenu da 

je reč o do brom i pre ci znom pi ta nju, mi nistar 

Ana Pešikan ističe da postoje važni 

projekti koji nisu okrenuti na direktan način 

industriji. "Oni, na neki način čine temelje 

naše nauke i visokoškolskog obrazovanja. 

Bez tih temelja svaka građevina bila bi 

sklona rušenju. Postoje i oni projekti koji 

su okrenuti privredi i industriji kao njenom 

de lu. Ne ki od tih pro je ka ta su po svim me rili 

ma uspe šni, ali ne ma ko da ih pri hva ti. 

Takva situacija ne bi smela dugo da traje, 

jer nas vo di u ga še nje i tih razvojnih 

potencijala", smatra 

dr Pešikan. 

Odgovoru na ovo pitanje 

se pri dru žu je i prof. dr Alek sa 

Zejak, pomoćnik ministra za 

tehnološki razvoj i inovacije, 

koji ističe da je naročito 

ve li ki pro blem sa onim razvojnim 

potencijalima koji su 

bili podrška nekada snažnoj 

mašinskoj, hemijskoj, pa i 

namenskoj industriji. 

"Po ku ša va mo pre ko Fonda 

za razvoj da pomognemo komercijalizaciju 

nekih od odličnih rezultata, ali tu nailazi 

mo na pre pre ke ko je sa mi se bi kao dr žava 

i pojedinci stvaramo. Navedimo jedan 

tipičan primer: Institut koji je u državnom 

vlasništvu ima odlična tehnološka rešenja. 

Bilo bi veoma isplativo finansirati ih da se 

prof. dr Alek sa Ze jak, 

pomoćnik ministra za 

tehnološki razvoj i inovacije 

"La stin" pr vi eko lo ški auto bus na pri rod ni gas 

Saobraćajno preduzeće "Lasta" predstavilo je 31. 

avgusta ispred Skupštine grada prvi autobus u svojoj 

flo ti ko ji će za po gon ko ri sti ti pri rod ni gas. "Auto bus sa 

pogonom na prirodni gas gotovo da uopšte ne zagađuje 

oko li nu. Ovo je za sa da pr vo ta kvo vo zi lo na na šim uli cama, 

a ako se na kon prob nog pe ri o da od me sec da na 

pokaže kao dobro rešenje otkupićemo ga od češke 

fabrike. Zatim ćemo započeti pregovore sa proizvođačem kako bi do sledećeg leta svih 

20 naših solo gradskih autobusa zamenili vozilima na prirodni gas", rekao je Velibor 

Sovrović, generalni direktor "Laste". Prema njegovim rečima, ovi autobusi, sa cenom 

od 200.000 evra, je su za 30% sku plji od kla sič nih auto bu sa ko ji za po gon ko ri ste naftu, 

ali kad se uzme u ob zir nji ho va eko no mič ni ja eks plo a ta ci ja za čak 60%, nji ho vo 

stavljanje na ulice je opravdano. Takođe, kako autobusi na gas ne zagađuju okolinu 

oni će doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu. Ovaj autobus, napravljen u 

češkoj fabrici "Sor Libchavy", već sa o bra ća na grad skoj li ni ji 15 u Be o gra du, na ko joj 

će naj bo lje mo ći da se po ka žu pred no sti vo zi la sa tim po go nom. 

komercijalizuju. Međutim, propisi zabranjuju 

da se takvi krediti daju subjektima koji 

nisu u većinskom privatnom 

vlasništvu. A komercijalizacijom 

tih pro iz vo da svi bi smo 

bi li na do bit ku, pa i Mi ni starstvo 

za na u ku, jer bi oni bi li 

finansijski ojačani. Moraćemo 

svi za jed no da ra di mo na 

traženju rešenja", poručuje 

dr Zejak, uz obaveštenje da 

postoji čitav skup odlič nih 

rešenja iz šire oblasti zaštite 

životne sredine. "Ali, dok su 

kazne zagađivačima ovako 

ma le, vi še im se is pla ti da 

pla ća ju ka zne (ako do to ga uop šte i do đe), 

nego da potraže pomoć od nauke", procenjuje 

pomoćnik ministra za nauku. 

Naš sagovornik ističe kao ogroman problem 

i sa me uvo znič ke lo bi je koji vi še struko 

skuplja strana rešenja radije uzimaju 

nego naša domaća. 

Dr Ze jak ipak is ti če ka in du stri ji okrenute 

projekte iz oblasti energetske efikasnosti. 

"Mi ni star stvo na u ke in te ziv no fi nansira 

takve projekte, ali mali deo doživi realizaciju 

u industriji i na terenu", kaže pomoćnik 

ministra za nauku, dr Zejak i dodaje da 

na području poljoprivrede i prehrambene 

industrije postoje solidno očuvani razvojni 

potencijali. "Uz bolju sinhronizaciju sa 

nadležnim ministarstvima mogli bismo 

brzo postići značajne rezultate", kaže naš 

sagovornik. 

Završetak ovog razgovora naši domaćini 

su iskoristili da istaknu, kao najznačajniji 

"projekat" Ministarstva nauke, povećanje 

iz dva ja nja za na u ku, i to ne sa mo iz bu džeta 

već i di rekt nih ula ga nja iz pri vre de. 

"Sa da su ona fak tič ki na nu li, a ka ko će bi ti 

dalje, videćemo", ocenili su, u razgovoru 

za In du stri ju, dr Ana Pe ši kan, mi ni star za 

nauku i Aleksa Zejak, pomoćnik ministra 

za tehnološki razvoj i inovacije. in 

reflektor 

SUN LIGHT 

IN DU STRIAL 

doo je preduzeće, osnovano od strane grčkog 

pro iz vo đa ča SYSTEM SUN LIGHT S.A., ko ji se ba vi pro iz vod njom i 

di stri bu ci jom ob je di nje nih si ste ma za na pa ja nje elek trič nom ener gi jom za 

raz ne elek tron ske, te le ko mu ni ka ci o ne i voj ne apli ka ci je. 

Fa bri ka SUN LIGHT se na la zi na se ve ru Grč ke na po vr ši ni ve ćoj od 40.000 m 2 i 

po se du je šest na pred nih i vi so ko kva li tet nih pro iz vod nih li ni ja. 

Sa pre ko 1.500 spe ci ja li zo va nih 

pro iz vo da, kom pa ni ja po kri va energet 

ske po tre be raz li či tih sek to ra kao 

što su: In du stri ja, tran sport, te leko 

mu ni ka ci je, od bra na, gra đe vinar 

stvo i in fra struk tu ra. 

Visoko kvalifikovani kadrovi i vrlo 

mo der na in fra struk tu ra su po zi ci o nira 

li fa bri ku SUN LIGHT me đu vo deće 

svetske proizvođače sistema za neprekidno napajanje električnom energijom. 

Sa 6 specijalizovanih proizvodnih linija u skladu sa najstrožim Evropskim i međunarod 

nim stan dar di ma i pro pi si ma, fa bri ka SUN LIGHT ne pre kid no in ve sti ra u is tra ži va nja 

i razvoj učestvujući u razvoju novih tehnologija i njihovu primenu u visoko kvalitetnim 

proizvodima. 

*Otvorene i zatvorene olovne baterije, 

NI-CD ba te ri je, si ste mi na pa ja nja u te le ko mu ni ka ci ja ma, 

in du strij ski is pra vlja či, di zel ge ne ra to ri, so lar ne apli ka ci je* 

SUN LIGHT IN DU STRIAL d.o.o, Bu le var voj vo de Mi ši ća 37, II sprat, 11000 Be o grad – Sr bi ja, 

Tel: 011/3063.950, Fax: 011/3063.959, of fi ce@ sun light-in du strial.co.yu, www.sun light.gr

predstavljamo 


Znanje u funkciji 

zadovoljnih klijenata! 

Ime "Honeywell" na ov dašnjim 

prostorima prisutno je 

više od trideset godina. Na to 

nas je pod se tio na sa mom 

početku razgovora Julian Hedera, 

direktor divizije "Honeywell 

Process Solutions" za ovaj 

region, odnosno područje Srbije, 

Cr ne Go re, Ma kedonije, i 

de la BiH, što je ujed no i raz log 

da se ime "Ho neywell"-a po javi 

i na stranama Industrije... 

Danas "Honeywell" označava korporaciju 

čiji je jedan od delova 

posvećen industrijskoj automatizaciji. 

Pored njega, tu su delovi posvećeni 

transportu, zatim programi pod nazivom 

"Aerospace", projekti posvećeni specijalnim 

ma te ri ja li ma, kao i deo pod ime nom 

ACS - "Automation Control Solutions". 

Upravo u okviru ove poslednje divizije, 

na la zi se "Ho neywell Pro cess So lu ti ons", 

za tim "Ho neywell Bu il ding So lu ti ons" 

(automatizacija u oblasti građe vi nar stva), 

"En vi ro men tal Con trol Pro duct". Ali, na ša 

pri ča je o "Ho neywell Pro ces So lu ti ons" 

Julian Hedera, direktor divizije 

"Honeywell Process Solutions" 

(HPS), ko ji zva nič no 

otvara diviziju u okviru 

"Ho neywell d.o.o." kao 

pravnog lica u Srbiji. 

I Srbija u porodici 

ze ma lja 

"Ho neywell"-a 

Do sa da je "Ho neywell" 

u Sr bi ji ra dio preko 

distributera koji su 

po dr ža va li pro iz vo de 

i rešenja "Honeywell"- 

a na ovom tr ži štu. A 

sa da, zbog kli je nata 

i sve vi še zah te va 

za onim što do la zi iz 

Ho neywell-a, ova korporacija 

odlučila je da osnuje u Srbiji firmu 

koja će bolje da servisira potrebe klijenata 

i poslovnih partnera. 

"Ho neywell" u Sr bi ji deo je, da kle, re gi o- 

na Istočne Evrope, koji obuhvata Češku, 

Slovačku, Poljsku, Mađarsku, Rumuniju, 

Bugarsku, Tursku, Ukrajinu, Rusiju, kao i 

sve zemlje - nekadašnje republike Sovjetskog 

Sa ve za. To zna či za "Ho neywell" da 

se pod Istočnom Evropom podrazumeva 

područje od Praga do Sahalina. 

Kako premostiti jaz 

u teh no lo škom raz vo ju 

Ovaj deo Istočnog Balkana nalazi se u 

poznatoj situaciji, posebno ekonomskoj, 

ko ja, sa svim je si gur no, ni je ni naj ma nje 

zavidna. Ipak, Hedera prednost Srbije vidi 

u tome što može da dobije najnovije tehnolo 

gi je. No, u to me bit nu ulo gu, pre ma nje govom 

mišljenju, imaće investicioni fondovi. 

Takođe, sve kompanije koje se nalaze u 

procesu privatizacije, ili čekaju privatizaciju, 

moraju da znaju da kupci traže određeni 

ni vo rad ne sna ge, pro duk ci je, teh no lo gi je, 

ali i mo guć nost na pret ka. "Upr kos tom ja zu 

u tehnološkom razvoju Srbije u trajanju od 

petnaest godina, ipak se oseća pozitivan 

trend", ocena je našeg sagovornika. 

"Ho neywell" je part ner 

na du že vre me 

Mi si ja Ho neywell-a u Sr bi ji 

Zadatak Honeywell-a je zadovoljan klijent. 

Jed no stav no re če no, ali u se bi 

sa dr ži ne ko li ko ključ nih ele me na ta ko ji 

određuju dugoročni poslovni odnos "Upravo 

to me i te ži mo na ovom tr ži štu – stra teškim, 

partnerskim odnosima, ističe Hedera. 

"U tim od no si ma va žna je pro da ja, 

ali i po dr ška. Jer, kad se kli jent opre de li 

No, "Ho neywell" i u Sr bi ji tra ži us postavljanje 

poslovnih odnosa na dužoj vremenskoj 

osnovi. "Mi nismo kompanija koja je došla 

ov de sa mo zbog jed nog pro jek ta...", is ti če 

Julijan Hedera i dodaje da je ovdašnje 

tržište za "Honeywell" interesantno i biće 

posebno zanimljivo tek za koju godinu. Ovo 

se, de lom, ve zu je i za mo guć nost ula ska 

Srbije u Evropsku uni ju. Ju lian se sla že 

sa našim komentarom da se osnivanjem 

lokalne kompanije Honeywell pozicionirao 

na vreme na srpskom tržištu. 

Ono što je pri mar no u od no su 

"Honeywell"-a prema ovdašnjim klijentima 

jeste pružanje servisne podrške, pored 

same prodaje. Time se zaokružuje jedna 

dobra poslovna ponuda i obezbeđuje kod 

klijenata, postojećih i budućih, osećanje 

sigurnosti u poslovanju. Ovo je, ujed no, 

bila i dobitna kombinacija za ulazak i realizaciju 

značajnih poslova sa NIS "Rafinerijom 

nafte" Pančevo, US Steel Smederevo, 

za ‘Honeywell’, to podrazumeva iskorak 

na pred za nje ga. Mi ni smo ov de sa mo 

zbog prodaje nekakve opreme, već da 

obezbedimo njeno trajanje, i maksimalno 

iskorišćenje, na zadovoljstvo i korist 

klijenata", ističe Julian Hedera, regionalni 

direktor u "Honeywell Process Solutions" 

gru pi, u "Ho neywell d.o.o. Be o grad". 



Fabrikom kartona "Umka", kao i u firmama 

u kojima već dvadeset i više godina rade 

sistemi "Honeywell"-a, pa je bilo potrebno 

pružiti uslugu održavanja i inoviranja. 

Na pitanje o samom kvalitetu koji 

"Honeywell" sada pruža na tržištu Srbije, 

Ju lian He de ra is ti če da je "Ho neywell" jed na 

od naj ja čih kom pa ni ja u sve tu ka da je reč 

o sektoru Istraživanja i razvoja ("Research 

and Development – R’n’D"). Ula že se vi še 

od 3% od ukup nog pri ho da upra vo za po trebe 

istraživanja i razvoja. Tako, izdavanja za 

sek tor R&D u 2005. go di ni, iz no si la su preko 

jedne milijarde američkih dolara. Prema 

podacima iz godišnjeg izveštaja korporacije, 

ova iz dva ja nja su još ve ća u 2006. 

"Expirion" – potpuno rešenje za 

in du stri ju HPS di vi zi je 

Takođe, ova kompanija je najveća i 

zbog rešenja koja nudi za potrebe industrije 

("Process Solutions"), a kao naj no vi ji 

si stem u po nu di je "Expirion", ko ji pred stavlja 

više od standardnog sistema automatizacije. 

Ovo je rešenje koje nudi klijentima 

sve od automatizacije, od upravljanja procesima 

u proizvodnji do integracije i informacionih 

sistema. Reč je o najjačem delu 

"Honeywell"-a. 

