Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Czec hTra de, Be o grad Slovenske poslovne veze U poslednje vreme svedoci smo i obnavljanja nekadašnjih dobrih, tradicionalno dobrih poslovnih odnosa Srbije i nekih od ze ma lja Istočno-evropskog bloka. Jedan od ta kvih, a do brih primera, koji mo gu po slu ži ti i za ugled, je ste odnos Češke i Srbije. Zarad što kvalitetnijeg i osmišljenijeg uspostavljanja, održavanja i širenja poslovnih odnosa ovih dvaju ze ma lja, pre ne što vi še od šest godina u Beogradu je otvoreno predstavništvo "CzechTrade"-a, ili pod pu nim na zi vom "Czech Tra de promotion Agency". Da nas, ovo je me sto ko je ima zna čajan spi sak onih fir mi iz Če ške ko je su do šle na tr ži šte Sr bi je, ali i srpskih preduzeća koje su našle, zahvaljujući po sre do va nju ove agen ci je če škog mi ni starstva za pri vre du, svo je do bre po slov ne partnere u ovoj centralnoevropskoj zemlji. "Sr bi ja je bi la iza bra na kao ze mlja od prioritetnog značaja za uspostavljanje veze sa Če škom, ali i u do me nu spolj ne po li ti ke", ob ja šnja va na po čet ku raz go vo ra di rektor beogradske kancelarije ove Agencije, Da vid Fritsch, ina če in že njer po stru ci. "To znači da se Srbija nalazi u središtu pažnje čeških privrednika, baš zbog tradicionalno jakih poslovnih odnosa koji su utemeljeni posebno u periodu između Prvog i Drugog svet skog ra ta. Po zna to je da je na men ska industrija u Srbiji bila izgrađena od strane iz Če ške. Do bro je, na pri mer, zna na ‘Zbrojovka’, iz sektora mašinogradnje", ističe naš sagovornik. Po če tak po slov ne sa rad nje još u XIX ve ku Ina če, ovi od no si se žu i do XIX ve ka, kada su Česi ovde učestvovali u osnivanju voj ne aka de mi je kra lje vi ne Sr bi je. I ni je reč o deklarativnom stavu da je Srbija od pri o ri tet nog zna ča ja, po put BiH, jer su učinjeni konkretni koraci. Naime, među- narodna razvojna saradnja Če ške pre ma Sr bi ji, u pe ri o- du 2006 – 2010, tre ba da bu de "te ška" oko 10 mi li o- na evra, za po dr šku kon kretnih projekata u energetici i u zaštiti životne sredine. "U sek to ru ener ge ti ke, tendencija je da češke forme bu du pri sut ne u obla sti gasifikacije u Srbiji", kaže Da vid Fritsch. "De lom su ti pro jek ti već ostva re ni, u Lo zni ci, Ba nji Ko vi lja či, Lešnici. Sledi finansiranje izgradnje toplana. Česi su dosta iskusni i mogu dosta to ga da po nu de, jer ima ju ‘zaleđinu’ u češkoj razvojnoj sa rad nji. To zna či da deo sredstava za realizaciju projekata izdvaja lokalna samouprava, deo stiže od strane Vlade Srbije, preko njenih ministarstava, a deo obezbeđuje češka strana. Pored toga, izuzetno važan sektor je zaštita sredine. I u tom sektoru češke firme su dosta aktivne i prisutne zahvaljujući pomoći češke države", ističe Fritsch. "U Agenciji se trudimo da skrenemo pa žnju če škim pri vred ni ci ma da što vi še dolaze u Srbiju, da budu prisutni u procesu privatizacije, mada u tom domenu oni nisu do sa da bi li mno go ak tiv ni. Ipak, to ne znači da se ne procenjuje postojeća situacija. Sada se ta saradnja odvija u vidu kooperacije u proizvodnji. Konkretno, Škoda Machine To ols, fir ma ko ja se ba vi pro iz vod njom ma ši na za ob ra du, sarađuje sa firmom iz Srbije "Montavar". Tu je i sa rad nja na projektu modernizacije i rehabilitacije