doo Industrija komunalne opreme

uvodnik 

Broj 18 

industrija 

Po što va ni i ta o ci, 

Ka da smo pre go di nu da na sa en tu zi ja zmom smi šlja li 

te mu ovog bro ja, "Srp ska in du stri ja na tr ži štu evrop ske 

uni je" de lo va la nam je obećavajuće i inspirativno. Pred 

na ma je bi la ce la go di na - a no va, još ne načeta godina, 

koliko god se trudili da budemo realni i objektivni, uvek 

mami novim šansama i mogućnostima, daje potporu 

nadama i željama (osnovanim ili ne) i, nekako, stvara 

var lji vu sli ku da je pred na ma mno go vi še vre me na, ne go 

što ga za i sta ima mo. Ka da se osvr ne mo na ono što je ostva re no, po pra vi lu 

se ja vlja onaj do bro po zna ti ose ćaj, da smo mo gli vi še, bo lje, br že... Ali, za to, 

sva ki put "no va" no va go di na, već sprem no če ka, svojom utešnom paletom 

no vih op ci ja. I ta ko u krug... 

Ovo ga pu ta, či ni se, me đu tim, da ni ma gi ja no ve go di ne, ne će bi ti baš to li ko 

sve mo gu ća. Ovo ga pu ta, re al nost iz gle da ne će osta vi ti mno go me sta sa njare 

nju. 

Direktor 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

/dj.kujundzic@bem.co.yu/ 

Glavni i odgovorni urednik 

Jasmina Orelj /jorelj@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Bojana Mikunović 

Irena Kosanović 

Darko Milutinović, dipl. el. inž. 

Goran Veselinović 

doc. dr Dragan Škobalj, dipl. inž. maš. 

Marketing 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Goran Veselinović 

Katarina Đurić 

Dragana Bakić 

Nikola Mirković 

Sekretar redakcije 

Jelena Ristić 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Milenko Kosanović 

Su lu do bi bi lo po mi sli ti da kri za ko ja za hva ta ceo svet, ne će ima ti ni kakvog 

uticaja na Srbiju. Nismo baš toliko posebni. Sa druge strane, sulu do će 

bi ti sva ko prav da nje sop stve nih ne u spe ha svet skom eko nom skom kri zom, 

i to u mo men tu ka da još to li ko to ga ima da ura di mo u sop stve nom dvo ri štu. 

I ta ko, do la zi mo do ve li ke isti ne, oni rad ni mo ra će da bu du još vred ni ji, i da 

ra de sa još vi še en tu zi ja zma, a oni ma nje rad ni ima će još jed no oprav da nje 

vi še za se be. 

Me đu tim, za one ko ji ima ju ja snu vi zi ju i ko ji su čvr sto re še ni u na me ri da 

us pe ju, kri ze mo gu pred sta vlja ti sa mo iza zov i pod sti caj na no va, kre a tiv ni ja i 

pri me nji vi ja re še nja. 

Oni ma ko ji ni su čvr sti u toj na me ri, ni je ni po treb na kri za da bi ih uni šti la. 

S po što va njem, 

Ja smi na Orelj, glavni i odgovorni urednik 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

industrija@bem.co.yu 

Web: 

www.bem.rs 

Naslovna strana: 

NHBG ŽIKS-HARD 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 18 / novembar 2008.

sadržaj 

Broj 1/2005 Broj 18 

U fokusu: 

Industrija Srbije 

na tržištu EU 

IZAZOVI 

SRPSKOG IZVOZA 10 

Evropska unija je tradicionalno najznačajnije srpsko 

izvozno tržište. Sa 497,2 miliona stanovnika, neponderisa 

nom sto pom ra sta u pe ri o du od 2000 – 2007. go di ne od 

3,9% i pozitivnim izgledima u pogledu daljeg rasta (naročito 

novih članica), EU će, svakako i u budućnosti predstavljati 

ključno izvozno tržište za srpske proizvode. 

Kroz Srbiju 

INĐIJA KAO BREND 

Energetika 

RACIONALNA POTROŠNJA 

ELEKTRIČNE ENERGIJE 

22 

30 

REFLEKTOR 

Pregled događaja • 6, 8, 9 

U FOKUSU: GRAFIČKA INDUSTRIJA 

Grafička industrija - nekad i sad • 12 

U FOKUSU: INDUSTRIJA SRBIJE 

NA TRŽIŠTU EVROPSKE UNIJE 

Slobodna trgovina – šanse i prepreke • 12 

Republika Srbija u kontekstu globalizacije svetske privrede • 14 

Izvoz na tržište EU: uslovi i olakšice • 18 

KROZ SRBIJU 

Inđija kao brend • 22 

BRENDIRANJE 

Identitet i integritet ujedinjeni sa brendom • 24 

INTERVJU 

Novo lice Henkela – specijalista za uspehe • 28 

ENERGETIKA 

Reaktivna energija i preterano utrošena reaktivna energija • 30 

"Energotehnika – Južna Bačka": Pola veka uspešnog 

poslovanja • 32 

Panonske TE-TO: Odlučno napred • 33 

PREDSTAVLJAMO 

NHBG ŽIKS-HARD: Stručnost, znanje i kreativnost u 

službi proizvodnje • 34 

MESSER TEHNOGAS: Mi pravimo atmosferu • 36 

PPT INŽENJERING: Zaštita St. Peterburga od poplava • 38 

UNIPROMET: Zaštita na putevima po standardima EU • 40 

REGION 

GENESIS: U sam vrh među najbrže i najbolje • 44 

RECIKLAŽA 

Čudesni aluminijum • 46 

AUDIO/VIDEO 

SKALA BGD: U korak sa svetom • 48 

VREMEPLOV 

Rađanje Evropske unije • 50 

GRAFIČKA INDUSTRIJA 

Simpozijum "GRID 2008" • 52 

POSETILI SMO 

Aqua Expo, Investexpo, Sajam karijera 08 • 54 

Izbor sajamskih događaja • 58

eflek 

Pregled događaja 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

Ministarstvo ekonomije Srbije i 

Svet ska ban ka će u de cem bru 

pred sta vi ti stra te giju razvoja industrijskih 

parkova zasnovanu na analizi tražnje 

industrijskog zemljišta u Srbiji. 