I ono što je naj va žni je za sve kli jen te 

– Ho neywell nu di po dr šku za sve si ste me 

koji postoje na tržištu. To konkretno znači 

da fir me ne mo ra ju da se li ša va ju si ste ma 

koje poseduju, već se oni, zahvaljujući znanju 

i predloženim rešenjima iz "Honeywell"- 

a, unapređuju na najviši mogući nivo. Time 

se smanjuju troškovi, jer izostaje kupovina 

novih sistema. 

Nastao 2003, "Honeywell"-ov "Experion 

Process Knowledge System" se potvrdio 

kao uspešan u pružanju pomoći hiljadama 

klijenata u povećanju produktivnosti i profitabilnosti, 

primenom inovativnih tehnologija. 

"Expirion" menja u potpunosti proces 

upravljanja i predstavlja iskorak od 

tradicionalnog sistema distributivnog 

upravljanja koji povezuje ljude 

sa procesnim promenama, zahtevima 

po sla i upra vlja njem ak ti vom. 

Radi se o jedinom sistemu automatizacije 

koji je usmeren na osoblje u 

fabrikama, i koji u optimumu koristi 

njihovo znanje. Drugačije rečeno, 

"Expirion" obezbeđuje: 

• smanjenje troškova održavanja 

za 30%; 

• povećanje produktivnosti za 1 

do 3%, i istovremeno smanjenje troškova 

po osnovu efektivnosti aktive, 

za 1 do 2%; 

• povećanje proizvodnje za 1 

do 4% zahvaljujući optimizaciji procesa; 

• povećanje obima proizvodnje 

do 13%, uz sma nje nje tro ško va proizvodnje 

za 5%; 

• smanjenje za 40% incidentnih situacija 

u ve zi sa upra vlja njem; 

• veći povraćaj investiranog za gotovo 

50%, u okvi ru jed nog ži vot nog ci klu sa 

postrojenja. 

Najnovije izdanje "Expiriona", pod oznakom 

R300, re zul tat je "Ho neywell"-ovog 

opredeljenja ka inovacijama i zaštiti investiranog, 

koji ima nove odlike u pogledu 

povećanja bezbednosti, pouzdanosti i izvodljivosti. 

Ukratko, "Expirion" je odgovor za 

pitanje primene u bilo kojoj industrijskoj 

grani, oblasti, segmentu... 

Va žno je na gla si ti da se "Ho neywell" ne 

vezuje samo za termin automatizacije, 

već sveukupnog procesnog upravljanja, i 

po "industrijskoj vertikali" i po nivoima kontro 

le. Ovo je va žno i za sa me me na dže re, 

od no sno one ko ji su u uklju če ni u pro ces 

upravljanja, da shvate kako funkcioniše 

celina i da toga budu svesni u segmentima 

u kojima su angažovani. To je, istovremeno, 

način shvatanja kompatibilnosti rešenja 

ko ja da je Ho neywell, kao i pri stup u re ša vanju 

pro ble ma. To je taj – "Pro cess Know ledge 

System", koji se primenjuje zajedno sa 

znanjem o datoj industriji. 

APC – ka ko po di ći si stem 

na vi ši ni vo is ko ri šće no sti 

Još jed na po nu da ko jom se "Ho neywell" 

razlikuje od drugih jeste "Advance Process 

Con trol – APC", koja podrazumeva optimizaciju 

"Honeywell"-ovih postojećih sistema 

na viši nivo iskorišćenosti. Posebno se to 

može primeniti u procesima proizvodnje u 

industriji, čime se postiže maksimalno iskorišćenje 

postojećih procesa proizvodnje. 

Sve ovo sa mo su seg men ti ko ji po tvr đuju 

ocenu o posedovanju velikog znanja i 

stručnosti, odnosno, sposobnosti ljudi u 

"Honeywell"-u da zainteresovanima pruže 

pra vi od go vor na pi ta nja šta se i za što traži 

na tržištu, gledajući i po segmentima 

industrijske proizvodnje. Drugim rečima, 

svi zainteresovani mogu da se obrate 

"Honeywell"-u, bez obzira kojoj grani in dustrije 

pripadaju, a radi postavljanja i osavremenjivanja 

postojećih procesa proizvodnje 

odnosno rada. 

Poseban akcenat se daje na koncept 

energetske efikasnosti u industrijskoj proizvod 

nji, pa i u de lu ko ji se od no si na ušte du 

rad ne sna ge, ma ko li ko to sa da bi lo ne popularno 

u Srbiji. "I, naravno, u pogledu kvaliteta 

produkcije, što je najvažnije", ističe 

Hedera. 

Iz u zet na va žnost ser vi sne 

po dr ške kli jen ti ma 

Ovo me do da je mo i či nje ni cu da 

"Honeywell" poseduje servisnu podršku 

klijentima. Naš sagovornik nam je otkrio 

malu poslovnu tajnu. Njegova je želja i 

poslovni cilj da i u Srbiji uspostavi servisni 

cen tar za sve kli jen te, kao i da ti me obezbe 

di kon takt sa slič nim cen tri ma u dru gim 

zemljama i regionima. Naime, "Honeywell" 

poseduje Centar za potrebe energetske 

industrije u Pragu, za hemijsku industriju 

centar je u Ukrajini, a za rafinerije ovakav 

centar nalazi se u Mađarskoj. 

"Moj lič ni plan je da i u Sr bi ji otvo rim 

je dan cen tar ko ji bi bio usme ren na pru žanje 

stručne podrške industriji papira, na primer, 

ma da to još ni je zva nič no. Bit no je da i 

Sr bi ja do bi je je dan ta kav cen tar či me bi se 

pružale mogućnosti za poslove sa firmama 

iz dru gih ze ma lja, a ko je, pre ma svo joj de latnosti, 

pripadaju oblasti poslovanja ovog 

centra", objašnjava Hedera. 

Ovaj cen tar bi oku pljao gru pu struč nja ka 

za određeni deo industrije, koji poseduju značajno 

znanje i iskustvo i sa drugih tržišta. 

Ju lian He de ra sma tra da je jed na od 

funkcija kompanije kao što je "Honeywell", 

da edu ku je, dakle, tržište i korisnike u cilju 

njihovog kvalitetnog i adekvatnog upoznavanja 

sa novim tehnologijama. 


Bul. Zorana Đinđića 64a 

11070 Beograd, Srbija 

Tel.: +381(0)11 212 03 55 

Fax: +381(0)11 212 06 30 

www.honeywell.com 


Merenje kao osnov 

p j o 

Plannet d.o.o. 

uštede energije 

Za to ko tlov ska po stro je nja mo gu bi ti 

izuzetno složena sa stanovišta nadzora i 

upravljanja. 

Najvažnija mesta (procesi) kod kojih se 

može uštedeti energija (smanjiti troškovi 

proizvodnje pare/tople vode) kod kotlovskih 

postrojenja su: 

1. Napajanje vodom 

2. Dotur svežeg vazduha 

Mogućnost uštede električne energije 

kod napajanja kotla vodom, bazira se na 

činjenici da napojne pumpe, prema važećim 

propisima u Srbiji, imaju snagu koja 

je za 50% ve ća od po treb ne u nor mal nom 

ra du. Ka da su uklju če ne, ra de uvek pu nom 

(nominalnom) snagom. Regulacijom broja 

obrtaja napojnih pumpi prema nivou vode 

u bub nju ko tla i/ili pro to ku pa re (uz dru ge 

korekcione parametre), može se uštedeti 

35%-40% električne energije. Pri tome 

se ostvaruju i druge prednosti primene 

frekventnih regulatora, kao što su mekan 

Mogućnosti ostvarenja ušteda goriva i električne energije kod 

kotlovskih postrojenja – rekonstrukcija i dogradnja postojećih 

kotlova – merenje vitalnih parametara, nadzor i automatizacija 

kotlovskih postrojenja. Smanjenje troškova proizvodnje pare i 

to ple vo de – sma nje nje tro ško va odr ža va nja – pot pu ni nad zor 

rada kotlovskih postrojenja. 

Ciljevi merenja vitalnih parametara, 

nadzora i automatizacije kotlovskih 

postrojenja svode se na povećanje 

efikasnosti, ekonomičnosti i sigurnosti 

rada. Najvažniji ciljevi su : 

1. ušte da ener gi je 

2. kvalitetniji nadzor i upravljanje 

3. veća fleksibilnost 

4. veća sigurnost rada 

5. mogućnost dogradnje i izmena u načinu 

upravljanja 

6. mogućnost dugoročnog praćenja rada 

kotla. 

Mogućnosti unapređenja merenja, nadzora 

i upravljanja kotlovima su velike, pre 

svega zbog broja parametara (oko 20 veličina 

ko je se mo gu me ri ti). 

Veličine po kojima se upravlja mogu biti: 

1. TEM PE RA TU RA - kod ko tlo va sa 

vodom kao medijumom; 

2. PRI TI SAK - kod ko tlo va sa pa rom kao 

medijumom. 

Ostale merne veličine su: 

• količina kiseonika u izduvnim gasovima, 

• pro tok vo de, 

• pro tok pa re, 

• viskozitet mazuta, 

• provodljivost vode, itd. 

start, pro du žen rad ni vek pum pe i, shod no 

tome, velike uštede u održavanju. 

Kod dotura svežeg vazduha pomoću 

ventilatora, moguće je vršiti regulaciju broja 

obrtaja ventilatora na osnovu signala 

sa analizatora dimnih gasova, a pogotovo 

koncentracije kiseonika. Na taj način se 

optimizuje sagorevanje i ostvaruju uštede 

u go ri vu od 2,5%-2,7% kod do bro po de šenog 

gorionika. 

Firma Plannet d.o.o. iz No vog Sa da 

sa kancelarijama u Beogradu razvila 

je više rešenja vezanih za uštede električne 

energije i go ri va kod ko tlov skih 

postrojenja. Za sva pitanja možete se 

obratiti na: 

Plan net d.o.o. No vi Sad, Va se Mi skina 

Crnog 4, kancelarija - YBC, Bulevar 

Mihaila Pupina 10a, ulaz 2/4, 11070 

Novi Beograd, tel./fax. 011/2132-156, 

2143-267. 


p 

Del ta in že nje ring 

j 

Kompletan i 

kvalitetan partner 

"Odgovornost i želja da udovoljimo potrebama naših investitora i 

da im bu de mo po uz dan part ner, uti ca li su da naš rad i sa rad nja od 

sa mog po čet ka pre va zi đu kla si čan od nos kli jent – kom pa ni ja", deo 

je odgovora direktora kompanije Branka Grbića, dipl. maš. inž, na 

pi ta nje u če mu je taj na uspe ha ove po slov ne pri če. Di rek tor Gr bić je 

do dao da je "još ra no za epi log pri če, jer mi još uvek stva ra mo uz vredan 

i ne pre stan tim ski rad, uz usa vr ša va nje mla dih ka dro va", uz po ruku 

da i "vi i mi zajedno izgrađujemo budućnost". 

Preduzeće danas broji 60 inženjera 

raz li či tih pro fi la, i po se du je sve 

neophodne licence i akreditacije. 

Svi oni či ne je dan tim, oku plje ni oko istog 

po sla. S jed ne stra ne is ku stvo i mu drost 

starijih, s druge strane energija, ambicija i 

znanje mlađih, zajedno daju dobar rezultat 

i uspe šno re še nje pro jekt nih za da ta ka. 

Svemu treba dodati i odliku – sposobnost 

upo tre be naj sa vre me ni jih teh no lo gi ja u 

projektovanju i građenju, što je neophodan 

uslov prilikom ovladavanja sistemom 

upravljanja u saglasnosti sa kvalitetom ISO 

9001. Na rav no, i to je pod lo žno stal nom 

usavršavanju... 

Sle de ći cilj je ste uče šće u "green fi eld" 

projektima i van granica Srbije. Ova am bici 

ja ni je sa mo to: reč je o is prav noj i u stvarno 

sti ute me lje noj že lji da ovaj tim bu de još 

efikasniji i uspešniji, da bude kompanija 

prepoznatljivih znanja i odgovarajuće efikasnosti, 

koja koristi najbolje iz iskustva 

zapadne ekonomije. 

Istorijat 

Delta Inženjering je osno van 1. fe bruara 

1990. godine, kao preduzeće za projek 

to va nje, in že nje ring i kon sal ting, sa 

primarnom misijom da se pokrije tržište 

mašinskih i elektro instalacija, prvenstveno 

specifičnih gasnih postrojenja i instalaci 

ja. Od ta da do da nas, pri mar na mi si ja se 

razvila u široko polje delovanja bez strukovnih 

ili idej nih ogra ni če nja. 

Delta Inženjering danas je sposoban da 

svojim klijentima ponudi znanje, iskustvo i 

inovativna rešenja, kroz stvaranje proizvoda 

koje počinje namerom, oblikuje se idejom, 

a ostva ru je iz grad njom. "Naš cilj je da 

budemo partneri svojim klijentima, što od 

nas zahteva pouzdanost, stručnost i kreativnost 

u svim ob li ci ma", ka že direktor Grbić. 

Uzlazni stepen razvoja Delta Inženjeringa 

od 1990. go di ne do da nas do ka zu je da 

je ova kombinacija dobitna", tvrdi direktor 

kompanije Branko Grbić. 

Gru pa 

Nakon dugogodišnjeg zajedničkog rada, 

osam preduzeća specijalizovanih za pružanje 

investicionih usluga, odlučilo je 2005. 

go di ne da se udru že u Del ta In že nje ring 

Grupu. Cilj udruživanja je uspešniji nastup 

na našem tržištu i na tržištima država u 

regionu, uz korišćenje najboljih iskustava 

zapadne ekonomije, gde su mala i srednja 

pred u ze ća glav ni po kre ta či stal nog 

napretka. 

A kako to izgleda međusobni odnos članica 

Gru pe? Taj od nos je od re đen, pre sve ga, 

kroz konkretne zadatke: definisanje zajedničke 

strategije u oblasti razvoja i primene 

novih tehnologija; organizacija obrazovnih 

programa zaposlenog osoblja; organizacija 

i aktivnosti na istraživanju tržišta; definisanje 

uslova zajedničkog nastupa članica na 

re a li za ci ji pro je ka ta; ko or di ni sa nje od nosa 

prema nadležnim državnim organima, 

ministarstvima i pripadajućim nadležnim 

Čla ni ce Gru pe 

Delta Inženjering grupu čine sledeća 

preduzeća u svojim oblastima delovanja: 

DEL TA IN ŽE NJE RING, AL FA MONT, PCE 

2004, MG INŽENJERING, DELTA INŽENJE- 

RING BE TON, ĐU LE SI STEM, PRO ING, A.D. 