ukupno 60 komada tramvaja za potrebe javnog gradskog prevoza u Beogradu. Ovaj tender je u toku i Česi se veoma trude da pristupe ovom projektu", kaže Fritsch. Naš domaćin takođe podseća da postoje kontakti i u oblasti prehrambene industrije, u po gle du opre me za fa bri ke – tra ke za proizvodne pogone, ili mlinove – tehnologija za pre ra du ži ta ri ca. I u toj obla sti po sto ji tradicija saradnje tokom prošlog veka, pa David Fritsch, direktor beogradske kancelarije "CzechTrade"-a sto ga ima na šta da se na do ve že da na šnja saradnja. Rast sa rad nje I če ške fir me ima le su slič nu sud bi nu i put tokom druge polovine devedesetih godina prošlog veka, poput firmi u Srbiji, pro la ze ći kroz ne ku vr stu tran sfor ma ci je. Inače, za čitaoce INDUSTRIJE podatak da je saradnja između Češke i Srbije u prošloj go di ni za be le ži la rast od 128%, što u no minalnom iznosu, znači da Češka izvozi u Srbiju ro be u vred no sti od 200 mi li o na evra, a da se iz Sr bi je u Če šku uvo zi u vi si ni od 80 miliona evra. "Ka da je reč o tehno lo gi ja ma", ka že Fritsch, "ima mo je - dan za jed nič ki proje kat. Ču ve ni če ški proizvođač destilata, od no sno že sto kih pića ‘Jelinek’, osnovao je ov de, sa ‘Pro gres pro met’-om iz Topole, zajedničko preduzeće za preradu šljive i proizvodnju njenog destilata. Tačnije, gru ba pre ra da će se ra di ti u ov da šnjem pred u ze ću, dok će se u Če škoj vr ši ti fi na, završna destilacija. Dakle, postoji baza na ko joj mo že da se raz vi ja da lja sa rad nja", zaključak je našeg domaćina, uz isticanje da "ta tradicija nije nekakva ‘mantra’. Iako se pred stavnici čeških firmi dosta trude u nameri da sebe i svoje proizvode predsta- 34 industrija 11/2007
Czec hTra de, Be o grad ve potencijalnim partnerima u Srbiji, prelazeći put od hiljadu kilometara od svoje do vaše zemlje, ipak zbog postojeće situacije u Sr bi ji, ta sa rad nja ni je još uvek do volj no razvijena. Naime, nema dovoljne prisutnosti češkog kapitala na srpskom tržištu i u srp skim fir ma ma. To se kom pen zu je u nekom obliku entuzijazmom, oduševljenjem što postoje mogućnosti za saradnju. Dakle, postoji baza za plasiranje čeških proizvoda i usluga u Srbiju, ali nisu opredeljene kapitalno toliko da ulaze u neke veće akvizicije i da se udubljuju u privatizacione pro ce se. To je, s dru ge stra ne, pod sti caj za nas u Agen ci ji, da fir me u Če škoj još vi še animiramo, da dođu, da budu više prisutne i da ta sa rad nja bu de po dig nu ta na još vi ši ni vo. A ne sa mo u tom kla sič nom mo delu – po nu da i pro da ja", ka že Da vid Fritsch. Ka da je reč o kva li te tu i stan dar du u in dustrijskoj proizvodnji, naš sagovornik rado ističe primer kada su predstavnici "Škode" bili izuzetno prijatno iznenađeni da je stepen tačnosti obrade odlivaka bila bolja ov de ne go, na pri mer, u Ne mač koj. Za to se sada sprema jedna kooperacija u oblasti precizne mehanike, za potrebe autoindustri je. To zna či da će se ti zah te vi za us po stavljanjem kooperacije povećavati. Ener ge ti ka, za šti ta sre di ne, in fra struk tu ra... U sektoru energetike, interes Če ške je naj ja či. Če ški "Čez" je u sa rad nji sa mi nistarstvom energetike Republike Srpske osnovao zajedničko preduzeće u čijem vla sni štvu je TE "Gac ko", a sli čan mo del