Državni sekretar Ministarstva ekonomi 

je De jan Jo va no vić 

ka zao je da sek tor za 

re gi o nal ni raz voj tog 

ministarstva učestvuje 

u izradi strategije i da 

se na da da će taj plan 

biti dovoljno dobar da 

bi ga Mi ni star stvo prihva 

ti lo kao zva nič ni 

dokument. 

Pre ma Jo va no vi ćevim 

re či ma, iz Nacional 

nog in ve sti ci o nog 

plana (NIP) se pre ko 

Ministarstva ekonomije 

ulaže godišnje jedna 

milijarda dinara u opremanje 29 industrij 

skih zo na. Ukup na ula ga nja su znatno 

veća jer u opremanju industrijskih 

U 

Strategija razvoja industrijskih zona 

parkova učestvuju i lokalne samouprave, 

kazao je Jovanović i kao primere naveo 

Inđiju, Loznicu, Kragujevac i Batočinu. 

U Srbiji nije jasno definisano šta se smatra 

industrijskim parkom, kazao je Jovanović 

i do dao da je broj ta kvih zo na znat no 

ve ći od 29 jer po sto ji 

veliki broj industrijskioh 

parcela koje se opremaju 

infrastrukturom. 

Osim Sa ve to dav nog 

ser vi sa Svet ske ban ke 

(FIAS) i Ministarstva ekonomije, 

u programu učestvuju 

Agen ci ja za razvoj 

i promociju izvoza 

Srbije (SIEPA), Program 

za promociju investicija 

u Sr bi ji (SIPP) ko ji 

se finansira fondovima 

EU, Ame rič ka agen ci ja 

za međunarodni razvoj 

(USAID), Nacionalna alijansa za lokalni 

raz voj (NA LED) i Stal na kon fe ren ci ja 

gradova i opština (SKGO). 

Investiranje i edukovanje 

Kom pa ni ja PO RR - WER NER & 

WEBER ko ja je još po čet kom go di ne 

ušla u realizaciju projekta 

izgradnje reciklažnog 

centra i sanitarne deponi 

je i osta lih pra te ćih 

obje ka ta i po stro je nja, 

neo p hod nih za sa vremeno 

zbrinjavanje čvrstog 

komunalnog i neopa 

snog in du strij skog 

otpada u Jablaničkom i 

Pomoravskom okrugu, u 

ovom trenutku pregovara i sa Nišavskim, 

Pčinjskim, Zaječarskim, Podunavskim i 

Srbiji se u informacione tehnologije 

ula že 12 pu ta ma nje ne go u Evropskoj 

uni ji, a pro ce nat lju di ko ji ima ju sertifikat 

o kompjuterskoj pismenosti ECDL 

(European Computer Driving Licence), do 

90 pu ta je ni ži, tvr de IT struč nja ci. “Evropska 

vozačka dozvola za računare”, od 

2003. godine predstavlja merilo za informatičku 

pismenost u EU. 

Prema rečima predsednika Jedinstvenog 

informatičkog saveza Srbije, Đorđa 

Dukića, u Srbiji je do kraja septembra 

Se ver no bač kim okru gom kao i sa gradom 

Beogradom. Uporedo sa velikim investiranjima, 

kao sastavni 

deo projekta sprovode 

se i pra te će ak tiv no sti 

poput edukacija fizičkih 

i prav nih li ca za sor ti ranje 

otpada, uključivanje 

svih op šti na u okrugu u 

regionalni koncept zbrinjavanja 

otpada, formiranje 

katastra komunalnog 

i industrijskog otpada, 

uvođenje međunarodnih standarda 

ISO 14000 i ISO 18000 i dr. 

Evropska vozačka dozvola za računare 

iz dat 10.661 ECDL 

sertifikat. 

U Sr bi ji je na kraju 

2007. go di ne, 

0,11% lju di ima lo 

ovaj ser ti fi kat, a 

taj udeo će pre ma 

Du ki će voj pro ce ni do kra ja ove go di ne 

do sti ći 0,15%. 

Prema podacima centrale ECDL-a, taj 

sertifikat je do sada dobilo 0,6% građana 

Hrvatske i Slovenije. 

Naj bo lji sok na 

sve tu – srp ski sok! 

Sok od šumske jagode, beogradskog 

preduzeća Foodland, jednoglasnom 

odlukom žirija 13. svetske konferencije 

proizvođača sokova, 

u Barseloni, među najpoznatijim 

bren do vi ma iz 41 ze mlje, 

pro gla šen je za naj bo lji sok na 

sve tu u 2008. go di ni. 

Ovaj sok se pro iz vo di od plodo 

va ko ji se ruč no be ru, a za 

jednu ovakvu bocu potrebno 

je sa ku pi ti i do 400 sve žih 

šum skih jagoda. 

Sok od šum ske ja go de već se iz vo zi u 

dvadesetak zemalja sveta, među kojima 

se od sko ro na la zi i Austra lija. 

