Auto desk - Industrija

uvodnik 

Broj 20 

Po što va ni i ta o ci, 

Pre ne go što vam pred sta vim ovo 20. ju bi lar no iz da nje ča sopisa 

Industrija, koje, po mnogo čemu zaslužuje da mu poklonite 

posebnu pažnju, dužna sam vam jedno objašnjenje. Naravno, 

ra di se o mar tov skom bro ju In du stri je, ko ji, kao što ste pri me ti li, 

ni je iza šao iz štam pe. Ne, ni je u pi ta nju glo bal na kri za, znam da 

je ve li ki broj vas na to po mi slio, a ni je u pi ta nju ni le nja re dak ci ja 

(nadam se da to niko nije pomislio). 

Naime, časopis je preuzela nova izdavačka kuća, te, što iz tehničkih 

razloga, što iz nedostatka vremena (svima su vam dobro 

poznati nedokučivi lavirinti naše administracije) nije bilo moguće uraditi martovski broj, 

a da se ne iz gu bi na nje go vom kva li te tu. Zbog to ga smo od lu či li da je bo lje iz gu bi ti je dan 

broj, nego izgubiti poverenje sticano tokom ove tri godine, koliko časopis postoji. U svakom 

slučaju, promena koja se desila ima pozitivan karakter. Pozitivna stvar je, kao prvo, 

to što je ne ko pre po znao Industriju kao vrednu ulaganja i zalaganja. Za nas koji radimo 

na njoj, a na dam se i za vas ko ji je či ta te, to je sva ka ko kom pli ment. Dru ga, mno go va žni ja 

stvar, tiče se njenog daljeg razvoja. Industrija će, svakako, nastaviti da razvija ideju na kojoj 

je nastala i koju je tri godine dosledno sprovodio prethodni izdavač, a to je promovisanje 

svega onog što je vredno u našoj industriji i privredi kroz primere dobre prakse i kroz podršku 

svakoj inovaciji, preduzetničkom duhu i idejama koje za cilj imaju da se industrijska 

sli ka Sr bi je me nja na bo lje. I tre ća, mo žda i naj zna čaj ni ja stvar, od no si se na re dak ci ju 

časopisa, koja je sada ojačana novim saradnicama, što podrazumeva nove, sveže ideje 

ko je će do pri ne ti da ča so pis još bo lje na pre du je i da se raz vi ja u pra vom sme ru. Jer, tim 

koji pobeđuje, naravno, ne treba menjati, ali niko ne kaže da ga ne treba osnaživati. 

I za kraj, da se vratim na početak. 20. izdanje Industrije, posvećeno temi tehnološkog 

razvoja i inovacija, posebno vam preporučujem zbog toga što u ovom "vremenu krize" (to 

industrija 

Izdavač 

IndMedia d.o.o. 

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing 

Lazara Kujundžića 88 

11000 Beograd 

Tel/Fax: +381 11 357 27 34 

E-mail: office@industrija.rs 

Generalni menadžer 

Nikola Mirković 

Tel: +381 63 814 28 09 

E-mail: nmirkovic@industrija.rs 

REDAKCIJA 

Glavna i odgovorna urednica 

Jasmina Orelj 

E-mail: jorelj@industrija.rs 

Tehnički urednik 

Miloš Jarić 

E-mail: mjaric@industrija.rs 

Uređivački odbor: 

prof. dr Vukašin Masnikosa 

Siniša Despot, dipl. inž. 

Dejan Dotlić, dipl. inž, LOOS International 

Maja Gambiroža, dipl. inž. 

Saradnici: 

Marko Cvetković 

Miloš Hinić 

Zoran Majdin 

Dragana Mirković 

Pisali u ovom broju: 

Bernard Kezić 

Biljana Macura 

Milorad Milovanović 

Vladimir Madić 

Đorđe Nikolić 

Uroš Vitas 

Lektura i redaktura 

Marija Rodić, dipl. filol. 

Marketing 

IndMedia d.o.o. 

Nicholas Kim 

već dobija prizvuk prazne floskule, zato je pod navodnicima) sve izglednije postaje da su 

inovacije, u svakom smislu te reči, bilo da se radi o tehnologiji, bilo da se radi o pogledu na 

svet, ne što što pred sta vlja pred u slov op stan ka. Jer, sva ka kri za je za pra vo, niz pro me na 

sa ko ji ma je po treb no su o či ti se i pri hva ti ti ih, ma ko li ko one bi le bol ne, ka ko bi se na kon 

toga prepoznale i nove mogućnosti koje se pred nama otvaraju. 

Srdačan pozdrav, 

Jasmina Orelj, glavna i odgovorna urednica 

4 industrija 20 / maj 2009. 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Distribucija 

Famous d.o.o. 

Web 

www.industrija.rs 

Naslovna strana: 

METER&CONTROL 

Časopis izlazi dvomesečno 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

INDUSTRIJA/glavni i odgovorni urednik: 

Jasmina Orelj – 2006, br. 1- . – Beograd 

(Vladimira Matijevića 7a): Ind Media, 2006- 

(Beograd: AMD Sistem) – 29 cm 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) 

COBISS.SR-ID 128184844

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj U fokusu: 

Tehnološki razvoj i inovacije 

INOVATIVNOST I 

ORIGINALNOST 

- FORMULA ZA USPEH 8 

Za napredak svakog društva u svakom pa i tehnološko 

inovativnom aspektu neophodan je za početak generalno 

pozitivan stav prema preduzetništvu (kulturi rizika) 

i promenama u tehnologiji, kulturi i drugim aspektima 

života. Neophodan je i sistem obrazovanja koji bi se 

bazično zasnivao na razvoju praktičnih i tehničkih znanja, 

savremenih informacionih tehnologija, poznavanju stranih 

jezika i drugih kultura, kao i mobilnosti ljudi i novca.. 

Intervju: prof. dr Vukašin Masnikosa 

NE TREBA IĆI TUĐIM STAZAMA 

Industrijski dizajn 

ESTETIKA U SLUŽBI INDUSTRIJE 

14 

54 

REFLEKTOR 

Pregled događaja • 6, 7 

MAŠINE I OPREMA 

Genesis: Optimizacija nabavke mašina • 36 

U FOKUSU: TEHNOLOŠKI RAZVOJ I INOVACIJE 

Naučno-tehnološki parkovi: Stimulativna i inovatorska 

sredina • 10 

Kolumna - Zoran Majdin: Popravni ispit • 13 

Intervju - prof. dr Vukašin Masnikosa: Ne treba ići tuđim 

stazama • 14 

Indas d.o.o: Obuka po svetskim standardima • 16 

Meter&Control: Nova električna brojila - Srbija u korak 

sa svetom • 18 

Exor-Esi d.o.o: Kreativna rešenja po sistemu 

"ključ u ruke" • 20 

AUTO-INDUSTRIJA 

Auto-industrija na istorijskoj prekretnici • 22 

PREDSTAVLJAMO 

ABB d.o.o: Frekventni regulatori u HVAC aplikacijama • 24 

Gramper d.o.o: Siguran poslovni partner • 26 

Montavar Lola: Tradicija, iskustvo, kvalitet • 27 

Messer Tehnogas AD: Zaštitni gasovi u tehnologiji 

zavarivanja • 28 

Jugo Ramos d.o.o: Brza i povoljna izgradnja sa 

racionalizacijom u potrošnji energije • 30 

Put uspeha preduzeća NHBG ŽIKS-HARD • 32 

ENERGETIKA 

Panonske TE-TO: Koncept budućnosti TE-TO “Novi Sad” • 35 

GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA 

M-Prointex d.o.o: BENTOTEX - vrhunska hidroizolacija • 38 

EKOLOGIJA 

Simprolit: Ekološka gradnja, bionički kreativni inženjering i 

Simprolit sistem • 39 

Ekološka ekonomija: Vrednosti koje se ne mogu pretvoriti 

u novac • 49 

39. Međunarodna konferencija "Otpadne vode, komunalni 

čvrsti otpad i opasan otpad" • 51 

DRVNA INDUSTRIJA 

"Ambijenti" preporučuju: Mudro, moderno, modularno, 

moguće... • 52 

INDUSTRIJSKI DIZAJN 

Estetika u službi industrije • 54 

GRAFIČKA INDUSTRIJA 

GrafoCentar: Digitalizacija u grafičkoj industriji • 56 

IT INDUSTRIJA 

IT industrija: Aktuelno • 58, 61 

SAJAMSKI GRAD 

Frankfurt na Majni: Sajamska tradicija duga osam vekova • 62 

VODIČ 

Izbor sajamskih događaja • 66

eflek 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Krediti za projekte energetske 

efikasnosti za mala i srednja preduzeća 

Konzorcijum nemačke konsultanske 

kuće FICHTNER i srpske 

fir me South East Europe 

Con sul tants (SE EC) 

oda bran je od Evropske 

ban ke za ob no vu i raz voj 

(EBRD) za konsultanta koji 

će implementirati finansij 

sku li ni ju za di rekt no 

finansiranje projekata energetske 

efikasnosti u malim 

i sred njim in du strij skim 

pred u ze ći ma i pro je ka ta 

korišćenja obnovljivih izvora 

energije koje realizuju 

mala i srednja preduzeća. 

Ova fi nansijska linija pokriva sve zemlje 

zapadnog Balkana. Ukupan 

iznos kredita iznosi 50 

miliona evra, a pojedinačni 

krediti po projektu mogu se 

kre ta ti u op se gu od 2 do 6 

miliona evra. Ova kuća je 

konsultant i na kreditnoj liniji 

za ma la i sred nja pred u zeća 

za projekte energetske 

efikasnosti, gde kredite do 

400,000 evra obez be đuje 

Ča čan ska ban ka. Kredit 

Čačanskoj banci daje 

Nemačka razvojna banka 

KfW. 

Konkurs za projekte prekogranične 

sa rad nje Ru mu ni je i Sr bi je 

Ministarstvo finansija Srbije i Ministarstvo 

regionalnog razvoja i stanovanja 

Rumunije objavili su konkurs 

za projekte prekogranične saradnje dve 

države, za koje je Evropska unija izdvojila 

10,4 mil. evra bes pro vrat ne po mo ći. Konkurs 

je otvo ren do 29. ju la ove go di ne. Cilj 

Programa prekogranične saradnje Srbije 

i Rumunije, koji se finansira iz pretpristupnih 

fondova EU, jeste ekonomski 

razvoj graničnih oblasti, jačanje konkurentnosti 

regionalne privrede i unapređenje 

standarda gra đa na. Pro jek te mo gu da 

predlažu preduzeća i neprofitne organizacije 

iz Srbije u Severobanatskom, Srednjebanatskom, 

Južnobanatskom, Braničevskom 

i Bor skom okru gu, a iz Ru mu ni je u 

županijama Tamiš, Karaš-Severin i Mehedinci. 

Program prekogranične saradnje 

Sr bi je i Ru mu ni je spro vo di se od 2004. 

godine, a do 2006. godine u Srbiji su 

realizovana 53 projekta iz tog programa u 

vred no sti 4,7 mil. evra. 

Sve informacije o uslovima učestvova 

nja na kon kur su kao i pri jav na do ku- 

men ta ci ja mo gu se na ći na in ter net 

adre sa ma: 

www.ro ma nia-ser bia.net 

www.evropa.gov.rs 

Raz voj vo do vod nog si ste ma 

op šti ne Obre no vac 

JKP ”Vodovod i kanalizacija” iz Obrenovca 

nedavno je pokrenuo svoj strateški 

pro je kat u okvi ru ko ga će u na red nih 

četiri meseca biti 

re a li zo van ma tematički 

model sa 

generalnim projektom 

razvoja vodovodnog 

sistema opštine Obrenovac - do 

2031. godine. Ovaj posao realizuje kompanija 

“Vodoprojekt” sa No vog Be o- 

gra da, a vred nost po sla je 2,7 mi li o na 

dinara neto. 

r bi ja se na šla me đu 12 pri o ri tet nih 

S izvoznih tržišta Češke, čiji spisak revidiralo 

i objavilo češko Ministarstvo industrije 

i trgovine. Taj 

no vi aktuelizovani spisak 

obuhvata zemlje 

za ko je če ški struč njaci 

ve ru ju da iz voz ima 

perspektivu, a robe i 

uslu ge šan se za do bar pla sman bez ob zira 

na glo bal nu eko nom sku kri zu. Sr bi ja 

se našla na tom spisku atraktivnih tržišta 

zahvaljujući potrebi obnove železničke i 

U Vla di či nom Ha nu pr vi 

in du strij ski park na ju gu Sr bi je 

In du strij ski park ko ji će bi ti otvo ren u in dustrij 

skoj zo ni op šti ne Vladičin Han bi će 

jedna od najatraktivnijih lokacija s ob zirom 

na to da na ra sto ja nju od 7 km ima 

dva izlaza na magistralni put, a pored njega 

prolazi i međunarodna železnička pruga 

Niš - Sko plje - So lun, na ja vio je Ne nad 

Mitrović, predsednik opštine Vladičin Han, 

predstavljajući projekat budućeg industrijskog 

parka. Predviđeno je da investitori 

svoje objekte mogu da grade na površini 

od 54 hek ta ra. 

Hr vat sko pred u ze će 

“Ja dran ka men” za in te re so va no 

za part ner stvo u Sr bi ji 

Pred u ze će “Jadrankamen” iz Pu či šća 

sa Brača traži partnera u Srbiji jer 

planira da proširi plasman proizvoda na 

srpsko tržište. “Postoje objekti koji su u 

Sr bi ji ura đe ni od na šeg ka me na još iz 

vre me na sta re Ju go sla vi je”, re kla je za 

“eKa pi ju” Lji lja na Pla zi bat iz “Ja dran kame 

na”. To pred u ze će je svoj pro iz vod ni 

pro gram pred sta vi lo tre ći put na Me đu narodnom 

sajmu građevinarstva u Beogradu. 

Kamen koji se prerađuje u “Jadranka 

me nu” slu ži za spolj no i unu tra šnje 

ob la ga nje obje ka ta. Osim pro iz vod nje i 

prerade kamena, “Jadrankamen” postavlja 

kamen na objekte i po tradicionalnim 

i po sa vre me nim po stup ci ma mon ta že, 

vrši rekonstrukcije, popravke i zamenu 

kamenih oblika i vajarskih radova na istorij 

skim objek ti ma. 

Sr bi ja me đu 12 če ških pri o ri tet nih iz vo znih tr ži šta 

saobraćajne mreže, a takođe i planova da 

se obnovi vozni park komunalnog saobraćaja 

u velikim srpskim gradovima. Češka 

či ja pri vre da je sa 80% 

izvozno orijentisana, a 

ko ja je do sa da iz vo zi la 

mahom na tržišta EU 

planira između ostalog 

da ojača privrednu razmenu 

i sa Brazilom, Kinom, Egiptom, Turskom 

ili Ukrajinom. Drugih zemalja zapadnog 

Balkana osim Srbije na tom češkom 

spisku perpsektivnih tržišta nema. 

6 industrija 20 / maj 2009.

eflektor 

Pregled događaja 

Slo vač ka ula že 1,7 mil. evra u pro jek te u Sr bi ji 

mbasador Slovačke u Srbiji, Igor Furđik, 

najavio je prilikom posete Zre- 

A 

nja ni nu, 29. apri la, da će Slo vač ka u 

razvojne projekte u Srbiji ove godine 

uložiti planiranih 1,7 mil. evra i ocenio da 

je Zrenjanin jedan od važnih gradova u 

tim planovima. Učestvujući u Regionalnoj 

privrednoj komori u Zrenjaninu u raspravi 

povodom završetka projekta “Održiva 

energija za Zrenjanin”, ko ji je fi nan si ran 

sredstvima Slovačke razvojne agencije 

(Slovak Aid), Furđik je izrazio zadovoljstvo 

što je pro je kat za ušte du ener gi je u stambenim 

zgradama već realizovan u Zrenjaninu. 

Zahvaljujući se ambasadoru na 

finansijskoj pomoći i podršci u razvojnim 

projektima, novi gradonačelnik Zrenjanina, 

dr Mi le ta Mi haj lov pod se tio je da je iz 

donacije slovačke vlade u zrenjaninskoj 

bolnici nedavno postavljen solarni uređaj 

za ušte du ener gi je. 

“MFC-Mik ro co merc” nu di 

fran ši ze za elek tron sko 

arhiviranje podataka 

nformatička kompanija “MFC-Mikrocomerc”, 

ko ja već 20 go di na po slu je u 

I 

oblasti digitalnog i analognog arhiviranja 

dokumentacije, počela je prodaju franšize 

za elek tron sko 

ar hi vi ra nje ko ja 

omo gu ća va otvara 

nje no vih in formatičkih 

firmi. Generalni direktor MFC- 

Mikrocomerc-a, Vladislav Miletić je na 

konferenciji za novinare u Beogradu istakao 

da franšiza podrazumeva pokretanje 

posla u oblasti elektronskog arhiviranja, 

čime se ubrzava 

i razvija poslovanje, 

a šte di se i 

vre me i no vac. 

Kompanija MFC, 

nudi tri modela 

fran ši ze. Oni ma 

ko ji tek po či nju 

biznis, već uhodanim 

preduzećima 

i kompanijama koje pretenduju da postanu 

regionalni centri. 

Lažni KLOTZ kablovi 

a sajtu kompanije KLOTZ, svet skog 

N lidera u proizvodnji audio i video 

kablova, istaknuto je upozorenje da je 

na tržištu sve veći broj falsifikovanih 

KLOTZ instrumentalnih i mikrofonskih 

kablova. Ovi falsifikati, koji po tehničkim 

karakteristikama značajno odstupaju od 

KLOTZ originala, mogu se prepoznati po 

po gre šno od štam pa nom na zi vu pro iz vođača 

i specifikacija, a takođe i po razlici 

u etiketiranju u odnosu na standardno 

KLOTZ etiketiranje. Komponente i sirovine 

od kojih su napravljeni falsifikati ni 

blizu visokog standarda kvaliteta i performan 

si po ko jim su KLOTZ ka blo vi po zna ti 

širom sveta. Iz kompanije savetuju svojim 

kupcima da KLOTZ kablove nabavljaju 

isključivo kod ovlašćenih distributera. 

Baj mok dobio ure đe nu eko lo šku de po ni ju 

Baj mo ku, na se lju sa oko de se tak 

U hi lja da sta nov ni ka bli zu Su bo ti ce, 

ovih dana uređena je deponija, sa ograđe 

nim pro sto rom u ko me će gra đa ni 

mo ći da od la žu sme će, ko je na taj na čin 

neće ubuduće biti razbacivano po okoli 

ni, po obli žnjim nji va ma i pu te vi ma. 

Ru ko vod stvo me sne za jed ni ce uči ni lo 

je to u do go vo ru sa grad skom upra vom, 

a Di rek ci ja za iz grad nju gra da ulo ži la 

je nešto više od četiri miliona dinara 

za ure đe nje de po ni je i pri la znog pu ta. 

De po ni ja će se pro sti ra ti na ne ko li ko 

hek ta ra i bi će ure đe na po eko lo škim 

stan dar di ma. Ovim je Baj mok po stao 

prvo prigradsko naselje koje je rešilo 

svoj pro blem od la ga nja sme ća, a ko je se 

do sada iz ovog gradića odlagalo po okolnim 

di vljim de po ni ja ma u ko li či na ma od 

dva de se tak pri ko li ca dnev no. 

“Jat Air ways” 

po no vo le ti za Pu lu 

Srpska aviokompanija “Jat Air ways” 

je 30. apri la u 12:30 ob no vi la se zonske 

letove od Beograda do Pule. “Jat” će 

to kom ove let nje se zo ne, do 24. ok to bra, 

do Pule leteti četvrtkom i ne de ljom, a od 

1. jula do 2. septembra biće uvedena i 

dva dodatna leta nedeljno, ponedeljkom 

i sredom. Na redovnoj liniji “Jat Airways” 

Beograd-Pula, tokom letnje sezone 2009. 

saobraćaće avion ATR-72 sa 66 putničkih 

mesta. Cene karata, bez pratećih taksi, 

kre ću se od 35 evra za kar tu u jed nom 

prav cu i od 69 evra za po vrat nu kar tu. Takse 

iz no se oko 75 evra. 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

industrija 20 / maj 2009. 7


INO VA TIV NOST I 

ORI GI NAL NOST 

- FOR MU LA ZA USPEH 



"Velika je razlika između investiranja u istraživanja 

u pe ri o du SFRJ i onog po sle ras pada. Ovaj dugi period 

po de lio bih u če ti ri fa ze. Pr va fa za bi bi la od 1945. do 

1960. go di ne. ka da se iz bu dže ta države najviše izdvajalo 

za istraživanja. Rezultati nisu izostali. Druga faza 

je naj du že tra ja la, od 1960. pa do 1992. go di ne. U njoj 

su se konstantno smanjivale investicije u istraživanja. 

Tre ća fa za je pe riod eko nom ske blo ka de, od 1992. do 

2001. godine. Interesantno je da je u ovoj fazi rast patenata 

bio jako veliki, iako su investicije u istraživanja bile 

zanemarljivo male. U četvrtoj fazi, od 2001. godine do 

danas, investicije su usmerene samo na praktična istraživanja 

i ostavljene su uglavnom preduzećima." 

prof. dr Vukašin Masnikosa, naučni savetnik u penziji 

instituta "Mihajlo Pupin" 


ufo u fokusu 

Na uč no-teh no lo ški par ko vi 

STI MULA TIV NA I 

INO VA TOR SKA 

SRE DI NA 

TEKST: MI LOŠ HI NIĆ, 

DIPL. MAŠ. INŽ. 

Jedna od najvažnijih poluga za pokretanje ubrzanog tehnološkog 

raz vo ja na še ze mlje je ste ide ja da se u Re pu bli ci Sr bi ji, u svim 

univerzitetskim centrima duž i u okolini koridora A10 (Novi Sad, 

Beograd, Kragujevac i Niš) omogući izgradnja centara naučno-tehnološkog 

razvoja. Cilj formiranja ovakvih centara je okupljanje učesnika 

u inovativnom procesu kako bi se omogućio najjednostavniji 

transfer znanja i tehnologija iz istraživačkih ustanova u proizvodni 

proces u malim i srednjim preduzećima. 

N 

aučno-tehnološki parkovi (NT parkovi) 

su vrsta industrijskog parka. 

Oni pred sta vlja ju aglo me ra ci ju 

malih i srednjih preduzeća (MSP) u domenu 

visokih tehnologija (definisanih prema 

OECD-u kao preduzeća koja u istraživanje 

i raz voj ula žu vi še od 8% svo jih ras ho da), 

povezanu sa obrazovnim ili istraživačkim 

institucijama, koja obezbeđuje infrastruktu 

ru i uslu ge za ak tiv no sti okupljenih MSP 

(prvenstveno nekretnine i poslovni prostor), 

olakšava proces transfera tehnologije 

i namenjena je podsticanju privrednog 

razvoja regiona u kom se nalazi. 

NT park predstavlja fleksibilnu strukturu 

formiranu u obliku malih relativno 

nezavisnih celina. U njemu se okupljenim 

preduzećima pruža čitav spektar usluga 

koje im donose bitne prednosti u odnosu 

na konkurenciju. Cilj osnivanja parka je 

reindustrijalizacija, regionalni razvoj i stvaranje 

sinergije. Pravno okruženje NT parka 

predstavlja jedan od najbitnijih faktora 

koje pri razmatranju ulaganja u njega treba 

raz mo tri ti. Pod ovim se podrazumeva 

opseg delatnosti, pravo vlasništva nad 

intelektualnom svojinom, jednostavnost 

otvaranja i zatvaranja firmi unutar parka, 

poreske pogodnosti, i finansiranje parkova 

i fir mi u nji ma. Bit ni fak to ri za uspeh jednog 

parka jesu dobra veza s Internetom, 

saobraćajne mogućnosti, kvalitet i obim 

usluga koje se nude okupljenim kompanijama 

i kvalitet okoline. 

U tipičnom parku uvek se nalazi i inkubator 

tehnoloških kompanija koji je namenjen 

lakšem pokretanju novih preduzeća. 