je pred vi đen, s če ške stra ne, i u Sr bi ji, u slu čaju Kolubare B. Če ška je ta ko đe po zna ta i kao ze mlja jake proizvodnje transportnih sredstava. Pored putničkih kola koja su u Srbiji ipak kao najprodavaniji brend, i pored jeftine ponude automobila iz Rumunije, Češka ima u svo joj po nu di ka ko sred stva za jav ni gradski prevoz (tramvaji), tako i kamione, dizel lokomotive. U Češkoj su izuzetno zainteresovani za projekte obnavljanje infrastuk tu re u Sr bi ji, pre sve ga že le znič ke. Posebno u tom domenu ističe se kvalitetna ponuda brzinske železničke pruge, jer su u Češkoj razvijeni brzi koridori, zbog specifičnog položaja naše zemlje, koji je gotovo identičan Srbiji, jer je svojevrsna raskrsnica u središtu Evrope. Preko Češke prelaze svi bitni putevi, i železnički i drumski, zatim energovodi. "Sada je Češka prisutna u adaptaciji pruge Podgorica-Nikšić, a ovaj projekat je vredan skoro 48 miliona evra", ističe Fritsch i do da je da ka da je reč o drum skom sa o- braćaju, u Češkoj postoje firme koje imaju izuzetno iskustvo u probijanju tunela, pa i u tom smislu postoji veliko interesovanje za poslove u Srbiji. U domenu zaštite životne sredine, predvi đen je pro je kat iz grad nje sta ni ca za pre či šća va nje i pre ra du ot pad nih vo da, bilo za komunalne ili potrebe u industriji. Da lje, tu je opre ma za ru dar stvo, po seb no za rudnike Sokobanja i Rembas. Pored po vr šin skih, u po nu di je i opre ma za du binske kopove. "Takođe, Češka može ponuditi pomoć u opremanju postrojenja za male hidroelektrane, jer u našoj zemlji postoji jaka proizvodnja u ovoj oblasti. U Srbiji je ovaj potencijal neiskorišćen, a, istovremeno, postoje zahtevi za izgradnjom MHE na 65 lokacija. U Češkoj je ovaj hidropotencijal sa svim is ko ri šćen i ne ma vi še me sta za iz grad njom ovih obje ka ta", ka že naš sagovornik. Ka da je reč o al ter na tiv nim iz vo ri ma ener gi je, tre ba zna ti da ima do sta fir mi iz Češke koje su zainteresovane za saradnjom sa srp skim ko le ga ma u ovoj obla sti, tačnije kod prerade drvnog otpada. To je sa da na pr vom me stu u nji ho vom angažmanu, a reč je, konkretno, o tehnologijama za paletiranje i briketiranje u drvnoj industriji. "Če ške fir me su u pri li ci ne sa mo da is po ru če teh no lo gi ju, već i da otkupe taj finalni proizvod. A njega ima vr lo ma lo na tr ži štu ka ko Če ške ta ko i Cen tral ne Evro pe. Ve lika je ne sta ši ca, sa mim tim i vi soka potražnja za drvnim otpadom. S dru ge stra ne, po zna to je da se u Srbiji drvni otpad ne prerađuje, a po sto ji ve li ka mo guć nost da se na adekvatan način iskoristi ova vrsta sirovine, odnosno energije", ističe Fritsch. U Če škoj ras po la žu i opre mom za proizvodnju bioetanola. Postoji, naime, niz fabrika koje su specijalizovane u ovoj oblasti. Međutim, u ovom segmentu moguće saradnje još nisu ostvareni neki konkretni rezultati. Stoga, upućujem poziv zainteresova ni ma u Sr bi ji da nam se obra te, pa će mo ih onda povezati sa češkim privrednicima u ovoj obla sti. Ulo ga be o grad skog "Czec hTra de"-a Ka da je već reč o to me šta sve ova agencija Vlade Češke Republike, naš sagovornik is ti če da je nji ho va ulo ga da ako ne ko od poslovnih ljudi, privrednika, industrijalaca, pa i sami pojedinci, imaju neku ideju, pro je kat, ili tra