ČELIK Žitorađe. 

organima; zastupanje interesa članica Grupe 

u odnosima lokalnih samouprava; defini 

sa nje je din stve nog sta va i za stu pa nje 

članica u odnosima prema bankama i 

drugim finansijiskim institucijama; formiranje 

zajedničkog stava prema revizorskim 

kućama i drugim kontrolnim organima; staranje 

za objedinjavanje svih potencijala članica 

(finansijskih, kadrovskih, prostornih); 


Del ta in že nje ring 

standardizacija u okviru grupe postupaka, 

alata i opreme, korištenih na gradilištima; 

usaglašavanje i drugih oblika saradnje, a 

u ci lju una pre đe nja pro fe si o nal nih i etič kih 

standarda članica. 

Za realizaciju preuzetih obaveza Delta 

In že nje ring Gru pa ima oko 300 za po sle nih 

i odgovarajući broj specijalista različitih 

struka. Izdvajamo podatak da godišnji promet 

prelazi 15 miliona evra. Delta inženjering, 

pa ta ko i Gru pa po se du je sve po trebne 

li cen ce i ate ste za rad na pro jek to va nju 

i izvođenju radova na izgradnji kompletnih 

objekata, kao i na rekonstrukcijama, proširenjima 

i modernizacijama postrojenja. 

Pre di spo zi ci je uspe šno sti 

U ovom predstavljanju Delta Inženjeringa 

na stranicama "Industrije", treba znati 

pre sve ga da je reč o pred u ze ću ko je je 

specijalizovano za inženjering, izvođenje 

i konsalting poslove, sposobno da svaki 

obje kat, ide ju ili po stro je nje pre ve de iz stanja 

projektnog zadatka u rešenje, odnosno 

gotov objekat. 

Tako, ova kompanija poseduje 1000 m 2 

sopstvenih poslovnih prostorija, a zaposleni 

na raspolaganju imaju veliki vozni park. 

Sopstvena Fabrika betona u Staroj Pazovi 

ima ka pa ci tet od 30 m 3 /h, dok fa bri ka za 

proizvodnju čelične konstrukcije u Žitorađi 

može isporučiti 300 tona čelične konstrukcije 

mesečno. 

Sa svim je lo gič no da se ime Del ta In ženjeringa, 

kao generalnog projektanta i izvođača, 

vezuje za realizaciju velikih investicija 

brojnih stranih kompanija u Srbiji – Henkel, 

Hol cim, Hu sqvar na, IMG-Sol Gro up, Alu mil, 

Delta sladoleda, Xella... 

Uspešno upravljanje projektima od 

početka do kraja posla podrazumeva povezivanje 

svih faza i pozicija radova. A to je u 

poslovnoj Srbiji, retka odlika i mogućnost... 

Pored referenci kao što su proizvodni 

kapaciteti za tretman voda, ili stručnog 

tima koji sprovodi zahtevne i kompleksne 

projekte, jedna od specijalnosti Delta 

Inženjeringa jeste i kontrola specifične 

opreme, koju takođe sprovodi obučen i 

akreditovan tim. 

Henkel: Projektovanje i izvođenje radova 

na izgradnji objekata fabrike za proizvodnju 

građevinskih aditiva Henkel u Inđiji; 

Holcim-Fabrika cementa Novi Popovac: 

Projektovanje i izvođenje radova na izgradnji 

postrojenja za pripremu sekundarnih sirovina 

u okviru industrijskog kompleksa Holcim-Fabrika 

cementa u Novom Popovcu. Izvođenje radova 

na izgradnji recirkulacionog sistema rashladne 

vode cementare u Novom Popovcu; 

Alumil: Projektovanje i izvođenje radova na 

montaži nove peći za starenje aluminijumskih 

profila u okviru postojeće proizvodne hale 

fabrike Alumil-Nova Pazova; 

Volvo Truck: Projektovanje i izvođenje radova 

po prin ci pu "Ključ u ru ke" za no vi ser vi sni 

centar Volvo kamiona u Novim Banovcima; 

Ikea Yu: Projektovanje i izvođenje radova 

na razvoju i unapređenju zemljišta u industrijsku 

zo nu – No vi Ba nov ci; 

Xella: Projektovanje i izvođenje radova na 

izgradnji nove Kotlarnice i postrojenja za prera 

du vo de u okvi ru in du strij skog kom plek sa 

Xella u Vreocima; 

NIS-Rafinerija Nafte Pančevo: Projektovanje 

postrojenja za prikupljanje, obradu i dis lokaciju 

mulja iz postrojenja HPV-a. Izvođenje 

ra do va na pod sta ni ci i in sta la ci ji teh nič kih 

gasova laboratorije u okviru industrijskog kompleksa 

Rafinerije Nafte Pančevo; 

Shvatiti ideju 

investitora 

Poslovi u toku 

Do ma - Blok 20: Pro jek to va nje Ter moteh 

nič kih, elek tro teh nič kih i hi dro teh nič kih 

in sta la ci ja za Blok 20, objek ti A, B i C ukup ne 

površine oko 40.000 m 2 ; 

Knauf - Surdulica: Generalni izvođač radova 

na iz grad nji no ve li ni je im preg ni ra ne ka mene 

vu ne u okvi ru in du strij skog kom plek sa 

KNAUF u Surdulici; 

USS Serbia-Smederevo: Projekti izvedenog 

objek ta Po stro je nja za pro iz vod nju pi ja će 

vode u Radincu-USS Serbia; 

Mon Bat: Ge neralni izvođač radova na 

izgradnji industrijskog postrojenja za reciklažu 

aku mu la to ra Mon Bat u In đi ji; 

JP Beogradske Elektrane: Izrada idejnih 

projekata Mašinsko tehnološkog, elektrotehničkog 

i arhitektonsko građevinskog, i izrada 

Studije o proceni uticaja na životni sredinu za 

postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i 

obradu mulja za postrojenje HPV-a; 

Inter Lemind: Projektovanje instalacije N 

pentana fabrike za proizvodnju sendvič panela 

u Le skov cu 

Ru dar ski Ba sen Ko lu ba ra: Pro jek to vanje 

i iz vo đe nje ra do va na iz grad nji drenčer 

skog po stro je nja za de tek ci ju i ga še nje 

po ža ra na Tran spor te ru SUP-1-Ru dar ski 

Ba sen Ko lu ba ra; 

SO Sur čin: Pro jek ti ga si fi ka ci je na se lja 

Jakovo i Progara. 

Jedno od vodećih mesta 

u investicionoj izgradnji, 

koje zasluženo pripada 

Del ta In že nje rin gu, 

posledica je sposobnosti 

stručnjaka ove kompanije 

da shva ti ide ju in vesti 

to ra i da se usa gla si 

sa nje go vim zah te vi ma. 

Dalje, da proceni investiciju 

i da ko rekt nu po nu du. 

Ta ko đe, da ura di idej no 

rešenje, idejne, glavne i 

iz vo đač ke pro jek te svih stru ka, kao i sve 

po treb ne ela bo ra te. Ovaj tim ak tiv no učestvuje 

u dobijanju odobrenja za gradnju i Delta Inženjering 

svih sa gla sno sti. I, na kraju, 

gra di obje kat ili po strojenje, 

organizuje tehnički 

pri jem i do bi ja nje upo trebne 

do zvo le. 

Ka da sve ovo ima te u 

vidu, onda izreka "Zajedno 

izgrađujemo budućnost", 

ni je sa mo pu ka pa ro la, 

već stav ute me ljen u is kustvu, 

znanju i poslovnosti 

ljudi koji čine Delta Inženjering. 

Sto ga vam pred la žemo 

da osetite zadovoljstvo 

poslovanja sa ovom kompanijom. 

Zaplanjska 86 11000 Beograd, Srbija 

te le fo ni: 011 3976 944; 011 3973 442 

e-mail: delta.ing@sezampro.yu 

web: www.deltainzenjering.co.yu 

Delta Inženjering Grupa 

Pariska br.13/IV 11000 Beograd, Srbija 

te le fo ni: 011 2180 833; 011 3282 382 

e-mail: deltaing@sezampro.yu 

web: www.deltainzenjering.co.yu 


Czec hTra de, Be o grad 

Slovenske 

poslovne 

veze 

U poslednje vreme svedoci smo i 

obnavljanja nekadašnjih dobrih, 

tradicionalno dobrih poslovnih 

odnosa Srbije i nekih od ze ma lja 

Istočno-evropskog bloka. Jedan 

od ta kvih, a do brih primera, koji 

mo gu po slu ži ti i za ugled, je ste 

odnos Češke i Srbije. Zarad što 

kvalitetnijeg i osmišljenijeg uspostavljanja, 

održavanja i širenja 

poslovnih odnosa ovih dvaju 

ze ma lja, pre ne što vi še od šest 

godina u Beogradu je otvoreno 

predstavništvo "CzechTrade"-a, ili 

pod pu nim na zi vom "Czech Tra de 

promotion Agency". 

Da nas, ovo je me sto ko je ima zna čajan 

spi sak onih fir mi iz Če ške ko je 

su do šle na tr ži šte Sr bi je, ali i srpskih 

preduzeća koje su našle, zahvaljujući 

po sre do va nju ove agen ci je če škog mi ni starstva 

za pri vre du, svo je do bre po slov ne partnere 

u ovoj centralnoevropskoj zemlji. 

"Sr bi ja je bi la iza bra na kao ze mlja od 

prioritetnog značaja za uspostavljanje veze 

sa Če škom, ali i u do me nu spolj ne po li ti ke", 

ob ja šnja va na po čet ku raz go vo ra di rektor 

beogradske kancelarije ove Agencije, 

Da vid Fritsch, ina če in že njer po stru ci. "To 

znači da se Srbija nalazi u središtu pažnje 

čeških privrednika, baš zbog tradicionalno 

jakih poslovnih odnosa koji su utemeljeni 

posebno u periodu između Prvog i Drugog 

svet skog ra ta. Po zna to je da je na men ska 

industrija u Srbiji bila izgrađena od strane 

iz Če ške. Do bro je, na pri mer, zna na ‘Zbrojovka’, 

iz sektora mašinogradnje", ističe 

naš sagovornik. 

Po če tak po slov ne sa rad nje 

još u XIX ve ku 

Ina če, ovi od no si se žu i do XIX ve ka, 

kada su Česi ovde učestvovali u osnivanju 

voj ne aka de mi je kra lje vi ne Sr bi je. I ni je 

reč o deklarativnom stavu da je Srbija od 

pri o ri tet nog zna ča ja, po put BiH, jer su 

učinjeni konkretni koraci. Naime, među- 

narodna razvojna saradnja 

Če ške pre ma Sr bi ji, u pe ri o- 

du 2006 – 2010, tre ba da 

bu de "te ška" oko 10 mi li o- 

na evra, za po dr šku kon kretnih 

projekata u energetici i 

u zaštiti životne sredine. 

"U sek to ru ener ge ti ke, 

tendencija je da češke forme 

bu du pri sut ne u obla sti 

gasifikacije u Srbiji", kaže 

Da vid Fritsch. "De lom su 

ti pro jek ti već ostva re ni, 

u Lo zni ci, Ba nji Ko vi lja či, 

Lešnici. Sledi finansiranje 

izgradnje toplana. Česi su 

dosta iskusni i mogu dosta 

to ga da po nu de, jer ima ju 

‘zaleđinu’ u češkoj razvojnoj 

sa rad nji. To zna či da deo 

sredstava za realizaciju projekata izdvaja 

lokalna samouprava, deo stiže od strane 

Vlade Srbije, preko njenih ministarstava, a 

deo obezbeđuje češka strana. Pored toga, 

izuzetno važan sektor je zaštita sredine. I u 

tom sektoru češke firme su dosta aktivne 

i prisutne zahvaljujući pomoći češke države", 

ističe Fritsch. 

"U Agenciji se trudimo da skrenemo 

pa žnju če škim pri vred ni ci ma da što vi še 

dolaze u Srbiju, da budu prisutni u procesu 

privatizacije, mada u tom domenu oni nisu 

do sa da bi li mno go ak tiv ni. Ipak, to ne znači 

da se ne procenjuje postojeća situacija. 

Sada se ta saradnja odvija u vidu kooperacije 

u proizvodnji. Konkretno, 

Škoda Machine 

To ols, fir ma ko ja 

se ba vi pro iz vod njom 

ma ši na za ob ra du, 

sarađuje sa firmom iz 

Srbije "Montavar". Tu 

je i sa rad nja na projektu 

modernizacije i 

rehabilitacije ukupno 60 komada tramvaja 

za potrebe javnog gradskog prevoza u 

Beogradu. Ovaj tender je u toku i Česi se 

veoma trude da pristupe ovom projektu", 

kaže Fritsch. 

Naš domaćin takođe podseća da postoje 

kontakti i u oblasti prehrambene industrije, 

u po gle du opre me za fa bri ke – tra ke za 

proizvodne pogone, ili mlinove – tehnologija 

za pre ra du ži ta ri ca. I u toj obla sti po sto ji 

tradicija saradnje tokom prošlog veka, pa 

David Fritsch, direktor beogradske 

kancelarije "CzechTrade"-a 

sto ga ima na šta da se na do ve že da na šnja 

saradnja. 

Rast sa rad nje 

I če ške fir me ima le su slič nu sud bi nu 

i put tokom druge polovine devedesetih 

godina prošlog veka, poput firmi u Srbiji, 

pro la ze ći kroz ne ku vr stu tran sfor ma ci je. 

Inače, za čitaoce INDUSTRIJE podatak da 

je saradnja između Češke i Srbije u prošloj 

go di ni za be le ži la rast od 128%, što u no minalnom 

iznosu, znači da Češka izvozi u Srbiju 

ro be u vred no sti od 200 mi li o na evra, a 

da se iz Sr bi je u Če šku uvo zi u vi si ni od 80 

miliona evra. 

"Ka da je reč o tehno 

lo gi ja ma", ka že 

Fritsch, "ima mo je - 

dan za jed nič ki proje 

kat. Ču ve ni če ški 

proizvođač destilata, 

od no sno že sto kih 

pića ‘Jelinek’, osnovao 

je ov de, sa ‘Pro gres pro met’-om iz 

Topole, zajedničko preduzeće za preradu 

šljive i proizvodnju njenog destilata. Tačnije, 

gru ba pre ra da će se ra di ti u ov da šnjem 

pred u ze ću, dok će se u Če škoj vr ši ti fi na, 

završna destilacija. Dakle, postoji baza na 

ko joj mo že da se raz vi ja da lja sa rad nja", 

zaključak je našeg domaćina, uz isticanje 

da "ta tradicija nije nekakva ‘mantra’. Iako 

se pred stavnici čeških firmi dosta trude u 

nameri da sebe i svoje proizvode predsta- 


Czec hTra de, Be o grad 

ve potencijalnim partnerima u Srbiji, prelazeći 

put od hiljadu kilometara od svoje do 

vaše zemlje, ipak zbog postojeće situacije 

u Sr bi ji, ta sa rad nja ni je još uvek do volj no 

razvijena. Naime, nema dovoljne prisutnosti 

češkog kapitala na srpskom tržištu 

i u srp skim fir ma ma. To se kom pen zu je 

u nekom obliku entuzijazmom, oduševljenjem 

što postoje mogućnosti za saradnju. 

