Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

Ekologija
Vra a nje ugljen-di ok si da u ze mlju
Ka ko gas ko ji je ina e pro ble ma ti an za at mos fe ru mo že da bu de ko ri stan
CO 2 doprinosi boljoj eksploataciji
naftnih polja, prečišćava
vodu, stvara mehuriće u gazira
nim pi ći ma, a mo že i da se
reciklira.
Ako želimo čovečanstvu bolje sutra,
bi lo je po treb no ju če, ali je neo p hodno
danas smanjiti emisiju ugljendioksida
u atmosferu (i ograničiti nepotrebnu
emi si ju ovog ga sa). Je dan od glav nih
uzročnika globalnog zagrevanja je izrazito
visoka koncentracija ugljen-dioksida u
atmosferi koji je nastao kao posledica tehničko-tehnoloških
procesa, u prvom redu
sagorevanjem organskih jedinjenja.
Messer, preduzeće za proizvodnju industrijskih
gasova, već 2004. godine je otkrilo
mogućnost efikasnijeg iskorišćenja naftnih
polja i njihovog celokupnog potencijala
pomoću ugljen-dioksida. Pilot-projekt
nazvan EOR (Povećanje iskorišćenja naftnih
po lja) izveden je zajedno sa hrvatskim
poslovnim partnerom INA Naftaplinom.
Ništa novo: prirodni resursi fosilnih goriva
kao što su naf ta i pri rod ni gas, ogra ni čeni
su. Uko li ko po tra žnja na sta vi da ra ste po
da na šnjoj sto pi, već bi u ovom ve ku mo glo
doći do nestašica. Međutim, pre nekoliko
godina, stručnjaci za naftne bušotine otkrili
su da se uvo đe njem CO 2 u zapečaćeno
naftno polje više nafte izvlači na površinu.
2004. godine, preduzeće specijalizovano
za industrijske gasove – Messer, uspešno
je testiralo ponovnu eksploataciju nafte
u Hrvatskoj uz pomoć ugljen-dioksida, po
pr vi put u Is toč noj Evro pi.
Cilj je bio da se pro ve ri efe kat uvo đenja
CO 2 u postojeće naftno polje. Tokom
prva dva test-ciklusa, isporučene su velike
količine tečnog ugljen-dioksida do naftne
bušotine klijenta u Ivanić Gradu. Tamo je
ugljen-dioksid uskladišten u odgovarajućim
rezervoarima i ubrizgan u zemlju pod
pritiskom od oko 100 bara. Rezultati prva
dva probna ciklusa bili su apsolutno ubedljivi:
INA Naf ta plin je do neo od lu ku pre okončanja
tri naredne probne faze i za po čeo
glavni proje kat u ve ćem obi mu.
Dodatna količina nafte koja se na ovaj
način može izvaditi je ogromna, često 10-
15% naftnih rezervi. Studija napravljena
za Messer ukazuje na potencijalnih 1.300
miliona dodatnih barela nafte korišćenjem
CO 2 tehnologije samo na evropskom kontinen
tu. Još jed na pred nost je što ubri zga ni
CO 2 osta je u naft nom po lju i ne vra ća se
u životnu sredinu. Na svaki dodatno proizvedeni
barel nafte, u proseku trećina tone
ugljen-di ok si da osta je u ze mlji, što je dvostruko
korisno za životnu sredinu!
Zaštita životne sredine različitim
na či ni ma upo tre be CO 2
Za Messer, upotreba ugljen-dioksida u
pro iz vod nji naf te jed na je od mno gih primena
korisnih po životnu sredinu gasa
po zna tog kao glav nog uzroč ni ka kli matskih
pro me na. Deo osnov ne ak tiv no sti
najveće svetske porodične kompanije za
proizvodnju industrijskih gasova jeste da
razvija nova rešenja ili unapređuje postoje
ća, i na taj na čin oslo bo di ži vot nu sre dinu
od za ga đe nja. Ovo ta ko đe ob u hva ta i
ponovno korišćenje, odnosno recikliranje,
ugljen-dioksida koji nastaje kao otpadni
produkt industrijskih procesa.
Sa druge strane, ugljen-dioksid
visoke čistoće za industriju hrane
i pi ća po ti če od iz vo ra u
zemlji. U prehrambenoj indu striji,
tečni ugljen-dioksid se koristi
za hla đe nje i za mrzavanje ili u
in du stri ji pi ća kao gas za ga ziranje.
U mnogim slučajevima, tehnologija
čišćenja suvim ledom
već je zamenila druge tehnologije
čišćenja u prehrambenoj i
he mij skoj in du stri ji. Ko ma di ći
suvog leda su sitni, kompaktni i
hladni. Ukoliko se komadići suvog leda pod
pritiskom uduvavaju na zaprljanu površinu,
pr ljav šti na se hla di i sa ku plja i ta ko se abrazijom
odvaja od površine. Rezultat je otpad
bez abrazivnog materijala – nema potrebe
za uklanjanjem peska ili otpadne vode
kao kod konvencijalnih načina čišćenja. U
postrojenjima za prečišćavanje i tretiranje
vode, dodavanje CO 2 obezbeđuje kontrolisa
nje pH vred no sti, što zna či da he mij ski
agensi ili agresivne mineralne kiseline više
nisu potrebne.
Ugljen-dioksid zaista ima mnogo pozitivnih
oso bi na!
Messer je vodeća svetska kompanija
za proizvodnju industrijskih gasova, sa
pre ko 60 fir mi u vi še od 30 ze ma lja u
Evropi i Aziji. Međunarodne aktivnosti se
kon tro li šu iz Frank fur ta na Maj ni, dok su
centrale Logistike, Inženjeringa i Proizvodnje,
kao i Tehnologije primene locirane u
Krefeldu. Oko 9.000 zaposlenih ostvarilo
je 2006. go di ne pred vi đe ni obrt od vi še od
milijardu evra.
Mes ser Teh no gas u Sr bi ji i u Cr noj
Gori poseduje postrojenja za proizvodnju
tehničkih gasova u 8 gradova, koja predstavljaju
važne proizvodne izvore za region
Bal ka na. U Pan če vu se ugljen-di ok sid
dobija iz hemijskog proizvodnog procesa
u ko me se CO 2 , kao nusproizvod tehnološkog
postupka, izdvaja iz emisije i sakuplja
pre ne go što se oslo bo di i ne kon tro lisa
no ode u at mos fe ru. Go di šnje se sko ro
40.000 to na štet nog CO 2 kao ot pad nog
ga sa pre pa ku je u ko ri stan pro iz vod. Ovo
predstavlja mali pomak za kompanije, proizvođače
ugljen-dioksida, veliki efekat u
borbi protiv “staklene bašte”, a neizmernu
dobit za očuvanje životne sredine.
Banjički put 62
11090 Be o grad
Tel: 011 3537 200
Fax: 011 3537 291
E-mail: postoffice @messer.co.yu
www.messer.co.yu
20 industrija 11/2007