U zaštićenom ambijentu nova kompanija 

u domenu visoke tehnologije počinje svoje 

aktivnosti na osnovu prethodno načinjenog 

bi znis pla na. Osim start-up pred u ze ća, 

NT parkovi nastoje privući i međunarodne 

korporacije sa ciljem otvaranja istraživač- 



Prema "Studiji izvodljivosti za osnivanje 

na uč no-teh no lo ških par ko va u Sr bi ji" 

koji je sačinio dvadesetočlani konzorcijum 

fakulteta i instituta iz Srbije, a koje je finansiralo 

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredi 

ne 2005-2007. go di ne, iz me đu osta log, 

pro ce njen je ino va ci o ni po ten ci jal is traživačkog, 

pronalazačkog i preduzetničkog 

sektora u Srbiji. Na osnovu toga izrađene 

su studije izvodljivosti za više naučno-tehno 

lo ških par ko va i/ili teh no lo ških in ku batora. 

Osim toga, organizovana su takmičenja 

za naj bo lju bi znis ide ju na ni vou ti mo va 

i na ni vou pred u ze ća, u ci lju da promovišu 

Stu di ja iz vo dlji vo sti 

stor, jeftiniju infrastrukturu, mentorstvo i 

savetovanje u poslovanju, pomoć u marketingu 

kroz prezentaciju na sajmovima, 

internetu, prospektima, člancima u novina 

ma, ra di ju i TV-u. Na uč no-teh no lo ški 

parkovi preduzetnicima preko donacija 

obez be đu ju raz ne li cen ce i soft ver ske 

pakete. Neretko se stanovnici NTP udružuju 

oko zajedničkih projekata i ‘cluster’-a. 

NT parkovi su stimulativna, radna, razvojna 

i inovatorska sredina (okolina). U 

njima ovakva preduzeća rešavaju svoje 

pro iz vod ne, di zaj ner ske, prav ne, fi nansijske, 

menadžerske i druge probleme i 

nedoumice. Na ovim mestima se naučno 

preduzetništvo i inovatorstvo i da podrži 

novoformirana preduzeća zasnovanih na 

biznis planu koji podrazumeva plasman 

novih proizvoda, usluga ili procesa putem 

tehnoloških inkubatora i naučno-tehnoloških 

parkova. 

Konačno, projekat je trebalo da omogući 

okupljanje visoko-tehnoloških preduzeća 

(sa ula ga nji ma u is tra ži va nje i raz voj 

ve ćim od 8%) u kla ste re, ko ji bi pr vo 

organizaciono, a kasnije i fizički, bili smešteni 

u novoosnovane naučno-tehnološke 

par ko ve u sre di na ma ko je su u sta nju da 

ih organizuju. 

kih i razvojnih centara, a svojim "stanarima" 

nu de mo der no opre mlje ne objek te, 

razvijenu telekomunikacijsku infrastrukturu 

kao i raz li či te po slov ne uslu ge. 

Osnivanje naučno tehnološkog parka 

najčešće je zajednički projekat lokalnih i/ili 

regionalnih zajednica, različitih interesnih 

grupa i naučno-istraživačkih i visoko-školskih 

usta no va. Mi ni mal na pro stor na in frastruk 

tu ra je oko 5.000m 2 , i tre ba da sa dr ži 

prostore za prezentaciju (show-room-ove), 

konferencijske sadržaje, kancelarije, inkubatore 

poslovnih kompanija, prostor namenjen 

za komercijalni zakup kompanija, 

malih i srednjih preduzeća, kao i prostor za 

menadžment tehnološkog parka. 

Koristi od naučno tehnoloških parkova 

su višestruke: jednostavnije privlačenje 

stranih investicija, olakšava se koordinaciju 

sa do na to ri ma, a pod sti če se i ubr za va 

regionalni razvoj, otvaraju se na znanju 

zasnovana nova preduzeća i smanjuje se 

stopa nezaposlenosti 

Šta do bi ja ju pred u zet ni ci? 

Preduzetnici u tehnološkim parkovima 

dobijaju jeftiniji poslovni i proizvodni pro- 

is tra ži vač ka ide ja spro vo di u de lo, pro moviše 

i implementira. 

Usluge parkova naučnicima 

i istraživačima 

U okviru naučno-tehnološkog parka 

naučnici i istraživači u okviru inovacionih 

centara dobijaju informacije o domaćim i 

me đu na rod nim pro gra mi ma i kon kur si ma 

za projekte i o partnerima, dobijaju pomoć 

u pripremi projektnih prijava i u upravljanju 

projektom, informacije o slobodnim 

is tra ži vač kim ka pa ci te ti ma i po nu da ma 

za istraživačke i/ili razvojne poslove, lakše 

ostvaruju i održavaju saradnju 

sa univerzitetima i institutima, 

a naročito sa preduzećima, 

komorama, nacionalnim 

i regionalnim agencijama za 

raz voj, dr žav nim i lo kal nim 

vlastima. Obezbeđena im je i 

pomoć pri patentiranju i zaštiti 

intelektualne svojine, kao i 

kon sul tant ske uslu ge u oblasti 

preduzetništva. 

Do kle je sti gla Sr bi ja? 

U Srbiji se izgradnja NT parkova planira 

u Novom Sadu (Univerzitet u Novom Sadu), 


u fokusu 


Naj bo lja teh no lo ška ino va ci ja 2009. go di ne 

Takmičenje "Najbolja tehnološka inovacija" 

u organizaciji Ministarstva za 

nauku i tehnoločki razvoj Republike Srbije 

se održava od 2005. godine. Finale takmičenja 

će biti 26. decembra. Početni 

nagradni fond je 12 miliona dinara, ali očeku 

je se da on to kom go di ne bu de uve ćan 

i da pobednici takmičenja dobiju više od 

dva miliona dinara. Takmičenje je organizovano 

u pet kategorija – realizovane inovacije, 

energetska efikasnost, inovativne 

ideje, potencijali i inovativne opštine. Od 

2005. go di ne pa do sa da na nje mu učestvovalo 

3.500 inovatora, pri čemu je na 

Beogradu (Institut Mihajlo Pupin, Institut 

Vinča, Institut za hemijske izvore struje), 

Kragujevcu (Univerzitet u Kragujevcu) i 

Ni šu (Uni ver zi tet u Ni šu). Za sa da su za 

ove lokacije urađene studije izvodljivosti, 

i pokrenuto je Takmičenje za najbolju tehnološku 

inovaciju u Srbiji kao metod pronalaženja 

budućih stanovnika ovih parkova. 

Na desetine firmi na pomenutim lokacijama 

već se bave visokim tehnologijama. 

Ipak, Sr bi ja još uvek ne ma osnov na 

sistemska dokumenta koja uređuju ovu 

oblast. Ne po sto ji Stra te gi ja za na u ku i 

tehnološki razvoj, nije usaglašen Zakon 

o industrijskim i tehnološkim parkovima, 

već je sve osta lo na na cr tu za ko na iz 

2006. godine. Ne postoji ni Nacionalni inovacioni 

sistem (NIS) koji treba sistemski i 

interaktivno da poveže javna i privatna 

preduzeća, univerzitete, vladine agencije i 

institucije u cilju unapređenja nauke i tehnologije 

u okviru nacionalnih granica. 

Neophodna strategija 

Očekuje se da Strategija za nauku i 

tehnološki razvoj bude usaglašena do 

juna ove godine, po najavama resornog 

ministra Božidara Đelića. Strategija, kao 

i institucije za njeno sprovođenje su bitni 

kako bi se jasno definisali pravci u koji- 

osnovu njihovih ideja osnovano 36 preduzeća 

napredne tehnologije i zaposleno 

105 ljudi. Namera Ministarstva za nauku 

i tehnološki razvoj da organizovanjem takmičenja 

za najbolju inovaciju promoviše 

preduzetničku klimu i obezbedi uslove 

za to da Srbija postane izvoznik visoke 

teh no lo gi je, kao i da se u na šoj ze mlji za posle 

visokokvalifikovani kadrovi. Takmičenje 

sprovodi Fakultet tehničkih nauka u 

No vom Sa du, a part ne ri Mi ni star stva za 

nauku i tehnološki razvoj na projektu su 

Privredna komora Srbije i Radio-televizija 

Srbije (www.inovacija.org). 

ma bi naučna ispitivanja trebalo usmeriti 

ra znim podsticajima. Za usmeravanje projekata 

od šireg društvenog značaja neophodno 

je odrediti realno mesto nacionalne 

privrede i uloge Srbije u međunarodnim 

tr ži šti ma. U skla du sa tim, lak še je ostvarivati 

strateška partnerstva između privrede, 

uni ver zi te ta i in sti tu ci ja ko je se ba ve 

istraživanjem i razvojem. Bitni činioci ovih 

procesa su i kadrovi, čiju mobilnost i međunarodnu 

saradnju treba podsticati, radi 

br žeg sticanja novih znanja i iskustava, ali 

istovremeno voditi računa o negativnim 

efektima poput odliva mozgova i sl. 

Slo bod ne ca rin ske zo ne po sta ju 

industrijski parkovi 

Problem Srbije je što inovaciona politika 

ne po sto ji, a neo p hod na je ko li ko i me đusektorski 

pristup ovoj problematici. U Srbiji 

se ne može sa sigurnošću računati na 

ve like investicije u NT parkove, ali se mogu 

primeniti modeli zasnovani više na eksploataciji 

znanja nego tehnologija, može se 

obezbediti stimulativnija pravna regulativa 

i poreska politika, obezbediti zemljište u blizini 

univerzitetskih kampusa. Kako se prema 

propisima EU slobodne carinske zone 

u zemljama članicama ukidaju i prerastaju 

u industrijske parkove, naša zemlja bi u sledećih 

nekoliko godina trebalo da iskoristi 

pogodnosti razvoja tih zona, ali i osnivanja 

industrijskih, tehnoloških i naučnih parkova. 

U Srbiji na 11 slobodnih carinskih zona 

od kojih je najaktivnija u Pirotu. 

Do sa da su u Sr bi ji osno va ni na uč no-tehnološki 

parkovi Instituta "Mihajlo Pupin", 

No vi Sad i Niš; osno van je Po slov no-tehnološki 

inkubator tehničkih fakulteta Beograd 

i obavljeno je istraživanje inovacionih 

ka paciteta u sektoru informacionih i komunikacionih 

tehnologija. 

Kao rezultat pokretanja NT parkova 

može se očekivati razvoj uslužnih kompanija 

(npr. Centri za transfer tehnologija), spinoff 

kompanije pokrenute od strane bivših 

radnika univerziteta, osnivanje razvojnih 

odeljenja većih kompanija i sl. 

Izvori finansiranja 

na uč no-teh no lo ških par ko va 

Ka pi tal neo p ho dan za osni va nje i održa 

va nje NT par ko va se obez be đu je pr venstve 

no od kre di ta, sub ven ci ja i do na ci ja. 

Veliki deo troškova delatnosti NT parkova 

fi nan si ra se iz bu dže ta pre ko već po stoje 

ći fon do va uni ver zi te ta i agen ci ja ko ji 

se po ja vlju ju kao su o sni va či, a me đu 

nji ma mo gu bi ti i lo kal ne ili re gi o nal ne 

in sti tu ci je. Deo sred sta va se do bi ja od 

spon zo ra, do na to ra i osta lih fi nansijera 

pro gra ma i pro je ka ta ko jim se STA NA RI 

par ka ba ve. Po tro šnja sred sta va ko ja se 

Međunarodna izložba 

"Pronalazaštvo – Beograd 2009" 

U Be o gra du će se od 18. do 22. ma ja 

2009. godine u Galeriji Centralnog doma 

Vojske Srbije, Braće Jugovića br. 19, održati 

Međunarodna izložba pronalazaka, 

no vih tehnologija, i industrijskog dizajna 

"Pro nalazaštvo – Beograd 2009". 

iz dva ja ju iz bu dže ta su pod nad zo rom 

nad le žnih in sti tu ci ja i odo bra va ju se po 

fa za ma pro jek ta , gde po sle sva ke fa ze 

sle di eva lu a ci ja po stig nu tih re zul ta ta i 

pro ce na ko li či ne sred sta va neo p hod nih 

za sledeću fazu projekta. Jedan od razloga 

udruživanja preduzetnika i naučnika 

u ova kvim po du hva ti ma je sma nji va nje 

troškova, a kooperacijom se brže i lakše 

mo gu pri ba vi ti sred stva i bo lje se mo že 

iskoristiti infrastruktura. Mogući oblici 

udru ži va nja u pro ce su kre i ra nja ino vacije 

i transfera tehnologija su strateške 

alijanse, zajednička ulaganja, ugovori sa 

pro iz vo đa či ma, for mi ra nje za jed nič kih 

istraživačkih centara. 

Ume sto za ključ ka 

Za na pre dak sva kog dru štva u sva kom 

pa i tehnološko inovativnom aspektu neophodan 

je za početak generalno pozitivan 

stav prema preduzetništvu (kulturi rizika) i 

promenama u tehnologiji, kulturi i drugim 

aspektima života. Neophodan je i sistem 

obrazovanja koji bi se bazično zasnivao 

na razvoju praktičnih i tehničkih znanja, 

savremenih informacionih tehnologija, 

poznavanju stranih jezika i drugih kultura, 

kao mobilnosti ljudi i novca. Naučno-tehnološki 

parkovi su pravo mesto. in 


Ko o če mu, ja o ovo me 

PO PRAV NI IS PIT 

Bez ob zi ra na to ko li ko je ko 

pogođen, globalna ekonomska 

kri za ima je dan za jed nič ki 

ime ni telj za sve – ni ko ne zna 

šta će bi ti su tra, ali uko li ko se 

kri za pri hva ti kao iza zov, a ne 

sa mo kao pro blem, uto liko će 

oporavak biti brži i lakši 

N 

e mo že se re ći da je ak tu el na 

ekonomska kriza "sa neba pala": 

još sredinom 2007. godine eksperti 

danske Sakso banke su najavljivali 

za sle de ću, 2008. go di nu, oštru glo bal nu 

privrednu krizu koja će se, između ostalog, 

ogledati u veoma velikom poskupljenju 

nafte, naglom padu akcija na američkim, 

kineskim i drugim vodećim efektnim berzama, 

da će cene žitarica biti udvostručene, 

kao i su no vrat tr ži šta 

nekretnina u Americi. " 

Sve je tačno tako bilo, a 

razvoj događaja je prevazi 

šao i one naj cr nje prognoze: 

celokupna svetska 

privreda je u recesiji, po 

prvi put u svekolikoj istori 

ji. To je lo ša vest. Sa 

druge strane, dobra je 

vest da sve što ima svoj 

početak ima i svoj kraj. Narodski rečeno 

– mo že ki ša pa da ti kol ko god, ali sun ce 

će opet sinuti. Doduše, posle sunca opet 

dolazi kiša. I tako u krug. 

Poslednji put se nešto slično dogodilo 

krajem sedamdesetih godina prošlog 

ve ka, sa istim pred lo škom kao što je 

danas slučaj: svetska privreda je bila u 

velikom zamahu, krediti su bili jeftini, što je 

pogodovalo zemljama u razvoju koje su se 

sve vi še i vi še za du ži va le, jer, či ni lo se da 

je svet raz vi je nih na do hvat, da "sa mo još 

jedan kredit i eto zelene grane"... 

A onda se dogodio nagli preokret: proizvođači 

nafte okupljeni u OPEK usta no vi li 

su da bi i oni mo gli da se ugra de u taj na gli 

pro spe ri tet, pa su "ma lo" po di gli ce ne uz 

smanjenje proizvodnih kvota. Ograničenje 

kvo ta je po di glo ner vo zu na ber zi pa je 

porasla i tražnja, povećana tražnja uz istu 

Aktuelna kriza posledica 

je te ra pi je ko ja je primenjena 

na prethodnoj: 

glo bal ni li be ral ni ka pi tali 

zam je pao na is pi tu, a 

no vi-no vi svet ski po re dak 

polaže popravni 

proizvodnju podigla je cene, u sledećem 

kru gu još, pa još... Er go, po sle bez ma lo 

decenije stabilnosti na tržištu nafte, jer 

poslednje drmusanje beše na samom 

početku decenije kada je OPEK formiran, 

ba rel naf te je, sa mo u jed noj go di ni, "skočio" 

sa 14 na 48 do la ra. 

Skok ce na naf te di rekt no se ocr tao 

na ce ne ži ta ri ca, što je opet uti ca lo na 

ce ne uop šte, ta ko da su se du žni ci na šli 

u bez iz la zu: mno ge dr ža ve na šle su se 

pred ban kro tom, što je na mu ke sta vi lo i 

po ve ri o ce jer im se u bi lan si ma po ve ćao 

udeo ne na pla ti vih po tra ži va nja, ko ji su, 

da bi štetu "ispeglali", podigli kamatne 

sto pe na no va za du ži va nja, po di za nje 

ka mat nih sto pa u "bu lu" je do ve lo i one 

ko ji su svo je du go ve ured no ser vi si ra li... 

Zvu či po zna to? 

Kako od skupih kredita ne biva jeftina 

pro iz vod nja i ka ko od sku pe naf te ne bi va 

jef tin ben zin, pr va na uda ru na šla se automobilska 

industrija koja je, logično, reagovala 

smanjenjem produkcije. Smanjenje 

" 

pro duk ci je auto mo bi la 

sma nji lo je na rudž be 

pre svega čeličanama, 

a za tim svi ma osta li ma 

či ji se proizvodi u automobile 

ugrađuju. Usledila 

su ma sov na ot pu štanja 

"viška" radnika, ta 

otpuštanja su negativno 

uticala na tražnju roba 

i uslu ga uop šte uzev... 

Rezultat: ekonomski rast najrazvijenijih 

pr vo je stag ni rao, jer je sve ma nje bi lo 

kupaca robe koju su proizvodili, malo 

za tim po čeo je da kli zi na do le, da bi, na 

kraju, zapao u recesiju. I ovo, nesumnjivo, 

zvuči poznato. 

Usledilo je veliko "stezanja kaiša" ali 

i velika ulaganja u nove tehnologije, pre 

svega u razvoj računara i energetski 

efikasnijih motora sa unutrašnjim sagore 

va njem. Ko li ko god da je u po čet ku sve 

iz gle da lo cr no da cr nje ne mo že bi ti, ni je 

mnogo prošlo, uspostavljanjem novog 

svetskog poretka – globalizacijom finansijskog 

tržišta, širenjem tržišta na zemlje 

tzv. real-socijalizma, svetska privreda se 

naizgled oporavila. 

Sećam se skeptika koji su upozoravali 

da je rešenje kratkovido, da puko širenje 

tržišta pruža samo predah, sećam se 

Zo ran 

Maj din 

pi ta nja šta će se do go di ti u sle de ćem ko raku 

kada real-socojalizam Istočnog bloka 

postane real-kapitalizam. Odgovor globalista 

je bio jednostavan: otvaranje tržišta 

Kine i Indije, koja su tada izgledala kao 

nenapunjivi rezervoar. A posle? To niko 

nije znao da kaže. Tako, aktuelna kriza 

posledica je terapije koja je primenjena na 

prethodnoj: globalni liberalni kapitalizam 

je pao na ispitu, a novi-novi svetski poredak 

po la že po prav ni. 

Na popravnom ispitu su i kreatori domaće 

ekonomije. Oni prethodni, koji su dizgine 

dr ža li kad nas je eko nom ska kri za prethodni 

put pogodila, nisu se baš proslavili, 

ma da, ne mo že se re ći da se ni su tru di li, 

ali i da su primenjivali pogrešnu terapiju uz 

tvrd nju da je reč o kri zi ka pi ta li zma, da će 

ta las u ko me se za pad ni svet da vio na ma 

samo noge okvasiti. Umesto da smanjuju 

javnu potrošnju, povećavali su je, umesto 

ulaganja u razvojne projekte poput Koridora 

10, ko ji se ta da zvao auto-put Brat stvo i 

jedinstvo, pokrivani su gubici neproduktivne 

in du stri je i to iz pri mar ne emi si je. Efekat 

takve ekonomske politike rezultirao je 

sko kom go di šnje in fla ci je sa 20% ko li ko je 

bi la ’79. na 2.800% ’89. O ono me šta je 

bilo posle, ne treba reči trošiti. 

Su de ći pre ma re ba lan su Bu dže ta, 

do sled nom spro vo đe nju re strik tiv ne 

monetarne politike, insistiranju na ulaga 

nju u in fra strukturu i stanogradnju, 

či ni se kao da je lek ci ja iz "ve se lih se damde 

se tih" i "još ve se li jih osam de se tih" 

savladana, uprkos pr vim ola ko da tim 

iz ja va ma da će nas kri za mi mo i ći, da iz 

nje mo že mo i ko rist da iz vu če mo, ko je su 

zeb nju iza zi va le kod sva kog ko se se ća 

pret hod nog tur nu sa. La ko bi ti ne će, ali 

uko li ko se kri za pri hva ti kao iza zov, a ne 

sa mo kao pro blem, uto li ko će opo ra vak 

bi ti br ži i lak ši. in 


ufo u fokusu 

In ter vju: prof. dr Vu ka šin Ma sni ko sa, na uč ni sa vet nik u pen zi ji in sti tu ta "Mi haj lo Pu pin" 

Pr vi di na mič ki di gi tal ni ra ču nar u Evro pi 

NE TRE BA IĆI 

TU ĐIM STA ZA MA 

Malo je njih koji znaju da je drugi dinamički digitalni računar 

na sve tu (pr vi je bio ame rič ki DISEAC), plod ra da na ših in že njera 

i na uč ni ka i da je bio na pra vljen upra vo ov de, u ne kadašnjoj 

SFR Jugoslaviji. Profesor dr Vukašin Masnikosa bio je član 

autor skog ti ma ko ji je, pod okri ljem In sti tu ta Vinča i Mi haj lo 

Pupin, radio na originalnom projektu pravljenja digitalnog računara 

CER 10 (cifarski elektronski računar), prvog dinamičkog 

digitalnog elektronskog računara u Evropi. 

prof. dr Vukašin Masnikosa, naučni savetnik 

u pen zi ji instituta "Mihajlo Pupin" 

P 

rofesor dr Vukašin Masnikosa koji 

je u okvi ru ovog ve li kog pro jek ta 

bio je angažovan na projektovanju 

elektronskih logičkih kola i aritmetičkog 

organa – centralnog procesora, bavi se 

naučnim radom i istraživaštvom od završet 

ka stu di ja, pa do da nas, i ka ko ka že, 

još uvek mu ni je do sa di lo. U in ter vjuu 

za časopis Industrija, profesor govori o 

izgradnji CER 10 ra ču na ra i o to me ka ko je 

nekada izgledao istraživački rad na našim 

prostorima. 

Ka ko je do šlo do ide je da se 

projektuje i izradi prvi računar u 

Beogradu? 

- Pret po sta vljam da je tu ideju 

doneo pokojni Akademik Dr. 

Rajko Tomović. Svi izgledi su da 

je Rajko dobio neke informacije 

o američkom računaru DISEAC 

za vreme svog boravka u SAD. 

Po povratku, predložio je Institutu 

"Boris Kidrič" u Vinči da se 

pokrene projektovanje i izgradnja 

digitalnog dinamičkog računara. 

Pret po sta vljam da je on uti cao 

i na to da se iza be re cilj ko ji je 

se tim računarom trebalo da se 

dosegne. 

Da li je u to vre me bi lo iz gra đeno 

vi še ra ču na ra u sve tu i Evro pi 

koliko ste njihova iskustva mogli 

koristiti? 

- U to vre me, na pr ste se mo glo 

izbrojati koliko računara je bilo 

Moja preporuka mlađim 

istraživačima bila 

bi da ne idu tu đim 

stazama, već da svaki 

pro blem, ako je to 

moguće, rešavaju na 

svoj na čin. 

iz gra đe no u sve tu. Ne ula zeći 

u istorijat razvoja računara, 

na bro ja ću sa mo ne ke u 

tom vre me nu. Svi ra ču na ri 

na svetu, izuzev DISEAC-a, 

bili su izgrađeni statičkim 

elektronskim kolima i svi 

su bili paralelnog tipa. Naš 

računar je bio drugi u svetu 

dinamički računar, pa je 

samim tim morao biti serijski. Jedan od 

najvećih problema u projektovanju elektronskih 

digitalnih kola bio je dinamički 

bi nar ni ele ment. To je u stva ri bio ge ne rator 

one dvoznačne ulazne veličine, sve dok 

se ona ne promeni. Dakle, svi problemi su 

bili takve prirode da ih nismo susretali u 

literaturi. 

Koliko je originalnih rešenja bilo ugrađe 

no u CER-10? 