Dakle, postoji baza za plasiranje čeških 

proizvoda i usluga u Srbiju, ali nisu opredeljene 

kapitalno toliko da ulaze u neke veće 

akvizicije i da se udubljuju u privatizacione 

pro ce se. To je, s dru ge stra ne, pod sti caj za 

nas u Agen ci ji, da fir me u Če škoj još vi še 

animiramo, da dođu, da budu više prisutne 

i da ta sa rad nja bu de po dig nu ta na još 

vi ši ni vo. A ne sa mo u tom kla sič nom mo delu 

– po nu da i pro da ja", ka že Da vid Fritsch. 

Ka da je reč o kva li te tu i stan dar du u in dustrijskoj 

proizvodnji, naš sagovornik rado 

ističe primer kada su predstavnici "Škode" 

bili izuzetno prijatno iznenađeni da je stepen 

tačnosti obrade odlivaka bila bolja 

ov de ne go, na pri mer, u Ne mač koj. Za to se 

sada sprema jedna kooperacija u oblasti 

precizne mehanike, za potrebe autoindustri 

je. To zna či da će se ti zah te vi za us po stavljanjem 

kooperacije povećavati. 

Ener ge ti ka, za šti ta sre di ne, 

in fra struk tu ra... 

U sektoru energetike, interes Če ške je 

naj ja či. Če ški "Čez" je u sa rad nji sa mi nistarstvom 

energetike Republike Srpske 

osnovao zajedničko preduzeće u čijem 

vla sni štvu je TE "Gac ko", a sli čan mo del je 

pred vi đen, s če ške stra ne, i u Sr bi ji, u slu čaju 

Kolubare B. 

Če ška je ta ko đe po zna ta i kao ze mlja 

jake proizvodnje transportnih sredstava. 

Pored putničkih kola koja su u Srbiji ipak 

kao najprodavaniji brend, i pored jeftine 

ponude automobila iz Rumunije, Češka 

ima u svo joj po nu di ka ko sred stva za jav ni 

gradski prevoz (tramvaji), tako i kamione, 

dizel lokomotive. U Češkoj su izuzetno zainteresovani 

za projekte obnavljanje infrastuk 

tu re u Sr bi ji, pre sve ga že le znič ke. 

Posebno u tom domenu ističe se kvalitetna 

ponuda brzinske železničke pruge, jer su 

u Češkoj razvijeni brzi koridori, zbog specifičnog 

položaja naše zemlje, koji je gotovo 

identičan Srbiji, jer je svojevrsna raskrsnica 

u središtu Evrope. Preko Češke prelaze 

svi bitni putevi, i železnički i drumski, zatim 

energovodi. 

"Sada je Češka prisutna u adaptaciji pruge 

Podgorica-Nikšić, a ovaj projekat je vredan 

skoro 48 miliona evra", ističe Fritsch 

i do da je da ka da je reč o drum skom sa o- 

braćaju, u Češkoj postoje firme koje imaju 

izuzetno iskustvo u probijanju tunela, pa i u 

tom smislu postoji veliko interesovanje za 

poslove u Srbiji. 

U domenu zaštite životne sredine, predvi 

đen je pro je kat iz grad nje sta ni ca za 

pre či šća va nje i pre ra du ot pad nih vo da, 

bilo za komunalne ili potrebe u industriji. 

Da lje, tu je opre ma za ru dar stvo, po seb no 

za rudnike Sokobanja i Rembas. Pored 

po vr šin skih, u po nu di je i opre ma za du binske 

kopove. "Takođe, Češka može ponuditi 

pomoć u opremanju postrojenja za male 

hidroelektrane, jer u našoj zemlji postoji 

jaka proizvodnja u ovoj oblasti. U Srbiji je 

ovaj potencijal neiskorišćen, a, istovremeno, 

postoje zahtevi za izgradnjom MHE na 

65 lokacija. U Češkoj je ovaj hidropotencijal 

sa svim is ko ri šćen i ne ma vi še me sta 

za iz grad njom ovih obje ka ta", ka že naš 

sagovornik. 

Ka da je reč o al ter na tiv nim iz vo ri ma 

ener gi je, tre ba zna ti da ima do sta fir mi iz 

Češke koje su zainteresovane za saradnjom 

sa srp skim ko le ga ma u ovoj obla sti, 

tačnije kod prerade drvnog otpada. To je 

sa da na pr vom me stu u nji ho vom 

angažmanu, a reč je, konkretno, 

o tehnologijama za paletiranje 

i briketiranje u drvnoj industriji. 

"Če ške fir me su u pri li ci ne sa mo 

da is po ru če teh no lo gi ju, već i da 

otkupe taj finalni proizvod. A njega 

ima vr lo ma lo na tr ži štu ka ko 

Če ške ta ko i Cen tral ne Evro pe. Ve lika 

je ne sta ši ca, sa mim tim i vi soka 

potražnja za drvnim otpadom. 

S dru ge stra ne, po zna to je da se 

u Srbiji drvni otpad ne prerađuje, 

a po sto ji ve li ka mo guć nost da se na adekvatan 

način iskoristi ova vrsta sirovine, 

odnosno energije", ističe Fritsch. 

U Če škoj ras po la žu i opre mom za proizvodnju 

bioetanola. Postoji, naime, niz 

fabrika koje su specijalizovane u ovoj oblasti. 

Međutim, u ovom segmentu moguće 

saradnje još nisu ostvareni neki konkretni 

rezultati. Stoga, upućujem poziv zainteresova 

ni ma u Sr bi ji da nam se obra te, pa će mo 

ih onda povezati sa češkim privrednicima 

u ovoj obla sti. 

Ulo ga be o grad skog 

"Czec hTra de"-a 

Ka da je već reč o to me šta sve ova agencija 

Vlade Češke Republike, naš sagovornik 

is ti če da je nji ho va ulo ga da ako ne ko 

od poslovnih ljudi, privrednika, industrijalaca, 

pa i sami pojedinci, imaju neku ideju, 

pro je kat, ili tra žnju, tre ba da im se obra te. 

"Na ša mi si ja je da po ve zu je mo pri vre de 

Če ške i Sr bi je, da se ta sa rad nja ja ča, jer je 

reč o dvo smer noj uli ci!" 

Dakle, konkretna uloga "CzechTrade"-a 

jeste da pronađe adekvatnog partnera u 

Sr bi ji za fir me iz Če ške, ili za fir me iz Sr bi je 

u Če škoj. Tre ba zna ti da je sajt "Czec hTrade"-a 

naj po se će ni ji u Če škoj, a to je upra vo 

me sto na ko me se mo že na naj bo lji na čin 

skrenuti pažnja na aktuelne projekte koji 

do la ze iz jed ne ili iz dru ge ze mlje, a ko ji ili 

nisu dovoljno razrađeni, ili nemaju dovoljno 

kapitala za ostvarenje. Inače, nakon perioda 

transformacije pri vre de u Če škoj, sa da 

se u ovoj ze mlji be le ži vi so ka sto pa ra sta 

društvenog proizvoda. To podrazumeva da 

u Če škoj ima vi še ka pi ta la, ko ji bi mo gao da 

se preusmeri i na tržište Srbije. 

Dakle, u rezimeu o CzechTrade-u stoji 

da je u pr vom pla nu nji ho vih ak tiv no sti pronalazak 

poslovnih kontakata i povezivanje 

zainteresovanih poslovnih lju di. "Dru go, 

kada neko u Srbiji ima interesantnu poslovnu 

po nu du ili pro je kat, mi u Agen ci ji to prevedemo 

na češki jezik i izložimo na našem, 

najposećenijem spoljnotrgovinskom sajtu. 

Tru di mo se i da ide mo ko rak da lje. Ka ko 

smo i Srbi i Ćesi pripadnici slovenskog 

naroda, izuzetno je značajan i taj neposredan 

kon takt, i Če si vo le da do đu u Sr bi ju, 

jer su uvek odu še vljeni, ne samo prebogatom 

nacionalnom kuhinjom, nego i ambijentom 

i otvorenošću ljudi u Srbiji, u odnosu 

na osta le bal kan ske na ro de. To zna či, 

direktno organizujemo poslovne sastanke 

i poslovnih ljudi iz Češke sa potencijalnim 

partnerima u Srbiji, i ljudi iz Srbije u Češkoj, 

što pod ra zu me va i naš an ga žman i u pi sanju 

po ziv nih pi sa ma, kao deo pro ce du re u 

dobijanju inače besplatnih viza, kako bi se 

sve lakše organizovalo", kaže u razgovoru 

za INDUSTRIJU, direktor beogradske kancelarije 

"CzechTrade"-a, inž. David Fritsch. 

Za sve osta le de ta lje, slo bod no se 

obratite na: 

CzechTrade Promotion Agency 

CzechTrade Beograd 

Sarajevska 18, 11000 Beograd 

tel: +381 (0)11 3067 360; 3067 361 

fax: +381 (0)11 3067 789 

e-mail: belgrade@czechtrade.cz 

www.czec htra de of fi ces.com 


Cum mins Ser bo Mon te 

p 

Gas mo tor ge ne ra tor sko 

ko ge ne ra tiv no po stro je nje 

Re še nje za bo lju ener get sku efi ka snost! 

Kao je dan od na či na da se do đe do una pre đi va nja ukup ne 

ener get ske sli ke i ener get ske efi ka sno sti jed ne po tro šač ke 

celine, korišćenje gas motor kogenerativnog postrojenja se 

po ka zao kao je dan od naj bo ljih i najefikasnijih. Ova tehnologija 

istovremene proizvodnje i toplotne i električne energije 

u poslednje dve decenije je dala najbolje rezultate pre svega 

zbog svoje energetske efikasnosti i fleksibilnosti u odnosu na 

celinu koju snabdeva. 

Kompanija Cummins kao glo bal ni 

lider u razvijanju i korišćenju ove 

tehnologije, sa godišnjim ulaganjima 

u raz voj ko ge ne ra tiv nih po stro je nja 

od pre ko 100 mi li o na do la ra, da la je 

veliki doprinos razvoju tehnologije sagorevanja 

gasa u samom gasnom motoru, a i 

što boljem iskorišćenju ovako oslobođene 

energije. 

Gas mo tor ko ge ne ra tiv na po stro je nja 

kom pa ni je Cum mins se eks plo a ti šu na 

svim kon ti nen ti ma. U po sled njih de set 


Cum mins Ser bo Mon te 

godina stavljeno je u pogon i postprodajno 

servisno podržano više od sedam stotina 

ovakvih postrojenja, sa ukupnom instalisanom 

električnom snagom od preko 920 

MW. Iz ovih postrojenja istovremeno se 

dobija preko 1.000 MW toplotne energije! 

Dobra procena stvarnih 

potreba korisnika 

Sledeći razlog za ovakav položaj jeste 

potpuna orijentisanost Cummins-a prema 

korisniku. To znači pre svega dobru procenu 

njegovih stvarnih potreba, dimenzionisanje 

i prilagođavanje Cummins postrojenja 

konkretnoj primeni, zatim izradu projekta i 

kvalitetnu ugradnju. Osim ovoga, neophodna 

je pot pu na po dr ška u po gle du ser vi sa i 

održavanja ovakvih kompleksnih modularnih 

jedinica. 

Ima ju ći sve ovo u vi du, pri vred no dru štvo 

"Cummins SerboMonte d.o.o.", zajedno 

sa kompanijom Cummins, priprema kadrove 

za kvalitetnu postprodajnu podršku 

kogenerativnih postrojenja na teritoriji Srbije, 

Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 

Danas, u kompaniji "Cummins Serbo- 

Monte", čije je sedište u Beogradu, sa 

zadovoljstvom mo gu da ka žu da is pu nja vaju 

uslo ve ko ji su neo p hod ni da bi se je dan 

ovakav program kogeneracije podržao na 

teritoriji Srbije i šire, u okruženju. Sa više 

od 40 za po sle nih, sa oko 2.000 kva drat nih 

metara radnog prostora, radionicom opremljenom 

neophodnim alatima i obučenim 

personalom, "Cummins SerboMonte" obezbeđuje 

korisnicima kompletnu podršku. 

Br zo i efi ka sno ot kla nja nje svih 

kvarova - "Qu ic kSer ve" 

Kroz "Cum mins"-ov pro gram "QuickServe", 

servisna služba "Cummins SerboMonte" 

garantuje brzo i efikasno otklanjanje 

svih kvarova. Zahvaljujući ovakvom pristupu, 

jedno kogenerativno postrojenje može 

da ra di i vi še od 8.000 h go di šnje. Po red 

toga, ono može biti povezano na sistem 

daljinske kontrole i praćenja kako u servisnom 

centru distributera, tako i u servisnom 

centru proizvođača u Engleskoj. 

Stepen energetske efikasnosti 

iznosi preko 83% 

"Cummins SerboMonte" u potpunosti 

doprinosi plasiranju ove efikasne 

tehnologije, čiji stepen energetske 

efi ka sno sti iz no si pre ko 

83%! Do pri nos je ve li ki i u 

poboljšanju tzv. koeficijenta 

raspoloživosti koji prela 

zi 92%, ili pre ko 8.000 

sa ti ra da go di šnje, za 

šta su u "Cum mins SerboMonte" 

spremni da 

garantuju. Takođe, stepen 

emisije izduvnih 

gasova, azotnih oksida 

i ugljen-monoksida je 

u skladu sa najstrožijim evropskim 

pro pi si ma, u skla du sa di rek ti va ma Evropske 

Uni je. 

Pri me na Cum mins 

kogenerativnih postrojenja 

U toku je realizacija ugovorene isporuke, 

ugradnje i puštanja u rad kogenerativnog 

postrojenja koje će istovremeno proizvoditi 

315kW elek trič ne i 402 kW to plot ne energije 

neophodne za funkcionisanje naftnog 

ga snog po lja Ve le bit, u okvi ru NIS Naf tagas. 

U Temišvaru (Rumunija), ove godine 

su pu šte na u rad dva "Co gen co" ko ge nera 

tiv na po stro je nja od po 500 kW ko ja je 

ugovorio "Cummins SerboMonte". 

I u svetu "Cummins" kogenerativna 

postrojenja našla su svoju primenu: 

- Jinqiao sportski centar u Šangaju (Kina): 

je di ni ca od 315 kW ko ja u isto vre me obezbeđuje 

sportskom centru svu nepohodnu i 

električnu i toplotnu energiju za zagrevanje 

vode bazena. 

- Viridor Waste Management Landfll, 

Dun bar - Škot ska, gde je kom pa ni ja ko ja 

se bavi odlaganjem smeća, kao gorivo 

iskoristila metan koji nastaje pri truljenju 

otpada. Ovako dobijeni gas se koristi u dve 

kogenerativne jedinice od po 1,75 MW. Na 

ovaj na čin, kroz pro iz vod nju 

3,5 MW električne 

energije, dat je doprinos očuvanju 

životne sredine i ostvaren značajan porast 

profita kroz isporuke viškova električne 

energije obližnjoj "Lafarge" fabrici. 

