Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

Provozna trgovina Monopol je mio... Beograd je do četrdesetih godina 19. veka bio središte provozne tr go vi ne iz me đu Is to ka i Za pa da jer je bio ve zan sa Ca rigradom najkraćim i najboljim suvozemnim putem. Ovde je iz Regensburga stizala lađama roba namenjena zemljama Istoka, a sa Istoka ona koju su prenosili karavani. U trgovinskoj razmeni veliki broj komisionara je posredovao u Beogradu. Knez Mi loš je od mah po za ključenju mi ra sa Turcima, zbog važnosti Beograda kao centra za provoznu tr go vi nu, po sta vio po seb nog uprav ni ka srpske tr go vi ne. Nje gov za da tak je bio da unapređuje trgovinu. Prvi upravnik trgovine ili kako se nazivao bazarđenbaša, bio je Na um Ič ko. On je bio neka vrsta generalnog posrednika za sav iz voz. Imao je pra vo i "isled ne" tr go vač ke vla sti jer je po sre do vao i mi rio tr gov ce u njihovim sporovima. Obračunavanje Komisionarski poslovi su se obavljali na sle de ći na čin. Ro ba ko ja je u Be o grad stizala lađama ili karavanima, istovarivana je kod bazarđenbaše. Njemu se predavalo i spro vod no pi smo ko je je gla si lo na ko misionara. Onda bi bazarđenbaša pozivao komisionara da dođe, pregleda espap i primi sprovodno pismo. Komisionar je potom davao nalog bazarđenbaši da skelama pre ba ci espap pre ko gra ni ce, s tim da će on, po pri je mu nov ca za pro da tu ro bu, izvršiti obračun sa bazarđenbašom i platiti mu đumruk, bazarđenbašluk, skelarinu i pročaju. Posle toga komisionar je upućivao ra čun kup ci ma espa pa. Ka da mu oni pla te, komisionar bi plaćao bazarđenbaši i slao novac vlasnicima espapa. Ič ko ve ma ni pu la ci je Ova kav na čin tr go vi ne je u to vre me bio veoma razvijen. Ali zloupotreba polo- Us po sta vljen po slov ni most iz me đu Hr vat ske i Sr bi je Srpska asocijacija menadžera (SAM), kao pridruženi član Evropske konfederacije menadžera (EUM) legitimnije će zastupati interese srpskih menadžera i u EU, a biće konsultovana i u izradi pojedinih evropskih akata koje će morati da primenjuju sva nacionalna zakonodavstva. Članstvo u EUM doprinelo je boljem pozicioniranju srpske strukovne menadžerske organizacije u Evropi i regionu, izjavio je nedavno predsednik SAM, Slobodan Vučićević. Pod- reflektor se ća ju ći da je SAM član EUM od 7. ju na 2007. go di ne, on je na gla sio da je Evrop ska kon fe de ra ci ja me na dže ra zva ni čan so ci jal ni part ner Evropske komisije i zastupnik in te re sa 1,5 mi li o na menadžera. Vučićević je potpisao i Spora zum o sa rad nji sa Hrvatskim udruženjem menadžera (CRO MA) sa ci ljem da me đu sob nom razmenom informacija i iskustava omogući privrednicima da lakše dolaze do informacijama o prilikama na tržištima, kao i izmenama propisa u ove dve ze mlje. Glavni menadžer hrvatskog udru že nja CRO MA, Esad Čolaković, rekao je da Srbija i Hr vat ska ima ju mnogo za jed nič kog, a kao je dan od ciljeva apostrofirao je prepoznavanje logičnih privrednih potencijala “sa obe strane granice” što je nemoguće učiniti, kako je rekao, bez konkretne inicijative ljudi, u ovom slučaju menadžera. 44 industrija 11/2007
Provozna trgovina Po če la grad nja Fa bri ke kon fek ci je “Zam ber” u Vra nju reflektor "Braća German ovdašnji trgovci, počeli su u mesecu januaru 1840. godine lađu jednu morsku u Brzoj Palanci graditi. Lađu su istu izradili dovedeni iz Carigrada majstori i ona je 10. apri la 1842. go di ne do vr še na i u vodu toržestveno bačena. Brig ovaj sasvim od srpski drva sačinjen, dobio je ime: Knjaz Mihailo. Rečena lađa je otplovila u Ga lac, tu će s je dri ma i dru gim k plo vljenju nužnim stvarima snabdeti i ukrasiti se, i posle trgovinom, kuda potreba zahtevala bu de, po mo ru plo vi ti.