- U to vreme bila je veoma oskudna literatura 

o svim delovima računara. Projektanti 

su bili u situaciji da sami rešavaju mnoge 

probleme. Deo koji je projektovao prof. 

Aleksić bio je potpuno originalan. On je na 

toj materiji odbranio doktorsku disertaciju. 

U cen tral nom pro ce sor skom de lu sve 

aritmetičke operacije su se oba vlja le bez 

korekcija originalnim metodama. Aritmetič 

ki or gan je bio za sno van na dinamičkim 

di gi tal nim ko li ma, kao u osta lom i ceo 

računar. Tu su se posebno isticali projektanti 

pomoćnih uređaja, kao čitač traka i 

štampač. Sama rešenja mehaničke izrade 

sastavnih jedinica i puštanje u rad obavio 

je Petar Vrbavac. 

Da li je po sle CER-a 10 bio na sta vljen 

razvoj računara u Srbiji? 

- Svakako. Institut "Mihajlo Pupin" nastavio 

je projektovanje raznih tipova računara, 

kao što su: CER-11, CER-12, CER-200, 

hibridni analogno-digitalni i dr. Posebno 

bih is ta kao je dan za ni mljiv slu čaj. Pro f. dr 

Nedeljko Parezanović je prvi u svetu projektovao 

stoni računar. Na nesreću, on ni ka da 

nije bio izgrađen. Isto tako posebno priznanje 

treba odati i prvom patentu beskontaktne 

tastature dr Tihomira Aleksića. Ovo su 

samo neki od velikog broja 

takvih izuzetnih patenata. 

Bi lo bi in te re santno vaše 

vi đe nje is tra ži vač ke 

politike u Srbiji? 

- Od završetka studija pa 

do da nas, ba vim se is traži 

vač kim ra dom, po red 

inženjerskih zadataka koje 

sam mo rao da ra dim. Ve li ka je raz li ka 

između investiranja u istraživanja u peri- 


u fokusu 

In ter vju: prof. dr Vu ka šin Ma sni ko sa, na uč ni sa vet nik u pen zi ji in sti tu ta "Mi haj lo Pu pin" 

Program eProtect je za pi san na fleš 

disku, ne zahteva bilo kakvo instaliranje 

na ra ču na ru i mo že se od mah ko ri sti ti 

na svim ra ču na ri ma ko ji ima ju USB port i 

rade pod Microsoft Windows ope ra tiv nim 

sistemom. Program ne upisuje nikakve 

kri tič ne po dat ke na disk ra ču na ra, ta ko 

da si gur nost ko mu ni ka ci je ni je ugro že na 

korišćenjem bilo kog računara. 

Algoritam koji je primenjen u eProtect 

programu je originalan i bazira se 

na novoj matematičkoj disciplini koja se 

naziva vezivna algebra. Sam postupak 

za šti te po ru ka se ne za sni va na ko ri šćenju 

ključeva u klasičnom smislu, već na 

eProtect - savršena zaštita podataka 

pre slikavanju podprostora poruka u podprostor 

šifrata korišćenjem specifičnog 

ini ci jal nog sta nja i al go rit ma ko ji vr ši to 

pre slikavanje. 

Zaštita je organizovana po grupama, 

ta ko da čak i korisnici sa istim korisničkim 

imenima iz različitih grupa ne mogu da 

čitaju poruke jedni drugima. Podaci koji 

se šifruju se digitalno potpisuju, tako da 

ni ko ne mo že da ša lje po dat ke la žno se 

pred sta vlja ju ći. 

Inicijalno stanje eProtect programa je 

definisano nizom od 512 bajta. Ukoliko 

se koristi napad grubom si lom i po ku ša 

da se ge ne ri še ini ci jal no sta nje, ta da 

je ve ro vat no ća po ga đa nja tog sta nja 

1/512! ~ 1/3.48*10 1166 = 2.86*10 -1167 

a to je ne u po re di vo ma nje od 10 -80 što 

se uzima kao praktična granica neprobojnosti 

nekog algoritma. Prilikom svakog 

korišćenja eProtect programa, inicijalno 

sta nje se me nja, ta ko da čak i ka da se isti 

podaci više puta uzastopce šifriraju, uvek 

se do bi ja dru gi ši frat. eProtekt mo že predstavljati 

rešenje svima kojima je potrebna 

tajnost podataka. Od vojnih i policijskih 

slu žbi, fi nan sij skih in sti tu ci ja, si ste ma 

elektronskog plaćanja, pa do kompanija 

koje žele da uspostave hijerarhiju tajnosti 

podataka, mejlova, baza... 

o du SFRJ i onog po sle ras pa da. Ovaj du gi 

period podelio bih u četiri faze. Prva faza 

bi bi la od 1945. do 1960. go di ne. ka da se 

iz budžeta države najviše izdvajalo za istraživanja. 

Rezultati nisu izostali. Druga faza 

je naj du že tra ja la, od 1960. pa do 1992. 

godine. U njoj su se konstantno smanjivale 

investicije u istraživanja. Treća faza je 

pe riod eko nom ske blo ka de, od 1992. do 

2001. go di ne. In te re sant no je da je u ovoj 

Stvarna namena 

računara CER 10 

Činjenica da je računar CER 10 bio 

instaliran u zgradi nekadašnje državne 

bezbednosti (popularna UDBA) i da 

su se na proslavi povodom završetka 

ovog velikog projekta, zajedno pojavili 

Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić 

Krcun, govori dovoljno o "najzainteresovanijim 

klijentima" za upotrebu računara. 

Poznata je, takođe, činjenica da je naša 

taj na slu žba, to kom 60-tih go di na prošlog 

veka bez problema dešifrovala svu 

diplomatsku i vojnu komunikaciju koja joj 

je bila interesantna. Moguće je da u ova 

Računar CER 10 

dva razloga treba tražiti određen nedostatak 

medijske pažnje, kako domaće, 

tako i inostrane, prema jednom takvom 

pionirskom projektu koji je našu zemlju u 

to vreme svrstavao među prvih nekoliko 

zemalja u svetu sposobnih da razviju i prime 

ne ova kvu vr hun sku teh no lo gi ju. 

fa zi rast pa te na ta bio ja ko ve li ki, iako su 

in vesticije u istraživanja bile zanemarljivo 

male. U četvrtoj fazi, od 2001. godine do 

da nas, in ve sti ci je su usme re ne sa mo na 

praktična istraživanja i ostavljene su uglavnom 

pred u ze ći ma. 

Šta bi ste pre po ru či li mla dim is tra živa 

či ma? 

- Moja preporuka mlađim istraživačima 

bi la bi da ne idu tu đim sta za ma, već da 

sva ki problem, ako je to moguće, rešavaju 

na svoj na čin. 

Šta biste naveli kao svoje značajnije 

doprinose u istraživanjima? 

- Navešću samo neke. Jedan od njih 

je uvođenje prvog računara u našu elektroprivredu 

1970. godine. To je računar 

"Va rian" ko ji je slu žio za nad gle da nje 

ra da HE Đerdap 1 u stvar nom (re al nom) 

vremenu. Ugrađeni program, koji su zajedno 

samnom radili i moji saradnici inž. 

Slobodan Koprivica i dr Božidar Levi, 

bio je prvi dinamički adaptivan program 

sastavljen od mnoštva malih podprograma 

(svi pod pro gra mi su bi li li ne ar nog ti pa 

zbog vremenskog ograničenja), kojim se 

nadgledalo oko 400 binarnih veličina, 

tri de se tak mer nih ve li či na i da va li re dovni 

pro to ko li. Ra ču nar je imao sa mo 32 

kilobajta nedestruktivne memorije. Za 

identifikaciju stanja bila je primenjena 

metoda raspoznavanja oblika sa promenljivim 

etalonom, koju je kasnije usavršio 

dr. Božidar Levi. Drugi patent je novijeg 

da tu ma i tre nut no se raz vi ja u niz prak tičnih 

apli ka cija, a odnosi se na kriptografiju 

podataka. Radi se o zaštiti podataka 

koji mogu biti datoteke u bilo kojoj formi 

(tekst, sli ka, vi deo ili audio za pis…). Taj 

pa tent je raz vi jen upra vo s na me rom 

da se naša dugogodišnja istraživanja iz 

oblasti šifrovanja i kodovanja podataka 

praktično primene u svim oblastima gde 

je potrebna neprobojna zaštita poslatih ili 

razmenjenih podataka. Gotova aplikacija 

nosi naziv eProtect program i na me njen je 

zaštiti podataka na PC računarima i zaštiti 

pre no sa po da ta ka ko ri šće njem elek tronske 

po šte, ftp pro to ko la, svih vr sta audio, 

video i data stream procesa itd. 

Da li su šifrati izlagani pokušajima dešifrovanja? 

- Svakako. Šifrat je, sa predočenom 

nagradom, bio izložen svima zainteresovanima, 

kako stručnjacima, tako i laicima 

i ha ke ri ma na in ter ne tu. Do sa da se ni ko 

ni je ja vio sa re zul ta tom. Čak je i jed noj 

firmi koja se bavi upravo ovakvim programima 

ponuđen šifrat da ga dešifruje. 

Re zul tat je bio ne ga ti van - ni su mo gli da 

dešifruju šifrovani izvor. 

Ostali učesnici 

na iz ra di CER 10 ra ču na ra 

Prof. dr Tihomir Aleksić: magnetna memorija 

i namenska statistička obrada sa odgovaraju 

ćom elek tro ni kom, prof. dr Ah met Man džić: 

uprav ljčki deo, prof dr Vu ka šin P. Ma sni ko sa: 

aritmetički deo i sastavne logičke jedinice 

upravljačkog i aritmetičkog dela. 

Izradu programa, projektovanje i izradu 

svih delova računara obavljali su saradnici sa 

visokim obrazovanjem: prof. dr Nedeljko Pareza 

no vić, prof. dr. Pe tar Ma dić, Pe tar Vr ba vac, 

dipl. inž. Du šan Hri sto vić, dipl. inž. dr Bog dan 

Janković, dr. Milojko Maričić, Mika Šavikin, 

Vesna Opačić. 

Tehničari: Danilo Popović, Miloš Ciglecki, 

Rade Ilić, Dragiša Tinković, Luka Mardešić, 

Branko Jakovljević, Vera Karauglanović - Krotić, 

Momir Mitrović, Milan Popović, Radoslav 

Đurić, Vasilije Jablan, Dragiša Kovačević, Jovan 

Radovanović, Boško Milojević, Božur Šutanovac 

i još mno gobrojni tehnički saradnici. in 

Prof. dr Masnikosa se izvinjava ako nekog od učesnika u projektu CER 10 nije posebno naveo. 


ufokusu 

Automatizacija: Indas d.o.o. 

Obu ka po svet skim 

stan dar di ma 

Od decembra prošle godine, jedno od vodećih preduzeća u Srbiji iz oblasti 

automatizacije i merno-regulacione tehnike, INDAS d.o.o. iz No vog Sa da, 

oformilo je, u saradnji sa kompanijom Siemens d.o.o. Beograd, Automati 

za ci o ni tre ning cen tar - ATC u okviru kojeg se održavaju obuke iz oblasti 

automatizacije. INDAS je ugovorom postao zvanični SITRAIN - Siemens-ov 

tre ning part ner. 

U 

INDAS-u je zaposleno preko tride 

set po sve će nih, kre a tiv nih 

stručnjaka, među kojima je najviše 

autorizovanih inženjera koji poseduju 

licencu za projektovanje i izvođenje, i koji 

po prin ci pu "know-how" nude rešenja po 

modelu "ključ u ruke". 

Ovo preduzeće klijentima nudi izradu 

profesionalnih rešenja na polju automatike, 

upravljanja, vizualizacije i prenosa 

podataka koja uključuju, konsalting, tehničku 

podršku, savetovanje, planiranje, 

projektovanje, razvoj hardvera i softvera, 

izradu elektro-ormana, instalacija, puštanje 

u rad, testiranje, održavanje, servis i 

obu ku. Pro jek to va nje je ba zi ra no na SCA- 

DA (Su per vi sory Con trol and Da ta Ac qui 

si ti on) tehnologiji, PLC programiranju, 

vizuelizaciji procesa, daljinskom monitorovanju 

i upravljanju korišćenjem prenosa 

podataka putem radio i GSM mreže. 

Spoj zna nja i is ku stva 

Kroz du go go di šnje is ku stvo IN DAS je 

ste kao mno go broj ne re fe ren ce za iz vede 

ne kom plek sne pro jek te u si ste mima 

vo do snab de va nja to pla na i si ste ma 

daljinskog grejanja, prehrambenim i mnogim 

drugim industrijskim pogonima u 

Srbiji i regionu. 

Kurs za SI MA TIC S7 

Zdenko Palček, 

tehnički direktor 

INDAS-a 

U okvi ru IN DAS-ovog tre ning cen tra u 

Beogradu, od decembra prošle godine održavaju 

se kursevi SIMATIC S7 namenjeni 

inženjerima i tehničarima koji se bave 

održavanjem (dijagnostika i manje modifikacije) 

i osnovnim programiranjem programabilnih 

kontrolera. Za sada je u ponudi 

osnov ni ni vo obu ke pod na zi vom ST-Prog1. 

Na petodnevnom kursu, polaznici imaju 

prilike da se upoznaju sa najsavremenijim 

upravljačkim mehanizmima, uređajima za 

vizualizaciju, industrijskom komunikacijom 

i elektromotornim pogonima. 

"Sve je više preduzeća zainteresovano 

za uvođenje SIMATIC sistema, pa se javila 

ozbiljna potreba za obukom kadra koji bi 

na njima radio. Počeli smo sa osnovnim 

kur som. Na rav no, ima mo u vi du i raz ne 

druge kurseve za kojima postoji potreba. 

Plan je da za naj ka sni je go di nu da na uđemo 

u či tav si stem obra zova 

nja što je u skla du sa 

našim ciljem da u dogledno 

vre me po sta ne mo 

ve li ki re gi o nal ni tre ning 

cen tar iz po lja auto mati 

za ci je", ka že teh nič ki 

direktor INDAS-a, gospodin 

Zden ko Pal ček. 

Obuka na opremi poslednje generacije 

U okviru dugogodišnje saradnje, kompanija 

Siemens d.o.o. Beograd je obezbedila 

INDAS-u najsavremeniju opremu za obuku, 

koja je napravljena u novembru 2008. 

Polaznicima je na taj način omogućeno da 

potpuno upoznaju Siemens-ov koncept 

Totalno Intregrisane Automatizacije (TIA). 

"To je nešto što našu kompaniju izdvaja 

od drugih proizvođača i 

što omogućava integrisana 

re še nja na ni vou komplet 

nih po stro je nja. U 

planu je da se ovi kursevi 

prošire uvođenjem višeg 

kursa za programiranje 

kontrolera kao i kursa za 

sisteme za nadzor i praćenje 

procesa - SCADA 

si stem. Ti me će ci klus 

obuke biti u potpunosti 

za o kru žen", ka že dipl. inž. Mi lan Ra jić iz 

Siemens-ove divizije Industrijska automatizacija 

i pogonska tehnologija. 

Prvi kurs ST-Prog1 odr žan je u Pi ro tu, u 

Tigar Tyres-u, u de cem bru pro šle go di ne. 

Polaznici su preko anonimnih anketa izuzetno 

visoko ocenili kvalitet obuke i izrazili 

veliku zainteresovanost za dalje pohađanje 

naprednijih kurseva. 

U fe bru a ru 2009. odr žan je i pr vi kurs 

u prostorijam INDAS-ovog trening centra. 

Među polaznicima su bili zaposleni iz preduzeća 

Frikom, Zdravlje Leskovac, Tarket 

i Beogradske elektrane. Kur se vi će na staviti 

da se odvijaju tokom godine, dva puta 

mesečno, u prostorijama INDAS-a ili na 

te re nu u vi du IN-HO U SE obu ke. 

Kurs se organizuje na najsavremenijim 

demo kompletima koji se sastoje od: 

• Programabilnog kontrolera SIMATIC 

S7-300 sa CPU315B-2DP 

• Digitalnih i analognhi U/I modula 

• Decentralne periferije ET200S 

• Simulatora i pokazivača stanja digitalnih 

i ana log nih U/I 

• Objekta upravljanja (pokretna traka sa 

motorima, blizinskim prekidačima isl.) 

• Operatorskog panela TP177A 

• Frekventnog regulatora Micromaster 420 

• Per sonalnog računara sa instalisanim 

soft ver skim ala ti ma i in ter fej si ma 

Vr hun ski uslo vi obu ke 

dipl. inž. Milan 

Rajić, Siemens-ova 

divizija Industrijska 

automatizacija 

i pogonska 

tehnologija 

Obuka koju sprovodi INDAS-ov trening 

centar u potpunosti je zasnovana na stan- 


u fokusu 

Automatizacija: Indas d.o.o. 

dardima koje je postavio Siemens. Polaznicima 

je, pored najsavremenije opreme, 

obezbeđena i najnovija literatu ra na srpskom 

jeziku, do koje nije moguće doći u 

slobodnoj prodaji, a koju je moguće zadržati 

nakon završene obuke. Svaki polaznik 

ima obezbeđene maksimalne uslove za 

rad u skla du sa sta dar di ma. Gru pe su 

ograničene na deset polaznika, a na jednom 

simulatoru može da radi najviše dva 

polaznika. 

"To su iden tič ni uslo vi u ko ji ma se vr ši 

obu ka i u Si e mens-ovim obra zov nim cen trima 

u ino stran stvu. Cilj nam je bio da na ši 

polaznici imaju potpuno iste uslove kao 

i da su oti šli u Ne mač ku ili u Austri ju da 

Predavač dipl. el. inž. Milorad Karanović 

sa polaznicima kursa 

pohađaju kurseve", kaže predavač, dipl. el. 

inž. Milorad Karanović. 

Obu ka da je pod lo gu po la zni ci ma da 

mogu da održavaju sisteme, ali i da vrše 

programiranje. Po uspešnom završetku 

kursa, polaznici dobijaju zvanično priznat 

sertifikat odobren od strane Siemens-a. 

"Među polaznicima ima i onih koji već 

koriste Siemens-ove sisteme, ali i onih 

koji tek planiraju da ih koriste. Kandidati 

su naj če šće in že nje ri elek tro teh ni ke i 

mašinstva, ali nema ograničenja. Jedini 

pred u slov je od re đe ni ni vo zna nja o ra du 

na PC-jevima. Druga predznanja nisu neophodna", 

objašnjava gospodin Karanović. 

Najniže cene - naj bo lji kva li tet 

Iako su ce ne kur se va u IN DAS-ovom 

trening centru među najnižim u Evropi, 

ovo preduzeće odgovorno stoji iza toga 

da njihovi polaznici dobijaju vrhunsku i 

kompletnu obuku. INDAS d.o.o. jedino 

je ovlašćeno preduzeće u Srbiji za izdavanje 

sertifikata za kurseve po Siemens 

SITRAIN programu. 

Si e mens - dru štve no 

odgovorno poslovanje 

Siemens d.o.o. Beograd je deo Siemens 

AG gru pe, jed ne od naj ve ćih i po tra di ci ji 

najstarijih kompanija na svetu, sa oko 430 

hiljada zaposlenih u preko 190 zemalja. 

Nastavljajući stogodišnju tradiciju aktiv- 

nog prisustva na tržištu Srbije, kompanija 

Siemens AG Nemačka osnovala je 1996. 

godine Si e mens d.o.o. Be o grad, sa ci ljem 

da neposrednim delovanjem doprinese 

bržem oporavku i razvoju privrede i infrastrukturnih 

sistema u Srbiji. Lokalna kompanija 

danas ima 250 zaposlenih i aktivna 

je u svim obla sti ma kao i ma tič na ku ća. 

Siemens je organizovao svoje poslovanje 

u četiri sektora: Industrija, Energetika, 

Medicinska oprema i Rešenja i usluge 

u oblasti Informacionih Tehnologija, sa 

ciljem da transparentnom i usko specijalizovanom 

organizacijom još brže odgovore 

na zahteve kupaca i svojim inovativnim 

portfoliom pruže najbolja tehnološka rešenja, 

neophodna za dalji razvoj društva 

u kome živimo i radimo. 

Divizija Industrijska auto ma tizacija 

i pogonska tehnologija je 

jedna od najuspešnijih i najvećih 

prodajnih divizija u okviru Sektora 

Industrija. Obuhvata proizvodnju 

i prodaju kompletnog spektra 

industrijske elektro-opreme, od 

jedinstvenih instalacionih komponenti, 

do računarskih upravljačkih 

sistema za vođenje čitavih fabrika i 

postavlja nove standarde u oblasti automatizacije 

i pogonske tehnologije. 

"Lako vršenje dijagnostike i metode 

za preventivo održavanje sistema, skraću 

ju za sto je u pro iz vod nim pro ce si ma i 

doprinose povećanju produk 

tiv no sti pred u ze ća i 

ostvarenju vrhunskih kvaliteta 

u proizvodnji. Još 

od fa ze pro jek to va nja 

važno je voditi računa o 

Vladimir Duboka, 

Siemens-ova 

divizija Industrijska 

automatizacija 

i pogonska 

tehnologija 

stvarima koje će kasnije 

moći da obezbede lakšu i 

fleksibilniju promenu proizvodnog 

programa. Preventivno 

održavanje, fleksibilna 

proizvodnja, brze 

izmene proizvodnih programa, mogućnost 

za kasniju modifikaciju i nadogradnju, to 

je ono što predstavlja benefit preduzećima 

koja koriste Siemens-ove sisteme", kaže 

g-din Vladimir Duboka, rukovodilac divizije 

Industrijska automatizacija i pogonska 

tehnologija. 

Stoga Siemens, kao društveno odgovorna 

kompanija, putem organizacija raznih 

seminara, prezentacija, radionica i dr. 

izuzetnu pažnju poklanja tehničkoj edukaci 

ji i tre nin zi ma, po seb no pro jek ta na ta, 

sistem integratora i krajnjih korisnika. 

Pristup kompanije Siemens je da samo 

ozbiljno školovanje, sa praktičnim radom 

na re al nim ure đa ji ma i mo de lu objekta 

upravljanja, garantuje da će polaznik 

sutra biti u mogućnosti da uspešno uradi 

kompletan projekat, programiranje, modifikaciju 

ili održavanje i kompleksnijih upravljač 

kih si ste ma. Upra vo ta kva je obu ka, 

ističe gospodin Duboka, koja se sprovodi u 

INDAS-ovom trening centru. 

Ne ma me sta ama te ri zmu 

U srpskim fabrikama i dalje postoji mnogo 

Siemens-ovih programabilnih logičkih 

kontrolera (PLC) starih i po dvadeset godina 

ko ji još uvek sa vr še no ra de. 

"Postoje primeri da ljudi iz održavanja 

ni su mo gli da se se te ni gde im se na la zi 

PLC ure đaj, iako on upra vlja či ta vim pro izvodnim 

procesom. Oprema koju isporučuje 

divizija za industrijsku automatizaciju i 

pogonsku tehnologiju izuzetno je važna jer 

upravlja proizvodnim postrojenjima i procesi 

ma i zbog nje ne slo ženosti neophodno je 

da njome rukuju adekvatno i do bro ob u čeni 

kadrovi", kaže gospodin Duboka. 

Du go go di šnja tra di ci ja 

"Sedamdesetih i osamdesetih godina, 

slič ne kur se ve za upra vljač ke si ste me 

organizovao je Genex, kao za stup nik Si e- 

mens-a. Go di ne 1997. Siemens d.o.o. je 

osnovao i zvanični trening centar koji je 

funksionisao do 1999. godine. Siemens 

je, međutim, i dalje održavao kurseve u 

saradnji sa trening centrom u Nemačkoj 

i u saradnji sa kolegama iz Zagreba. U 

pe ri o du od 2004. do 2008. go di ne, pre ko 

200 in že nje ra iz ra znih bran ši, iz 90 fir mi i 

iz 50 gra do va u Sr bi ji za vr ši lo je ove kur seve", 

ka že dipl. inž. Mi lan Ra jić, iz Si e mensove 

divizije Industrijska automatizacija i 

pogonska tehnologija. 

INDAS d.o.o. 