Garancija na performanse 

i ras po lo ži vost si ste ma 

"Cummins SerboMonte" nudi izradu tehnoekonomske 

analize i studije isplativosti, 

a nakon isporuke i puštanja u rad, izdaje se 

garancija na performanse i raspoloživost 

sistema. Potencijalni korisnici kogenerativnih 

postrojenja su sve firme, institucije 

i objek ti gde je po treb no isto vre me no 

i pouzdano snabdevanje električnom i 

toplotnom energijom u većem delu godine: 

prehrambena, drvno-prerađivačka, hemijska 

industrija, bolnice, bazeni, sportsko 

poslovni centri, hoteli itd. 

Pro iz vod ni pro gram ko ge ne ra tiv nih 

po stro je nja ob u hva ta po stro je nja do 2 

MW elek trič ne ener gi je. U slu ča ju po trebe, 

mo gu se is po ru či ti ko ge ne ra tiv na 

po stro je nja ko ja za do vo lja va ju ve će po trebe 

za elek trič nom ener gi jom (i do 30 

MW!), gde vi še po stro je nja ra di u pa ra lelnom 

režimu rada. 

Sve detalje možete saznati od stručnjaka 

i dobrih poslovnih domaćina u "Cummins 

SerboMonte", na adre si: 

Auto put 22, p. fah 113, 11080 Be o- 

grad, Srbija. 

Njihova poruka i pouka je jednostavna: 

"Za svako pitanje postoji odgovor, za svaki 

problem postoji rešenje!" 


HON DA ko sa či ce 

p 

Nadmo u malom 

TEKST: KO STA JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC. 

U ovom bro ju nastavljamo priču 

o naj sa vre me ni jim ko sa či cama! 

Sa mo da pod se ti mo da su 

Honda kosačice za travu tehnološki 

napredne, pouzdane i jednostavne 

za upotrebu. Njihova 

pri me na od ure đe nih vr to va do 

zapuštenih površina daje iste, 

vrhunske rezultate. 

MALI VRTOVI 

Električne kosačice – Ekološko rešenje 

Zašto da kupite Honda kosačicu za Vaš 

vrt ko ji je ma li? 

Iako je mali, zahteva punu pažnju i redovnu 

negu. Koliko Vas je koštalo njegovo uređe 

nje! I zar da sa da to za po sta vi te ku po vinom 

neodgovarajuće kosačice? Zato se ne 

odlučujte za jeftino, jer proći ćete skuplje. 

Ne ka vaš vrt odi še zdra vljem i le po tom. Vi 

zaslužujete najbolje: 

• Udobnost – plat ne ni koš za tra vu 

koji ne zahteva često pražnjenje, lak za 

skidanje; 

• Sigurnost – sigurnosni prekidač koji 

sprečava slučajno pokretanje mašine, 

prsten za učvršćivanje kabla; 

• Napravljeni su da traju – ša si ja od 

ABS-a, lagana i otporna na koroziju; 

• Jednostavna upotreba – podešavajuća 

visina sečenja pomoću dva podizača 

(prema modelu). 

Honda poseduje najbolji 

izbor kosačica za male 

vr to ve, kao i za one ko ri snike 

ko ji ne že le da po tro še 

mno go nov ca. La ga ni i kom pakt ni, ovi 

modeli su jedno ekološko rešenje za negu 

malih površina. 

Dijapazon električnih kosačica omoguća 

va vam da oda be re te onu ko ju mo že da 

koristi cela porodica. Lagane su i jednostav 

ne za upo tre bu. Tre ba sa mo da ih upalite 

i počnete košenje, bez problema. 

HRE 330: 

- elek trič ni mo tor 1,1 kW 

- ručno pokretanje (guranje) 

- ABS ša si ja 

- platneni koš 

- širina sečenja 33 cm 

- koš 27 l 

Naj moć ni ji ras pon elek trič nih 

ko sa či ca na tr ži štu 

Za one zah tev ni je, Hon da nu di elek tričnu 

kosačicu sa snagom mašine koja koristi 

benzin. Ona je napravljena poštujući standarde 

zaštite životne sredine, bezbednosti. 

Koristi se bez rizika. Kao autonomna, ona 

ne zavisi ni od kablova ni od karburatora. 

U če mu je taj na? U vi so koj teh no lo gi ji 

Honde koja poštuje pristup - Ulaganje za 

budućnost! 

VRTOVI SREDNJE VELIČINE 

I VE LI KI VR TO VI 

IZY – Olakšaće vam život 

Raspon IZY kosačica je dizajniran da bi 

se ko še nje oba vi lo na in tu i ti van i bez bedan 

na čin. Nji ho vo jed no stav no po kre tanje, 

rukovanje i upotreba zaista olakšava 

život, jer vi zaslužujete najbolje: 

• koš velikog kapaciteta koji ne zahteva 

če sto pra žnje nje i lak je za ru ko va nje olakša 

će vam ži vot; 

• lako se pokreće zahvaljujući automatskom 

dekompresionom ventilu. Optimalno 

pokretanje sa elektronskim 

paljenjem; 

• kosačica se lako gura 

zahvaljujući širokim točkovima 

sa dvostrukim kugličnim 

ležajevima. Postoji i u verziji sa sopstvenim 

po go nom; 

• lako regulisanje sečenja zahvaljujući 

lako vidljivim velikim polugama. 

IZY pred sta vlja eks klu ziv nu po nu du ko sačica 

Honda, pomoću koje vam košenje 

neće predstavljati monoton zadatak nego 

HRE 370: 

- elek trič ni mo tor 1,3 kW 

- ručno pokretanje (guranje) 

- ABS ša si ja 

- plat ne ni koš 

- ši ri na se če nja 37 cm 

- koš 35 l 

će se po stati zadovoljstvo. Modeli su i osmišljeni 

za ljubitelje uređivanja i idealne su 

veličine. 

IZY je idealan izbor za ljubitelje uređivanja 

vrtova: 

• sigurne, udobne i tihe kosačice; 

• le pog iz gle da; 

• la kim pri stu pom svim nje nim glav nim 

delovima; 

• dizajnirane za upotrebu bez problema; 

• komande u boji; 

• lako se lokalizuju. 

Negujte svoj vrt bez zamaranja! 

Honda motokultivatore možete kupiti u 

prodavnici u okviru poslovne zgrade Bazis 

grupe, generalnog distributera Honde za 

Srbiju i Crnu Goru, u ulici Grčića Milenka 

39 u Be o gra du. 


p 

DSD KA E SER kom pre so ri 

Nova generacija 

Pu na sna ga, efi ka snost i kom pakt nost 

Već prema ustaljenoj praksi KAESER bar jednom godišnje 

unapređuje po jednu seriju svojih proizvoda. Ovoga puta, 

iz bor je pao na DSD seriju. Iako je ova se ri ja i do sa da, što 

se tiče efikasnosti, bila iznad svoje konkurencije, menadžment 

KAESER-a odlučio se da primeni saznanja svojih stručnja 

ka i po nu di tr ži štu još efi ka sni je kom pre so re. 

TEKST: IVAN SIV ČE VIĆ, DIPL. INŽ. MAŠ. 

Umesto dosadašnjih kompresora 

ove se ri je DSD 141, 171, 201, 241, 

281 i serije sa invertorom broja obrta 

ja mo to ra DSD SFC 201, 241, 281, sa da 

je ponuđeno tržištu sledeće: 

1. Klasični vijčani kompresori sa direknim 

po go nom DSD 142, 172, 202, 238 i 

DSDX 243, 302 (ka pa ci te ta od 13,62 do 

30,20 m3/min na pri ti sci ma od 5,5 do 15 

bar(g)); 

2. Kompresori sa in tegrisanim rashladnim 

su ša čem va zdu ha DSD T 142, 172, 

202, 238 (ka rak te ri sti ke su iste sa mo što 

se vazduh suši na tačku rose +30 C); 

3. Kompresori sa integrisanim invertorom 

bro ja obr ta ja DSD SFC 142, 172, 202, 

238 i DSDX SFC 243, 302 (istih su ka pa cite 

ta kao i kla sič ni ove se ri je, s tim što im se 

varijabilni deo kapaciteta kreće u dijapazonu 

od 71 do 83% od pu nog ka pa ci te ta); 

4. Poslednja kombinacija su kompresori 

sa integrisanim rashladnim 

sušačem i invertorom broja 

obr ta ja DSD T SFC 142, 172, 

202, 238. 

Nova serija, sem primene 

novih tehničkih rešenja, pretrpela 

je i vizuelne promene, 

tako da su jedinice kompaktni 

je i lak še. Što se ti če una pređenja, 

najviše je postignuto 

na ušte di ener gi je, pre ko 

smanjenja obrtaja vijčanog 

para, boljim rešenjima hlađenja 

ka ko ulja ta ko i va zdu ha, i 

primenom najnovije generacije 

visokoefikasnih elektromoto 

ra, ka ko za po gon, ta ko i za 

ventilator. 

Izdvojićemo samo neka konkretna unapređenja: 

1. Kompletna serija DSDX snabdevena 

je specijalnim sporohodnim vijčanim blokom 

(SIG MA Pro fil 1500 min-1) ko ji u od nosu 

na kla si čan SIG MA Pro fil ima ušte du 

energije i do 15%; 

2. KAESER kompresori se pokreću sa 

“High Efficiency“ EU-eff 1 elektro motorima, 

visokih performansi i pouzdanosti; 

3. KAESER-ovo rešenje 

direktnog pogona 1:1 

eli mi ni še ka ko gu bit ke 

prilikom prenosa snage 

sa kaišnim prenosom, ili 

reduktorom, tako i pojednostavljuje 

popravke na 

ovom delu ukoliko dođe 

do otkazivanja; 

4. Primenom sporijeg vijčanog bloka i 

ino va ci ja ma na hla đe nju, ka ko ulja ta ko i 

vazduha, postiglo se i smanjenje buke za 5 

do 6 dB(A) u od no su na prethodnu se ri ju; 

5. Kao što se vi di iz pret hod nih na vo da, 

serija je dobila više kombinacija sa rashladnim 

sušačem i invertorima broja obrtaja. 

Ovim je znatno proširena mogućnost korisnicima 

da izaberu kompresor baš kakav 

im je po tre ban, a da pri to me ima ju ma nju 

potrošnju električne energije u ekspolataciji 

kao i skrom ne zah te ve za pro sto rom; 

6. Integrisani industrijski računar SIGMA 

CONTROL omogućava potpunu kontrolu 

rada kompresora, kao i praćenje njegovog 

održavanja. Pored toga, omogućava integrisanje 

kompresora u kompresorsku 

stanicu preko eksternog 

kompjutera, itd. 

Iz svega iznetog možemo 

za klju či ti da KA E SER, kao 

jedan od vodećih proizvođača 

vijčanih kompresora, ne posustaje 

u svojim ambicijama da 

proizvede što kvalitetnije vijčane 

kom presore, vodeći prvenstveno 

ra ču na o nji ho voj eksploataciji. I ovom se rijom 

na pra vljen je po mak u ušte di ener gi je 

(smanjena specifična snaga), smanjenju 

buke, lakšem održavanju i kvalitetnijem 

upravljanju kompresora iz 

svog proizvodnog programa. 

Uko li ko vas je ovaj pri kaz za inte 

re so vao, i do šli ste na po misao 

da svo ju sta ru kom pre sorsku 

stanicu inovirate, molimo 

vas da se obratite generalnom 

zastupniku KAESER kompresora 

za Sr bi ju, kao i za Cr nu Go ru, 

preduzeću BAZIS GRUPA iz Be o- 

gra da, gde ćete dobiti potpune 

informacije o celokupnom proizvodnom 

programu ovog svetski 

poznatog proizvođača kompresora, 

kao i potpunu podršku u 

rešavanju vaših problema u 

proizvodnji i eksploataciji sabijenog 

vazduha. in 


Ško la odr ža va nja 

j 

Prilika za usavršavanje 

Iskustva vodećih evropskih i svetskih kompanija ukazuju na či njenicu 

da sektor održavanja tehničkih sistema, iz go di ne u go di nu, sve 

vi še do bi ja na zna ča ju. To se de šava, pre svega, jer kvalitetno održavanje 

omogućuje kompanijama da kroz realnu optimizaciju dugoročnih 

planova i efikasno smanjenje troškova postignu isplativu i 

konkretnu konkurentsku prednost. 

Da oblast odr ža va nja teh nič kih 

sistema zauzima značajno mesto 

u industriji i drugim privrednim 

granama govori i činjenica da zemlje u 

kojima se prate troškovi održavanja raspolažu 

podacima iz kojih se može videti da se 

na održavanje godišnje izdvoji isto novca 

koliko i za vojni budžet. Mnogobrojni eksperti 

u SAD različito procenjuju troškove 

odr ža va nja, ali se svi sla žu u to me da je 

po ten ci jal ušte de oko 35%. I ne sa mo to, 

savremeni menadžeri održavanje posmatraju 

kao upravljanje kvalitetom na duže 

staze, sa procenom da smanjenje troškova 

održavanja za 4% odgovara povećanju proizvodnje 

od 15%. 

Ne spor no je da će se i na ša ze mlja, pre 

ili kasnije, priključiti Evropskoj uniji. To 

će zah te va ti pri la go đa va nje po sto je ćim 

za kon skim nor ma ma EU i u obla sti odr žavanja. 

Shodno tome, a prateći trendove 

u odr ža va nju, Institut za istraživanja i 

projektovanja u privredi - IIPP, u no vembru 

2005. godine, pokrenuo je edukativni 

se mi nar iz ove obla sti, ko ja je kod nas, 

trenutno, malo zastupljena. Osnovna želja 

Instituta IIPP bila je da stručnjacima u 

Srbiji pruži mogućnost da inoviraju svoja 

zna nja po pro gra mu "Evropske asocijaci 

je na ci o nal nih dru šta va odr ža va la ca” 

- (EFNMS) i da se na taj na čin kva li fi ku ju za 

poslove upravljanja održavanjem na nivou 

Evropske unije. 

Se mi nar pod na zi vom "Ško la odr žava 

nja" or ga ni zu je se dva pu ta go di šnje 

– to kom mar ta i ok to bra – i ba vi se pro ble- 

matikom održavanja tehničkih sistema. 

Namenjen je edukaciji kadrova, menadžmenta 

i top-menadžmenta, u cilju njihovog 

usavršavanja, podizanja nivoa rada i efikasnosti 

i boljeg pozicioniranja u okruženju. 

In sti tut "IIPP” je za pre da va če u "Ško li odr žavanja" 

angažovao eminentne profesore sa 

Beogradskog Univerziteta, kao i veliki broj 

eksperata iz privrede. 