žnju, tre ba da im se obra te. "Na ša mi si ja je da po ve zu je mo pri vre de Če ške i Sr bi je, da se ta sa rad nja ja ča, jer je reč o dvo smer noj uli ci!" Dakle, konkretna uloga "CzechTrade"-a jeste da pronađe adekvatnog partnera u Sr bi ji za fir me iz Če ške, ili za fir me iz Sr bi je u Če škoj. Tre ba zna ti da je sajt "Czec hTrade"-a naj po se će ni ji u Če škoj, a to je upra vo me sto na ko me se mo že na naj bo lji na čin skrenuti pažnja na aktuelne projekte koji do la ze iz jed ne ili iz dru ge ze mlje, a ko ji ili nisu dovoljno razrađeni, ili nemaju dovoljno kapitala za ostvarenje. Inače, nakon perioda transformacije pri vre de u Če škoj, sa da se u ovoj ze mlji be le ži vi so ka sto pa ra sta društvenog proizvoda. To podrazumeva da u Če škoj ima vi še ka pi ta la, ko ji bi mo gao da se preusmeri i na tržište Srbije. Dakle, u rezimeu o CzechTrade-u stoji da je u pr vom pla nu nji ho vih ak tiv no sti pronalazak poslovnih kontakata i povezivanje zainteresovanih poslovnih lju di. "Dru go, kada neko u Srbiji ima interesantnu poslovnu po nu du ili pro je kat, mi u Agen ci ji to prevedemo na češki jezik i izložimo na našem, najposećenijem spoljnotrgovinskom sajtu. Tru di mo se i da ide mo ko rak da lje. Ka ko smo i Srbi i Ćesi pripadnici slovenskog naroda, izuzetno je značajan i taj neposredan kon takt, i Če si vo le da do đu u Sr bi ju, jer su uvek odu še vljeni, ne samo prebogatom nacionalnom kuhinjom, nego i ambijentom i otvorenošću ljudi u Srbiji, u odnosu na osta le bal kan ske na ro de. To zna či, direktno organizujemo poslovne sastanke i poslovnih ljudi iz Češke sa potencijalnim partnerima u Srbiji, i ljudi iz Srbije u Češkoj, što pod ra zu me va i naš an ga žman i u pi sanju po ziv nih pi sa ma, kao deo pro ce du re u dobijanju inače besplatnih viza, kako bi se sve lakše organizovalo", kaže u razgovoru za INDUSTRIJU, direktor beogradske kancelarije "CzechTrade"-a, inž. David Fritsch. Za sve osta le de ta lje, slo bod no se obratite na: CzechTrade Promotion Agency CzechTrade Beograd Sarajevska 18, 11000 Beograd tel: +381 (0)11 3067 360; 3067 361 fax: +381 (0)11 3067 789 e-mail: belgrade@czechtrade.cz www.czec htra de of fi ces.com industrija 11/2007 35
Page 1: U fokusu ENERGETIKA I EKOLOGIJA Int
Page 5 and 6: sadržaj Broj Broj 11/2007 1/2005 P
Page 9 and 10: eflektor Vesti “Belinka” pripoj
Page 11 and 12: Energetika i ekologija Ni smo bez r
Page 13 and 14: Ener ge ti ka O pri va ti za ci ji
Page 15 and 16: Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po p
Page 17 and 18: u fokusu Ener ge ti ka: KIR KA-SU R
Page 19 and 20: u fokus Energetika: ENEL PS Ka ko a
Page 21 and 22: LI DER U PRO IZ VOD NJI TEH NI KIH
Page 23 and 24: Ekologija: NIS - Petrol nje zatvore
Page 25: dr Ana Pe ši kan, mi ni star za na
Page 28 and 29: predstavljamo Honeywell d.o.o. Beog
Page 31 and 32: Merenje kao osnov p j o Plannet d.o
Page 33: Del ta in že nje ring standardizac
Page 37 and 38: Cum mins Ser bo Mon te godina stavl
Page 39 and 40: p DSD KA E SER kom pre so ri Nova g
Page 42 and 43: Roterdamska luka Najvee raskrše ro
Page 44 and 45: Provozna trgovina Monopol je mio...
Page 46 and 47: prof. dr Aleksandar Andrejević, ge
Page 48 and 49: Izbor sajamskih manifestacija • 4

Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?