Kumodraška 235, 11000 Beograd 

Tel. 011/3954-851 

E-mail: kurs@indas.rs 

www.indas.rs 


ufo u fokusu 

Da ljin sko oči ta va nje bro ji la elek trič ne ener gi je i upra vlja nje po tro šnjom 

Sr bi ja u ko rak 

sa sve tom 

Još pre dva de set pet go dina, grupa istraživača na Elektrotehničkom 

fakultetu u Beogradu počela se baviti mogućnostima i problemima 

prenosa signala preko elektrodistributivne mreže niskog napona 

(PLC komunikacija). Sredinom devedesetih godina svoja rešenja i 

rezultate istraživanja i razvoja počeli su da primenjuju kroz realizaciju 

PLC mo de ma i si stema za daljinsko očitavanje brojila električne 

energije. Početkom 2008. godine kompletan projekat prelazi pod 

okrilje Rudnap grupe, i ko nač no do bi ja svo ju for mu kroz osni vanje 

pred uzeća Rudnap group – Me ter&Con trol. 

U 

okviru istraživačke faze, još devedesetih 

godina postavljani su prvi 

pilot poligoni u Srbiji i u regionu. 

1995. godine, u Pančevu je realizovan 

pi lot po li gon na ko me je po sta vljen PLC 

komunikacioni modem za prenos podataka 

preko niskonaponske mreže. Kasnije 

su instalirani poligoni na više lokacija u 

Srbiji poput Novog Beograda, Novog Sada, 

Zaječara, ali i u regionu, poput Mostara i 

Pala, u Bosni i Hercegovini. 

1997. godine, na poligonima na Novom 

Beogradu i u Jajincima probno je instaliran 

AMR (Automatic Meter Reading) 

sistem koji je omogućio komunikaciju sa 

brojilima u svrhu daljinskog očitavanja 

potrošnje električne energije. Već 2003. 

godine, na Novom Beogradu postavljen 

je i AMM (Automatic Meter Management) 

si stem, ko ji je kao una pre đenje prethodnog 

AMR sistema, obezbedio dvosmernu 

ko mu ni ka ci ju, što je po red funk cije daljinskog 

očitavanja potrošnje, omogućilo i 

promenu parametara brojila, tj. daljinsko 

uključenje/isključenje potrošača, limitaciju 

potrošnje, programiranje tarifnih programa 

u brojilu... Nova generacija AMM sistema 

omogućava unapređenje merenja i 

nove funkcionalnosti (merenje kvaliteta 

električne energije, faktor snage, profili 

opterećenja, detekcija i evidentiranje 

događaja, kao što su prekid napajanja, 

ometanje i integritet merenja, dotrajalost 

baterije...) 

Treću razvojnu fazu ovog velikog projekta 

predstavljaće implementiranje napredne 

in fra struk tu re za merenje - AMI (Advanced 

Metering Infrastructure) koja, pored 

navedenih funkcionalnosti AMM sistema, 

obuhvata i uključenje drugih vrsta mernih 

uređaja u domaćinstvu (voda, gas, grejanje...) 

u je din stven si stem. 


u fokusu 

Da ljin sko oči ta va nje bro ji la elek trič ne ener gi je i upra vlja nje po tro šnjom 

Svet ski tren do vi 

Ovo je jed na od ret kih si tu a ci ja u ko joj 

naša država ne kasni za svetom kada su u 

pitanju tehnološke inovacije. U Evropi, jedino 

je u Šved skoj (sa 95% im ple men ti ra nih 

bro ji la) u pot pu no sti po sta vljen si stem za 

da ljin sko oči ta va nje bro ji la i upra vlja nje 

potrošnjom električne energije. Sve druge 

ze mlje još su uvek u fa zi pi lot pro je ka ta 

(u Francuskoj se radi na implemetaciji 

300.000 brojila, u Holandiji 100.000 

brojila...). 

Ono što uspo ra va ma sov nu im ple menta 

ci ju AMM si ste ma u sve tu, a i kod nas, 

je ste ne do sta tak stan dar di za ci je AMM 

si ste ma, ko ja se od no si na iz bor ko mu nikacione 

tehnologije (medijuma) za prenos 

signala od brojila ka koncentratoru, odnosno 

AMM cen tru, i na mo du la ci o nu teh niku 

prenosa ovih signala. Navedeni pilot 

projekti u svetu, treba da daju odgovor na 

ove di le me, či me bi se otvo ri la vra ta za 

pot pu nu stan dar di za ci ju u ovoj obla sti. 

S ob zi rom na či nje ni cu da se na te re nu 

godišnje ugrađuje značajan broj novih 

bro ji la (no vi po tro ša či, za me na kla sič nih 

indukcionih brojila..), pametna investicija 

je ugradnja brojila pripremljenih za 

AMM si stem, ko ja po se du ju sve na predne 

funk ci o nal no sti, i port i pro stor za 

na knad no pri klju če nje ko mu ni ka ci onog 

mo du la, ne za vi sno od bu du ćih stan darda, 

či me se ovo bro ji lo uklju ču je u AMM 

sistem. Ovakva strategija ne bi zahtevala 

po nov nu za me nu ovih bro ji la, na kon 

Ten der po čet kom 

2010. godine 

Sre di nom apri la, ge ne ral ni di rek tor 

Elektroprivrede Srbije Dragomir Marko 

vić na ja vio je da bi po čet kom 2010. 

godine trebalo da bude raspisan tender 

za nabavku brojila za daljinski sistem 

upra vlja nja. U Sr bi ji ima 3,4 mi li o na 

domaćinstava, i očekuje se da bi vrednost 

kom plet nog po sla oko za me ne starih 

i ugradnje novih brojila iznosila oko 

600 mi li o na eura. Ka ko je is ta kao go spodin 

Mar ko vić, ako bi se uz po moć no vih 

brojila gubici smanjili za 4-5%, ta investici 

ja mo gla bi da se is pla ti za pet do šest 

godina. Dragomir Marković smatra da za 

projekat zamene brojila ne bi bilo teško 

naći finansijera, i navodi da će inicijalna 

sred sta va za pr vu go di nu naj ve ro vat nije 

biti obezbeđena iz kredita Evropske 

ban ke za ob no vu i raz voj. Po nje go voj 

pro ce ni u Sr bi ji bi go di šnje mo glo da 

se za me ni mak si mal no 300.000 do 

400.000 brojila. 

Karakteristike novog elektronskog bro ji la ST300 

• mogućnost merenja i aktivne i reaktivne energije 

• registrovanje maksimalne srednje snage 

• limitacija snage 

• sagledavanje profila potrošnje 

• postojanje dnevnika događaja 

• registrovanje kvaliteta električne energije 

• zaštita integriteta merenja 

• očitavanje brojila i u beznaponskom stanju 

• mogućnost naknadnog priključenja komunikacionog modula i komunikacija sa 

AMM centrom elektrodistribucije 

• mogućnost naknadnog priključenja prekidačkog modula (sklopke) koji služi za 

daljinsko isključenje i uključenje potrošača sa mreže 

stan dar di za ci je AMM si ste ma i po čet ka 

njihove ma sov ne in sta la ci je. Za bro ji la 

pri pre mlje na za AMM si stem po sto je 

svi neo p hod ni re fe rent ni stan dar di, što 

u ovom mo men tu omo gu ću je nji ho vu 

ma sov nu im ple men ta ci ju na te re nu. 

ST300 - ko rak is pred 

svet skog tr ži šta 

Kao rezultat dugogodišnjeg rada i posvećenosti 

tima Rudnap Group - Meter&Control, 

koji čine stručnjaci iz oblasti elektrotehnike 

čije je ogromno znanje i iskustvo 

ste čeno u istraživanjima u zemlji i inostranstvu, 

na sta lo je elek tron sko bro ji lo ST300 

- pri pre mlje no za AMM si stem, ko je po 

svojoj multifuncionalnosti i sveobuhvatnosti 

za sada predstavlja potpuno jedinstven 

proizvod na svetskom tržištu. O kakvoj 

ino vaciji se radi govori i sve veća zainteresovanost 

stranog, posebno ruskog tržišta 

za ovo sa vremeno električno brojilo. 

U ko rist svi ma osim kra dljiv ci ma 

Postoje tri grupe beneficija koje donosi 

implementacija nove generacije brojila i 

AMM si ste ma: beneficije koje imaju proizvođači, 

distributeri i one koje imaju krajnji 

korisnici. 

Kao pr vo, no vi si stem će omo gu ći ti smanjenje 

(eliminaciju) neovlašćene potrošnje 

i smanjenje troškova usled nenaplaćene 

električne energije. Pored toga, značajno 

je i smanjivanje troškova mehanizacije i 

radne snage, povećanje pouzdanosti elektrodistributivne 

mreže (smanjenje broja i 

trajanja prekida napajanja, bolji kvalitet 

usluge isporuke), unapređenje kvaliteta 

električne energije, fleksibilnost tarifnog 

sistema za prodaju električne energije... 

Sve to, na rav no do vo di do zna čaj nog 

povećanja energetske efikasnosti čitavog 

sistema. 

Elek tro pri vre da će ima ti bo lje ula zne 

po dat ke za pla ni ra nje pro iz vod nje električ 

ne ener gi je, sma nje nje ne teh nič kih 

(ko mer ci jal nih) i teh nič kih gu bi ta ka, smanje 

nje tro ško va rad ne sna ge (auto ma ti zaci 

ja oči ta va nja, uklju če nja i is klju če nja), 

mogućnost detekcije prekida napajanja 

i ome ta nja me re nja, što će sva ka ko 

umnogome doprineti njenom efikasnijem 

po slo va nju. 

Kada je u pitanju distribucija i isporuka 

električne energije, no vi si stem će omo gućiti 

inovativne usluge u paketu isporuke 

električne energije, bolji stepen naplate, 

dostupnost očitavanja u svakom trenutku, 

pa samim tim i fleksibilnije periode naplate, 

prepaid plaćanje, i naravno račune 

na bazi ostvarene, a ne pretpostavljene 

po tro šnje. I na kra ju, no vi si stem će mo tivisati 

kupce da sami upravljaju svojom 

potrošnjom, koju će na osnovu ponuđenih 

tarifa moći da prilagode svojim životnim 

potrebama i navikama. 

Omladinskih brigada 182/11 

11070 Novi Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 227 90 26 

Mob: +381 65 222 63 41 

+387 65 538 449 

Fax: +381 11 228 99 86 

Email: igor.vujicic@meterandcontrol.rs 

www.meterandcontrol.rs 


ufo u fokusu 

Automatizacija: Exor-Esi d.o.o. Beograd 

KRE A TIV NA RE ŠE NJA 

po si ste mu "ključ u ru ke" 

Kompanija EXOR nudi rešenja za 

automatizaciju i informatiku u 

oblastima industrije, energetike, 

saobraćaja i građevinarstva, koja 

obuhvataju celokupan inženjering 

i rešenja - od ideje i projektovanja, 

pre ko pro izvodnje, programiranja 

i ispitivanja, do obuke korisnika i 

puštanja sistema u rad. 

Automatizacija i zaštite u 

elek tro e ner get skim po stro je nji ma 

EXOR je svoje proizvode i rešenja kao 

integrator sistema ugradio u više od 100 

elektroenergetskih objekata naponskog 

ni voa do 500 kV i po je di nač ne sna ge 

do 550 MVA. Na ša po nu da u obla sti 

energetike obuhvata: automatizaciju i 

zaštitu u elektroenergetskim postrojenjima, 

energetska i obračunska merenja, 

komunikaciono i informaciono povezivanje 

elektroenergetskih sistema i objekata 

i umre ža va nje si ste ma (LAN, WAN). 

Pored toga, parametriramo i isporučujemo 

savremenu opremu svetski poznatih 

proizvođača, kao i vlastiti SCADA paket 

(Supervisory Control and Data Acquisition) 

sa aplikacionim programima. 

Tran sfor ma tor ske sta ni ce 

EXOR je u sve tu uče stvo vao u pro jek tovanju, 

izgradnji, opremanju i obnovi mnogih 

transformatorskih stanica srednjeg i 

visokog napona i rasklopnih postrojenja. 

Izvodimo kompletan inženjering po načelu 

"ključ u ruke", učestvujemo u pojedinim 

pro jekt nim fa za ma od idej nih re še nja i 

ten de ra, kon sul ta ci ja pri iz bo ru opre me i 

planiranju, dinamike realizacije, glavnih 

i iz vo đač kih pro je ka ta, is po ru ke opre me, 

proizvodnje ormana zaštite, upravljanja i 

merenja, parametriranja numeričkih uređaja 

(IEDs - Intelligent Electronic Devices), 

pa do obu ke, mon ta že i pu šta nja u rad. 

Ormani zaštite, upravljanja i merenja, kao 

i ugra đe ne kom po nen te, za do vo lja va ju 

sve va že će na ci o nal ne i me đu na rod ne 

standarde. 

Vođenje procesa 

u ter moelektranama 

EXOR je uče stvo vao u iz grad nji ili ob novi 

desetak termoelektrana u svetu. U tim 

projektima isporučili smo potrebnu opremu, 

a na ši su in že njeri izradili celokupan 

softver za vođenje procesa i učestvovali 

u pu šta nju elek tra na u rad. EXOR-ov 

softver za vođenje procesa upravlja svim 

regulacionim petljama elektrane: odziv 

na promenu tereta i frekvencije mreže, 

vrednosti procesnih veličina kao što su 

nivoi, pritisci i temperature koji se održavaju 

unutar dozvoljenog raspona i sve 

druge karakteristične veličine. 

Bager - Dragline 

Excavator ESh10/70 

EXOR je rekonstruisao bager Dragli 

ne ESh 10/70, ko ji kao po moć na 

mašina radi na površinskim kopovima 

uglja. Ova ma ši na te ška oko 800 to na 

serijski je pravljena u bivšem Sovjetskom 

Sa ve zu. Se dam glav nih jed nosmernih 

pogona zamenjeno je asinhronim 

motorima koji su frekventno 

regulisani. Sam izbor i specificiranje 

asinhronih motora bili su izazov, zbog 

veoma zahtevnih režima u kojima 

su postojeći DC motori (napajani preko 

Ward –Leonhard-ove grupe) radili. 

Re še nje smo na šli u SE VER-ovim mo torima 

specijalne izvedbe. Frekventni 

regulator je ABB-ov ACS800 Mul ti Drive. 

Upravljanje je povereno SIEMENSovom 

S7 400 PLC-u. Ura đe na je i kompletna 

zamena kablova, osvetljenja 

i sen zo ra u po lju, kao i is poruka 

novih niskonaponskih 

ormana preko kojih se 

na pa ja ju po moć ni 

pogoni, grejači i 

osvetljenje. 

Automatizacija u Institutu 

za ku ku ruz Ze mun Po lje 

U do rad nom cen tru Instituta za kukuruz 

Ze mun Po lje koji služi za doradu 

raznih vrsta semena - od prihvata i 

skladištenja do pakovanja i distribucije, 

EXOR je u celosti realizovao projekat 

automatizacije svih procesa. Uvezano je 

tridesetak čvorova, 800 digitalnih ulaza, 

650 digitalnih izlaza, stotinak analognih 

signala. SCADA je odmah pokazala da 

je po sao do bro od ra đen. Le vel 2 je omogućio 

vezu sa informacionim sistemom 

celog instituta. 

Vođenje procesa 

u hidroelektranama 

Na više od 20 referentnih objekata po jedinačne 

instalirane snage do 550 MVA 

obnovili smo ili isporučili nove sisteme 

nadzora, upravljanja, zaštite, sinhronizacije, 

regulacije, merenja i napajanja kao 

što su: lokalno i daljinsko upravljanje i 

nadzor nad hidroelektranama, generatori, 

mrežni i blok transformatori, turbine, 

turbinska regulacija agregata, start-stop 

auto ma ti ka agre ga ta, me re nje pro to ka, 

rasklopna postrojenja srednjeg i visokog 

napona, hidromehanička oprema, ulazni 

uređaji, ispusti, prelivi, zatvarači (leptirasti, 

tablasti, segmentni, kuglasti), registracije 

pro ce snih i elek trič nih ve li či na (bro ji la 

električne energije), hronološka registracija 

događaja (HRD), vremenska sinhronizacija 

(GPS, DCF77...), telekomunikacije 

(uvođenje optičkih komunikacija u pogone 

i vodne tunele), itd. 

"EXOR ESI" d.o.o. 

Bulevar Mihajla Pupina 165a 

11070 Novi Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 301 68 81 

Fax: +381 11 311 31 48 

E-mail: info@exor.rs 

www.exor.rs 


Nove tehnologije 

Auto-industrija na 

istorijskoj pre kretnici 

No ve teh no lo gi je u funk ci ji sma nji va nja emi si je co 2 

TEKST: MR VLA DAN MA DIĆ 

Tr ka za bu duć nost u auto-in dustriji 

pogurana je napred usled 

rastućeg pritiska na auto-proizvođače 

da odgovore na društvene 

potrebe, naročito na one koji 

se ti ču za štite životne sredine i 

bezbednosti. "Ekološki čisti, štedljivi 

i bezbedni automobili po 

povoljnim cenama" nisu samo 

društveno poželjni, već, takođe, 

imaju i potencijal za stvaranje 

konkurentske prednosti u onoj 

meri u kojoj ispunjavaju očekivanja 

svojih kupaca, koliko su 

pristupačni i koliko obraćaju 

pažnju na potrebe globalne 

zajednice u celini. 

I 

ntenzitet istraživanja u globalnoj autoindustriji 

ukazuje da postoji veliko 

ubeđenje i verovanje da je inovacija 

preduslov za konkurentnost. Sa jedne 

strane, regulatorni standardi mogu stvoriti 

podsticaj tehnološkom napretku a, sa 

druge strane, auto-industrija treba da se 

pobrine za predvidljivost i dovoljno vreme 

trajanja takvih regulatornih mera. Buduća 

konkurentnost auto-industrije uveliko će 

biti povezana sa sposobnošću da se efikasno 

upravlja proizvodnim procesima, sa 

fleksibilnošću i prilagođavanjem proizvoda 

globalnim tržištima. 

U periodu globalne recesije, auto-industri 

ja je sti gla do pre kret ni ce u svo joj 

istoriji. Mada je neophodna akcija da se 

izbegne trenutni kolaps, to samo po sebi 

ne će bi ti do volj no jer, bez fun da men tal nih 

reformi, industrija neće imati privlačnu 

budućnost na dugi rok. Oporavak može 

doći samo kroz radikalne inovacije na 

pro iz vo du. Tvor ci po li ti ke i re gu la ti ve igraće 

ključ nu ulo gu u ovoj tran zi ci ji, ali i oni 

će zah te va ti no vi pri stup. Ako 

se de se pro me ne, usle di će 

oporavak i obnova auto-sektora 

koji ima ulogu stvaraoca 

zna čaj ne vred no sti u glo bal noj 

eko no mi ji. 

Go di na 2008. bi la je označena 

kao godina intenzivnih 

promena u auto-industriji, s 

ob zi rom na to da glo bal ni igrači 

odgovaraju na brzo rastući 

broj finansijskih i regulatornih 

pri ti sa ka. Ova kve pre pre ke 

uključuju ekonomičnu potrošnju goriva 

i/ili drastična smanjenja emisije CO 2 , 

promenljive cene robe, slabljenje/jačanje 

USD, menjanje ukusa kupaca, brigu o 

likvidnosti. 

Auto-proizvođači koji posluju u Zapadnoj 

Evropi, takođe rade na ispunjavanju 

no vih zah te va kao što je sma nje nje emisije 

CO 2 i do sti za nje 120 g/km u 2012. 

godini. Zahtevi postavljeni od strane EU 

re zul ti ra li su ra stu ćim bro jem ze ma lja 

koje koriste oporezivanje vozila na bazi 

emisije CO 2 , konačno pokrećući tražnju za 

ekonomičnijim automobilima i efikasnijim 

motorima. Auto-proizvođači i dobavljači 

razvijaju štedljive tehnologije koje poboljšavaju 

efikasnost bez žrtvovanja performan 

si i ko je će na sta vi ti da do no se ko ri sti 

u visoko konkurentskom sektoru. 

Za ko ni in spi ri šu ino va ci je 

U protekloj dekadi bilo je puno značajnih 

tehnoloških unapređenja za koja su 

zaslužni različiti uzroci: konkurencija i 

tražnja za novitetima, potreba da se povećaju 

profitne margine kod prodaje vozila 

pomoću opcione opreme velike vrednosti, 

rastuća zabrinutost za zaštitu životne sredine, 

bolja mobilnost u saobraćaju i sve 

gla sni ji zah te vi za po bolj ša njem bez bednosti 

vozača i pešaka. U auto-industriji 

do la zi do va žnih teh no lo ških pro me na 

jer se mehanička kontrola funkcija kao 

što je upravljanje, kočenje i automatska 

transmisija zamenjuju elektronskim operacijama. 

Inovacije koje su razvijene radi 

usklađivanja sa zahtevima zakonodavstva 

mogu imati takav potencijal da pruže 

auto-proizvođaču vođstvo u odnosu na 

konkurenciju. 


Nove tehnologije 

Goruće teme poput energetske sigurnosti, 

klimatskih promena, ekoloških zagađe 

nja i sl. do ve le su do ve li kog pri ti ska na 

proizvođače vozila da smanje potrošnju 

goriva na svojim automobilima. Danas 

postoji malo harmonije između emisije 

štetnih materija i standarda o potrošnji 

goriva u svetskim regionima, pa buduće 

zakonodavstvo može biti kreirano tako 

da bolje uskladi auto-proizvođače sa sve 

strožijim regionalnim i globalnim ciljevima 

za zaštitu životne okoline. Proizvođači 

vozila moraju ispuniti zahtev i proizvesti 

štedljivija vozila koja troše manje goriva, 

čime će zadovoljiti strožije standarde, a sa 

druge strane moraće da zadovolje prioritete 

kupaca. Auto-proizvođači i dobavljači 

dostići će svoje ciljeve angažovanjem 

brojnih tehnologija u proizvodnji motora 

kako bi povećali performanse i smanjili 

potrošnju goriva. 

Pri ti sak na auto-in du stri ju 

Pošto se interes za tehnologijom koja 

omogućava manju potrošnju goriva (i smanjenje 

CO 2 ) pojavio kao važno pitanje sa 

me nje ne u po sled njih 30 go di na, pred stavljaju 

veliku prekretnicu. Novi standard će 

zah te va ti da CAFÉ po ra ste sa 27,5 mpg 

(mi les per gal lon) u 2007. go di ni na 35 

mpg do 2020. go di ne. 

Evropska Komisija takođe raspravlja o 

merama pomoću kojih će prisilno sprovesti 

strože zahteve po pitanju emisije CO 2 , a 

koji su bili dobrovoljni u prošlosti. 

Pitanja ponude i tražnje ubrzavaju promene 

u politici i menjaju prioritete kupaca 

prema manjim vozilima koja troše manje 

goriva. Kolebanje cene nafte na svetskoj 

berzi takođe je rasplamsalo ovu raspravu. 

Potraga za alterna ti vom 

Honda FCX Clarity, prvi automobil na vodonični pogon, sa dvostruko 

manjom emisijom CO 2 u odnosu na konvencionalna vozila 

globalnim posledicama, istraživanje i razvoj 

u auto-industriji i infrastruktura suočiće 

se sa povećanim pritiskom od strane šire 

automobilske zajednice i zaštite životne 

okoline. 

Nedavne promene u američkim CAFÉ 

(Corporate Average Fuel Economy) standardima, 

koje su praktično ostale nepro- 

Dok su ne ke teh no lo gi je kao što su 

hibridno-električni pogon u SAD-u i dizel 

motori u Evropi, privukle veliku pažnju, 

postoje brojne tehnologije koje će verovatno 

biti upotrebljene kako bi se ispunili stroži 

stan dar di u bu duć no sti. Mno štvo tehnologija 

u proizvodnji motora postoji radi 

smanjenja potrošnje goriva, ali proizvođači 

mo ra ju iskoristiti opcije koje su odmah 

dostupne i koje minimiziraju dodatne troškove. 

Tu spadaju: smanjenje zapremine 

motora uz dodavanje turbo punjača, GDI 

(gasoline direct injection) si stem di rektnog 

ubrizgavanja goriva, VVT (variable 

valve timing) koji optimizuje mešavinu 

goriva i vazduha u zavisnosti od brzine 

motora, hibridni motori (kombinacija električ 

nog i ben zin skog ili di zel mo to ra), di zel 

motori čije korišćenje već prevazilazi 50% 

u Zapadnoj Evropi. 