“ Srb ske no vi ne, 11. VII 1842. go di ne. žaja bazarđenbaše je ometala trgovinu i do vo di la do nje go vog br zog bo ga će nja. Beogradski komisionari su bili nezadovoljni prvim bazarđenbašom Ičkom zato što je manipulisao sa njihovom robom. Pre sve ga, po pri je mu espa pa ni je od mah obaveštavao komisionare, ćutao je po nekoliko dana. A kad bi sam komisionar do šao da se oba ve sti i tra ži spro vod no pi smo on mu ni je da vao "već od ma na va li da mu naj pre pa re po lo že", pi šu Srb ske novine. Komisionari su protestovali i Ičko je sme njen 1821. go di ne, a po slo vi u be o- gradskoj carinarnici su podeljeni. Jedan činovnik je postavljen za otpravljanje trgovačkih poslova, a drugi za upravnika carinarnice. Opadanje provozne trgovine Napredovanje provozne trgovine kroz Beograd je zaustavljeno kada je uspostavlje na parobrodska veza sa Carigradom preko Vidina. Od tada ova trgovina opada, a, sem to ga, ome ta ju je i pro vo zne ca ri ne. Ponovo je počela da se razvija posle uvođenja železničkog saobraćaja. Ali i tada, u ne do stat ku usta no va i ve li kih tr go vač kih kuća sa filijalama i agentima u drugim zemljama, provozne trgovine skoro da i nema... B.P. “Kro no span” po či nje iz grad nju fabrike u Lapovu do kraja godine Opština Lapovo oslobodila je austrijsku kompaniju “Kronospan”, ko ja u Lapovu planira da izgradi fabriku, plaćanja komunalnih i opštinskih taksi u narednih 10 godina. Opština se obavezala da napravi i put oko bu du ćeg kom plek sa, a ugo vor sa austrij skom kom pa ni jom do bio je i po dršku Vlade Srbije. Grad nja fa bri ke, u in du strij skoj zo ni, pored autoputa Beograd - Niš, trebalo bi da poč ne do kra ja ove go di ne. Pre ma re čima Dragana Zlatkovića, predsednika SO Lapovo, Austrijanci planiraju da otkupe 55 hektara zemljišta i u izgradnju proizvodnih pogona u narednih nekoliko godina ulože oko 300 miliona američkih dolara. "To će biti jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji i zato smo odlučili da austrijskoj kompaniji učinimo ustupak“, rekao je Zlatković. Renomirani austrijski proizvođač obojenih pločastih materijala uposliće oko 300 rad ni ka, a pla ni ra da go di šnje u La po vu preradi oko 1,3 miliona kubika drveta, a dnevno proizvede oko 100 vagona iverice, medijapana i laminata. Ministri Mlađan Dinkić i Dragan Đilas, predsednik opštine Vranje Miroljub Stojčić i vlasnik kompanije “Alena Limited” Sa vas Jani, svečano su položili kamen temeljac buduće Fabrike konfekcije “Zamber” u Vranju. Kompanija “Zamber” osnovana je investicijom britanske kompanije “Alena Limited” i trenutno zapošljava više od 800 rad ni ka. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) je po mo gla dodelom bespovratnih sredstava za podsticaj investiranja iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) u iznosu 6 miliona evra, a fabrika će zaposliti 3.000 novih radnika. U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Hemijsko-tehnološkom školom iz Vra nja po kre nut je i pro je kat obu ke i prekvalifikacije 1.000 mladih radnika od 18 do 25 go di na ko ji će na ći rad no me sto u novim pogonima fabrike “Zambera”, navede no je u sa op šte nju. Ukra jin ci zainteresovani za auto gume “Tigra” iz Pirota Odbornik Skupšti ne op šti ne Pirot, Dobrivoje Aranđe lo vić, na ja vio je zna čaj nu sa rad nju privrede Srbije i Ukrajine. Arandjelović je na konferenciji za no vi na re, po sle trodnev nog bo rav ka privredne delegacije ukra jisnkog gra da Če kar si ja, re kao da je zainteresovanost za saradnju posebno izražena posle posete ukrajinske privredne delegacije pirotskoj fabrici guma “Tigar”. "Predstavnici Čekarsi ja za in te re so va ni su za pro iz vod nju auto gu ma, pa bi se prva ugradnja proizvoda pirotskog proizvođača u ukrajinske automobile mogla očekivati uskoro“, rekao je Aran đe lo vić i do dao da su Ukra jin ci izrazili interesovanje i za proizvode drvne industrije. industrija 11/2007 45
Page 1: U fokusu ENERGETIKA I EKOLOGIJA Int
Page 5 and 6: sadržaj Broj Broj 11/2007 1/2005 P
Page 9 and 10: eflektor Vesti “Belinka” pripoj
Page 11 and 12: Energetika i ekologija Ni smo bez r
Page 13 and 14: Ener ge ti ka O pri va ti za ci ji
Page 15 and 16: Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po p
Page 17 and 18: u fokusu Ener ge ti ka: KIR KA-SU R
Page 19 and 20: u fokus Energetika: ENEL PS Ka ko a
Page 21 and 22: LI DER U PRO IZ VOD NJI TEH NI KIH
Page 23 and 24: Ekologija: NIS - Petrol nje zatvore
Page 25: dr Ana Pe ši kan, mi ni star za na
Page 28 and 29: predstavljamo Honeywell d.o.o. Beog
Page 31 and 32: Merenje kao osnov p j o Plannet d.o
Page 33 and 34: Del ta in že nje ring standardizac
Page 35 and 36: Czec hTra de, Be o grad ve potencij
Page 37 and 38: Cum mins Ser bo Mon te godina stavl
Page 39 and 40: p DSD KA E SER kom pre so ri Nova g
Page 42 and 43: Roterdamska luka Najvee raskrše ro
Page 46 and 47: prof. dr Aleksandar Andrejević, ge
Page 48 and 49: Izbor sajamskih manifestacija • 4

Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?