Mle ko iz Gu če pu tu je u re gion 

Mlekara “Valletta” iz Gu če do bi la je od 

Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i 

vo do pri vre de do zvo lu za iz voz na tr ži šte 

ze ma lja van Evrop ske uni je. Iz voz u Cr nu 

Go ru je već po čeo, a u pla nu je i pla siranje 

proizvoda mleka 

re na tr ži šta Ma kedo 

ni je, Hr vat ske i 

Bo sne i Her ce go vi ne. 

Me đu iz vo znim pro izvo 

di ma za sa da su 

si re vi “Moz zar rel la” i 

“Vally”, kao i su tli jaš, 

a u pla nu je pro ši renje 

asor ti ma na pro iz vo da. Trenutno je u 

asor ti ma nu mle ka re 30 pro iz vo da, me đu 

ko ji ma su naj za stu plje ni ji si re vi i ki se li 

mleč ni na pi ci. Mle ka ra za po šlja va 104 

rad ni ka i sa ra đu je sa 1.700 do ma ćin stava 

iz re o na Dra ga če va, a za šest go di na 

pro iz vod nja je po ve ća na sa 5.000 na 

50.000 li ta ra mle ka dnev no. 

No va fa bri ka u Va lje vu 

lovenačka kompanija Gorenje, ko ja 

S u Valjevu ima fabriku rashladnih uređaja, 

proširiće svoj fabrički krug za novih 

4,81 hek tara. 

Gorenje to gradsko građevinsko zemljište, 

kako je potvrđeno u gradskoj upravi, 

iz najm lju je u za kup na 99 go di na za 180 

miliona dinara. Kompanija iz Velenja ponudila 

je bolje uslove od kompanije Delta 

Maxi, a pre u ze la je i oba ve zu da u na redne 

četiri godine zaposli 500 radnika. Ova 

slovenačka kompanija koja u Valjevu od 

pre dve godine ima fabriku rashladnih 

ure đa ja sa po slov nim cen trom za ovaj deo 

Balkana, najverovatnije će na novoj lokaciji 

graditi fabriku veš mašina. 


eflektor 


Naj br ži pro ce sor na sve tu 

Poznata svetska kompanija za proizvodnju 

procesora “Intel” izabrala je 

Be o grad, kao pr vi evrop ski grad, u ko jem 

je pred sta vi la naj no vi je 

dostignuće - najbrže procesore 

na svetu “Core 

i7” za desk top ra ču nare, 

ura đe ne u teh nologiji 

“Nehalem”. Ovi 

procesori omogućavaju 

kompjuteru da za 

mno go kra će vre me 

može da memoriše daleko više podataka. 

Ovaj mali, a izuzetno moćni procesori 

odlikuju se i niskom potrošnjom energije, a 

ce na im je za sa da oko 1.000 USD. 

Siemens kursevi po SITRAIN programu 

ektor industrije kompanije Siemens 

S d.o.o. Be o grad, pot pi sao je ugo vor 

sa svojim sertifikovanim partnerom, firmom 

INDAS iz No vog Sa da, ko jim je In das 

dobio status Siemens Training Partner-a. 

INDAS će ubuduće održavati kurseve po 

Siemens SITRAIN programu, i to u pr voj 

fazi za SIMATIC programabilne kontrolere 

u okruženju totalno integrisane automatizacije, 

a kasnije i za elektromotorne pogone 

i instrumentaciju. 

Stručnjaci projektantskih i inženjerskih 

kuća, krajnji korisnici i naravno, budući 

Siemens-ovi stručnjaci, obučavaće se za 

konfigurisanje, programiranje i održava- 

nje Siemens-ovih najsavremenijih uređaja 

i si ste ma. Pr vi kur se vi, za ko je ina če 

vlada veliko interesovanje, očekuju se 

početkom decembra. 

De talj ni je in for ma ci je o kur se vi ma i termini 

održavanja uskoro će biti dostupni 

na saj tu www.si e mens.co.yu 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM

eflektor 


IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

“Hlorogen”, tehnologija za XXI vek 

Kon gre snom cen tru 

U “Ma ster” pro mo vi sana 

je tehnologija za proizvodnju, 

automatsko doziranje 

i daljinsku kontrolu 

hipohlorita “Hlorogen” preduzeća 

“Sigma” u Ku li. Reč 

je o jedinstvenom postrojenju 

koje proizvodi hlor na 

me stu gde se oba vlja dez infekcija 

vode u vodovima, uz 

minimalnu potrošnju soli i 

električne energije. Ta tehnologija 

je proizvod stručnjaka Tehnološkog 

fakulteta u Beogradu, čiju realizaciju 

je preuzelo preduzeće “Sigma” iz Kule. 

Po rečima direktora “Sigme” Dragana 

Kapičića, osim PC računara i titanijuma 

od ko jih se pra ve ano de i ka to de, sva ki 

deo ovog sistema proizvodi se u Kuli. 

Odluka vlade o utvrđivanju Energetskog 

bi lan sa Sr bi je za 2009. go dinu, 

ko jim se obez be đu je uvid u ener getsku 

situaciju zemlje i daje ocena tekućeg 

stepena razvoja energetike, objavljena 

je u Službenom glasniku. 

Energetski bilans Republike Srbije 

ukazuje i na tokove energije, ograničenja 

u snabdevanju energetskog sistema i na 

potreban nivo zaliha i potencijal novih 

izvora energije. 

Energetski bilans je zasnovan na prirod 

nim po ten ci ja li ma Sr bi je, teh nič kotehnološkoj 

spremnosti energetskog 

sistema s ciljem ostvarenja tekuće energetske 

politike. 

U od lu ci vla de se na vo di da je, ra di 

smanjenja uvozne zavisnosti, neophodno 

ispuniti uslove predviđene Strategijom 

razvoja energetike Srbije do 2015. 

godine. 