Vozila na bateri je - bu duć nost 

ili utopija 

Vozila na električni pogon privlače trenutno 

puno pažnje auto proizvođačima 

i do ba vlja či ma pre sve ga zbog na pret ka 

tehnologije. Ovaj sektor privlači snažan, 

rizičan kapital koji je zainteresovan za 

novonastale firme koje postaju dobavljači 

tehnologije za vozila na električni pogon. 

Moraju se, međutim, prevazići tehnološke 

i infrastrukturne barijere pre nego 

što ova vozila postanu prihvaćena širom 

sveta. Razvoj litijum-jonskih (Li-Ion) baterija 

takmičiće se sa već preopterećenim 

istraživačko-razvojnim potrebama industrije, 

dok će vi so ke ce ne ba te ri ja uti ca ti na 

visoku cenu ovih vozila i određivati nivo 

tražnje na tržištu. Vlasti i auto-proizvođači 

verovatno će morati da obezbede olakšice 

i stimulacije za kupovinu vozila na električni 

po gon, po red bo lje in fra struk tu re i re lativno 

jeftinih izvora električne energije. 

Samo onda kada pilot program bude 

po dr žan i pot po mog nut na dr žav nom 

nivou, postaće široko rasprostranjen, i 

sa mo na taj na čin mo že bi ti otvo ren pun 

tržišni potencijal za sledeću automobilsku 

generaciju. U suprotnom, električna vozila 

će ostati samo jedna tržišna niša. 

LI TE RA TU RA: 

• McKinsey&Company, "Roads toward 

a low-carbon future: Reducing CO 2 emis sions 

from passenger vehicles in the global 

road transportation system", 2009. 

• PWC Automotive Institute Analyst 

Note, Quarterly Forecast update, "Delivering 

Fuel - Ef fi ci ency", 9.01.2008. 

• PWC, "Global Powertrain – Plugging 

into tomorrow’s vehicles", 19.11.2008. in 


p 

j 

Fre kvent ni re gu la to ri 

u HVAC apli ka ci ja ma 

Svako ko se bavi projektovanjem i proizvodnjom sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju 

svestan je očekivanja svojih korisnika koja se najlakše mogu opisati kao stalna potreba za sve 

višim standardima, kako bi se odgovorilo neprestanim promenama zahteva tržišta za udobnošću, 

jed no stav nom i sigurnom upotrebom, brzim održavanjem i visokim nivoom efikasnosti. 

Z 

ah te vi za HVAC opre mom usko su 

povezani sa trendovima u građevinskoj 

industriji, brojem novoizgrađenih 

poslovnih i stambenih objekata i 

zamenom zastarelih sistema ventilacije u 

postojećim objektima. 

Kon tro li šu ći br zi nu mo to ra, fre kvent ni 

regulatori postaju moćan alat za obezbeđivanje 

kvaliteta vazduha u prostorijama za 

ži vot i rad, što pred sta vlja osnov nu na menu 

HVAC si ste ma. 

Frekventni regulatori imaju mnogobrojne 

prednosti u odnosu na tradicionalne 

in sta la ci je, uklju ču ju ći i bo lju kon tro lu 

sistema, niži nivo buke i ogromnu uštedu 

energije. 

Ču va ri ener gi je 

ABB je poznati svetski lider u oblasti 

racionalnog korišćenja električne energije 

i u HVAC aplikacijama, gde motori pokreću 

pumpe i ventilatore, AC regulatori mogu 

umanjiti račun za električnu energiju čak 

i do 80%. 

Har mo ni ci i RFI emi si ja pred sta vlja ju 

ozbilj ne pro ble me u mno gim HVAC in stala 

ci ja ma. ABB re gu la tor za HVAC is punja 

va stro ge zah te ve za elek tro mag netnom 

kom pa ta bil no šću, a standardno 

ugrađena pro men lji va pri gu šni ca smanju 

je emi si ju har mo ni ka do 25%. 

ABB nudi analizu potrošnje električne 

ener gi je za jed no sa ne ko li ko programa 

za proračun uštede energije ugrađenih 

u re gu la tor. Ener get ska ana li za mo že 

vrlo brzo da odredi gde i koliko energije 

mo že da se ušte di. Ušte da do 50% mo že 

se postići smanjenjem brzine za samo 

20%. Dodatno, ABB regulatori za HVAC 

pru ža ju po vra ćaj in ve sti ci je obič no na kon 

nekoliko meseci, samo na osnovu uštede 

električne energije. 

ABB re gu la to ri su pre pro gra mi ra ni za 

nekoliko HVAC aplikacija kao npr. dovodni 

i odvodni ventilatori, rashladne kule, 

buster pumpe... 

Primer HVAC sistema i delova koji mogu biti upravljani frekventnim regulatorom 

1. Ventilatori hladnjaka vode 

4. Pumpa čilera 

2. Kondenzatorska pumpa 

5. Usisni ventilator 

3. Kompresor čilera 

6. Odsisni ventilator 


ACH550 - Bezbrižno i funkcionalno 

• Puna izlazna snaga motora (kW) pri 

tem pe ra tu ri am bi jen ta od 50 o C 

• 14 una pred pro gra mi ra nih HVAC apli - 

ka ci ja – spre man za upo tre bu bez 

dodat nog pro gra mi ra nja 

• Ugrađena promenljiva prigušnica - do 

25% ma nje har mo ni ka 

• EMC fil ter za stam be ne i po slov ne 

zgra de, kla sa C2 

• Dva ne za visna ugrađena PID kontrolera 

• Ugra đe ni sat i ka len dar 

• In te gri sa ni taj me ri – pro gra mi ra nje 

op ci je start/stop ili br zi ne mo to ra pre - 

ma sop stve nim po tre ba ma, npr. dnev ni 

i noć ni re žim 

• Podržani svi bitniji komunikacioni protoko 

li - BAC net MS/TP, N2, FLN, Mod bus 

• Mno go broj ni in ter ak tiv ni vo di či olak šava 

ju upo tre bu broj nih funk ci ja: 

• Start up 

• PID 

• Taj mer 

• Se rij ska ko mu ni ka ci ja 

• Glav ni ra sta vljač - op ci ja za do dat nu 

bez bed nost. 

• Pri la go đe ni HVAC soft ver – šte di va še 

vre me i no vac 

• Istorija kvarova - lakše određivanje 

kvarova: pored tačnog vremena kvarova, 

snima se i se dam bit nih ve li či na 

kao što su npr. br zina motora i izlazna 

stru ja re gu la to ra 

• Za šti ta mo to ra PTC ili PT100 sen zo ri ma 

• Vi še je zič ni kon trol pa nel sa HELP dug - 

me tom 

• Soft ver ske funk ci je za sma nje nje bu ke 

ABB d.o.o. 

Kumodraška 235 

11000 Beograd 

Tel. 011/3094 300 

www.abb.rs 


predstavljamo 

Gramper d.o.o. 

Po uz dan po slov ni part ner 

Proteklih godina profesionalno smo 

se razvijali, rasli, unapređivali način 

po slo va nja da bi smo da nas u svojoj 

delatnosti trgovine elektroopremom i 

metalnom robom postali pouzdan poslovni 

part ner na ko ga se uvek mo že te oslo ni ti. 

Gram per d.o.o. je: 

- Generalni zastupnik nemačkog proiz 

vo đa ča "Els spels berg" za pod ruč ja 

Srbije i Republike Srpske. 

- Generalni zastupnik slovenačkog proizvođača 

"Iskra merilne naprave" za područje 

Srbije. 

- Ovla šće ni uvo znik i di stri bu ter za 

tržište Srbije, proizvoda kompanije "ETI 

Elektroelement" - Izlake, Slovenija. 

- Di stri bu ter pro iz vo da kom pa ni je 

"Moeller" na području Srbije. 

- Distributer nemačke kompanije "Tyso 

electronics" (Raychem) za pod ruč je Be o- 

grada, jugoistočne i centralne Srbije. 

Uspostavljeni standard SRPS ISO 

9001:2001, omo gu ćio nam je pri sut nost u 

svim delovima Elektroprivrede Srbije ko ja 

je od sa mog na stan ka bi la i osta la naš najveći 

i najznačajniji poslovni partner. 

Savremeno i izuzetno opremljeno skladi 

šte sop stve ne ro be, kao i ro be u ko mi sionoj 

prodaji, garantuje povoljnost uslo va 

prodaje i brzu isporuku. Nudimo širok asortiman 

elektromaterijala i prateće opreme, 

direktno sarađujući sa svim fabrikama 

na teritoriji Srbije i pouzdanim inopartnerima. 

Gram per d.o.o. po slu je u sop stve nom 

poslovnom i magacinskom prostoru sa 

sedištem u Beogradu, ulica Kneza Višeslava 

88. 

Gramper d.o.o. 

Preduzeće za promet elektrotehničkom 

i metalnom robom 

Kneza Višeslava 88, 11030 Beograd 

Tel. +381 11 354 48 32 

+381 11 354 93 65 

+381 11 354 93 92 

Fax.+381 11 305 92 16 

E-mail: gramper@gramper.com 

www.gramper.com 


p 

j 

Montavar Lola d.o.o. 

tradicija, iskustvo, kvalitet 

Preduzeće MONTAVAR LOLA d.o.o. 

za proizvodnju alatnih mašina i 

metalnih konstrukcija formirano je 

maja 2007. godine, privatizacijom 

nekada najveće fabrike alatnih 

mašina IVO LOLA RIBAR od strane 

kompanije MONTAVAR METALNA 

NOVA - Maribor. MONTAVAR 

GRUPA sa svoja tri proizvodna 

pogona u Mariboru, Nikšiću i 

Beogradu pokriva celu teritoriju 

bivše SFRJ, a sa svojim firmama i 

predstavništvima prisutna je i na 

evropskom tržištu. 

P 

reduzeće MONTAVAR LOLA d.o.o. 

tre nut no ima oko 450 za po slenih. 

U projektnom birou radi 20 

mašinskih inženjera, 10 elektroinženjera 

i 6 inženjera tehnologije, osposobljenih za 

iz ra du pro je ka ta u elek tron skom ob li ku. 

Baza elektronske arhive ima oko 35.000 

crteža što omogućava laku izradu ponuda 

i prateće dokumentacije. Preduzeće raspo 

la že sa oko 4.000m 2 skladišnog i sa 

oko 42.000m 2 poslovnog prostora. 

Proizvodni program 

MONTAVAR LOLA ima zaokružen tehnolo 

ški po stu pak - od iz ra de projekta, kontrolisanog 

prijema materijala, pripreme - seče, 

spa ja nja, za va ri va nja, pre ko ma šin ske 

obrade, montaže, antikorozivne zaštite, 

testiranja, do pakovanja, isporuke i postprodajne 

podrške uz obezbeđen servis. 

Program proiz vod nje alat nih ma ši na 

ko ji je ova fa bri ka imala pri pri va ti za ci ji 

i koji je nastavljen, obuhvata: 

• Ma ši ne alat ke za ob ra du me ta la 

rezanjem 

- Horizontalne bušilice glodalice ručno i 

CNC upravljane (obradne centre) prečnika 

rad nog vre te na od 105mm do 200mm 

- Vertikalni CNC strugovi (karuseli) i 

ob rad ni cen tri za preč ni ke stru ga nja od 

1.600mm do 5.000mm 

• Ma ši ne alat ke za ob ra du me ta la 

deformacijom 

- Mehaničke prese 

- Hidraulične prese 

• Mo der ni za ci ju i odr ža va nje ma ši na 

alatki 

• Izradu alata i pribora. 

Programi ma tič ne fir me ko ji su u proteklom 

periodu zaživeli i u Beogradu 

obuhvataju: 

• Izradu delova i komponenti u energetici 

sa mogućnošću izvođenja montaže za 

toplane, hidrocentrale (hidromehanička 

oprema) i termocentrale 

• Izradu delova i komponenti u procesnoj 

in du stri ji sa mo guć no šću iz vo đe nja 

montaže 

• Izradu čeličnih konstrukcija 

• Pro jek to va nje i iz ra du tran sport nih i 

transmisionih sistema. 

Kapaciteti fabri ke 

MONTAVAR LOLA je potpuno osposobljen 

za izradu projektne dokumentacije 

i poseduje potpuno opremljene radionice 

za izradu. 

• Sertifikovana radionica ručne obrade 

po EN ISO 3834-2 (oko 10.000m 2 ) 

za pri pre mu, spa ja nje i za va ri va nje. U 

pri pre mi materijala ima la ser sku ma ši nu 

za se če nje li mo va ši ri ne 2m, du ži ne 6m, 

de blji ne li ma 20mm, kao i pla zma/gas 

se če nje li ma 5m x 20m do debljine li ma 

od 64/300mm, ab kant pre su du ži ne 

6m, si le 600t i pre ko sto apa ra ta za za vari 

va nje. 

• Ma šin ska ob ra da (oko 9.000m 2 ) 

- Za stu plje ne su ob ra de stru ga njem 

(max. preč nik ob ra de 3.300mm i max. 

dužina obrade 12.000mm, glodanjem 

Portalna glodalica 

(max. rad ni pro stor 5.000mm x 

25.000mm x 1.700mm CNC gloda 

li ca), bru še njem (spo lja šnje 

i unutrašnje okruglo brušenja i 

ravno brušenje max. dimenzija 

2.800 x 6.000 x 2.000mm), 

rendisanjem, honovanjem, ozubljenjem, 

itd. Veoma su zastupljene 

horizontalne bušilice glodalice (max. 

x=9.000mm, y=3.500mm, z=1.350mm, 

w=1.000mm, B=360 x 1 sto 2.500mm 

x 2.000mm). Kapitalne mašine su opremlje 

ne CNC upra vlja njem što uz ob u če ne 

Detalj iz pogona - šasija 

auto krana u fazi zavarivanja 

radnike obezbeđuje maksimalne rezultate 

u ovoj obla sti. 

• Ra di o ni ca za ter mič ku ob ra du 

ko ma da (oko 1.000m 2 ) za po bolj ša nje, 

ka lje nje i ni tri ra nje. 

• Montažni kapaciteti (oko 10.000m 2 ) 

- Kvalitetna mašinska i elektro montaža 

kao i montaža hidrauličnih komponenti, 

ka ko u po go nu fa bri ke ta ko i na te re nu. 

Otprema gotovog proizvoda 

Monterske ekipe su mobilne i osposobljene 

za sve vr ste ra do va u ve o ma krat kom 

roku. 

• Antikorozivna zaštita - Kvalitetan 

prostor (oko 1.000m 2 ), no va opre ma i kvalifikovan 

kadar omogućavaju dobru antikorozivnu 

zaštitu. U 2008. godini instalisana 

je no va pe ska ra ga ba ri ta 5m x 6m x 16m 

(peskarenje sačmom). 

MONTAVAR LOLA za sada izvozi preko 

90% svo jih pro iz vo da na tr ži šta Ne mačke, 

Fran cu ske, Švaj car ske, Ita li je, SAD-a, 

Belorusije, Hrvatske i Slovenije. Ovakva 

situacija je posledica transfera ugovora u 

početnoj fazi poslovanja. U planu je da se, 

u dogledno vreme, najmanje 40% proizvod 

nje pla si ra i na do ma će tr žište. 


Messer Tehnogas AD 

Zaštitni gasovi u 

tehnologiji zavarivanja 

Osnova zavarivanja u zaštiti gasa jeste inertni karakter 

nosećih gasova argona i/ili helijuma. Ovi jednoatomni pleme 

ni ti ga so vi ne ula ze ni u ka kva he mijska jedinjenja. Oni 

ne samo da šti te ras top od pri stu pa va zdu ha, već spre čava 

ju ne že lje ne he mij ske re ak ci je sa ži ča nom elek tro dom i 

zavarivačkom kupkom. Po svojim fizičkim osobinama ova 

dva ple me ni ta gasa se veoma razlikuju. 


Messer Tehnogas AD 

U 

gljen-dioksid i kiseonik su takozvani 

aktivni gasovi. U električnom 

lu ku od njih na sta je ak tiv ni 

atomski kiseonik. Ovi aktivni gasovi imaju 

odlučujući uticaj na prelaz materijala kod 

zavarivanja čelika u zaštiti gasa. 

Vodonik deluje redukciono. Usled njegove 

visoke termičke provodljivosti, on 

poboljšava energetsku vezu u materijalu i 

smanjuje viskozitet otopine. Dodavanjem 

vodonika argonu ili azotu, kao zaštitnom 

gasu, u provaru korena, pozitivno se utiče 

na formiranje korena. Treba obratiti pažnju 

na njegovu zapaljivost. 

Azot reaguje sporo. On se koristi sve više 

kod prerade aluminijuma, aluminijumskih 

legura i dupleks-materijala sa različitim 

učešćem zaštitnog gasa. 

Zaštitni gasovi koji se koriste za zavariva 

nje bez mi ri sa su, bo je, uku sa i, iz u zev 

vodonika, nisu zapaljivi. 

Me ša vi ne ga so va za 

MAG po stu pak za va ri va nja 

Zbog izuzetnog značaja MAG-zavarivanja, 

MES SER je raz vio ši ro ku pa le tu standardnih 

gasnih smeša koje omogućavaju 

da se, s jedne strane, pokriju široka područja 

primene sa jednom jedinom smešom, 

a, s dru ge stra ne, da se po stig nu op timalni 

rezultati zavarivanja kod specijalnih 

zadataka. 

Ove mešavine gasova se proizvode pod 

gru pama naziva FERROMIX i INOXMIX. 

Ga sne sme še i me ša vi ne ga so va 

Vrsta zaštitnog gasa ima bitan uticaj 

na kvalitetne i ekonomske aspekte zavarivanja. 

Pojedini zaštitni gasovi imaju, po 

pra vi lu, kom bi na ci ju po volj nih i ma nje 

povoljnih osobina kod određenog zavarivačkog 

zadatka. 

Tako, argon olakšava paljenje kod TIGzavarivanja, 

a kod MIG-zavarivanja obezbe 

đu je mi ran pre laz 

ma teri ja la. Ne do sta tak 

je, me đu tim, ni sko specifično 

unošenje energije 

kod sklopova većih 

de blji na, po seb no kod 

materijala sa visokom 

ter mič kom pro vo dlji vošću, 

kao što su alu mi nijum 

i ba kar. 

U pogledu unosa energije, čisti helijum 

je, naprotiv, optimalan. Međutim, u poređe 

nju sa ar go nom, ima ne do sta ta ka, 

kao što su nemiran prelaz materijala kod 

MIG-zavarivanja, a paljenje kod TIG-zavarivanja 

je otežano. 

U skladu sa sastavljenim gasnim smešama, 

mogu da se optimalno kombinuju 

dobre osobine komponenata, pri čemu se 

slabe osobine maksimalno suzbijaju. 

Posebno su važne smeše kod zavarivanja 

čelika u zaštiti gasa. U tom slučaju, 

argonu se, radi obezbeđivanja pravilnog 

prelaza materijala, mora dodati kiseonik, 

ili ugljen-dioksid. Aktivni gasovi koji nastaju 

pri to me, ne ozna ča va ju se kao ga sna 

smeša, već kao mešavina gasova. 

Za za šti tu ko re na ko ri ste se ga sne smeše 

sa sta vlje ne od azo ta i vo do ni ka, u for mi 

takozvanih formir-gasova. 

MESSER je razvio široku 

paletu standardnih 

gasnih smeša, koje se 

pro izvode pod grupama 

naziva FERROMIX 

i INOX MIX 

Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX C 

Mešavine gasova iz linije proizvoda FER- 

RO MIX C (DIN EN 439, gru pa M21) je su 

smeše argona i ugljen-dioksida. One se 

ko ri ste za MAG-za va ri va nje ne le gi ra nih 

i ni sko le gi ra nih če li ka. 

FER RO MIX C 18 sa 18% 

ugljen-dioksida ima veoma 

univerzalnu primenu. 

FER RO MIX C 8 sa 8% 

ugljen-dioksida nudi specijalne 

prednosti kod rada 

sa tankim limovima, jer 

dolazi do manjeg intenziteta 

prskanja, uz obezbeđivanje 

veoma čistih šavova sa ekstremno 

malim ostacima šljake. 

Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX X 

i FER RO MIX C X 

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda 

(DIN EN 439, gru pe M22, M23, M24, 

M32) sa dr že kiseonik kao zajedničku komponentu 

i primarno se koriste kod nelegiranih 

i niskolegiranih čeli ka, a u ne kim slu čajevima 

i kod visokolegiranih čelika. 

FER RO MIX X 4 i FER RO MIX X 8 su smeše 

čistog argona i kiseonika koji učestvuje 

u za pre mi ni sa 4, od no sno 8%. 

Sve sme še ove gru pe se od li ku ju mirnim 

prelazom materijala bez prskanja u 

či ta vom pod ruč ju po de ša va nja. Ovo je 

posebno izraženo kod smeša bez ugljendioksida. 

Li ni je pro iz vo da INOX MIX C, 

INOX MIX He i INOX MIX X 

Mešavine gasova iz ove linije proizvoda 

(DIN EN 439, gru pe M12, M13) pre te žno 

se koriste za visoko legirane čelike. Njihovo 

neznatno učešće kod aktivnog gasa 

podešeno je prema specifičnim zahtevima 

visoko legiranih čelika, npr. neznatno 

obojenje šava (oksidacija šava) i neznatna 

šlja ka. Izbor odnosa komponenata mešavine 

koju čine kiseonik, ugljen-dioksid 

i helijum, omogućava individualni izbor 

optimalnog gasa za široku paletu visoko 

legiranih čelika. 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Tel: + 381 11 3537 220 

Fax: + 381 11 3537 293 

E-mail: c.w@mes ser.rs 

www.messer.rs 


predstavljamo 

JugoRamos d.o.o. 

Br za i po volj na iz grad nja 

sa ra ci o na li za ci jom u po tro šnji ener gi je 

JugoRamos d.o.o. preduzeće 

za proizvodnju, trgovinu i usluge 

iz obla sti ras hlad ne teh nike, 

formirano je 1996. godine 

privatnom inicijativom kadrova 

"Jugostroja" iz Beograda, 

kada je početkom tranzicije 

došlo do prestanka rada ovog 

nekada najvećeg preduzeća iz 

oblasti rashladne tehnike u bivšoj 

Jugoslaviji. 

U 

međuvremenu, došlo je i do prome 

ne stra te gi je u iz grad nji objekata 

sa rashladnim 

instalacijama. Pre tranzicije, 

gradili su se veliki objekti izvozno 

orijentisani u ta ko zva nom 

"društvenom" vlasništvu. Oni 

su imali rashladne instalacije 

sa centralnim amonijačnim 

sistemima. U današnje vreme, 

kada se grade objekti u 

privatnom vlasništvu, osobina 

U toku dosadašnjeg rada preduzeće 

JugoRamos je izgradilo veliki broj rashladnih 

instalacija i objekata za sledeće 

namene: 

Hladnjače za voće i povrće 

sa glav nim sa dr ža ji ma: 

- Tu ne li za za mr za va nje u 

šar ža ma 

- Tu ne li za kon ti nu al no za mr za - 

va nje 

- La ge ri sa tem pe ra tu rom od 

-20°C 

- Ko mo re za ču va nje na tem pera 

tu ri od 0°C 

- Manipulativni prostori sa temperaturom 

od +5°C 

Objek ti za pro iz vod nju pe kar skih 

proizvoda koji sadrže: 

- Tunele za zamrzavanje sa "Blast freezerima" 

- Ko mo re za "sok" hla đe nje 

- Lagere sa temperaturom od -20°C 

privatnog kapitala je da usvaja što racionalnija 

rešenja u izgradnji i eksploataciji. 

Objekti se grade od termoizolacionih poliuretanskih 

panela, a rashladne instalacije 

su, sa freonom kao rashladnim sredstvom, 

automatski vođene elektronskim procesorima, 

centralne, ili mono-blokovi za manje 

instalacije. 

Sve ovo je omo gu ći lo br zu i jef ti nu 

izgradnju sa racionalizacijom u potrošnji 

ener gi je. Mo gu ća je, ta ko đe, i jef ti na 

iz grad nja sa svim ma lih obje ka ta za ma le 

pred u zet ni ke. 

