Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po po vić, mi ni star ru dar stva i ener ge ti ke u Vla di Re pu bli ke Sr bi je<br />
Porast potrošnje,<br />
bez programa štednje<br />
Imajući u vidu mogućno sti raz voja<br />
energetike u kontekstu šireg<br />
privredno-ekonomskog razvoja<br />
Srbije, a posebno u kontekstu<br />
nasleđenog privredno-ekonomskog<br />
sta nja, mo gući zaključak<br />
je da je osnov ni za da tak u energetskom<br />
sektoru podizanje efikasnosti<br />
proizvodnje i efektivnosti<br />
upo tre be ener gi je. Ovo je jed na<br />
od oce na ko je smo ču li u razgovoru<br />
sa ministrom rudarstva<br />
i energetike, dr Aleksandrom<br />
Popovićem. Takođe, ministar<br />
Popović je istakao u intervjuu za<br />
INDUSTRIJU, da energetski sektor<br />
u Sr bi ji ima ne koliko bitnih<br />
ograniče nja, ko ja je u na red nom<br />
periodu potrebno prevazići.<br />
RAZ GO VOR VO DIO: BO RIS GA JIĆ<br />
O predlogu iz Republike Srpske<br />
o formiranju energetske<br />
uni je na Bal kanu, ministar<br />
Popović kaže: “Pozdravljam<br />
inicijativu premijera Republike<br />
Srp ske Milorada Dodika,<br />
ali je potrebno naglasiti da<br />
se pre formiranja unije moraju<br />
definisati mnoge stvari, u<br />
prvom redu interesi budućih<br />
članica. U svakom slučaju<br />
će mo o ovom pro jek tu raz govarati<br />
sa ostalim zainteresova-<br />
dr Alek sandar Popović, ministar rudarstva<br />
i energetike u Vladi Republike Srbije<br />
Pre sve ga, ra di se o pri vred no-ekonomskim<br />
ograničenjima, izazvanim<br />
usporenim oporavkom privrede.<br />
U ta kvim uslo vi ma, ume re ni po rast<br />
dru štve nog pro iz vo da<br />
i stan dar da gra đa na,<br />
pra ti br ži rast po tro šnje<br />
energije, zbog odsustva<br />
eko nom skih mo ti va i<br />
finansijskih me ha ni zama<br />
za pro gra me štednje<br />
energije, kako kod<br />
pri vre de ta ko i kod građa<br />
na, kao i zbog ve likog<br />
uče šća za sta re lih<br />
teh no lo gi ja u industriji<br />
i sa o bra ća ju, sma tra<br />
naš sagovornik. On takođe<br />
is ti če i eko nom skoener<br />
get ska ogra ni čenja,<br />
ko ja su uslo vlje na<br />
neadekvatnim cenama<br />
elek trič ne i to plot ne<br />
energije, pa je prisutan<br />
i nedostatak sredstava nim stranama.”<br />
za investiranje u održavanje<br />
i modernizaciju energetskih izvora<br />
ko ja su u pro se ku sta ro sti iz nad 25 go di na.<br />
U proteklih petnaestak godina, nije bilo<br />
značajnih ulaganja u gradnju novih kapitalno-intenzivnih<br />
objekata, po put no vih po vršinskih<br />
kopova lignita, termo i hidroelektrana,<br />
transportnih i distributivnih sistema<br />
prirodnog gasa (sa skladištima), sistema<br />
distribucije električne i toplotne energije,<br />
uključujući i rehabilitaciju i modernizaciju<br />
industrijskih energana.<br />
Ovom spisku ograničenja<br />
pri dru žu ju se i ona<br />
sektorsko-ekološke prirode,<br />
koja podrazumevaju<br />
po tre bu da se što pre<br />
or ga ni zu je neophodna<br />
lo gi sti ka za po u zda no<br />
me re nje i pra će nje svih<br />
emi si ja iz ener get skih<br />
obje ka ta, i plan ski za počne<br />
uvo đe nje teh nič kih i<br />
organizacionih mera na<br />
objek ti ma ener get skih<br />
iz vo ra, s ci ljem sma nje nja<br />
štetnih emisija sa visokim<br />
ste pe nom ugro ža va nja<br />
životne sredine.<br />
Najzad, tehnološko-razvojna<br />
ograničenja tiču se<br />
na uč no-teh no lo škog za o-<br />
stajanja, a posebno tehnološkog<br />
zaostajanja domaće mašinogradnje,<br />
da značajnije participira u proizvodnji<br />
dela vitalne energetske opreme i energetskih<br />
objekata.<br />
12 industrija 11/2007
Change language