Pri vred na ko mo ra 

Srbije biće zvanično 

primljena u stalno članstvo 

Beč kog eko nomskog 

fo ru ma, u okvi ru 

“Jed na od na ših oba veza 

pri ula sku u Evrop sku 

uniju biće i zabrana korišće 

nja ga snog hlo ra, ko ji 

je otro van i či ji tran sport 

je uvek ri zi čan, za dez infekciju 

javnih vodovoda i 

ot pad nih vo da. Za to se 

treba na vreme pripremiti 

bu du ći da u Sr bi ji ima vi še 

hiljada javnih vodovoda. 

Smatramo da bi državni 

fondovi trebalo finansijski 

da pomognu lokalnim samoupravama i 

zamene tehnologiju dezinfekcije vode“, 

rekao je Kapičić. Uređaj “Hlorogen” kulske 

“Sig me” je već in sta li san u vi še vo dovoda 

u Srbiji, a njegova primena projektova 

na je i za no vu fa bri ku vo de “Ma kiš 2” 

u Beogradu. 

Ener get ski bi lans Sr bi je 

U beč kom dru štvu 

Ti uslo vi se ti ču oba ve ze iz vr še nje svih 

planiranih remonta u sektoru energetike, 

obezbeđenja finansijskih sredstava za 

završetak izgradnje skladišta podzemnog 

ga sa u Ba nat skom Dvo ru i sma nje nja 

distributivnih gubitaka energije. 

Potrebno je obezbediti i nesmetan 

uvoz tečnih goriva u Srbiju, dodatna ulaganja 

u modernizaciju u rudnicima uglja sa 

podzemnom eksploatacijom i povećano 

korišćenje obnovljivih iz vo ra ener gi je. 

ovogodišnjeg 5. jubilarnog Bečkog 

ekonomskog foruma o investicionim 

mo guć no sti ma u ze mlja ma 

jugoistočne Evrope. 

(www.vienna-economic-forum.com) 

“Al go tech” me đu 50 vo de ćih 

teh no lo ških kom pa ni ja 

u cen tral noj Evro pi 

eogradski “Algotech” je pr va srp ska 

B tehnološka kompanija koja se prema 

brzini rasta prihoda u poslednjih pet godina 

na šla me đu 50 vo de ćih u cen tral noj 

Evropi, saopštila je konsultantsko-revizorska 

kompanija “Deloitte”. Od 150 kompanija 

u sektoru tehnologije, koliko se 

ukupno prijavilo za takmičenje, “Algotech” 

je zauzeo 28. mesto na ovogodišnjoj listi 

“Deloitte”. Na prvom mestu liste, već treću 

godinu za redom, nalazi se poljska softverska 

kompanija “Blue Me dia”. Većina 

kompanija sa najbržim rastom je iz Češke, 

Slovačke, Mađarske i Polj ske, a ove go di ne 

su im se pridružile i kompanije sa tržišta u 

tran zi ci ji kao što su Bu gar ska, Hrvatska, 

Estonija i Srbija. 

Si stem za pre či šća va nje 

ot pad nih vo da 

Kompanija “Metalac” iz Gor njeg Mi lanov 

ca pu sti la je u rad mo der ni si stem 

za prečišćavanje otpadnih voda koji u potpunosti 

ispunjava standarde Evropske unije. 

Po rečima generalnog direktora kompanije, 

Petrašina Jakovljevića, do sada je za 

ekološku zaštitu sredine uloženo milion 

evra, a od to ga je sa mo ove go di ne za 

nabavku najsavremenije opreme utrošeno 

oko pola miliona. Realizacijom ovog projek 

ta, “Me ta lac” se svr sta va me đu ret ke 

fa bri ke po su đa ko ji ma je po šlo za ru kom 

da re ši pro blem pre či šća va nja emaj lnih 

vo da. Osim eko lo škog, no vi po gon ima i 

eko nom ski zna čaj jer će omo gu ći ti uštedu 

po tro šnje vo de od oko 30%. 

Srp ska elek tro in du stri ja 

pred sta vlje na Ne mač koj 

Saveznom udruženju elektrotehnike 

U i elektronike Nemačke, u Frank furtu 

na Maj ni, 17. no vem bra odr ža na je pre zentacija 

o mogućnostima ulaganja u oblasti 

elektroindustrije u Srbiji i saradnje sa firmama 

iz Srbije. Prezentacija je izazvala veliku 

pažnju nemačkih firmi, članica nemačkog 

udruženja elektrotehnike i elektronike i 

pobudila interesovanje za ponovnim uspostavljanjem 

veza sa Srbijom.

eflektor 


Vi še nov ca za 

or gan sku po ljo pri vre du 

agrarnom budžetu Srbije za 2009. 

U godinu, za organsku poljoprivredu 

biće izdvojeno deset puta više sredstava 

u odnosu na prethodnu godinu, rekao je 

pomoćnik ministra za agrarnu politiku i 

međunarodnu saradnju u Mi ni star stvu 

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 

Miloš Milovanović. 

Sredstva namenjena organskoj poljoprivredi 

neće biti dovoljna, ali će biti izdvojena 

u skladu sa limitima 

republičkog i agrarnog 

bu dže ta - re kao 

je Milovanović prilikom 

otvaranja trećeg 

re gi o nal nog saj ma 

i kongresa cvećara, 

voćara, vinogradara, 

povrtara i proizvođača 

voća i povrća po organskim principima 

“CVP Agro Ex po” u “Ex po cen tru” u Be o- 

gradu. 

On je do dao da će re sor no mi ni star stvo 

ta sredstva utrošiti na promociju svih vidova 

organske poljoprivrede kao perspektivne 

i veoma interesantne, nove oblasti 

primarne poljoprivredne proizvodnje. 