Tokom više od dve godine rada seminar 

je odlušalo blizu 200 stručnjaka iz više 

od 70 vodećih preduzeća Srbije. Među 

njima su: US Steel Srbija, TE Kostolac, 

Carnex, JAT Tehnika, Ikarbus, JKP Mediana 

Niš, Pan AS No vi Sad, GSP Be o grad, 

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, 

Železnice Srbije, NIS 

Naf ta gas... Zvuč nost ovih imena 

jeste potvrda kvaliteta rada 

"Škole održavanja”, a sertifikat 

Nacionalni stručnjak za upravljanje 

održavanjem jeste njen 

rezultat. 

Svi Nacionalni stručnjaci, uz polaganje 

posebnog ispita, imaju priliku da verifikuju 

ste če na zna nja i na Evrop skom ni vou, 

od no sno da stek nu pra vo na zva nje Evropski 

menadžer održavanja (European maintenance 

manager). Po završetku "Škole 

održavanja" Društvo održavalaca tehničkih 

si ste ma - DOTS, to kom apri la, u ime 

EFNMS-a, organizuje pismene ispite iz 

teorijskog znanja (na maternjem jeziku) i 

poznavanja terminologije održavanja (na 

engleskom jeziku). Polaganjem ovih ispita 

dobija se diploma Evropski menadžer održavanja, 

a polaznici se upisuju u Evrop ski 

re gi star ovla šće nih struč nja ka za upravlja 

nje odr ža va njem. Va žnost na ve de nih 

di plo ma je na či ta voj teritoriji Evropske 

zajednice. 

Ne ki od na ših struč nja ka su u to me već 

uspeli. U aprilu 2006. godine, Srbija je dobila 

prve sertifikovane evropske stručnjake 

za održavanje, a broj domaćih stručnjaka 

sa ovom evrop skom di plo mom uve ćao se i 

apri la 2007. go di ne. Sr bi ja se ta ko, u za i sta 

kratkom periodu, našla ispred zemalja kao 

što su Velika Britanija, Holandija, Češka i 

mno ge dru ge. Uspeh je tim ve ći, jer su ovo 

pr va zva nja tog ni voa u ovom de lu Evro pe! 

Prilagođavajući se zahtevima pojedinih 

preduzeća, Institut "IIPP" organizuje i tzv. 

"in-house" treninge, koji su svojim sadržajem, 

lokacijom i tempom rada potpuno prilagođeni 

klijentu. U okviru takve saradnje 

sa mo je, na pri mer, TE Ko sto lac ste kla 20 

stručnjaka sa Nacionalnom diplomom. 

Na osnovu svega navedenog, sasvim 

je sigurno da je edukacija stručnjaka, bilo 

na nacionalnom ili međunarodnom 

nivou, od presudnog 

značaja za definisanje buduće 

tržišne pozicije svakog preduze 

ća, ka ko onih ko ja se ba ve 

održavanjem, ta ko i onih ko ja 

imaju sopstvene sektore održava 

nja. To je ujed no raz log, i po ziv za sve one 

ko ji to do sa da ni su uči ni li, da s po seb nom 

pa žnjom pra te, ili se uklju če u rad "Ško le 

održavanja". Prva prilika je novi ciklus "Škole 

održavanja”, u oktobru 2007. godine! 

Kontakt za više in for ma ci ja: 

011/2084–529, 011/2088-041, 

011/3302–451 

www.iipp.co.yu 

(Rubrika realizovana u saradnji sa Institutom 

za istraživanja i projektovanja u privredi, 

Studije – Inženjering – Projektovanje 

– Istraživanja – Konsalting – Edukacija) 


Roterdamska luka 

Najvee raskrše 

robnih puteva 

Iako je Ro ter dam dru gi grad po 

veličini u Holandiji, najvažniji je 

državni saobraćajni čvor. Luka 

Roterdama je najveća u Evropi i 

treća po veličini u svetu. 

TEKST: DR GO RAN ĆI RO VIĆ, MR DAR KO PLA ME NAC 

Početkom šezdesetih godina prošlog 

ve ka u Se ver nom mo ru su 

otkrivene rezerve nafte i gasa sa 

čijom eksploatacijom je početo početkom 

sedamdesetih. Godine 2001. dnevno je 

vađeno 6 miliona barela (oko milion tona) 

naf te i 280.000.000 m 3 prirodnog gasa. 

Evrop sko tr ži šte se pre ko ove lu ke snabdeva 

na pet načina: drumskim saobraćajem, 

železnicom, unutrašnjim brodskim 

saobraćajem, brodovima obalske plovidbe 

i cevovodima. Sva roba koja u Roterdam 

stig ne uju tru, već je po pod ne u Ne mač koj, 

Belgiji, Francuskoj ili Velikoj Britaniji. Najveća 

pred nost lu ke je nje na lo ka ci ja na ušću 

re ka Raj ne i Mas, či me je omo gu ćen unutrašnji 

plovni saobraćaj u središte Evrope. 

Naj pro met ni ja lu ka na sve tu 

Kroz luku Roterdam prolazi desetine 

miliona tona robe godišnje. Roterdamska 

lu ka je naj pro met ni ja na sve tu, sa pre ko 

300.000 za po sle nih. U okvi ru nje se na la zi 

i PER MIS, najveća rafinerija nafte na svetu. 

Takođe, za saobraćajne usluge od značaja 

je či nje ni ca da je aero drom "Schip hol" u 

Amsterdamu na četvrtom mestu u Evropi 

po veličini, kada je u pitanju i putnič ki i transport 

ro be. U pru ža nju uslu ga u me đu narodnom 

transportu, holandske transportne 

kompanije su usmerene na jedan od ova 

dva značajna saobraćajna centra. 

Roterdamska luka ostvaruje rast zahvaljujući 

novim robnim tokovima. Tome doprino 

si kri za lu ka u Ve li koj Bri ta ni ji, ko je su 

godinama propuštale izgradnju infrastrukture. 

Mnogi brodari se stoga usmeravaju 

na Roterdam. Takozvani fideri (dostavljači) 

obavljaju posle toga dostavu kontejnera na 

britansko kopno. 

U narednom periodu 

je pla ni ra no po ve ćanje 

pretovara na deset 

mi li o na kon tej ne ra. 

Ta ko đe, u iz grad nji je 

160 km du ga ta ko zvana 

"Beuwe" pru ga. Uz 

ulaganja od 4,7 milijarde 

evra, ova pru ga bi 

tre ba lo da, kao či sta 

železnička teretna saobra 

ćaj ni ca, od kra ja 

2007. godine roterdamski 

terminal u Emerihu 

poveže sa nemačkom 

mrežom železničkih pruga 

i ta ko od stra ni do sada 

šnja uska gr la, či me 

će luka Roterdam da nadoknadi svoj deficit 

u prevozu kontejnera železnicom. 

Distribucija tereta preko morskih luka 

raste za oko osam procenata godišnje. 

Trenutno je luka u Roterdamu predvodnik 

bran še u od no su na osta le lu ke u oko li ni, i 

ona će po svemu sudeći zadržati tu poziciju 

i da lje is pred Ham bur ga. 

Opis lu ke 

U XIV ve ku Ro ter dam je 

bio ma lo pri mor sko se lo 

na re i ci Ro te, da bi šest 

ve ko va ka sni je po stao jedna 

od naj va žni jih evropskih 

mor skih lu ka. Ro terdam 

je naj ve e in du strijsko 

sre di šte i cen tar snabde 

va nja i tran spor ta. Preko 

lu ke se ostva ru je ulaz 

na evrop sko tr ži šte ko je 

bro ji 450 mi li o na po tro ša- 

a. Go di šnji pro met iz no si 

oko 370 mi li o na to na. 

Budući da je luka locirana direktno 

na Severnom moru, najveći prekookeanski 

brodovi mogu neprekidno da pristaju, 

to kom da na i no ći, svih se dam da na u sedmi 

ci. Du bi na lu ke je 24 me tra, što omo gu ćava 

bezbedno uplovljavanje i isplovljavanje i 

najvećim prekookeanskim brodovima, bez 

ob zi ra na bli zi nu ka nala, 

pli mu, ose ku i osta le 

nepogodnosti. Ona je 

neprekidno otvorena za 

sa o bra ćaj - po mor ske 

službe i dobavljači neprekidno 

omogućavaju brz 

i garantovan servis za 

sve bro do ve. Lu ka je 

dugačka 40 kilometara, 

zo na lu ke ima 10.500 

hek ta ra, a in du strij ska 

zona obuhvata 5.000 

hektara. 

Karakteristika luke je 

vrlo razvijena infrastruktura. 

Kompanije i firme 

imaju sve mogućnosti i 

pogodnosti za pretovar, 

manipulaciju i distribuciju tereta, kao i za 

različite vrste privrednih delatnosti u lučkoj 

zo ni. Na ras po la ga nju su i sve pra te će 

službe, snabdevanje, održavanje, skladištenje 

i osta li ser vi si. Ro ter dam ska lu ka va ži 


Roterdamska luka 

u sve tu kao naj jeftinija za skladištenje, a 

takođe je veliki broj i ostalih pogodnosti. 

Luka je potpuno opremljena za istovremeni 

pretovar hemikalija, tečnog tereta, 

automobila, zamrznutih proizvoda, hrane, 

ili kontejnera. Njen poseban kvalitet je 

povoljan položaj u odnosu na Evropu, otvore 

na i br za ve za sa mo rem, vr lo ve li ka morska 

du bi na uz oba lu, kao i po god na ve za sa 

za le đem. Ovo je či ni pr vom lu kom na evropskom 

kontinentu. Nedeljno sa do ko va kreće 

oko 500 brodova koji roterdamsku luku 

spa ja ju sa pre ko 1.000 lu ka u sve tu. 

De lat nost i pla no vi 

Roterdamska luka je osposobljena za 

klasičan/kranski pretovar, takozvani "lo-lo" 

pretovar ("lift-on/lift-off"), kao i za "ro-ro" 

pretovar. "Ro-ro" pretovar ("roll-on/roll-of"), 

karakterističan je poslednjih nekoliko decenija. 

"Ro-ro" brodovi su projektovani da 

nose teret koji se može kretati okretanjem/kotrljanjem, 

kao što su automobili, 

prikolice, kompozicije voza, kontejneri sa 

šasijom. Ovi, uglavnom, veliki prekookeanski 

brodovi imaju ugrađene rampe, koje 

omo gu ća va ju efi ka sno pu nje nje i pra žnjenje 

bro do va u lu ci po kre ta njem te re ta. To 

su feriboti, teretni brodovi i barže. Ovakav 

pretovar smanjuje rizik od oštećenja. U 

poslednje vreme se projektuju teretni brodovi 

isključivo za prevoz automobila. Za 

razliku od klasičnog pretovara u kojem se 

količina tereta meri tonama, u "ro-ro" pretovaru 

meri se širinom tereta u metrima. 

Planovima gradskih vlasti predviđeno je 

da do 2020. go di ne Ro ter dam ima naj konkurentniju 

luku. Ovo je predviđeno preko 

sledećih glavnih pravaca razvoja: luka sa 

sveobuhvatnom ponudom, inovativna, sa 

upravljanjem pomoću inteligentnih tehnika, 

brza i sigurna, atraktivna i čista. 

Uprava luke neprekidno ulaže u proširenje 

i poboljšanje svojih usluga. Jedan 

od naj ve ćih pro je ka ta je pri stup ni obje kat 

nove luke i industrijske zone u Severnom 

moru - Mas 2, sa planiranom površinom 

industrijske zone od 5.000 hektara, od 

čega 1.000 hektara industrijskog terena 

sa direktnim pristupom dubokoj vodi. 

Di stri bu tiv ni cen tar 

Kao od go vor na svet ske zah te ve u me đunarodnoj 

trgovini, Roterdam je razvio uspešan 

distributivni centar – distributivne 

parkove sa naprednom logistikom i velikim 

mogućnostima za različite operacije na 

pojedinačnim lokacijama. Ovi parkovi su 

logična posledica porasta zahteva brodskih 

kompanija i kompanija za snabdevanje 

koji se odnose na isporuku "just-intime" 

mora da naznači šta je njegova potreba i 

u kojoj količini. Snabdevač mora da bude 

siguran da će zahtevana nabavka stići u 

dogovoreno vreme i na zahtevanu lo ka ciju. 

Posebno je interesantno za mala i srednja 

pred u ze ća ko ja že le da pro dru na prekomorska 

tržišta da izaberu roterdamsku 

lu ku kao ba zu za pro dor na tr ži šte, bu du ći 

da imaju mogućnost da koriste sposobnost 

stručnjaka i lokalne trgovinske mreže. 

poslove upravljanja i razvoja, vodeći računa 

o sigurnosti i zaštiti zaposlenih, plovila 

i životne okoline. Svake godine u roterdamsku 

lu ku uplo vi oko 35.000 ve li kih pre kookenaskih 

brodova i 130.000 brodova 

unutrašnje plovidbe. Zaposleni pouzdano 

manipulišu brodovima, koristeći najsavremenije 

radare i patrolne čamce. Inspektori 

neprekidno motre na opasne terete i bezbedan 

tok svih procedura od uplovljavanja 

(isporuka koja stiže u dogovoreno vre- 

do isplovljavanja brodova i barži. U luci ima 

me) i po ni žoj ce ni. "Just-in-time" kon cept se 

preko 1.200 preduzeća koja nude svoje 

Privreda u luci 

uspešno primenjuje poslednjih tridesetak 

uslu ge i pro iz vo de, u obla sti tran spor ta, 

godina i doprineo je značajnom povećanju 

efikasnosti u velikim kompanijama. 

"Just-in-time" je sistem projektovan da 

omogući da materijal ili nabavka stigne do 

postrojenja upravo kada je potrebna, tako 

da su troškovi skladištenja ili čuvanja minimalni. 

Ovaj sistem zahteva značajnu saradnju 

između mušterije i snabdevača. Klijent 

U luci postoji dominantno razvijena industri 

ja – po stro je nja u okvi ru sa me lu ke i u 

okolini ostvaruju 50% prihoda i zapošljavaju 

oko 20.000 rad ni ka. Oko 60% od 5.000 

hektara industrijske zone je zakupila petrohemijska 

industrija. Uprava luke ima 1.250 

zaposlenih, u domenu komercijale, nautike 

i lučke infrastrukture, i efikasno obavlja 

špedicije, tereta, utovara i istovara, industrije, 

poslovanja, proizvodnje i trgovine. 

Uprava roterdamske luke je partner u 

prometu nekretninama zainteresovanim 

kompanijama koje posluju u lučkoj zoni. Od 

2006. godine ove kompanije mogu ulagati 

u razvoj novih nekretnina ili u korišćenje 

postojećih objekata. in 


Provozna trgovina 

Monopol 

je mio... 

Beograd je do četrdesetih godina 19. veka bio središte provozne 

tr go vi ne iz me đu Is to ka i Za pa da jer je bio ve zan sa Ca rigradom 

najkraćim i najboljim suvozemnim putem. Ovde je iz 

Regensburga stizala lađama roba namenjena zemljama Istoka, 

a sa Istoka ona koju su prenosili karavani. U trgovinskoj razmeni 

veliki broj komisionara je posredovao u Beogradu. 