- Komore za zrenje trajnih proizvoda 

- Komore za preradu sa temperaturom od 

+10°C 

Mlekare sa: 

- Pro ce snim hla đe njem mle ka i mleč nih 

proizvoda 

- Komorama za zrenje sira 

- Akumulacionim bazenima ledene vode 

Pivare sa: 

- Procesnim hlađenjem piva 

- Akumulacionim bazenima ledene vode 

Prilikom izgradnje objekata i rashladnih 

instalacija u preduzeću JugoRamos 

ko risti se oprema renomiranih svetskih 

proizvođača: 

• "CO PE LAND-EMER SON" - 

DE UTCHLAND, USA - za kom pre so re; 

• "FRIMETAL", "GARCIA CAMARA" 

- SPAIN, "THER MO KEY" ITA LIA - za 

izmenjivače toplote; 

• "AL CO-EMER SON", USA, "DAN FOSS", 

DAN MARK - za auto ma ti ku i pro ce so re; 

• "BRUCHA", AUSTRIA - za termoizolacione 

panele i hladionička vrata; 

• "FRIGODOORS" ITALIA - za hladionička 

vra ta. 

Kontakt: 

JugoRamos d.o.o 

Preduzeće za proizvodnju, trgovinu 

i usluge iz oblasti rashladne tehnike 

Aval ska 88 G 11250 Že le znik, Be o grad 

Tel: +381 11 258 0602 

+381 11 258 0603 

Fax: +381 11 258 0501 

E-mail: juram @eunet.rs 


Ra si na d.o.o. 

Poliesterski merni i razvodni ormari napravljeni su od 

sa mo ga si vog ma te ri ja la (po li e ster oja čan sta kle nim 

vlak ni ma), ot por nog na at mos fer ske uticaje. Ormari mogu 

bi ti ra znih di men zi ja i iz ved bi: 

• slobodnostojeći 

• ugrad ni 

•nadgradni. 

Or ma ri u na šoj po nu di is pu nja va ju sve teh nič ke zah te ve 

EPS-a. Za hva lju ju ći svo jim kva li te ti ma, na ši ar ti kli na la ze 

pri me nu u in du strij skim sek to ri ma ener ge ti ke i te le ko muni 

ka ci je. 

Fir ma RA SI NA se ba vi: 

• Projektovanjem i šemiranjem elektro - ormara; 

• Projektovanjem elektro-instalacija i izvođenjem 

elek tro-ra do va; 

• Proizvodnjom grebenastih prekidača firme APATOR; 

• Zastupništvom proizvoda firme APATOR (rastavnih letvi, 

ra stav nih postolja - drisera i drugih proizvoda) i metalnih 

gibljivih creva italijanskih proizvođača TEAFLEX i 

EURO 2OO. 

Kon takt: 

Ra si na d.o.o. 

Slo bo da na Prin ci pa 1, 

11050 MML Be o grad 

Tel: +381 (0)11 3047 – 558 

+381 (0)11 3047 – 559 

Mob. +381 (0)64 8207 – 415 

E–mail: office @rasina.com

predstavljamo 

RP.220kV - HE Bajina Bašta 

PUT USPE HA PRED U ZE A 

NHBG-ŽIKS HARD 

Tajna uspeha preduzeća NHBG ŽIKS HARD u proizvodnji opreme za 

elek tro e ner get ska po stro je nja je, ka ko je i ra ni je pi sa no, u či nje ni ci 

da su svi učesnici u osvajanju proizvodnje, odmah na po četku shvatili 

če mu ona slu ži, od no sno da je ova opre ma od izuzetnog značaja 

za elek troenergetska postrojenja od koje, pored ostalih faktora, zavisi 

funkcionalnost i pouzdanost u radu celog sistema prenosa i distribucije 

električne energije. 

TEKST: DIPL. EL. INŽ. MI LO RAD MI LO VA NO VIĆ, 

GLAV NI KON STRUK TOR 

D 

okazani kvalitet ove opreme rezultat 

je stručnog, kreativnog i profesionalnog 

rada tima stručnjaka: inženjera meta- 

lur gi je, elek tro e ner ge ti ča ra, ma ši na ca, 

modelara, livaca, metalaca, zavarivača 

i drugih učesnika u lancu proizvodnje. 

Stva ra lač kom ra du u osva ja nju no vih 

pro iz vo da u mno go me je do pri neo mentalitet 

i entuzijazam naših ljudi u te škom 

vremenu sankcija, bombardovanja i rušenja 

na ših naj ve ćih elek tro e ne rget skih 

po stro je nja, što je uz da no noć no an gažo 

va nje "ŽIKS"-ovih struč nja ka do ve lo do 

br zog osva ja nja pro iz vod nje svih po trebnih 

vr sta kva li tet ne pri ključ ne opre me 

po treb ne za sa na ci ju i ka sni ju ob no vu 

ovih obje ka ta. 

Kao posebnu zaslugu za uspeh, treba 

is ta ći iz van red nu sa rad nju struč nja ka 

"ŽIKS"-a i struč nja ka Elektroprivrede Srbije 

od sa mog star ta pro iz vod nje a i da nas, 

što je re zul ti ra lo ne sa mo kva li tet nim 

pro iz vo di ma, ne go, što je još va žni je, 

stvaranjem uzajamnog poverenja i stasavanjem 

pouzdane firme na koju se 

Elektroprivreda može osloniti u svakom 

trenutku. 

RP.220 kV – Be o grad 8 


NHBG - ŽIKS HARD 

gde "ŽIKS"-ovi struč nja ci ni su na 

terenu iznalazili konkretna i najbo 

lja re še nja za iz ra du spo je va 

velikih struja i visokih napona. 

Kao poseban kvalitet preduzeća 

"NHBG ŽIKS HARD”, neo p hodno 

je is ta ći br zu i pre korednu izradu 

priključnih stezaljki za potrebe 

hitnih intervencija na visokonapon 

skoj opre mi, kao i strikt no 

potrebama tipskih ispitivanja ove opreme 

prema IEC standardima i ova ispitivanja 

suk cesivno vršio. 

"ŽIKS"-ove ste zalj ke su le pog ob li ka i 

skladnih dimenzija, dobro sračunatih kontaktnih 

površina za ostvarivanje pouzdane 

strujne veze sa minimalnim otporima 

spo je va, što su po tvr di la tip ska is pi ti va nja 

i termovizijska merenja na terenu. Ovo 

rezultira minimalnim padovima napona 

RP.10kV - Beograd 1 

Tip sko is pi ti va nje u in sti tu tu "IR CE" pre ma IEC 61284 

RP.400kV - TENT Obrenovac 

"ŽIKS"-ovi konstruktori, veliki poznavaoci 

problematike strujnih spojeva visokonaponske 

opreme u elektroenergetskim 

po stro je nji ma, ostva ri li su kon stant nu 

saradnju sa stručnjacima investitora, projektantima 

i izvođačima radova, što je 

dovelo do aktivnog učešća u iznalaženju 

RP.400kV - Trebinje 

najboljih tehničkih rešenja pri izgradnji 

novih i rekonstrukciji starih postrojenja. 

Slo bod no se mo že re ći, da ne ma vi so konaponskog 

postrojenja u Srbiji i okruženju 

poštovanje rokova izrade i isporuke za sve 

ostale potrebe naručilaca. 

Osnov ni mo to "ŽIKS"-ovog ti ma je zadovo 

ljan ku pac. Njihova kreativnost i stručni 

pristup rešenjima raznovrsnih konstrukcija, 

od stvaranja novih legura do tehnologije 

iz ra de do veo je do to ga da je sva ki tip stezalj 

ke jedna mala, ali značajna inovacija. 

Po sebno treba istaći veliko angažovanje 

i ulaganje "ŽIKS"-a na proučavanju 

struč ne li te ra tu re, pro pi sa i stan dar da 

za ovu vr stu opre me, kao i tip ska i dru ga 

ispiti va nja iste. U tom ci lju ostva re na je 

izvanredna saradnja sa Institutom za 

elektroenergetiku "IRCE” - Srpsko Sarajevo 

koji je svoje laboratorije prilagodilo 

na spo je vi ma, od no sno, mi ni mal nim gu bici 

ma ener gi je, ma njim ne go na isto to li ko 

dugim delovima provodnika koje stezaljke 

spa ja ju. Ako se ima u vi du da ova kvih spoje 

va ima na hi lja de sa mo u jed nom ve ćem 

po stro je nju, mo že se shva ti ti ko li ko je 

to važno za uštedu električne energi je u 

si ste mu pre no sa i di stri bu ci je. 

NHBG - ŽIKS HARD d.o.o. 

Vojvode Stepe 283a, Beograd 

Tel/fax: 011 3971 632 

011 3098 019 

E-mail: zikshard@sezampro.rs 

E-mail: mico.zikshard@sezampro.rs 

E-mail: vera.zikshard@sezampro.rs 


nje sku pog ga so vi tog go ri va ko je će se 

ko ri sti ti u TE–TO "No vi Sad". 

Efi ka sni ja i funk ci o nal ni ja 

tehnologija 

Sa vre me na ener get ska teh no lo gi ja 

ka kva se pred vi đa na no vom blo ku TE TO 

"Novi Sad" veoma je razvijena u svetu iz 

sledećih razloga: 

• Znat no ma nje (do tri pu ta) specifične 

investicije EURA/MW 

• Zna čaj no kra ći ro ko vi iz grad nje (do 

dva pu ta) 

• Ve ća ener get ska efikasnost 

• Bo lja flek si bil nost u ra du 

• Jednostavnije rukovanje i održavanje 

• Ma nji uti caj na ži vot nu sre di nu. 

Novi gasno-parni blok električne snage 

oko 450 MW i to plot ne sna ge oko 300 MW 

treba da zameni postojeće postrojenje 

koje je izgrađeno u periodu od 1980. do 

1984. godine i čija je tehnologija energetski 

znatno skromnija. 

No va kom pa ni ja - 

Ener gi ja No vi Sad a.d. 

S ob zi rom na iden ti fi ko va ne za jed ničke 

po tre be EPS-a u po gle du elek trič ne 

energije i Gra da No vog Sa da u po gle du 

to plot ne ener gi je, ge ne ral ni di rek tor 

EPS-a predložio je gradonačelniku Grada 

Novog Sada formiranje zajedničke 

kom pa ni je po na zi vom Ener gi ja No vi 

Sad a.d. zasnovane na bazi partnerstva i 

do ka pi ta li za ci je. 

Pa non ske TE-TO 

Kon cept bu du no sti 

TE–TO "NO VI SAD" 

Nakon saglasnosti Vlade republike Srbije od 19. marta 

2009. godine, o prihvatanju koncepta privlačenja 

strateškog partnera za projekat izgradnje TE TO "Novi Sad" 

– novi gasno-parni blok visoke energetske efikasnosti, u 

elek tra ni TE TO "No vi Sad" odr žan je, 10. apri la 2009. 

godine, sastanak generalnog direktora Elektroprivrede 

Sr bi je, Dra go mi ra Mar ko vi ća, i gra do na čel ni ka No vog Sa da, 

Igora Pavličića. 

G 

eneralni direktor EPS-a, gospodin 

Marković, obrazložio je novi 

pristup investicionim aktivnostima 

EPS-a putem privlačenja strateških 

partnera za izgradnju novih energetskih 

po stro je nja TENT B3 i Ko lu ba re B, a sa da i 

TE TO "No vi Sad". 

Od po seb nog in te re sa za EPS je ste 

či nje ni ca da no vi blok elek tra ne TE–TO 

"No vi Sad" mo že da uđe u po gon već 

2012. go di ne i da obez be di elek trič nu 

Generalni direktor EPS-a, Dragomir Marković, 

i gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić, 

obišli su postrojenja TE TO Novi Sad 

ener gi ju koja nedostaje u elek tro e nerget 

skom bi lan su Sr bi je, što je znat no 

br že od TENT-a B3 i Ko lu ba re B. Po red 

to ga, Grad No vi Sad ima ve o ma ve li ki 

to plot ni kon zum i raz vi je nu to pli fi ka cio 

nu mre žu ko ji omo gu ća va ju pri me nu 

kom bi no va ne pro iz vod nje elek trič ne 

i to plot ne ener gi je. Isto vre me na pro izvod 

nja elek trič ne i to plot ne ener gi je 

omo gu ći će znat no efi ka sni je ko ri šće- 

Konsultant CSP obavio je prezentaciju 

na te mu – Unapređenje investicionih 

ak tiv no sti: Iz bor i pri vla če nje stra te škog 

partnera za projekat rekonstrukcije TE TO 

NO VI SAD. 

U njoj je predloženo formiranje zatvorenog 

akcionarskog društva Energija Novi 

Sad a.d. o če mu bi rav no prav ni part ne ri 

EPS i Grad Novi Sad sklopili međusobni 

ugo vor. EPS bi u no vu kom pa ni ju uneo 

imovinu postojeće elektrane TE TO "Novi 

Sad", a Grad Novi Sad, toplifikacionu infrastruk 

tu ru i ze mlji šte. Na kon to ga je pred viđen 

tender za izbor strateškog partnera 

ko ji bi u no vu kom pa ni ju uneo no vu teh nologiju 

i potrebna finansijska sredstva kako 

bi se obezbedilo dugoročno snabdevanje 

prirodnim gasom. 

Ubrzane pripreme 

Gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić 

po zdra vio je iz ne te pred lo ge, ko ji se 

ukla pa ju u pla no ve Gra da No vog Sa da za 

dugoročno obezbeđenje bazne toplotne 

energije za grejanje sva četiri toplotna 

područja Novog Sada. U planu je organizovanje 

što skorijeg donošenja odgovarajućih 

odluka u Skupštini Grada Novog 

Sada u vezi sa formiranjem zajedničke 

kompanije. 

Generalni direktor EPS-a i gradonačelnik 

Novog Sada dogovorili su se o formiranju 

zajedničkog tima za pripremu odgovarajućih 

dokumenata i za realizaciju potrebnih 

aktivnosti oko potpisivanja međusobnog 

ugovora za formiranje zatvorenog akcionar 

skog dru štva - Ener gi ja No vi Sad a.d. 

Pa non ske TE-TO d.o.o. No vi Sad 

Bulevar oslobođenja 100/IV sprat 

Tel: 021-527-785 

Fax: 021-6614-944 

E-mail: info@panonske.co.rs 

Web: www.panonske.co.rs 


a 

a 

In ve sti ra nje u ma ši ne - od go vo ran za da tak 

SVAKO ZADOVOLJSTVO IMA SVOJU CENU 

dipl. inž. Bernard Kezić, 

predsednik uprave, "GENESIS" 

OP TI MI ZA CI JA 

NA BAV KE 

MA ŠI NA 

Di le ma: Po lov na ili no va ma ši na - Ka ko "pa met no" od lu či ti iz me đu vi še po nu da? 

Odlučili smo da u proizvodni proces uvrstimo neke mašine, za 

ko je zna mo da nam tre ba ju, jer nam pro iz vod nja ne da je efek te 

ko je bi tre ba la. Na rav no da na čin rje ša va nja ovog pro ble ma ima 

svo je za ko ni to sti ko je mo ra mo uva ži ti, jer u pro tiv nom na ša oče kivanja 

neće biti ispunjena, te će uloženi novac biti te ško ili ni kako 

vraćen. Ciljevi su jasni. Sa nabavkom mašina želimo rešiti nekoliko 

problema, koji nas tište, ali svi efek ti se mo gu svr sta ti u dva 

osnovna cilja a to je olakšanje rada i povećanje profita. 

PI ŠE: BER NARD KE ZIĆ, DIPL. INŽ. 

PRED SED NIK UPRA VE, GE NE SIS D.O.O. 

K 

ako iz šume ponuda odlučiti "šta 

kupiti i pod kojim uslovima"? Dilema 

nije mala, ali razumnim pristupom, 

stvar možemo optimizirati, odnosno 

možemo sa velikom sigurnošću odabrati 

ono što je za nas naj bo lje. 

Prva dilema koja se javlja je nova ili 

polovna mašina. Kod takve dileme moramo 

znati nekoliko osnovnih faktora. Polovne 

ma ši ne su one ko je ima ju svoj fi zič ki 

vek, ali su najčešće izgubile svoj tehnološki 

i ekonomski nivo korištenja. Dakle 

nisu konkurentne na nekom značajnijem 

tržištu. Odluku ćemo donijeti tako što 

ćemo definisati naše ciljno tržište te ako je 

ono lokalnog karaktera, bez nekih upliva 

druge konkurencije, onda nam je polovna 

mašina zadovoljavajuće rešenje. Takva 

mašina mora biti u funkcionalnom stanju 

sa mogućnošću korištenja praktično 

odmah po postavljanju na radnu lokaciju. 

Ako su potrebne servisne intervencije, 

pogotovu značajnije, treba dobro razmisliti 

o takvoj kupovini, jer to kupca dovodi u niz 

problema (postojanje servisa, mogućnost 

osiguranja rezervnih ili potrošnih delova, 

rokovi u kojima se mogu defekti otkloniti, 

itd.). Ako želite "napasti" vanlokalno tržište, 

onda najverovatnije polovna mašina 

nije rešenje. 

Oda bra ti naj bo ljeg po nu đa ča 

Ako zaključite da je mnogo racionalnije i 

sigurnije ići u nabavku no ve opre me, ta da 

dolazite do pitanja "kako iz šume ponuđača, 

odabrati najboljeg"? To je zadatak 

ko jeg ni je la ko re ši ti, pa mno gi "me na džeri", 

pribjegavaju najjednostavnijem rešenju, 

a to je naj ni ža ce na. Mo ra mo na pomenuti 

da za takvu odluku i ne treba neka 

sposobnost, jer za optimizaciju treba posedovati 

i određeno znanje, koje se zasniva 

na poznavanju teorije i prakse analize konkurentske 

prednosti ponuđača. Svaki od 


In ve sti ra nje u ma ši ne - od go vo ran za da tak 

proizvođača svoju generičku strategiju za 

osiguranje konkurentske prednosti, zasniva 

na tri osnov na ele men ta, a to su: 

• najniži troškovi proizvodnje, 

• tržišna diferencijacija i 

• proizvodno fokusiranje. 

Ka ko da to mi pre po zna mo i još da nam 

to bude korisno u donošenju odluke? 

Cene proizvoda su u velikoj zavisnosti 

od troškova proizvodnje, pa naravno 

kvalitetni proizvođači imaju i 

niske troškove proizvodnje, te 

mo gu iza ći na tr ži šte sa pri hvatljivim 

cenama. Fokusiranje na 

određeni proizvod u proizvodnji, 

ne će nam mno go po mo ći kod ove od luke, 

ali ako smo ima li sre će da nam tre ba 

proizvod koji je posebno rađen za osvaja 

nje tr ži šta, sa ni skom ce nom a do brim 

kvalitetom, onda su dileme suvišne. Ali 

kako su to retki događaji nama ipak ostaje 

donošenje odluke o dobavljaču, zasnovane 

na tržišnoj diferencijaciji. Šta nam to 

znači i kako to prepoznati? 

Tr ži šna di fe ren ci ja ci ja 

Sam po jam diferencijacije no si u se bi 

skup različitosti koje nas izdvajaju od drugih. 

Ko je raz li či to sti uti ču na po volj ni ji po ložaj 

nekog proizvođača? Mnogo je tu faktora 

koji definišu neku prednost, ali mi ćemo se 

zadržati na onima koji su presudni za našu 

odluku. Najvažniji faktor je projektovana 

i pro iz ve de na kva li te ta pro iz vo da, ko ja 

opet zavisi od postojanja kvalitetnih ljudi 

u ovim procesima i naravno posedovanja 

vr hun ske teh no lo ške opre me za iz ra du 

proizvoda ali i eliminisanje svih negativnih 

posljedica procesa proizvodnje. Faktor kvaliteta 

koji je i rezultat kvaliteta dobavljača 

opreme i delova mašine, direktno utiče na 

pouzdanost mašine i njenu sklonost otkazi 

ma u ra du. Dru gi faktor konkurentske 

prednosti po našem mišljenju je tehničkoservisna 

podrška, koja opet uključuje različite 

elemente delovanja, kao što su: blagovre 

me no 

Proizvodi "DURME" su optimalni 

sa aspekta diferencijacije tržišta 

dobijanje stručnih informacija za upotrebu 

mašine, kvalitetno osposobljeni i korektni 

servisni timovi, brzo i kvalitetno rešavanje 

otkaza mašine, brzo osiguravanje potrošnih 

i re zer vnih de lo va, itd. 

Mnogi drugi faktori diferencijacije 

također govore o 

konkurentskoj prednosti ali 

zbog limita prostora, spomenućemo 

samo neke koji 

vam mo gu po mo ći u ob likovanju 

korektne i "pametne" 

odluke. To su tradicija 

i afirmisanost proizvođača 

na nekom tržištu, zastupljenost 

na na šem ali i dru gim 

tržištima, dostupnost informa 

ci ja ma o po uzda no sti 

proizvoda, odnos celokupnog 

lanca distribucije i ostalih funkcija 

proizvodnje i korištenja proizvoda prema 

kupcu i njegovim potrebama, energetska 

efikasnost upotrebe proizvoda, lep izgled, 

lako održavanje, što manje učešće manualnog 

rada pri upotrebi, zadovoljstvo poslužioca 

mašine, rokovi isporuke i njihovo 

poštivanje. 

Op ti mal no ula ga nje 

Sve napred rečeno moglo bi se podve 

sti pod je dan mo to: Pra va je od lu ka 

za na bav ku ma ši ne ona, ko ja će nam 

osigurati potrebnu efikasnost, produktiv 

nost i pro fit uz što ma nje tro ško ve 

i što ma nja ili bo lje re če no op ti mal na 

ulaganja. Odluke temeljene samo 

na cenama brzo se pokažu pogrešnim, 

a takve greške nažalost postaju 

traj ne. 

Zato je puno bolje potrošiti više 

vremena u analizi prednosti pojedinih 

ponuđača, nego odluku donositi na 

osnovu jednog parametra koji sa velikom 

verovatnoćom vodi u grešku. Svako zadovolj 

stvo ima svo ju ce nu. Ako ste is pravno 

de fi nisali očekivano zadovoljstvo, biće 

vam lakše doneti pravu odluku. Tu vam 

svakako mogu biti od presudne pomoći, 

stručnjaci koji dobro poznaju kvalitetu 

vama potrebnih mašina, ali konačna je 

odluka ipak vaša. 

Promišljanje da tvrtke čija se strategija 

zasniva na niskim troškovima i samo na 

niskim cenama, neće osigurati dovoljno 

sigurnosti i efikasnosti u korištenju mašina. 

Zato odluka mora biti zasnovana na 

diferencijaciji odnosno na prednostima 

diferencijacije. To nudi optimalan izbor i 

daje veliku verovatnoću da će vam mašina 

pružiti kompletno zadovoljstvo u radu. 

Kontakt: 

GE NE SIS d.o.o. Ri je ka 

Za gre bač ka 4, 51000 Ri je ka 

Tel: +385 51 312 355 

Fax: +385 51 213 268 

E-mail: ge ne sis @ri.t-com.hr 

www.ge ne sis.hr 


g 

Hidroizolacioni materijali 

j 

vr hun ska hi dro i zo la ci ja 

Bentotex je hidroizolacioni 

materijal koji služi kao zaštita 

horizontalnim i vertikalnim armiranim 

betonskim konstrukcijama. 

Ben to tex se sa sto ji od slo ja 

natrijum bentonita smeštenog 

između dva različita tipa geotekstila. 

Gornji sloj čini netkani 

(pokrivni) geotekstil dok je donji 

(nosivi) sloj armirana folija tkanog 

geotekstila. 

O 

vaj flek si bil ni hi dro i zo la ci o ni 

materijal, optimalnih mehaničkih 

i fizičkih svojstava proizvodi 

se povezivanjem dva sloja geotekstila koje 

se oba vlja me ha nič kim po stup kom tj. 

iglanjem sintetičkih vlakana koja prodiru 

iz gornjeg u donji sloj geotekstila. Karakte 

ri sti ke ge o tek sti la, a ujed no i nji ho vo 

mehaničko spajanje, daju rezultat nove 

strukture isprepletenih vlakana u pregrade, 

koja osiguravaju zadržavanje, vodom 

zasićenog, prirodnog natrijum bentonita. 

Zadržavanje prirodnog bentonitnog praha 

na okupu, omogućava izuzetno visoku 

ot por nost na si le po me ra nja, a ujed no osigurava 

uslove da vlažni bentonit ostane 

stabilan pri vertikalnoj instalaciji. 