Pre sti žna me da lja V. N. Bo go slov ski 

do de lje na srp skom pro fe so ru 

a XXV kongresu "Moskva energetsko 

- efikasni grad" koji se održava 

N 

svakog novembra u Moskvi, profesoru 

Beogradskog univerziteta, Dr. Bra nislavu 

Todoroviću do de lje na je na gra da 

- me da lja ko ja no si ime po zna tog ru skog 

akademika, profesora, doktora tehničkih 

nauka iz oblasti termo energetike i građevinske 

fizike, Vjačeslava Nikolajeviča 

Bogoslovskog. Ova medalja, koju dodeljuje 

rusko udruženje termoenergetičara 

(AVOK) za izuzetne zasluge u razvoju 

ru ske in že njer ske ško le u obla sti gre janja, 

ventilacije i klimatizacije, smatra se 

najvećim priznanjem za dostignuća u 

ovoj oblasti energetike u Rusiji. Inače, 

pro fe sor To do ro vić je upra vo na pred log 

ču ve nog prof. Bo go slov skog, po ko me 

na gra da no si ime, po stao član ru ske 

Akademije arhitektonskih i građevinskih 

nauka. 

Na sve ča nom sku pu na ko me su pri sustvovali 

najpoznatiji stručnjaci iz Rusije, 

predsednik komiteta za nagrade, prof. dr 

J.A. Tabunščikov je, obrazlazući odluku 

Komiteta za nagrade, naglasio izuzetan 

doprinos profesora Todorovića u svetu i 

u Ru si ji za raz voj na u ke u obla sti ener getskih 

sistema grejanja, ventilacije, klimatizacije, 

ali i svetski ugled međunarodnog 

kongresa koji svake godine u Beogradu 

organizuje inženjersko društvo KGH, na 

čijem se čelu prof. Todorović nalazi. 

Kon gres će ove go di ne bi ti odr žan od 

u pe ri o du 3. - 5. de cem bra. T o će ujed no 

biti i obeležavanje stogodišnjice Međunarodnog 

instituta za hlađenje, osnovanog 

1908. godine u Parizu. Nije slučajno što 

se stogodišnji jubilej ovog međunarodnog 

instituta proslavlja u Beogradu, uzevši 

u ob zir da je Kra lje vi na Sr bi ja bi la je dan 

od njegovih osnivača. 

(Izvor: Agencija za energetsku efikasnost)

Industrija Srbije na tržištu EU 

IZA ZOVI 

SRP SKOG 

IZ VO ZA 



Evropska unija je tradicionalno 

naj zna čaj ni je srp sko iz vo zno 

tržište. Sa 497,2 miliona stanovni 

ka, ne pon de ri sa nom sto pom ra sta 

u pe ri o du od 2000 – 2007. go di ne od 

3,9% i po zi tiv nim iz gle di ma u po gle du 

da ljeg ra sta (na ro či to no vih čla ni ca), 

EU će, sva ka ko i u bu duć no sti pred stavljati 

ključno izvozno tržište za srpske 

pro iz vo de. To po tvr đu je i či nje ni ca da 

blizu trećine srpskih izvoznika planira 

u na red nom pe ri o du po ve ća nje iz voza 

u EU. 

industrija 18 / novembar 2008. 11


Slobodna trgovina 

Šan se i pre pre ke 

Od 1. januara 2009. godine, počeće se sa jed nostranom primenom 

Pre la znog tr go vin skog spo ra zu ma sa Evrop skom uni jom. 

Dinamika smanjenja carina odvijaće se postepeno, u periodu od 

šest godina, u zavisnosti od kategorije proizvoda, dok će veliki 

broj ca ri na na hra nu i poljoprivredne proizvode, ostati i nakon 

šeste godine primene Sporazuma. U prvoj godini primene, carine 

na sirovine i repromaterijale biće smanjene na 70% trenutnih, 

dok će na proizvode više faze prerade carina biti smanjena na 

80% od no sno 85% od ca rin ske sto pe u 2008. 

postoji još puno stvari koje je potrebno 

uraditi kako bismo na najbolji način, kada 

S 

tručnjaci različito ocenjuju ovakav 

po tez. Dok jed ni sma tra ju da bi 

jednostrana primena mogla biti 

pogubna za našu privredu, drugi tvrde da 

će ona po ve ća ti kon ku rent nost srp ske 

privrede na međunarodnom tržištu. Kako 

bilo, na domaćim preduzećima je da rade 

na po di za nju kon ku rent no sti ka ko ne 

bi došla u situaciju da ih ugrozi dolazak 

inostrane konkurencije na tržište Srbije. 

Prilikom jednostrane primene sporazuma 

o slobodnoj trgovini domaća industrija 

će se, kako je ugovoreno, najduže štititi 

pri uvo zu ro be ko ja je 

na listi "najosetljivijih 

proizvoda": 

• Kategorija "najosetljivijih 

proizvoda" 

- traktori manje snage, 

bi ci kli, električne 

ma ši ne i opre ma, 

motokultivatori, oružje, 

municija, nameštaj 

i obu ća, har ti ja i karton, 

keramički proizvodi, staklo, gvožđe, 

čelik, bakar, aluminijum, i proizvodi od 

tih metala. 

Ono što je si gur no, za hva lju ju ći pri meni 

Prelaznog trgovinskog sporazuma sa 

Evropskom unijom privreda Srbije će imati 

jeftinije sirovine i opremu za proizvodnju, 

a biće olakšana i procedura uvoza, što će 

svakako pomoći našoj privredi u trci sa 

inostranim proizvođačima. 