Knez Mi loš je od mah po za ključenju 

mi ra sa Turcima, zbog važnosti 

Beograda kao centra za provoznu 

tr go vi nu, po sta vio po seb nog uprav ni ka srpske 

tr go vi ne. Nje gov za da tak je bio da unapređuje 

trgovinu. 

Prvi upravnik trgovine ili kako se nazivao 

bazarđenbaša, bio je Na um Ič ko. On je bio 

neka vrsta generalnog posrednika za sav 

iz voz. Imao je pra vo i "isled ne" tr go vač ke 

vla sti jer je po sre do vao i mi rio tr gov ce u njihovim 

sporovima. 

Obračunavanje 

Komisionarski poslovi su se obavljali 

na sle de ći na čin. Ro ba ko ja je u Be o grad 

stizala lađama ili karavanima, istovarivana 

je kod bazarđenbaše. Njemu se predavalo 

i spro vod no pi smo ko je je gla si lo na ko misionara. 

Onda bi bazarđenbaša pozivao 

komisionara da dođe, pregleda espap 

i primi sprovodno pismo. Komisionar je 

potom davao nalog bazarđenbaši da skelama 

pre ba ci espap pre ko gra ni ce, s tim da 

će on, po pri je mu nov ca za pro da tu ro bu, 

izvršiti obračun sa bazarđenbašom i platiti 

mu đumruk, bazarđenbašluk, skelarinu i 

pročaju. Posle toga komisionar je upućivao 

ra čun kup ci ma espa pa. Ka da mu oni pla te, 

komisionar bi plaćao bazarđenbaši i slao 

novac vlasnicima espapa. 

Ič ko ve ma ni pu la ci je 

Ova kav na čin tr go vi ne je u to vre me 

bio veoma razvijen. Ali zloupotreba polo- 

Us po sta vljen po slov ni most 

iz me đu Hr vat ske i Sr bi je 

Srpska asocijacija menadžera (SAM), 

kao pridruženi član Evropske konfederacije 

menadžera (EUM) legitimnije će 

zastupati interese srpskih menadžera i u 

EU, a biće konsultovana i u izradi pojedinih 

evropskih akata koje će morati da primenjuju 

sva nacionalna zakonodavstva. Članstvo 

u EUM doprinelo je boljem pozicioniranju 

srpske strukovne menadžerske organizacije 

u Evropi i regionu, izjavio je nedavno 

predsednik SAM, Slobodan Vučićević. Pod- 

reflektor 

se ća ju ći da je SAM član EUM 

od 7. ju na 2007. go di ne, on 

je na gla sio da je Evrop ska 

kon fe de ra ci ja me na dže ra 

zva ni čan so ci jal ni part ner 

Evropske komisije i zastupnik 

in te re sa 1,5 mi li o na 

menadžera. 

Vučićević je potpisao i Spora 

zum o sa rad nji sa Hrvatskim 

udruženjem menadžera 

(CRO MA) sa ci ljem da me đu sob nom 

razmenom informacija i iskustava omogući 

privrednicima da lakše dolaze do informacijama 

o prilikama na tržištima, 

kao i izmenama propisa 

u ove dve ze mlje. 

Glavni menadžer hrvatskog 

udru že nja CRO MA, 

Esad Čolaković, rekao je da 

Srbija i Hr vat ska ima ju mnogo 

za jed nič kog, a kao je dan 

od ciljeva apostrofirao je prepoznavanje 

logičnih privrednih 

potencijala “sa obe strane 

granice” što je nemoguće učiniti, kako 

je rekao, bez konkretne inicijative ljudi, u 

ovom slučaju menadžera. 


Provozna trgovina 

Po če la grad nja Fa bri ke 

kon fek ci je “Zam ber” u Vra nju 

reflektor 

"Braća German ovdašnji trgovci, počeli 

su u mesecu januaru 1840. godine lađu 

jednu morsku u Brzoj Palanci graditi. Lađu 

su istu izradili dovedeni iz Carigrada majstori 

i ona je 10. apri la 1842. go di ne do vr še na 

i u vodu toržestveno bačena. Brig ovaj 

sasvim od srpski drva sačinjen, dobio je 

ime: Knjaz Mihailo. Rečena lađa je otplovila 

u Ga lac, tu će s je dri ma i dru gim k plo vljenju 

nužnim stvarima snabdeti i ukrasiti se, 

i posle trgovinom, kuda potreba zahtevala 

bu de, po mo ru plo vi ti.“ 

Srb ske no vi ne, 11. VII 1842. go di ne. 

žaja bazarđenbaše je ometala trgovinu 

i do vo di la do nje go vog br zog bo ga će nja. 

Beogradski komisionari su bili nezadovoljni 

prvim bazarđenbašom Ičkom zato 

što je manipulisao sa njihovom robom. 

Pre sve ga, po pri je mu espa pa ni je od mah 

obaveštavao komisionare, ćutao je po 

nekoliko dana. A kad bi sam komisionar 

do šao da se oba ve sti i tra ži spro vod no 

pi smo on mu ni je da vao "već od ma na va li 

da mu naj pre pa re po lo že", pi šu Srb ske 

novine. Komisionari su protestovali i Ičko 

je sme njen 1821. go di ne, a po slo vi u be o- 

gradskoj carinarnici su podeljeni. Jedan 

činovnik je postavljen za otpravljanje trgovačkih 

poslova, a drugi za upravnika 

carinarnice. 

Opadanje provozne trgovine 

Napredovanje provozne trgovine kroz 

Beograd je zaustavljeno kada je uspostavlje 

na parobrodska veza sa Carigradom 

preko Vidina. Od tada ova trgovina opada, 

a, sem to ga, ome ta ju je i pro vo zne ca ri ne. 

Ponovo je počela da se razvija posle uvođenja 

železničkog saobraćaja. Ali i tada, u 

ne do stat ku usta no va i ve li kih tr go vač kih 

kuća sa filijalama i agentima u drugim 

zemljama, provozne trgovine skoro da i 

nema... 

B.P. 

“Kro no span” po či nje iz grad nju 

fabrike u Lapovu do kraja godine 

Opština Lapovo oslobodila je austrijsku 

kompaniju “Kronospan”, ko ja u 

Lapovu planira da izgradi fabriku, plaćanja 

komunalnih i opštinskih taksi u narednih 

10 godina. Opština se obavezala da napravi 

i put oko bu du ćeg kom plek sa, a ugo vor 

sa austrij skom kom pa ni jom do bio je i po dršku 

Vlade Srbije. 

Grad nja fa bri ke, u in du strij skoj zo ni, 

pored autoputa Beograd - Niš, trebalo bi 

da poč ne do kra ja ove go di ne. Pre ma re čima 

Dragana Zlatkovića, predsednika SO 

Lapovo, Austrijanci planiraju da otkupe 55 

hektara zemljišta i u izgradnju proizvodnih 

pogona u narednih nekoliko godina ulože 

oko 300 miliona američkih dolara. "To će 

biti jedna od najvećih stranih investicija u 

Srbiji i zato smo odlučili da austrijskoj kompaniji 

učinimo ustupak“, rekao je Zlatković. 

Renomirani austrijski proizvođač obojenih 

pločastih materijala uposliće oko 300 

rad ni ka, a pla ni ra da go di šnje u La po vu 

preradi oko 1,3 miliona kubika drveta, a 

dnevno proizvede oko 100 vagona iverice, 

medijapana i laminata. 

Ministri Mlađan Dinkić i Dragan Đilas, 

predsednik opštine Vranje Miroljub 

Stojčić i vlasnik kompanije “Alena Limited” 

Sa vas Jani, svečano su položili kamen 

temeljac buduće Fabrike konfekcije “Zamber” 

u Vranju. Kompanija “Zamber” osnovana 

je investicijom britanske kompanije 

“Alena Limited” i trenutno zapošljava više 

od 800 rad ni ka. Agencija za strana ulaganja 

i promociju izvoza (SIEPA) je po mo gla 

dodelom bespovratnih sredstava za podsticaj 

investiranja iz Nacionalnog investicionog 

plana (NIP) u iznosu 6 miliona evra, 

a fabrika će zaposliti 3.000 novih radnika. 

U saradnji sa Nacionalnom službom za 

zapošljavanje i Hemijsko-tehnološkom školom 

iz Vra nja po kre nut je i pro je kat obu ke 

i prekvalifikacije 1.000 mladih radnika od 

18 do 25 go di na ko ji će na ći rad no me sto u 

novim pogonima fabrike “Zambera”, navede 

no je u sa op šte nju. 

Ukra jin ci zainteresovani za 

auto gume “Tigra” iz Pirota 

Odbornik Skupšti 

ne op šti ne 

Pirot, Dobrivoje Aranđe 

lo vić, na ja vio je 

zna čaj nu sa rad nju 

privrede Srbije i Ukrajine. 

Arandjelović je 

na konferenciji za 

no vi na re, po sle trodnev 

nog bo rav ka 

privredne delegacije 

ukra jisnkog gra da Če kar si ja, re kao da je 

zainteresovanost za saradnju posebno izražena 

posle posete ukrajinske privredne 

delegacije pirotskoj fabrici guma “Tigar”. 

"Predstavnici Čekarsi 

ja za in te re so va ni 

su za pro iz vod nju 

auto gu ma, pa bi se 

prva ugradnja proizvoda 

pirotskog proizvođača 

u ukrajinske 

automobile mogla očekivati uskoro“, rekao 

je Aran đe lo vić i do dao da su Ukra jin ci 

izrazili interesovanje i za proizvode drvne 

industrije. 


prof. dr Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma 

Savremeno poslovanje 

na temelju tradicije 

Poslednji izveštaji pokazuju da je AD Novosadski sajam u pr voj po lo vini 

go di ne ostva rio 99% pri ho da u od no su na plan, a re al no je oče ki va ti 

da će do kra ja go di ne fi nan sij ski plan u pot pu no sti bi ti ostva ren. Pri vatizacija 

Novosadskog sajma je u toku. 

Dodajmo da je Skupština akcionara Novosadskog sajma, na sednici 

održanoj početkom ovog leta, svojim odlukama usmerila dalji razvoj 

Novosadskog sajma, ali i verifikovala dosadašnje poslova nje. 

Iskustvo od devet deceni 

ja obič no je do bar 

zalog za verovanje da 

se jed na fir ma od to li kog 

tra ja nja mo že sma tra ti 

uspešnom. Iskustvo jeste 

jedan od preduslova, ali 

ose ćaj za sa da šnji i bu du ći 

trenutak, uz posedovanje 

stručnosti jesu oni bitni, 

neophodni uslovi da AD 

No vo sad ski sa jam ima 

jasniji i mirniji pogled u vreme 

ko je do la zi. 

Ovome dodajmo da je 

Evropsko udruženje menadžera 

nedavno dodelilo 

pri zna nje "Naj me na džer 

Jugoistočne i Srednje Evrope" prof. dr Aleksandru 

Andrejeviću, generalnom direktoru 

Novosadskog sajma, za uspešan razvoj 

sajamske industrije u Jugoistočnoj Evropi 

i za profesionalno upravljanje i strateški 

raz voj ove ku će, na či jem je če lu An dre je vić 

poslednjih šest godina. Iako svako priznanje 

ima do zu la ska vo sti, ipak, ova ti tu la 

ujedno je potvrda da se Novosadski sajam 

kreće dobrim poslovnim putem. Ovaj događaj, 

ali i predstojeća sajamska jesen u 

No vom Sa du, po vod su za raz go vor sa 

prvim menadžerom Novosadskog sajma, 

Aleksandrom Andrejevićem. 

IN DU STRI JA: Ka ko 

bi ste u ovom tre nut ku 

oce ni li me sto i stvar nu 

ulo gu, od no sno uti caj 

No vo sad skog saj ma i 

posebno nekih sajamskih 

manifestacija, na ovdašnji 

privredni, ali i industrijski 

prostor? 

Alek san dar An dre jević: 

Novosadski sajam je 

po svim po slov nim po kazateljima 

vodeća sajamska 

ku ća u Sr bi ji, ko ja 

je na tradiciji dugoj gotovo 

de vet de ce ni ja raz vi la 

uslu ge i ser vi se za po trebe 

savremenog poslovanja 

u sajamskoj industriji. Pored organizovanja 

sajmova i izložbi, od 2006. godine 

organizovanje kongresa i stručnih skupova 

po sta lo je zna ča jan re surs na ko jem se razvija 

koncept uslužnog poslova nja, a mo deran 

evropsko-regionalni, sajamsko-kongresni, 

poslovno-trgovački centar "Master" 

na Novosadskom sajmu značajno mesto 

oku plja nja za sve ko ji u Re gi o nu že le da 

uspostave ili održe poslovne kontakte. 

Ka da je reč o uti ca ju sa jam skih ma ni festacija 

koje organizuje naša kuća i njihovom 

kvalitetu, u prilog govori podatak da 

je Novosadski sajam član u Međunarodnoj 

prof. dr Aleksandar Andrejević, 

generalni direktor 

Novosadskog sajma 

kongresnoj asocijaciji - ICCA i Udruženju sajmo 

va Cen tral ne Evro pe - CE FA što omo gućava 

povezivanje sa značajnim evropskim 

privrednim centrima. U Centru "Master” 

nalazi se i sedište Asocijacije sajmova 

Jugoistočne Evrope - EASE, koju je osnovao 

Novosadski sajam i u kojoj aktivno radi 21 

sajam u Regionu. 

Svako najznačajniji događaj u setu sajmova 

koje organizuje Novosadski sajam 

jeste Međunarodni poljoprivredni sajam, 

jedan od najvećih privrednih događaja u 

jugoistočnom regionu koji je ove godine bio 

prepoznat kao idealno mesto za pozicioniranje 

na tržištu i plasman proizvoda u jakoj 

konkurenciji evropskih firmi i kompanija iz 

SAD. Po red MPS-a, zna čaj ni su i saj mo vi 

LORIST, Sajam automobila "Auto show 

- No vi Sad”, kao i jed na od naj zna čaj ni jih 

i Međunarodni salon nameštaja i opreme 

za enterijere "Ambienta” i Sajam građevinarstva 

koji su odlični pokazatelji stanja u 

našoj građevinskoj industriji i in du stri ji za 

preradu i obradu drveta. 

Novine 

Novosadski sajam od septembra ove 

godine uvodi novu uslugu za izlagače u 

vidu besplatnih mesečnih trening radionica 

o organizovanju sajamskih nastupa. 

INDUSTRIJA: Kako biste ocenili kvalitet pristupa 

u promišljanju i organizovanju sajamskih 

manifestacija kod nas i u okruženju? 