Zagarantovan kvalitet 

Hidroizolacioni materijal Bentotex kontinuirano 

se podvrgava kontroli kvaliteta u 

laboratoriji preduzeća M-Prointex iz Mladenovca. 

Pored toga, testiranja se obavljaju 

i u nezavisnim laboratorijama, čime se 

osigurava kvalitet proizvoda kao i tehnička 

svojstva koja navodi proizvođač. 

Višestruka primena Bentotex-a 

Hidroizolacioni materijal Benotex može 

se koristiti kao zaštita od prodora vode na 

gotovo svim tipovima armiranih betonskih 

konstrukcijskih elemenata. Izrazito je delotvoran 

za strukture temelja koji se nalaze 

na područjima koja su izložena uticaju 

podzemnih voda. 

Pri me na Ben to tex-a da je vr hun ske 

re zul ta te kod: 

• izo la ci je pod nih plo ča od ar mi ra nog 

be to na 

• izolacije potpornih stubova 

• izgradnje vertikalnih zidova 

• pokrivanja i zatvaranja kontaminiranih 

te re na 

• oblaganja dna deponije 

• obezbeđenja rascepa, kanala i korita 

• iz grad nje pod zem nih ga ra ža, po drum 

skih pro sto ra, ba ze na za pli va nje i sl. 

Osnovne karakteristike 

Bentotex-a 

• po u zda na hi dro i zo la ci ja (uklju ču ju ći 

pa ro ne pro pu snost i ga snu ne pro pu - 

snost) 

• br za i jed no stav na ugrad nja (od mo taj i 

prekrivaj) 

• ugradnja u svim vremenskim uslovima 

• upo tre ba eko lo ški pri hva tlji vog ma teri 

ja la 

• otpornost na mehanička oštećenja 

• Ben to tex mo že bi ti re še nje ume sto 

crne izolacije i do nje be ton ske ploče 

sa armaturom. 

Jednostavna ugradnja 

Is prav na ugrad nja Ben to tex-a ko ji se 

postavlja između armirane betonske struk 

tu re i tla osi gurava vodonepropusnost i na 

taj na čin do pri no si efi ka snom i traj no kva litetnom 

kompozitu. Pre ugradnje, potrebno 

je pri pre miti površinu koja se želi izolovati. 

Faze pripreme: 

• do bro iz rav na ti po vr ši nu (be ton sku/ 

šljun ča nu/pe šča nu) 

• uklo ni ti vi šak vo de ka ko bi se iz be glo 

plu ta nje Ben to tex-a 

• na betonskim površinama sanirati šuplji 

ne ili iz bo či ne u preč ni ku ve će od 

20mm (talasaste površine su prihvatljive, 

pro me ne ni voa, ni su) 

• svi pro bo ji kroz be ton se mo ra ju is pu - 

ni ti ben to nit nim pra hom. 

Do nji ar mi ra ni sloj Ben to tex-a po lo ži 

se na ze mlju, šlju nak ili be ton s pre klopi 

ma od 20cm. U kon tak tu s vo dom 

če sti ce na tri ju mo vog ben to ni ta se trenutno 

impregniraju u spoljašnu površinu 

ge o tek sti la ko ji na bu bri i spre čava prolaz 

vo de. Pot pu no vo do ne pro pu sno spa ja nje 

postiže se jednostavnim preklapanjem, 

bez ika kvog le plje nja, va re nja i sl. 

Načini ugradnje: 

• Horizontalno postavljanje – Na kon 

pro pi sno pri pre mljene 

pod lo ge, hi dro i- 

zo la ci o ni ma te ri jal 

Bentotex postavlja se 

jed no stav nim od mota 

va njem rol ni ko je 

se proizvode u tri veliči 

ne, i od re zi va njem 

na po treb nu me ru. Vo do ne pro pu snost 

izolacije postiže se preklapanjem rolne, 

sa širinom preklopa od 15-20 cm. 

• Vertikalno postavljanje – Be to niranje 

zidova uz dijafragme ili postojeće 

objekte. Bentotex se pričvrsti na pret hodno 

pri pre mlje ni zid, uz ši ri nu pre klo pa od 

15 cm. Potrebno je koristiti pričvršćivače 

na ot pri li ke sva kih 30 cm. Za tim se po stavi 

armatura i jednostrana oplata i betonira 

se no vi zid. 

• Postavljanje uz oplatu – Ben to tex se 

postavi niz unutrašnju stranu spoljašne 

opla te da vi si ili se pri čvr sti me sti mič no 

dok se ne be to ni ra. 

• Za već betonirane zidove – Ben totex 

se pri čvr sti za zid sa ši ri nom pre klo pa 

10cm. 

Kontakt: 

M-PRO IN TEX 

Kra lja Pe tra I 334L 

11400 Mladenovac 

tel/fax : +381 11 8232 299 

fax: +381 11 8233 317 

mprointex @gmail.com 

www.m-prointex.com 


Ekološka ekonomija 

Vrednosti ko je se ne mo gu 

PRE TVO RI TI U NO VAC 

Pro je kat "An ga žo va nje or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva na po lju eko lo ške eko no mi je" 

TEKST: BI LJA NA MA CU RA, 

EKO LO ŠKO DRU ŠTVO "EN DE MIT" 

Ekološka ekonomija kao transdisciplinarna 

nauka održivosti 

("Science of sustainability") 

obuvata široko polje istraživanja 

koje vidi ekonomiju kao 

podsistem unutar većeg, globalnog, 

ekosistema koji ima ograničene 

resurse. 

E 

ko lo ška eko no mi ja pre i spi tu je 

održivost ekonomije i upućuje na 

vezu između degradacije životne 

sredine i ekonomskog rasta. Ova sprega 

se de ša va ne sa mo zbog po ve ća nja broja 

lju di, već i zbog ra stu ćih po tre ba za 

materijalima i energijom koji se uzimaju 

iz okruženja, kao i zbog velikih količina 

ot pa da ko ji se vra ća u isto to okru že nje, 

po ve ća va ju ći en tro pi ju pla ne te. 

Pokušaji davanja novčane vrednosti 

servisima ekosistema (mnogobrojne koristi 

koje ljudi dobijaju iz ekosistema kao 

što su či sta vo da, ogrev no dr vo ili funk ci ja 

izdvajanja ugljen-dioksida iz atmosfere) ili 

dopuna makroekonomskih računa, samo 

su mali aspekti primene ekološke ekonomije. 

Glavni fokus je ipak na pronalaženju 

fizičkih indikatora (ne)održivosti ekonomije 

koji bi zamenili monetarne indikatore 

ba zi ra ne na eko nom skom ra stu. Eko lo ški 

ekonomisti takođe rade i na odnosima 

između imovinskih prava i upravljanja 

resursima, izučavaju konflikte nastale 

neravnopravnom raspodelom i ekstrakcijom 

resursa, koriste integrisanu procenu 

stanja životne sredine (IAE) i multi-kriterijsku 

analizu i predlažu nove instrumente 

za politiku upravljanja životnom sredinom 

(npr. ekološke takse). Pored toga, ekološka 

ekonomija uvodi nove koncepte kao 

što je eko lo ški dug i ne sa mer lji vost vredno 

sti, što se od no si na či nje ni cu da se 

neke vrednosti nikad ne mogu pretvoriti 

u novac (npr. kolika je novčana vrednost 

biodiverziteta?). 

Jačanje kapaciteta 

Uzmite učešće 

Ekološko društvo "Endemit" part ner je 

na projektu "Angažovanje organizacija 

ci vil nog dru štva na po lju eko lo ške eko nomije", 

finansiranom od strane Evropske 

komisije. Mnoge organizacije civilnog društva 

imaju veliki nivo znanja o životnoj 

sredini, ali je neophodno jačanje njihovih 

kapaciteta u smislu ekološke ekonomije 

kako bi se poboljšao aktivizam i omogućio 

veći uticaj na donošenje odluka ili zakono 

dav stvo. Na pri mer, po znavanje ekološke 

ekonomije pomoglo bi kod procene 

odogovornosti kompanija u konfliktima 

oko korišćenja nekog resursa (na primer, 

nafte), ocene pla no va oko plan ta ža za bi o- 

gorivo ili učešća u utvrđivanju regionalnih 

energetskih planova. Između istaživača 

i nevladinih organizacija, međutim, oduvek 

je postojao određeni rascep. Ovim 

projektom taj rascep se želi umanjiti. Cilj 

projekta je da se organizacijama civilnog 

dru štva (OCD) omo gu ći da se uklju če i 

vode istraživačke projekte zajedno sa 

ekološkim ekonomistima. OCD i naučnici 

(šest in sti tu ta iz Špa ni je, Austri je, Por tugala, 

Belgije i Argentine) istražuju pitanja 

vezana za upravljanje vodama, rudarstvo, 

energiju, šumarstvo i poljoprivredu. Osim 

En de mi ta, part ne ri na ovom pro jek tu su 

još sedam organizacija civilnog društva 

iz Kameruna, Brazila, Indije, Ekvadora, 

Italije, Holandije i Hrvatske. Rezultat ovog 

zajedničkog rada biće internet izdanje udžbenika, 

koje OCD pripremaju zajedno sa 

istraživačima. Udžbenik će biti dostupan 

na nekoliko jezika, i objašnjavaće principe, 

ala te i me to de eko lo ške eko nomije 

kroz studije slučaja. 

Nacionalni park Đerdap 

Endemit radi studiju slučaja na području 

Nacionalnog parka Đerdap. U okvi ru 

Dru gi deo ak tiv no sti dru štva En de mit 

u okvi ru ovog pro jek ta pod ra zu meva 

iz ra du Iz ve šta ja o ži vot noj sre di ni 

ju go i stoč ne Evro pe. Iz ve štaj pred sta vlja 

je din stven pre gled sta nja ži vot ne sredi 

ne i te ku ćih eko lo ških pro ble ma ko ji 

su do sta vi le ne vla di ne or ga ni za ci je iz 

Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Bu garske, 

Hr vat ske, Ma ke do ni je i Sr bi je. Do kument 

sa dr ži i di sku si ju o kon cep ti ma i 

me to da ma eko lo ške eko no mi je ko ji bi 

se pri me ni li za re ša va nje pred sta vljenih 

pro ble ma sa ci ljem da se po mo ge 

i po bolj ša rad ne vla di nih or ga ni za ci ja. 

Iz ve štaj je otvo ren za da lju do pu nu, 

kometare ili ispravke i može se preuzeti 

sa Web saj ta eko lo škog dru štva En demit 

(www.endemit.org.rs). 

ove studije ispituju se prirodni potencijali 

tog re gi o na ka ko bi se da le su ge sti je za 

po bolj ša nje uslo va i ži vot nog stan dar da 

lokalnog stanovništva, oslanjajući se na 

održivi turizam i ekološke servise koje 

pru ža Du nav, i pred lo zi za po bolj šanje 

gazdovanja tim zaštićenim prirodnim područjem. 

Studija slučaja se dorađuje u stalnoj 

interakciji sa ekološkim ekonomistima 

i istraživačkim institucijama angažovanim 

na ovom pro jek tu. 

Eko lo ško dru štvo 

endemit 

Orač ka 42, 11080 Be o grad 

Tel/fax: +381 (0)11 218-3651 

Tel: +381 (0)64 2082-900 

E-mail: office @endemit.org.rs 

www.en de mit.org.rs 


ekologija 

gj 

Upravljanje otpadom 

39. me đu na rod na kon fe ren ci ja 

"Ot pad ne vo de, ko mu nal ni 

čvr sti ot pad i opa san ot pad" 

U kongresnoj hali "Srbija", od 

6. do 9. apri la 2009. go di ne, na 

Zlatiboru, održana je 39. međunarodna 

konferencija "Otpadne 

vode, komunalni čvrsti otpad 

i opasan otpad" u organizaciji 

Udruženja za tehnologiju voda 

i sanitarno inženjerstvo, Poslovnog 

udru že nja vo do vo da i ka na liza 

ci je Sr bi je i In sti tu ta za he mi ju, 

tehnologiju i metalurgiju a u 

saradnji sa Gradom Užice, Opštinom 

Ča jetina i Privrednom komorom 

Srbije. 

K 

onferencija je organizovana pod 

pokroviteljstvom Ministarstva za 

nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva 

životne sredine i prostornog planiranja, 

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva 

i vodoprivrede i Ministarstva rudarstva 

i energetike a uz struč nu po dr šku 

Agencije za reciklažu Republike Srbije. 

Osnovni cilj konferencije bio je prezentacija 

i publikovanje rezultata naučnog i stručnog 

rada iz oblasti komunalnih i industrijskih 

ot pad nih vo da, ko mu nal nog čvr stog 

otpada i opasnog otpada. Posebna pažnja 

je bi la po sve će na onim obla sti ma u sve 

tri te mat ske gru pe ko je su usme re ne ka 

poboljšanju stanja u životnoj sredini. 

Stručnjaci Agencije za reciklažu Republike 

Srbije su uzeli učešće na konferenciji 

prezentujući dva stručna rada iz tematske 

obla sti ko mu nal ni čvr sti 

otpad: 

- "Biomasa kao energent 

u funk ci ji odr ži vog raz vo ja", 

Dragana Ljumović, dipl. inž. 

poljoprivrede; 

- "Mogućnosti primene 

Mehanizma čistog razvoja 

u obla sti upra vlja nja ot padom 

u Re pu bli ci Sr bi ji", 

Zoran Jakovljev, dipl. ekolog 

za zaštitu životne sredine. 

Ra dom u okvi ru dru ge 

tematske oblasti konferencije 

predsedavali su Gordana 

Pe ro vić, di rek tor Agen ci je 

za re ci kla žu i Zo ran Ma rinko 

vić, dipl. inž. građ. iz kompanije 

"Energoprojekt". 

Na kon fe ren ci ji su bi li 

ob u hva će ni prav ni i in stitu 

ci o nal ni aspek ti i usa gla ša va nje sa 

međunarodnim standardima i evropskim 

di rek ti va ma ka da su u pi ta nju ko mu nalni 

čvrsti otpad, opasan otpad i otpadne 

vode. Posebno je istaknuta važnost usvajanja 

i adekvatne implementacije nove 

zakonske regulative - Zakona o upravljanju 

otpadom, niza podzakonskih akata 

koji će detaljnije propisati načine i modele 

upravljanja pojedinim tokovima 

otpada kao i Zakona 

o upravljanju ambalažom i 

ambalažnim otpadom. 

U okvi ru pr vog da na konferencije, 

održan je okrugli 

sto na te mu po stu pa nja 

sa klaničnim otpadom, kao 

jednim od prioritetnih ekolo 

ških pro ble ma zla ti borskog 

okru ga. Tre ćeg da na 

kon fe ren ci je, or ga ni zo va na 

je struč na eks kurzija u okviru 

koje su učesnici obišli 

lo ka ci ju na ko joj je u to ku 

izgradnja regionalne sanitar 

ne de po ni je "Du bo ko" 

kod Užica. Konferencija je 

završena diskusijom u okviru 

okru glog sto la na ko me 

se za klju čilo da je u periodu 

donošenja nove zakonske regulative još 

neophodnije aktivno uključivanje stručnog 

dela javnosti u unapređenju sistema 

upravljanja otpadom i otpadnim vodama. 

Učešće stručnjaka iz susednih i drugih 

zemalja doprinelo je neposrednom sagledavanju 

mogućnosti saradnje kao i razmeni 

is ku sta va i sa zna nja u ovoj obla sti. 

www.re ci kla za.sr.gov.yu in 


Ambijenti preporučuju 

Mu dro, mo der no, 

mo du lar no, mo gu će… 

Odr ži vi di zajn je kon cept mo dernog 

ob li ko va nja pro iz vo da, 

en te ri je ra i ur ba nih pro sto ra u 

skla du sa dru štve nim, eko nomskim 

i eko lo škim na če li ma, a sa 

ci ljem da se isti uspe šno odr že 

na tr ži štu i u do mo vi ma 

bu duć no sti. 

PIŠE: UROŠ VITAS 

FOTOGRAFIJE: ORANGE STUDIO 

B 

i lo da je reč o na me štaju, 

upotrebnim predmetima, 

enterijeru ili urbanom 

di zaj nu, prin cipi 

su isti, a re zul tat 

najbolji ukoliko je 

više činilaca uzeto 

u ob zir pri ob li kova 

nju ko nač nog 

proizvoda. Društveni aspekt 

pod ra zu me va pri la go đe nost 

ko ri sni ku; eko nom ski aspekt 

- eko no mič nost pro iz vod nje 

i pristupačniju cenu, dok 

eko lo ška na če la podra 

zu me va ju ugrad nju, 

ob no vlji vih i ne ško dlji vih 

materijala, mogućnost reciklaže i proizvodnje 

iz ot pa da. 

U tom du hu pred sta vio se Šumarski 

fakultet na 18. Međunarodnom salonu 

nameštaja i opreme za enterijere Ambijenta, 

u No vom Sa du. Na 100m 2 izloženo 

je preko 20 realizovanih studentskih 

radova – održivih prototipova nameštaja 

i elemenata enterijera nastalih u okviru 

vannastavnih aktivnosti na odseku Prera 

da dr ve ta - Pro jek to va nje na me šta ja i 

enterijera, pod rukovodstvom docenta mr 

Jelene Matić i uz podršku prof. dr Dušana 

Skakića, prof.dr Zdravka Popovića, Centra 

za Mašine i Alate, Laboratorije za ispitivanje 

kvaliteta nameštaja, a u sklopu inicijati 

ve ko jom se već pet go di na pod sti če 

praktičan rad studenata i promoviše 

održivo stvaralaštvo kroz funkcio 

nal ni pri stup, a uz kre a tiv no 

is ko ri šće nje in du strij skog 

drvnog ostatka (radionica 

Rest Wo od De sign). 

Ure đe no se de nje 

Hoklica/stočić - Linea 2 , Mi lice 

Nešovanović, pored 

činjenice da je originalno 

oblikovan od 

industrijskog drvnog 

ostatka iz proizvodnje 

parketa, uključuje 

i jednu neočekivanu funkciju 

za ovaj tip pro iz vo da - mo gućnost 

modularnog povezivanja. 

Autor nudi "uređeni model" kao 

alternativu haosu gomile pojedinačnih 

stolica kojima su 

često neugledno pretrpani 

galerijski i javni prostori... 

Rubikova, a naša – kocka 

Jed no od, ta ko đe, uspe šnih re še nja, na gra đe nih 

Zlatnim ključem i priznanjem ULUPUDS-a na poslednjem Beogradskom 

sajmu nameštaja, rad je apsolventa Milice Jović. To je 

sistem Link – skup 

modularnih elemenata 

povezanih rastegljivim 

kanapom, 

na na čin da se 

mogu funkcionalno 

kom bi no va ti gradeći 

stočić, police, 

ugaone elemente i 

druge strukture razli 

či te na me ne po 

želji korisnika. Prototip je napravljen od otpadaka iz proizvodnje 

parketa, od različitih vrsta drveta originalno složenih na način da 

grade jedinstvenu i dopadljivu teksturu. 

Tri u jed nom 

Emir Bećiragić, autor popularne sklopive "stolice za razmi 

šlja nje", na iz lo žbi se iz dvo jio 

svojim inteligentnim i na Milanskom 

sajmu izuzetno zapaženim 

kon cep tom pod na zi vom 

Cage, ili po pu lar no "koc kom u 

koc ki". U pi ta nju je pro to tip ko ji 

či ne tri koc ke ko je mo gu slu ži ti 

kao viseće police ili stočići, a 

pritom se mogu spakovati 

u jed nu koc ku, na taj na čin 

trostruko smanjujući svoje 

dimenzije. Autor zaslužuje 

po hva lu bu du ći da su u konstrukciju 

ugrađeni elementi 

najmanjih dimenzija od 

svih predstavljenih radova. 


ubrikaaa 

Nadnaslovvv 

Šarmantna igra "parova" 

Elegantno i promišljeno, problemom 

unutrašnjeg prostora poigrala se Ana 

Divac, osmislivši od drvnog otpada šarmantne 

elemente Coupling, ko ji se mo gu 

kombinovati kao hoklice, set stočića na 

različitim nivoima, ali i kao police. 

Polica kao "instrument" zida 

Po jam po li ca uglav nom aso ci ra na element 

za odlaganje koji zauzima stalan i 

unapred određen volumen u prostoru.. U 

tom smislu, pažljivo uklopljen Piano, Adriana 

Banča, predstavlja pravi "instrument" 

među policama budući da je osmišljen 

kao funkcionalni deo zidne obloge, koji se 

po po tre bi mo že otvo ri ti, dok je u sklo pljenom 

položaju samo vizuelni element koji, 

u zavisnosti od redosleda i vrste primenjenog 

drveta, prostor estetski obogaćuje. 

Savitljiva inovacija 

A da pu no dr vo u en te ri je ru pre ma svojim 

željama i potrebama može oblikovati 

i sam korisnik, elegantno je pokazao student 

Marko Vasiljević osmislivši prvu savitljivu 

ploču od punog drveta, originalno 

oblikovanu u modularni paravan vijugavog 

oblika DNA, ko ji svo jim ob li kom i mo guć nošću 

nadograđivanja u potpunosti odražava 

funkcionalno-estetsku posebnost i inovativnost 

ovog no vog ma teri ja la. 

Jednostavna igra jednog čiviluka 

Či vi luk CHI Ni ko le 

Petkovića odličan je primer 

iz laboratorije ove 

održive inicijative. Konstruk 

ci ju či ne iden tič ni 

štapovi, slični onima za 

dr ške za me tle, me đusob 

no po ve za ni elastič 

nim ka na pom ko ji 

omo gu ća va ele gant no 

i jed no stav no skla panje. 

Kroz jed no stav no 

re še nje kon struk ci je 

autor elegantno postiže uštedu u prostoru, 

ma te ri ja lu i pro iz vod nom pro ce su, us put 

diplomatski zaobilazeći "prodavnicu" raznoraznih 

"kvalitetnih" okova za nameštaj. 

Samoodrživost ovog rešenja među prvima 

je prepoznala Pri vred na ko mo ra Be o gra da 

dodelivši Nikoli Nagradu za dobar dizajn, 

ali i Agencija za drvo ko ja je na kon kur su 

za dizajn nameštaja u kategoriji studenata 

nagradila rešenje Specijalnom pohvalom. in 




g 

Tehnologija štampe 

j 

Grid studio je član 

udruženja grafičara 

DI GI TA LI ZA CI JA 

u gra fič koj in du stri ji 

TEKST: ĐOR ĐE NI KO LIĆ, DI REK TOR I VLA SNIK 

ŠTAM PA RI JE GRID STU DIO, www.grid.rs 

Od kada je izmišljen, štamparski 

pro ces se stal no me nja. Ipak, 

suštinski napredak u smislu 

smena tehnologije napravljen 

je samo nekoliko puta u njegovoj 

razvojnoj istoriji. Danas smo 

sve do ci ne ko li ko teh no lo ških prava 

ca. Ono što im je svi ma za jednič 

ko, je ste iz u zet no vi sok ste pen 

digitalizacije ili potpuno digitalna 

tehnologija. 

D 

i gi ta li za ci ja ne ke štam par ske 

ma ši ne pod ra zu me va da je 

proces štampe i dalje mehanički, 

ali je ceo postupak kompletno kontrolisan 

i automatizovan elektronskim i kompjuterskim 

sistemom. Kod potpuno digitalne 

teh no lo gi je štam pe i sam pro ces štam pe 

je re zul tat pri me ne od re đe nih di gi tal nih 

tehnologija, dok su mehanički sklopovi u 

ovom slučaju zaduženi samo za transport 

papira kroz mašinu. 

Primer digitalne štampe nalazi se već u 

svakoj kancelariji u obliku laserskog štampača 

koji koristi mogućnost prenosa i fiksira 

nja to ner skog pra ha za pa pir bez po trebe 

za mehaničkim pritiskom i mehaničkim 

određivanjem količine boje. Ta činjenica je 

i na ve la mno ge da uz po moć ve ćih la serskih 

štampača osnuju prve digitalne štamparije 

i time ponude potpuno novu uslugu 

tržištu koja omogućava dve veoma važne 

mogućnosti: brzinu (kratak rok isporuke) i 

male količine primeraka. 