Iako se već osam go di na na la zi mo u 

procesu tranzicije i mnogo toga je već urađeno, 

kada je u pitanju industrija Srbije 

• Kategorija "veoma osetljivih" proizvoda 

- obuhvata razne proizvode hemijske 

industrije, plastične mase, prirodna 

i veštačka krzna, kaučuk 

i dr vo i pro iz vo de 

od njih, za tim pro iz vode 

od kamena, gipsa, 

ce men ta, be to na i 

azbe sta, ala te, že leznič 

ke i tram vaj ske 

vagone i igračke. 

• Kategorija "osetljivih 

proizvoda" - so, 

mineralna goriva i ulja, 

šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, 

kao i mer ni, kontrolni, pre ci zni, me di cinski 

i hirurški instrumenti i aparati. 

za to dobijemo pravu priliku, mogli da krenemo 

u osvajanje evropskog tržišta. 

Upra vlja nje 

in du strij skim raz vo jem 

Pri ministarstvu ekonomije, aktivan je 

Sektor za upravljanjem industrijskim razvojem 

čiji zadatak je kreiranje Strategije 

industrijskog razvoja i analiza uticaja mera 

ekonomske politike na kretanje industrijske 

proizvodnje u celini kao i po pojedinim 

gra na ma. Vla da Re pu bli ke Sr bi je je u 

oktobru 2006. godine usvojila Nacionalnu 

Strategiju privrednog razvoja u kojoj 

su da ti mogući sce na ri ji in du strij skog 

razvoja, a u toku su pripremne aktivnosti 

na izradi odgovarajuće industrijske politike 

i strategije, koja bi trebalo da bude 

usvo je na do kra ja 2009. go di ne. 

Kako kažu iz Sektora za upravljanje 

industrijskim razvojem, razvojna šansa 

naše industrije svakako leži u većem iskorišćavanju 

postojećih ljudskih resursa, u 

geostrateškom položaju i infrastrukturnoj 

povezanosti Srbije sa zemljama regiona i 

EU, u većem prilivu stranih direktnih ulaganja, 

u uključivanju Srbije u međunarodne 


u fokusu 


transportne i energetske koridore, integrisanju 

u Evropsku uniju, zonu slobodne 

trgovine sa zemljama jugoistočne Evrope, 

povećanju ulaganja po modelu koncesija 

i u drugim oblicima saradnje javnog i privatnog 

sektora. 

Međutim, takođe upozoravaju, da su 

postojeća privredna struktura, neiskorišćenost 

postojećih proizvodnih kapaciteta, 

zastarela tehnologija, nedovoljna 

zaposlenost, degradirana infrastruktura, 

velike regionalne razlike i dalje glavni 

nedostaci srpske industrije. 

Na po čet ku 2008. go di ne, naš in dustrij 

ski sek tor imao je 18.000 dru šta va, 

405.000 zaposlenih, kapital u vrednosti 

od 770 milijardi dinara, stalnu imovinu 

od 1000 mi li jardi dinara i pozitivan neto 

finansijski rezultat od 26 milijardi dinara. 

Evrop ska per spek ti va 

U ovom tre nut ku Evrop ska Uni ja je 

naš najveći spoljno-trgovinski partner sa 

ostvarenih preko 50% ukupne razmene. 

Kroz realizaciju trgovinskog dela Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj 

Uni ji, na še učešće na tr ži štu Evrop ske Unije 

u zna čaj noj me ri će se po ve ća ti. 

U Sek to ru za upra vlja njem in du strijskim 

raz vo jem oce nju ju da se kao perspektivne 

grane naše industrije izdvajaju 

one ko je ima ju naj veći potencijal da u 

kratkom vremenskom periodu postanu 

kon ku ren te na svet skom tr ži štu. To je proizvodnja 

mašina i uređaja, saobraćajnih 

sredstava, prehrambena industrija, hemijska 

in du stri ja, pro iz vod nja ne me ta la i 

građevinskih materijala, farmaceutska 

industrija. 

Do sada, visoke stope rasta ostvarene 

su upra vo u onim gra na ma u ko ji ma 

su privredna društva uspešno okončala 

postupak privatizacije, kao i u onim u 

kojima su realizovani investicioni planovi. 

U tom smi slu, po seb no se iz dva ja ju cr na 

i obojena metalurgija, proizvodnja nemetala, 

duvanska, farmaceutska i prehrambena 

industrija, kao i proizvodnja gume 

i pla sti ke. 

Kada je u pitanju finansijski položaj 

odnosno ocena nivoa stabilnosti poslovanja, 

u pozitivnom smislu ističu se sledeće 

grane: proizvodnja proizvoda od gume 

i plastike, proizvodnja farmaceutskih i 

he mij skih pro iz vo da, osnov nih me ta la, 

kao i radio i komunikacione opreme, preciznih 

instrumenata i reciklaže. Sa druge 

strane, u najvećim finansijskim poteškoćama 

nalazi se proizvodnja motornih 

vo zi la, tek stil nih pre di va, elek trič nih 

mašina i aparata kao i mašinogradnja. 

Prioritetni sektori 

Vlada Republike Srbije je identifikovala 

tri prioritetna sektora - automobilsku 

industriju, elektronsku industriju i informacione 

tehnologije. 

Za ova tri sek to ra, odo bra va ju se poseb 

ni pod sti ca ji sa ci ljem pri vla če nja 

investicija u proizvodne kapacitete kako 

bi se poboljšao trgovinski 

bilans Republike Srbije. 

