Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

eflek
Vesti
EU namenila 771 miliona evra
bespovratne pomoći srpskim preduzećima
Preduzeća i organizacije iz Srbije
mogu da konkurišu u naredne četiri
godine za 771 miliona evra bespovratne
pomoći koje je EU izdvojila za Srbiju.
Oče ku je se da će Vla da Sr bi je do kra ja
godine, u dogovoru sa EU, odrediti koje
vrste projekata će dobiti prioritet. Projekti
mo raju imati jasno definisane ciljeve i
rezultate. Sredstvima EU pokrivaju se od
15% do 75% troškova prilikom realizovanja
programa. Proces od apliciranja do
početka realizacije projekta traje nekoliko
meseci pa čak i godinu dana. Prioritet
imaju socio-ekonomski i programi u oblasti
međugranične saradnje, kao i projekti
iz ekologije, ljudskih resursa, regionalnog
razvoja, poljoprivrede i ostalih sektora.
Povećanje industrijske
proizvodnje za 5,2%
Fi zič ki obim in du strij ske pro iz vod nje u
Srbiji u prvih 5 meseci ove godine veći
je za 5,2% ne go u istom pe ri o du pret hod ne
godine. U periodu januar-maj 2007. godine,
u od no su na isti pe riod pro šle go di ne,
pro iz vod nja je u pre ra đi vač koj in du stri ji
po ra sla za 7,6%, a u sek to ru va đe nja ru da i
kamena za 0,3%. U istom periodu, proizvodnja
i distribucija električne energije, gasa i
vo de opa la je za 1,9%.
Semenski centar u Požegi gotov do kraja 2007. godine
Semenski centar u Po že gi, či ja iz gradnja
je po če la u ma ju, pro iz vo di će
najkvalitetnije šumsko seme, uz primenu
svih va že ćih evrop skih i svet skih standarda.
Realizacija ovog projekta predstavlja
jednu od najznačajnijih investicija u
šu mar stvu Sr bi je. Na ci o nal nim in ve sti cionim
planom Republika Srbija je name-
Italijanski Institut za Spoljnu
Trgovinu (ICE), u sa rad nji sa
italijanskim Udruženjem prerađivača
drveta i proizvođača
na me šta ja iz Re gi je Ve ne to
(Fe der leg no-Ar re do Ve ne to) i Cen trom
za ekonomske odnose sa inostranstvom
Privredne komore Veneta (Centro Estero
Veneto), u zdanju Palazzo Italia, organizovao
je bilateralne susrete italijanskih i srpskih
preduzeća. Od italijanskih preduzeća
nila sredstva od 1.034 miliona evra za
izgradnju novog objekta i kompletiranje
naj sa vre me ni je li ni je za tru še nje i do ra du
šumskog semena, po švedskoj tehnolo
gi ji. Za no si o ca ak tiv no sti bu du ćeg
semenskog centra određeno je Šumsko
gazdinstvo “Užice”, zbog šezdesetogodišnje
tradicije u semenskoj proizvodnji,
velikog broja semenskih sastojina, kao i
stručnih kadrova.
Ra ci o na li za ci ja u ko ri šće nju autoh tonog
genetskog potencijala višestruko će
doprineti unapređenju rasadničke proizvodnje
i podizanju kvaliteta svih novih
šuma Srbije. Oče ku je se da će Se men ski
centar početi sa radom do kra ja go di ne.
Re pu bli ka Srp ska pred la že osni va nje ener get ske uni je
Republika Srpska će elektroprivredama
zemalja u okruženju predložiti
osni va nje ener get ske uni je na Bal kanu,
ko ja bi se ba vi la raz vo jem ener getskog
sek to ra, pro iz vod njom, pre no som
i distribucijom energije. “Procijenili smo
da elek tro pri vre de pred sta vlja ju zna tan
po ten ci jal i da bi, sa sta no vi šta do bro-
volj no sti, mo gle ući u ta kav pro je kat
ko ji pod ra zu mi je va ja sno po zi ci o ni ranje
in te re sa svih uče sni ka”, re kao je
ne dav no Mi lo rad Do dik, pre mi jer Vla de
Re pu bli ke Srp ske, i do dao da je za ovu
ini ci ja ti vu po treb no sa gle da ti da li po stoji
in te res u Fe de ra ci ji BiH, Hr vat skoj,
Srbiji i Crnoj Gori.
Susret italijanskih prerađivača drveta i proizvođača
nameštaja sa domaćim privrednicima
uče stvo va li su An drig het ti
Legnami (trgovina drvetom),
Cattozzo Abramo e figli
(proizvodnja drvene ambalaže),
Panto (proizvodnja drvenih
vra ta i pro zo ra), Portoflex (fa bri ka
dušeka), Sma (pro iz vod nja na me šta ja),
Camelgroup (proizvodnja nameštaja).
“Workshop” je otvorio novi direktor Italijanskog
In sti tu ta za Spolj nu Tr go vi nu u
Beogradu, Fabio Korsi (Fabio Corsi).
Posmatrano po pojedinim oblastima
in du stri je, u ovom pe ri o du, naj ve ći rast
proizvodnje ostvaren je u proizvodnji namešta
ja i ra zno vr snih pro iz vo da – 51,8%,
proizvoda od drveta i plute, sem nameštaja
– 37,6%, re ci kla že – 33% i va đe nja ru da
nemetala i kamena– 30,3%.
Najveći pad produkcije imale su fabrike
preciznih i optičkih instrumenata – 16,8%,
kok sa i de ri va ta naf te – 13% i du van skih
pro iz vo da – 12,9%.
Zajednički projekat
slobodnih zona Pirot i Pernik
SO Pirot nedavno je predstavljen
U zajednički projekat Slobodne zone
Pirot i novoformirane Slobodne zone u
bugarskom pograničnom gradu Pernik.
Projekat finansira Evropska unija, preko
Evrop ske agen ci je za re kon struk ci ju, a
vred nost je ve ća od 110.000 evra. Osnov ni
ciljevi ovog projekta su stvaranje uslova
za uspešan ekonomski razvoj pograničnih
obla sti, ali i po moć ma lim i sred njim
preduzećima, kao i povezivanje bugarskih
i srp skih fir mi i nji hov za jed nič ki na stup na
tržištima “trećih” zemalja.
Mnoge firme iz Bugarske zainteresovane
su za iz grad nju ka pa ci te ta u okvi ru Slo bod ne
zo ne Pi rot, jer se na taj na čin, zbog Spo ra zuma
o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije,
roba na ovo ogromno tržište može izvoziti
sa sve ga 1% ca ri ne. S dru ge stra ne, fir me iz
Srbije bi mogle da koriste pogodnosti koje
pruža članstvo Bugarske u EU. Poslovanje
u okviru Slobodne zone jevtinije je u odnosu
na “re gu lar ne” uslo ve čak za 25%.
6 industrija 11/2007