Iako jedna od najmlađih štamparija na 

našem tržištu, Grid se može pohvaliti 

opremom, organizacijom i proizvodnim 

programom koji su napravljeni strogo prema 

zahtevima tržišta, a ne prema finansijskim 

mogućnostima i dostupnim polovnim 

mašinama. Vodeći se činjenicom da 

je na šem tr ži štu po treb na štam pa ri ja 

ko ja pru ža bes kom pro mi san kva li tet, 

Ipak, laserska tehnologija nije mogla, 

bar u po čet ku, da pru ži i tre ći va žan 

element posebno štampanog reklamnog 

pro iz vo da, a to je kva li tet, pa je ova grana 

štamparske industrije obogaćena sa 

nekoliko tehnoloških pravaca u kojima je 

razvijana. 

Su va of set štam pa 

Anti-stres press 

Ma ši ne Karat74 i Karat 46 (ko ri ste teh no lo gi je 

su vog of se ta i di rekt nog osve tlja va nja plo ča) 

stu dio Grid je do sa da ulo žio u opre mu 

(isključivo novu, isporučenu direktno od 

proizvođača) preko 2.500.000 evra, zaokruživši 

svoju ponudu tako da ona obuhvata 

vrhunski kvalitet, najkraći mogući 

rok isporuke, povoljne cene i dodatne 

uslu ge kao što su di zajn, pri pre ma za 

štam pu, gra fič ka do ra da i di stri bu ci ja 

reklamnog materijala. 

Tehnologija suvog ofseta nije tako nova 

kao što mno gi mi sle. Raz log što se smatra 

novom leži u činjenici da ima veoma 

malo štamparija koje 

ra de sa ovom teh nologijom. 

Razlika ove 

teh no lo gi je u od no su 

na, takozvani, klasičan 

of set je u to me 

što u procesu nanošenja 

bo je na of set plo ču ni je po treb na 

vo da, pa je sa mim tim iz beg nut uzrok najveće 

nestabilnosti i lošeg kvaliteta kao kod 

klasičnog ofseta. 

Re zul tat je vr hun ski kva li tet oti ska, 

intenzivniji nanos boja, maksimalna stabilnost 

u na no su bo je to kom štam pe, br ža priprema 

prvog otiska, manji 

škart materijala i veća kompakt 

nost sa me ma ši ne. 

Posebno treba istaći činjenicu 

da je ovakva tehnologija 

štampe najopravdanija po 

pi ta nju eko lo gi je i za štit e 

ži vot ne oko li ne, za to što 

nema otpadnih voda u procesu 

rada, škart je daleko 

ma nji, tro ši se ma nje ener gije 

za to što je ceo pro ces efika 

sni ji, a sav repromaterijal 

koji se koristi u procesu proizvodnje 

može se reciklirati. 

Di gi tal na of set štam pa 

Iako široko raspro stra nje na kod nas, 

usluga digitalne štampe u više od 90% 

slučajeva ne podrazumeva štampu koja 

se mo že, u bi lo kom smi slu, po kva li te tu 

meriti sa ofset štampom. Tržište je prihvatilo 

digitalnu štampu kao praktično rešenje 

koje podrazumeva 

niži kvalitet i velika 

HP In di go 5000 (je di na di gi tal na 

ofset tehnologija na svetu) 

ograničenja po pitanju izbora materijala 

i mogućnosti realizacije širokog spektra 

proizvoda. 

Po ja vom di gi tal nog of se ta sa vla da ne 

su i te pre pre ke, pa da nas ima mo teh nologiju 

koja nudi ofset kvalitet otiska (u 

nekim parametrima čak i bolji otisak), sa 

svim pred no sti ma ko je pru ža di gi tal na 

štam pa kao što su br zi na iz ra de i ma li 

ti ra ži. Sam na ziv go vo ri da se ra di o di gital 

noj štam pi, ko ja ko ri sti of set prin cip 

pre no sa bo je i uti ski va nja na pa pir ili 

ne ki dru gi ma te ri jal na ko me se štam pa. 

Oti sak je da le ko pri rod ni ji, oštri ji, rav nomer 

ni ji i ne ma ne pri jat nog pre si ja va nja 

ko je se ja vlja kod to ner ske teh no lo gi je. 

Konstrukcija mašine omogućava i velike 

br zi ne štam pa nja upo re di ve sa kla sičnom 

of set štam pom. in 


grafička industrija 

Aktuelno 

Po seb ne po god no sti 

za gra fič ku in du stri ju 

Na kon uspe šne pro šlo go di šnje 

sa rad nje, be o grad ska fir ma 

Ex tre me i udru že nje gra fi čara 

Gra fo Cen tar, pro du ži li su i 

pro ši ri li ugo vor ta ko da on sa da 

ob u hva ta i do dat ne po god no sti za 

čla no ve ovog udru že nja kao što 

su po pu sti na soft ver ske li cen ce, 

olak ša na na bav ku an ti vi rus softve 

ra, im ple men ta ci ja i kre di ti ranje 

po slov nih re še nja. 

O 

va pro ši re na sa rad nja će, 

po red već po sto je ćeg po pu sta 

pri nabavci grafičkog softvera, 

omogućiti članovima i značajan popust 

pri na bav ci Microsoft i dru gih soft ve ra iz 

ponude firme Extreme, 

po se ban aran žman 

za unapređenje infrastruk 

tur nih IT ser vi sa uz po pust na im plementaciju 

i podršku serverskih rešenja i 

kratkoročno kreditiranje do 4 meseca. 

Po red ovog stal nog aran žma na, po krenu 

te su dve ak ci je u sa rad nji sa ven dori 

ma, eks klu ziv no 

namenjene članovima 

udruženja, koje 

će trajati do kraja 

ma ja ove go di ne. 

Pr va ak ci ja se od nosi 

na po se ban aranžman 

pri na bav ci 

licenci za Eset Smart Security koji pruža 

sve o bu hvat nu za šti tu ko ja pod ra zu meva 

an ti spam, fi re wall i ču ve ni NOD32 

An ti vi rus. Druga akcija sa ograničenim 

tra ja njem, ko ja je po dr ža na od stra ne 

Dyna mics ode ljenja 

lo kal ne Mic rosoft 

kan ce la ri je, 

podrazumeva značajan popust pri nabavci 

licenci i implementaciji Microsoft poslovnih 

rešenja Dynamics NAV Express, ERP 

softvera namenjenog 

malim i srednjim predu 

ze ći ma, i Dyna mics 

CRM, poslovne aplikacije za unapređenje 

odnosa sa klijentima. Svi članovi udruženja 

detalje o pogodnostima pri nabavci 

softvera u firmi Extreme, mogu saznati na 

sajtu www.grafocentar.com in 


IZ VOR: WWW.MIKRO.RS 

Aktuelno 

Naj sna žni ji na uč ni kom pju ter 

od go va ra na pr va pi ta nja 

U naučno-fantastičnom romanu 

"Autostoperski vodič kroz galaksiju", 

najsnažniji kompjuter u svemiru 

mo rao je da na đe od govor na pitanje 

"o ži vo tu, sve mi ru i sve mu", a u stvarnom 

svetu novosagrađeni superkompjuter 

nazvan Jaguar, do sa da najsna 

žni ja ma ši na po sve će na na u ci, 

odgovaraće na pitanja o klimatskim 

pro menama, supernovama i strukturi 

vo de. 

Posle detaljno sprovedene procedure 

izabrani su projekti koji će Jaguaru 

omogućiti da proizvede najkorisnije rezulta 

te čak i to kom pe ri o da u ko me će se 

16. marta, petnaestak minuta posle 

ponoći, Kina je lansirala drugi navigacioni 

satelit koji će ući u sastav njene 

mreže za globalno pozicioniranje s 

kojom želi da okonča oslanjanje na 

strane sisteme ove vrste. 

Satelit Beidou II (odnosno Compass- 

G2), drugi član buduće mreže nazvane 

Beidou, poleteo je iz lansiranog centra 

Ksičang u provinciji 

Se čuan na ju go zapadu 

zemlje. 

Si stem će za sa da 

omogućiti pozicioniranje, 

merenje brzine 

i uslu ge ve za ne 

još uvek fino podešavati njegove performanse. 

Ja gu ar se na la zi u ame rič kom Nacional 

nom cen tru za kom pju ter ske na u ke 

(NCCS) u okviru Nacionalne laboratorije 

Oak Rid ge u Te ne si ju i nje go va vr šna performansa 

je 1,64 petaflopsa (triliona operacija 

u pokretnom zarezu u sekundi). 

Jaguar ima 181.000 procesorskih jezgara 

i od nje ga je sna žni ji je di no su per kompjuter 

Roadrunner u ame rič koj Nacionalnoj 

laboratoriji Los Alamos, u No vom Meksiku, 

koji dostiže 1,7 petaflopsa. 

Jaguar je pušten u rad prošle godine, 

ali su tek po sle ne ko li ko me se ci 

testiranja rukovodioci laboratorije 

u Oak Rid geu bi li sprem ni da 

ga zaposle s prvim istraživačkim 

projektima. 

Po što se is po sta vi lo da je 

sistem veoma stabilan i pouzdan, 

a uz to ras polaže i memorijom 

ko ja je tri pu ta ve ća od sle dećeg 

na le stvi ci, ve lika je potražnja 

za korišćenjem njegovih resursa. 

Predstavnici laboratorije kažu da 

će po sle ju la Ja guar još više raditi 

na problemima vezanim za klimu, jer je 

preko mesec dana korišćenja odobreno 

or ga ni za ci ji Me đu na rod ni/me đu vla din 

panel za klimatske promene. 

Ki na lan si ra la dru gi sa te lit 

za svoj GPS si stem 

za tač no vre me 

sa mo u Ki ni i okolnim 

obla sti ma. Planom 

je predviđeno 

da se do 2015. go dine 

na pra vi mre ža 

od oko 30 sa te li ta 

ko ja će po kri va ti 

celu planetu. 

Ki ne ski si stem 

za globalno pozicioniranje, 

ekvivalent 

evrop skog si ste ma Ga li leo, ame rič kog 

GPS-a ili ru skog sistema Glonas, nad meta 

će se za ko mer ci jal ne ugo vo re, ali će 

istovremeno omogućiti da Kina u vojnom 

smislu ne zavisi od stranih komunikacionih 

sistema. 

Se mi nar - Autodesk u 

in du stri ji Sr bi je 2009 

U organizaciji kompanije OSA ra čunar 

ski inženjering, uz po dršku firme 

TeamCAD, 15.4.2009. go di ne, u 

Centru za nove tehnologije na Ma šinskom 

fakultetu održan je seminar 

o upotrebi i potencijalima primene 

Autodesk rešenja u industriji Srbije. 

Kompanija Autodesk raz vi la je kom plet 

rešenja za projektovanje i testiranje 

digitalnih prototipova pre same proizvodnje, 

što omo gu ća va 

proveru dizajna i funkcionalnosti, 

kao i animira 

nje ra da pro iz vo da 

u nje go vom bu du ćem 

okruženju. 

Srž ovog si ste ma je 

program Inventor či ja je 

nova verzija predstavljena 

na seminaru. Pored 

prezentacije softvera, na seminaru je bilo 

reči o značaju upotrebe savremenih softverskih 

rešenja u obrazovanju, a kompanija 

Vertex Star, iz Kragujevca, prikazala 

je i uspe šnu pri me nu pro gra ma Auto desk 

Inventor u projektovanju složenih tehnoloških 

sistema. 

Stručnjaci kompanije TeamCAD su ukazali 

na prednosti koje Inventor Professional 

2010 donosi u oblasti proračuna 

i simulacije rada sa sklopovima, kao i u 

radu sa digitalnim 

prototipovima. 

Deo se mi na ra 

bio je po sve ćen i 

studentima Mašinskog 

fakulteta u 

Beogradu koji su 

prisutnima preneli na koji način im Autodesk 

pro iz vo di olak ša va ju i una pre đu ju 

obrazovanje. 


Istraživačko krilo kompanije Honda 

Motor razvilo je, zajedno s Međunarod 

nim institutom za napredna istraživanja 

u telekomunikacijama (ATR) 

i proizvođačem precizne mehanike 

Shimadzu, si stem ko ji omo gućava 

da se ro bo tom upra vlja mi slima. 

Sistem je nazvan "moždani interfejs 

s mašinom" (Brain mac hi ne in ter face, 

BMI). 

Istraživači Honde i ATR-a su, još 2006. 

go di ne, us pe li da mi sli ma po kre nu 

ro bot sku ru ku ta ko što su ana li zi ra li 

mo žda nu ak tiv nost ko ri ste ći ve li ki skener 

na ba zi mag net ne re zo nan ce, po put 

onih u bol ni ca ma. 

Najnoviji rad je korak napred u odnosu 

na ranija istraživanja. Ovog puta, podaci 

koji se prevode u upravljačke informacije 

dobijaju se korišćenjem elektroencefalografije 

(EEG) ko jom se pra ti elek trič na 

aktivnost u mozgu, i spektroskopijom u 

bliskom infracrvenom području (NIRS) 

kojom se prati strujanje krvi u mozgu. 

Za upravljanje nije potreban nikakav 

fi zički pokret. 

Teh ni ke EEG i NIRS su do bro po znate, 

a novost je proces analiziranja podata 

ka. Honda je objavila da sistem koristi 

statističku obradu složenih informacija 

ka ko bi precizno razlučila moždane 

aktivnosti kojima se robotom upravlja 

bez ika kvog kre ta nja. Hon da je po čet kom 

Aktuelno 

Upra vlja nje ro bo tom po mo ću mi sli 

aprila objavila video snimke ovih eksperimenata. 

Na snimku se može videti 

kako su čoveku koji upravlja robotom 

(Asimo) pokazivane četiri kartice na 

kojima su bile nacrtane - desna ruka, 

leva ruka, stopalo i jezik. Od njega je 

traženo da zamisli njihovo kretanje. 

Kad mu je po ka za na de sna ru ka on 

je za mi slio nje no kre ta nje, a po sle 

izvesnog vremena Asimo je podigao 

desnu ruku. 

Honda tvrdi da je korišćenjem svog 

me to da ana li ze mi sli do sti gla uspešnost 

od 90%. in 

IZ VOR: WWW.MIKRO.RS

j 

Frankfurt na Majni 

g 

Sa jam ska tra di ci ja 

du ga osam ve ko va 

TEKST: 

DRA GA NA MIR KO VIĆ 

Frank furt na Maj ni, iako 

možda najmanja metropola 

na sve tu, ima ja ko du gu isto riju 

i tradiciju i svakako mnogo 

to ga može da po nudi. Ovaj 

grad je poznat po finansijama, 

aerodromu, oblakoderima, 

Geteu, multikulturalnosti i, 

naravno, po čuvenim sajmovima 

svet skog ran ga. 

F 

rank furt, pe ti po 

ve li či ni u Ne mačkoj, 

naj ve ći je grad 

u nemačkoj pokrajni Hese. 

Smešten u visoko produktivnom 

Rajna - Majna regio 

nu, u sa mom sre di štu 

Evro pe, ovaj grad pred stavlja 

finansijski i transportni 

cen tar ka ko Ne mač ke 

ta ko i Evrop ske Uni je. U 

njemu se nalazi sedište 

centralne evropske banke 

koja utvrđuje monetarnu 

politiku ekonomije Eurozone, 

poznata frankfurtska 

ber za, dru ga po ve li či ni 

Frankfurtski sajam u Evro pi, od mah na kon 

londonske, nemačka federal 

na ban ka i još pre ko tri sto ti ne ka ko 

nacionalnih tako internacionalnih banaka 

i predstavništava. 

Frank furt ima od lič nu tran sportnu infrastruk 

tu ru. Frank furt ski in ter na ci o nal ni 

aero drom, cen tral ni u Evro pi, je dan je od 

najprometnijih na svetu, dok je frankfurtska 

železnička stanica jedna od najvećih 

u Evropi. Zbog ovako dobro razvijene transport 

ne mre že, ovo je grad sa naj ve ćim 

procentom doseljenika (oko 35 %), poznat 

po svojoj multikulturalnosti sa preko sto 

osamdeset nacionalnosti koje žive u njemu. 

Pored značajnih finansijskih institucija 

koje se u njemu nalaze, Frankfurt je, 

ta ko đe, dom i mno gih kul tur nih i obra zovnih 

ustanova, među kojima se nalazi i 

čuveni Geteov Institut. 

Grad obla ko de ra 

Frank furt je po znat i po svo jim ve li čanstvenim 

oblakoderima. Sa deset oblakode 

ra, de li dru go me sto sa Lon do nom u 

Evropi. Frankfurtski oblakoderi "Commerzbank 

To wer" i "Mes se turm" naj vi ši su u 

EU, pa zbog to ga ovaj grad u ne kim krugovima 

nazivaju i Mainhattan (reka Main 

u kombinaciji sa poznatom poslovnom 

sre di nom Man hat tan). 

Bo ga ta sa jam ska isto ri ja 

Sajmovi u Frankfurtu imaju jako dugu 

tra di ci ju. Pr vi put se po mi nju još u je vrejskim 

spisima iz 1160. godine. Početak 

razvoja Frankfurta kao velikog sajamskog 

i trgovinskog centra datira još od davne

Frankfurt na Majni 

1240. go di ne ka da je sa jam u Frank furtu 

dobio zvaničnu carsku privilegiju za svoje 

godišnje održavanje. Sledeće po značaju 

izdvaja se osnivanje frankfurtske berze 

1585. go di ne, ka da je Frank furt po stao 

centar internacionalne trgovine. 

U da na šnje vre me, u Frank fur tu se svake 

godine održi oko četrdeset sajmova, 

koji uključuju preko 39.000 izlagača i preko 

1.500.000 posetilaca. 

Naj ve ći svet ski sa jam auto mo bi la 

Oko 1.000.000 posetilaca, preko 1.000 

izlagača i preko 15.000 novinara iz celog 

sve ta do volj no go vo re da se ra di o naj većem 

i najbitnijem saj mu na sve tu u obla sti 

auto-industrije. 

Sajam organizuje asocijacija nemačke 

auto in du stri je, a od 1992. go di ne po deljen 

je na dva de la - u par nim go di na ma 

održava se u Hanoveru, a u neparnim u 

Frankfurtu. 

Iako su zastupljeni svi veliki svetski 

proizvođači automobila, kao što se može 

i očekivati, na njemu dominiraju domaći 

pro iz vo đa či kao što su Audi, BMW, Mer cedes-Benz 

i Por sche. 

Sajam knjiga star pola veka 

Frankfurtski sajam knjiga ima tradiciju 

koja je duga preko pet stotina godina. Ubrzo 

na kon što je Jo han Gu ten berg iz u meo 

štam pa ri ju, u me stu Ma inz, na sa mo par 

kilometara od Frankfurta, održan je i prvi 

sajam organizovan od strane lokalnih prodavaca 

knjiga. Sve do kraja XVII veka, ovo 

je bio naj zna čaj ni ji sa jam knji ga u Evro pi. 

Kasnije je, zbog posledica političkog i kulturnog 

razvoja, taj primat preuzeo Lajpcig. 

Nakon Drugog svetskog rata, međutim, 

pr vi sa jam knji ga bio je odr žan upra vo u 

Frank fur tu, što je do pri ne lo da se ob no vi 

njegov prvobitni sjaj. 

Da nas, frank furt ski sa jam knji ga predstavlja 

događaj od izuzetnog značaja za 

prezentovanje novih naslova i za pregovore 

po pitanju prava o internacionalnom 

izdavanju i licencama. Za pet dana, koliko 

sajam traje, učešće u njemu uzme preko 

7.000 izlagača iz preko 100 zemalja sveta, 

a po se ti ga pre ko 286.000 lju di. 

Jedan od kurioziteta ovog sajma je nagrada 

za knji gu sa naj čud ni jim na slo vom, ko ja 

se svake godine redovno dodeljuje. 

Frank furt Mu sik mes se - naj ve ći 

internacionalni sajam muzičkih 

in stru me na ta 

Frankfurtski muzički sajam je vodeći 

svetski sajam u oblasti muzičkih instumenata, 

muzičkih softvera i prateće opreme 

i već dva de set pet go di na pred sta vlja 

najbitnije mesto okupljanja za industriju 

muzičkih instrumenata. 

Za četiri dana, koliko ova manifestacija 

traje, proizvođači, dileri, profesionalci, poluprofesionalci 

i amateri sa raznih strana 

sa sta ju se u Frank fur tu ka ko bi se upo znali 

i ostali u toku sa najnovijim inovacijama. 

Proizvođači iz celog sveta predstavljaju 

široku paletu proizvoda i servisa za izradu 

muzike. Bilo da traže klasične instrumente, 

akustične, električne ili bas gitare, drvene 

instrumente, udaraljke, klavijature, elektronsku 

opremu ili računarske hardvere 

i softvere, frankfurtski muzički sajam je 

me sto gde će po se ti o ci sa svih stra na sveta 

pronaći sve što žele. Pored toga, učešće 

u ovom sajmu redovno uzimaju i sve velike 

izdavačke kuće koje na njemu izlažu svoje 

produkte u svim muzičkim žanrovima, od 

kla si ke pa do ro ka, po pa i dže za. 

Iako se održava svake druge godine, 

ve li ki broj pre mi je ra, kao i pr vi put pri ka zanih 

najnovijih dostignuća na polju razvoja 

iz sveta auto-industrije karakteriše ovaj 

sajam kao jedinstveno globalno mesto za 

inovacije. in 

industrija 20 / maj 2009. 

XX

Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

PRIJAVA ZA 

BESPLATNE 

PRIMERKE ČASOPISA 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 357-2734 

2. poštom na sledeću adresu: 

IND MEDIA 

Lazara Kujundžića 88, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.industrija.rs. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Ind Media nudi svojim klijentima kvalitetne 

i profesionalne usluge iz specijalizovanih 

oblasti kao što su: 

• Lektura, korektura i prelom teksta 

• Prevođenje 

• Izrada grafičkih i tekstualnih rešenja 

za štampani promotivni materijal (katalozi, 

brošure, publikacije, panoi, pamfleti…) 

• Dizajn logotipa, memoranduma, vizit karti 

• Web dizajn 

• Izrada multimedijalnih prezentacija 

Da li želite da dobijete dodatne informacije o 

ovoj ponudi? 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.industrija.rs 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama koje 

ispunjavaju preduslove definisane izdavačkom politikom. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

IND MEDIA d.o.o, Lazara Kujundžića 88, 11000 Beograd, Srbija

vodič 

Izbor sajamskih događaja u 2009. 

HANOVER 

• LIGNA HANNOVER - Internacionalni sajam mašina i opreme 

za drvnu industriju - od 18. do 22. ma ja 2009. 

Međunarodni centar za razmenu znanja, tehnologija i iskustava, 

koji nudi kompletan pregled najnovijih tehnologija i inovacija, 

mašina, opreme, alata u oblasti drvne industrije 

www.lig na.de 

MILANO 

•"TUTTO FOOD" - Međunarodni Sajam hrane - od 10. do 13. ju na 

2009. 

www.tut to food.it 

MINHEN 

• IN TER NET WORLD - TRA DE FA IR & CON GRESS 2009 - od 23. 

do 24. ju na 2009. 

Vodeći događaj iz oblasti internet tehnologija 

www.in ter net world-mes se.de 

BE O GRAD 

• 4. Međunarodni sajam naoružanja i opreme - PARTNER 2009 

- od 2. do 5. ju na 2009. 

Naoružanje i vojna oprema 

www.sa jam na o ru za nja part ner.com 

MOSKVA 

• CTT MO SCOW 2009 - od 2. do 6. ju na 2009. 

Međunarodna izložba koji nudi širok spektar inovativne opreme, 

mašina i tehnologija iz oblasti građevinarstva 

www.ctt-mo scow.com 

Indeks oglašivača 

ABB 24, 67 

Ambijenti 52 

Atrik-Boxi 2 

Beogradski sajam 68 

eKapija 6 

Exor Esi 20 

Famous 57 

Genesis 36 

GrafoCentar 56 

Gramper 26 

Indas 16 

ITW Welding Products 34 

Jugo Ramos 30 

LeTrip 62 

Live Company 59 

Mak-graf 57 

Mašin-elektro 21 

Messer Tehnogas AD 28 

Meter&Control 1, 18 

Mikro-PC World 61 

Montavar Lola 27 

M-Prointex 38 

NHBG ŽIKS-HARD 32 

Nimel 64 

Panonske TE-TO 34 

Petrič 64 

Rasina 31 

Simprolit 39 

Skala BGD 63 

Šut.co 3 

Varius 50 

Zeder 60

Auto desk - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?