"U ovom tre nut ku, na primer, 

po sto je 72 kom pa ni je 

koje rade u auto industriji i, 

pre do la ska FI AT-a, obim iz voza 

je du plo uve ćan u od no su 

na prethodnu godinu. Očekujemo 

da će ova industrija 

u narednom periodu poveća 

ti obim iz vo za, a po seb no 

2011. godine kada bi trebalo 

da se do stig ne pun ka pa ci tet 

u pr voj fa zi od 200 hi lja da 

automobila godišnje iz nove 

FIAT-ove fabrike. Tada bi ukupan 

izvoz za auto industriju Srbije trebalo 

da bu de 2 do 3 mi li jar de evra na go dišnjem 

nivou. S obzirom da proizvodnja 

auto komponenti zahteva zapošljavanje 

velikog broja novih radnika s pravom 

mo že mo oče ki va ti zna čaj no po ve ća nje 

zaposlenosti u Srbiji. Naš plan je da auto 

industrija bude jedna od tri ključne izvozne 

grane. Automobilsku industriju nismo 

slučajno oda bra li kao je dan od naš pri o riteta. 

Razlog tome leži u činjenici da nekoliko 

godina unazad, automobili čine veliku 

stav ku u na šem uvo zu. S dru ge stra ne, 

moramo i da izvozimo te iste proizvode 

kako bi balansirali razmenu u automobilskoj 

industriji", kažu iz Sektora za upravljanje 

industrijskim razvojem. 

Tekst realizovan u saradnji sa Sektorom 

za upravljanje industrijskim razvojem 

Ministarstva ekonomije Republike 

Srbije. 


Iz stra te gi je po ve ća nja iz vo za Re pu bli ke Sr bi je za pe riod od 2008. do 2011. go di ne 

Re pu bli ka Sr bi ja u 

kon tek stu glo ba li za ci je 

svet ske pri vre de 

Globalizacija svetske privrede, 

intenzivirana od 80-tih 

godina prošlog veka, nameće 

potrebu svim zemljama za 

veće uključenje u svetske 

tokove, tj. u razmenu roba, 

usluga, rada i kapitala. Prilagođavanje 

izazovima globalizacije 

važan je zadatak 

svih dr ža va ka ko bi se mo gao 

ostvariti osnovni ekonomski 

cilj – rast ži vot nog stan dar da 

svih građana. 

U 

takvim okolnostima, povećanje 

izvoza je jedan od najbitnijih uslova 

za povećanje privredne aktivnosti 

neke zemlje. Ova konstatacija je 

posebno značajna kada je u pitanju ma la 

zemlja, sa relativno skromnim resursima. 

U ta kvoj ze mlji, ko ja se još na la zi u to kovima 

procesa globalizacije, nameće se 

potreba za povećanjem izvoza zbog najmanje 

dva raz lo ga: 

• Na do ma ćem tr ži štu ne mo že se obezbediti 

ekonomija obima, a time i jedan od 

najbitnijih uslova za jačanje konkurentske 

pozicije domaćih preduzeća u svetu. 

• Nedostatak osnovnih proizvodnih 

inputa kao i neophodnost zadovoljavanja 

potreba svih građana, kroz kupovinu robe 

i usluga, neminovno dovode do rasta uvoza, 

či me se po ve ća va po tre ba i za ve ćim 

izvozom kako bi se spoljnotrgovinski sektor 

održao u ravnoteži. 

Iz voz Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du 

od 2001. do 2007. go di ne 

Jedno od osnovnih obeležja makroekonomskih 

kretanja u Republici Srbiji nakon 

2000. godine je visok spoljnotrgovinski 

deficit, odnosno deficit tekućeg dela platnog 

bilansa. Tokom celog perioda beleži 

se visoko učešće spoljnotrgovinkog deficita 

i deficita tekućih transakcija u bruto 

domaćem proizvodu (BDP). U 2007. godini 

zabeleženi su rekordno visoki deficiti koji 

prete da naruše makroekonomsku stabilnost 

i izazovu platnobilansnu, odnosno 

valutnu krizu. 

Vi so ki spoljni debalansi prateća su pojava 

u tran zi ci ji i pri sut ni su kod sko ro svih 

zemalja u tranziciji, uglavnom kao posledica 

strukturnih promena, značajnog priliva 

kapitala i približavanja ka razvijenim 

zemljama EU. 

Intermedijarni proizvodi čine više od 

50% ukup nog iz vo za, a uko li ko se to me 

doda i izvoz energije i ostalih dobara (uglavnom 

poljoprivrednih proizvoda) može se 

konstatovati da je sektorska struktura 

srpskog izvoza nepovoljna. Nepovoljna 

struktura izvoza predstavlja rizik za ostvarenje 

izvoznih kretanja u narednom periodu 

usled potencijalnih pogoršanja odnosa 

razmene. 

Uzrok nepovoljne strukture izvoza je pre 

svega loša sektorska struktura prerađivačke 

industrije u kojoj dominiraju sektori 

sa nižom dodatom vrednošću (oko 70% 

proizvodnje prerađivačke industrije čine 

intermedijarni proizvodi). Dakle, uporedo 

sa promenom strukture izvoza, potrebno 

je podići izvozni potencijal prerađivačke 

industrije i povećati stepen finalizacije 

proizvoda. 

Suficit - struktura po zemljama, 2006. godina 

ostalo 

Makedonija 

BiH 

Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku 

Po sma tra no po sek to ri ma, naj ve ći 

do pri nos rastu izvoza u periodu 2003- 

2007. godina imaju sektori osnovnih metala, 

pre hram be na in du stri ja i in du stri ja 

pića. Ovi sektori doprineli su ukupnom 

ra stu od 164,8% sa bli zu 75 pro cent nih 

poena. Pored njih, najveće učešće u strukturi 

izvoza imaju hemijska industrija i 

industrija gume, zatim tekstilna i metalska 

industrija. 