Andrejević: U očima izlagača sajmovi se 

po ja vlju ju kao is po ru či o ci kon ta ka ta ko ji će 

pomoći razvijanju komercijalne aktivnosti 

izlagača. Promišljen, planiran i kontinuiran 

napor uspostavljanja međusobnog razumevanja 

preduzeća i njegove javnosti, odnosno 

okruženja može da bude višestruko i 

vi še znač no ko ri stan za sve ko ji su na bi lo 

ko ji na čin u ve zi s ra dom sa jam ske ku će, 

direktno ili indirektno. 


prof. dr Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma 

Gotovo u svim istraživanjima pojam izlagača 

se poistovećuje s pojmom prodavac, 

po jam po se ti lac s poj mom kup ca i da bi se 

ocenila uspešnost postavljenih ciljeva izlagača, 

odnosno da bi se izmerili rezultati, 

organizovalo i angažovalo osoblje i profilisali 

posetioci, svima koji se pripremaju za 

nastup na sajmovima neophodno je najpre 

da definišu određeni ishodi sajamskog 

nastupa – sticanje novih kupaca na tržištu, 

uvođenje novih proizvoda na tržište, promocija 

nove kompanije ili osvajanje novih 

tržišta. 

Sajamska industrija i takozvani sajmovi 

četvrte generacije u kojima je Novosadski 

sajam jedan od pionira u jugoistočnom regionu, 

doživljavaju pravu ekspanziju proteklih 

godina. Većina izlagača nastoji da prati 

tren do ve i da mo der nizuje nastupe na sajmovima. 

Izvesno je neophodno praćenje 

trendova i u sajamskoj industriji, praćenje 

aktuelnih rešenja koja su se pokazala uspešnima, 

pre svega u Evropi. Velike svetske 

kom pa ni je ula žu sto ti ne hi lja da do la ra u 

sajamske nastupe. Sajmovi četvrte generacije 

osim nastupa na štandu podrazumevaju 

i niz pratećih sadržaja, prezentacija, promocija 

i drugih aktivnosti koje primenjuju 

izlagači. Ideje u organizovanju sajamskog 

nastupa često mogu biti plodonosne i 

vr lo efekt ne i s ma njim ula ga nji ma, jer na 

po čet ku sva ke pri če, pa i sa jam ske, va žna 

je ideja, odnosno jasno definisan cilj. Stoga 

će Novosadski sajam uvesti od septembra 

novu uslugu za izlagače u vidu besplatnih 

trening-radionica na kojima će približiti 

učesnicima modele, tehnike i procedure u 

cilju unapređenja nastupa i poslovnosti, a 

ujedno time i aktivno učestvovati u razvoju 

sajmske industrije. Verujemo da je to vizija 

koju sledi Novosadski sajam kao kompanija 

ko ja ne pra ti tren do ve, već ih kre i ra. 

INDUSTRIJA: Va ša oce na poj ma saj ma 

i sajamskih manifestacija uopšte u vremenu 

razvijene internet i drugih oblika 

komunikacije među poslovnim firmama i 

tržištima? 

Andrejević: Svet modernih komunikacija 

neće skorije postati potpuna zamena 

saj mo vi ma jer je jed na od osnov nih 

poruka sajmova "neka sva čula uživaju". 

To prak tič no zna či pri me nu tri E event marketinga 

– entertainment (zabava), excitement 

(uzbuđenje), enterprise (uspeh) – ko ji 

uglavnom uspevaju zahvaljujući idejama, 

a ne budžetu. Sajmovi i dalje predstavljaju 

idealan "oblik” poslovne i tržišne komunika 

ci je, na pro sto sa jam je me sto na kom 

možete direktno da vidite ponudu, ostvarite 

po slov ni re zul tat s minimalnim tro ško vima, 

i odmerite na svojevrstan način tržišnu 

orijentisanost vaših konkurenata. Kontakt 

"licem u lice” teško da mogu zameniti elektronski 

oblici komunikacije. Oni su odlični 

za početni kontakt, za razvoj direktnog 

mar ke tin ga, ali je i da lje di rekt ni kon takt 

nezamenjiv. 

INDUSTRIJA: Kako vidite budućnost razvo 

ja saj mo va kod nas i na rav no sa mog 

Novosadskog sajma - idejno, organizovano, 

tehnički i sa stanovišta efekta. 

Andrejević: Sajmovi u Srbiji imaju budućnost. 

Neophodno je "osluškivati tržište", 

stalno edukovati kadrove, kreirati ponudu 

kompanijama koju će prepoznati kao način 

i pri li ku da ostva re svo je po slov ne ci lje ve... 

Sajmovi u osnovi znače razmenu ideja, 

transfer robe i know-how, što ozna ča va 

komunikaciju i kooperaciju. Organizovanje 

dobrih sajmova, na zadovoljstvo kako izlagača 

tako i posetilaca, stvara poverenje 

ko je tra je du že od go di nu da na, što je i cilj 

svakom od organizatora priredbi. 

Opravdana investicija 

U već do bro zna nom Kon gre snom centru 

"Ma ster” u pr vih šest me se ci ove go dine 

organizovano je 120 događaja, koje je 

videlo 25.000 posetilaca, što opravdava u 

potpunosti izgradnju i investicije koje su u 

njega uložene. 

Ja sni su kri te ri ju mi za na stup na saj movi 

ma – od ti pa saj ma ko ji je usme ren na 

željenu grupu, preko specifične priredbe za 

tržište određene grupe, grupe klijenata koji 

se na sajmu pojavljuju, troškova, kvaliteta 

organizatora sajma, osnovnih uslova... i 

imajući u vidu sve te parametre Novi Sad, 

odnosno Novosadski sajam ima specifičnosti 

ko je dru ge sre di ne u okru že nju mo gu da 

ponude u znatno manjoj meri – multikulturalni 

ambijent, dobra geostrateška pozicija, 

Jesen u znaku jubileja 

Po slov na je sen na No vo sad skom 

saj mu mno go obe ća va. Ka pi je će 

za iz la ga če, po slov nu i ši ro ku pu bli ku 

bi će otvo re ne 21 sa jam ski dan. Po če tak 

se zo ne će obe le ži ti ju bi le ji me đu na rodnih 

saj mo va. Če tr de se ti put bi će odr ža ni 

Sa jam tu ri zma, od 9. do 12. ok to bra, i 

Sa jam "Lo rist” – ko ji će tra ja ti dva da na 

du že, do 14. ok to bra. U okvi ru Saj ma 

tu ri zma or ga ni zu ju se Sa jam hra ne i 

pi ća i Ga stro fe sti val, a pod okri ljem 

"Lo ri sta” saj mo vi lo va, ri bo lo va i spor ta, 

hor ti kul tu re i eko lo gi je. 

Iz ove je se nje po nu de iz dva ja mo 7. 

sa jam auto mo bi la "Auto Show – No vi 

Sad”, od 23. do 28. ok to bra. Po red pro mocija 

novih modela četvorotočkaša, posetioci 

će biti u prilici da vide i novitete u 

teretnom programu, kao i pratećim granama 

automobilske industrije. Od 6. do 9. 

novembra biće organizovan 2. međunarodni 

sajam investicija "Investexpo”, koji 

ob u hva ta 7. me đu na rod ni sa jam fi nan si ja, 

16. međunarodni sajam informatike, 16. 

međunarodni sajam energetike, elektronike 

i telekomunikacija, 5. međunarodni 

sajam logistike, 23. međunarodni sajam 

preduzetništva i Izložbu žičarstva. 

Novosadski sajam i izlagači i ove jeseni 

za posetioce sa kupljenim ulaznicama 

najavljuju vredne poklone. Najsrećniji će 

bi ti u pri li ci da ih osvo je u po klon-igra ma na 

Sajmu turizma i "Loristu”, na Sajmu automobila 

i Sajmu obrazovanja "Putokazi”. 

razvijena komunikacijska infrastruktura i 

poslovni ambijent u kojem, pre svega za 

raz voj agra ra, ali i uslu ga po put tu ri zma, 

obrazovanja i slično, partneri iz zemlje i 

inostranstva mogu na tromeđi južne i istočne 

Evro pe i ka pi je Bal ka na, da re a li zu ju 

sopstvene po slov ne in te re se. 

Ka ko bi una pre dio i raz vio po nu du, 

Novosadski sajam je izgradio jedan od 

najmodernijih kon gre snih cen ta ra u Evro pi 

"Ma ster”. U nje mu je omogućeno or ga ni zovanje 

kongresa, simpozijuma, promocija, 

pre zen ta ci ja i slič nih do ga đa ja po naj vi šim 

evropskim standardima, čime je naša kuća 

postala konkurentna vodećim centrima 

za organizaciju kongresnih događaja u 

regionu i u mogućnosti je da pruži usluge 

što za sa da na jed nom me stu ne mo že ni 

jedna druga konkurentska kuća u okolini. 

U sklo pu Cen tra "Ma ster” na la zi se i Ha la 

"Master”, koja omogućava savremeno održavanje 

sajmova, izložbi i salona. Kongresni 

centar, ukupne površine 2.700 m 2 , 

maksimalnog kapaciteta za više od 1.350 

osoba, čini multifunkcionalna Aula, ugostitelj 

ski deo i Bi znis cen tar, kao i šest ma lih 

i Velika sala. 

Osnovna namera i strateško opredelje 

nje No vo sad skog saj ma usme re no je 

na maksimiziranje ponude prema dosadašnjim 

poslovnim partnerima, osmišljavanje 

i realizacija sadržaja koji bi mogli da 

privuku nove klijente, tačnije razvoj relationship 

menadžmenta. 

Ve ru je mo da će no vim kon gre snim 

cen trom ko ji funk ci o ni še 365 da na u 

go di ni, re vi ta li za ci jom sta rih sa jam skih 

obje ka ta i uvo đe njem no vih spe ci ja li zova 

nih sa jam skih ma ni fe sta ci ja u ka lendar 

pri red bi, udeo No vo sad skog saj ma u 

sa jam skoj in du stri ji jugoistočne Evro pe 

bi ti znat no ve ći. in 


Izbor sajamskih manifestacija 

• 45. MEĐUNARODNA IZLOŽBA REPRO- 

MATERIJALA, MAŠINA I ALATA ZA OBRA- 

DU DRVETA, od 12 do 18. no vem bra 

• MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZET- 

NI ŠTVA ZA MA LA I SRED NJA PRED U ZE- 

ĆA, od 26. do 28. no vem bra 

BEOGRADSKI SAJAM - IZBOR 

• 6. PAC KTECH EX PO BAL KAN - Me đunarodni 

specijalizovani sajam ambalaže, 

ma ši na i opre me za pa ko va nje, od 19. do 

22. septembra 

• 2. CON BAK EX PO BAL KAN - Me đu narod 

ni spe ci ja li zo va ni sa jam ma ši na, opre- 

me, si ro vi na, adi ti va i za či na za pe ka re, 

kon di to re i ugo sti telj stvo, od 19. do 22. 

septembra 

• MEĐUNARODNI SAJAM GRAFIČKE 

I PAPIRNE INDUSTRIJE, od 23. do 27. 

oktobra 

• 45. MEĐUNARODNI SAJAM NA ME- 

ŠTAJA, OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORA- 

CIJE, od 12. do 18. no vem bra 

NOVOSADSKI SAJAM - IZBOR 

• 44. MEĐUNARODNI SAJAM HRANE I 

PIĆA, od 9. do 12. ok to bra 

• 7. SAJAM AUTOMOBILA"AUTO SHOW 

- NO VI SAD", od 23. do 28. ok to bra 

• 2. SA JAM IN VE STI CI JA „IN VE STEX- 

PO”, od 6. do 11. no vem bra 

• 16. MEĐUNARODNI SAJAM INFOR- 

MATIKE, od 6. do 11. no vem bra 

• 16. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGE- 

TIKE, ELEKTRONIKE I TELEKOMUNIKACI- 

JA, od 6. do 11. no vem bra 

• 5. MEĐUNARODNI SAJAM LOGISTI- 

KE, od 6. do 11. no vem bra 

• 23. MEĐUNARODNI SAJAM PREDU- 

ZETNIŠTVA, od 6. do 11. no vem bra 

- Izložba zavarivanja 

- Izložba žice i žičanih proizvoda 

BUDVA 

• 10. SAJAM AUTOMOBILA, od 10. do 

14. oktobra

Izbor sajamskih manifestacija 

• SAJAM POSLOVNIH USLUGA I INVE- 

STICIJA, od 25. do 27. ok to bra 

Sajam pre zen tu je po nu du u obla sti 

finansijskih i usluga osiguranja, investicija, 

poslovnog obrazovanja, konsaltinga i 

medija 

• SA JAM MA LIH I SRED NJIH PRED U ZE- 

ĆA, od 25. do 27. ok to bra 

ZAGREBAČKI VELESAJAM - IZBOR 

• ENER GE TI KA, me đu na rod ni sa jam 

energetike, elektronike i automatike, od 

11. do 16. sep tem bra 

• EMAT - Međunarodni sajam zaštite sredine, 

ekotehnologija i komunalne opreme, 

specijalizovani poslovni sajam, od 11. do 

16. septembra 

• AM BI EN TA - Me đu na rod ni sa jam 

nameštaja, unutrašnjeg uređenja i prateće 

industrije, od 16. do 21. oktobra 

BIH 

• IN FO 2007 - 10. Međunarodni sajam 

informacionih tehnologija i telekomunikacija, 

od 23. do 26. ok to bra 

• AGRO FOOD 2007, od 15. do 19. 

novembra 

- 34. Međunarodni sajam poljoprivrede, 

prehrane i pića 

• ZEPS 2007 - 14. Ge ne ral ni BiH sa jam 

- Ze ni ca, od 16. do 21. ok to bra 

Ge ne ral ni BiH sa jam ZEPS 2007 je najveća 

sajamska manifestacija u BiH i jedan 

od vodećih sajmova u okruženju sa sve 

značajnijim međunarodnim prisustvom. 

Skla pa nje po slo va na ovom saj mu je bit na 

poslovna komponeneta ovog sajma, što je 

raz log da on iz go di ne u go di nu po bro ju 

izlagača, broju zemalja i izlagačkoj površini 

beleži konstantni rast. 

BUGARSKA 

65. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE 

- JE SEN 2007, Plov div, Bu gar ska, od 24. do 

29. septembra 

- 34. Međunarodni sajam roba široke Tra di ci o nal ni me đu na rod ni JE SE NJI 

potrošnje 

SA JAM u Plov di vu je je dan od naj ve ćih i 

- 34. Međunarodni sajam pakovanja i naj zna čaj ni jih saj mo va teh ni ke sa ve li kim 

opre me za pa ko va nje 

brojem međunarodnih izlagača iz oblasti 

- "Da ni pče lar stva, me da i ča ja - Or gansko” 

- 1. Međunarodni sajam proizvođaća mašinske i metaloprerađivačke industrije, 

informacionih tehnologija, elektrotehnike, 

organske hrane he mi je i sa o bra ćaj nih sred sta va. in

Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?