Geografska struktura 

srp skog iz vo za 

Kada je u pitanju geografska struktura 

srp skog iz vo za, čak 88,2% iz vo za oti šlo je 

na tr ži šte Evrop ske uni je i u ze mlje CEFTA. 

Prema podacima za 2006. godinu, oko 

90% srpskog suficita otpada na samo tri 

zemlje, dok se kod određenih zemalja kao 

što su Rusija i Kina beleže vrlo visoki deficiti 

praćeni niskim učešćem srpskog izvoza 

na ta tr ži šta. 

Za klju čak je da upr kos 

visokim stopama rasta od 

pre ko 25% go di šnje u pe riodu 

2001-2007. godina, 

Crna Gora 

srp ski iz voz ni je na ni vou 

koji može obezbediti održivost 

kre ta nja u spolj nom 

sek to ru, pa je neo p hod no 

preduzeti značajne mere 

ko ji ma bi se mo gao obezbediti 

još dinamičniji rast 


u fokusu 


izvoza. Ključni izazov u narednom periodu 

biće povećanje stepena finalizacije proizvoda 

i geografska diversifikacija izvoznog 

programa. 

Ana li za iz vo znih tr ži šta 

Republika Srbija je u 2007. godini plasira 

la 88,2% svog iz vo za na tr ži šte Evrop ske 

unije i u zemlje članice CEFTA. Od toga, 

gotovo polovina izvoza u Evropsku uniju 

usme re na je na tri ze mlje: Ita li ju, Ne mač ku 

i Slo ve ni ju. Sa dru ge stra ne, 90% od iz vo za 

u ze mlje CEF TA ot pa da na iz voz u Bo snu i 

Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ovakva 

visoka koncentracija srpskog izvoza 

na svega nekoliko zemalja može da ima 

negativne posledice na dalji rast izvoza. 

Stoga je jedan od osnovnih zadataka spoljnotrgovinske 

politike u narednom periodu 

usmeravanje preduzeća na nova tržišta. 

To će biti ostva reno u dva prav ca, a u 

skladu sa trećim ciljem Strategije da se 

ostvari optimalna geografska diversifikacija 

izvoza osvajanjem novih tržišta: 

• Tržišta sa velikim potencijalom rasta 

i/ili velike kupovne moći i/ili 

• Tržišta koja su bila tradicionalni partneri 

bivše SFRJ, odnosno zemlje sa kojima 

je Sr bi ja u okvi ru biv še SFRJ ima la iz u zetno 

razvijenu spoljnotrgovinsku saradnju 

Prema potencijalu rasta, tj. privrednom 

rastu, sva tržišta možemo podeliti na brzorastuća 

(preko 5,5% prosečan rast BDP-a 

od 2000-2008. godine), umerenorastuća 

(od 3-5,5%) i spororastuća (ispod 3%). Sa 

druge strane, prema veličini tržišta možemo 

po de li ti na ve li ka (BDP u 2006. go di ni 

preko 330 milijardi dolara), srednja (BDP 

iz me đu 45 i 330 mi li jar di do la ra) i ma la 

(BDP ispod 45 milijardi dolara). 

Specifični ciljevi Strategije povećanja 

izvoza u periodu 2008-2011. godina za 

ova tržišta su sledeći: 

• Održati visoke stope rasta izvoza na 

tržištima Evrop ske Uni je i CEF TA od 20- 

25% prosečno godišnje 

• Ostvariti stope rasta izvoza u region 

ZND od 30% pro sečno godišnje do 2011. 

godine 

•Ostvariti stope rasta izvoza u region 

BSISA od 40% prosečno godišnje do 2011. 

godine. 

Evrop ska uni ja 

Evropska unija je tra dici 

o nal no naj zna čaj ni je 

srp sko iz vo zno tr ži šte. U 

2007. go di ni na ovo tr ži šte 

je iz ve ze no 56% ukup nog 

iz vo za, što je pad u od no su 

na 2006. go di nu ka da je 

iz voz u Evrop sku uni ju iz nosio 

57,4%. Sa tr ži štem od 

497,2 mi li o na sta nov ni ka i 

ne pon de ri sa nom sto pom ra sta u pe ri o du 

2000-2007. go di na od 

3,9% (što je ne što is pod 

pro seč nog ra sta svetske 

pri vre de od 4,4%) 

i po zi tiv nim iz gle di ma 

u po gle du da ljeg ra sta 

(na ro či to no vih član ca), 

EU će i u bu duć no sti 

pred sta vlja ti ključ no 

izvozno tržište za srpske 

pro iz vo de. To po tvr đu je 

i či nje ni ca da bli zu treći 

ne srp skih iz vo zni ka 

pla ni ra u na red nom pe ri o du po ve ća nje 

iz vo za u EU. 

Tr ži šte EU je za iz voznike iz Republike 

Srbije značajno zbog 

povoljnog tretmana koji 

omogućava izvoz velikog 

broja proizvoda bez carine, 

uključujući i veliki broj 

proizvoda koji se izvoze 

pod preferencijalnim statusom. 

Potpisivanjem i primenom 

Sporazuma o stabilizaciji 

i pridruživanju, 

svi naši proizvodi će biti 

oslobođeni carine prema 

zemljama EU. 

CEF TA 

Pre ma uče šću u ukupnom 

izvozu Republike 

Sr bi je od 32,2% tr ži šte 

CEF TA je dru go po zna čaju. 

Ovo tr ži šte je zna čajno 

za privredu Republike 

Srbije zbog činjenice da 

na njemu Srbija ostvaruje 

kontinuirani suficit, koji 

je u 2007. go di ni iz no sio 

978,9 miliona evra, što 

je rast od 40,7% u od nosu 

na prethodnu godinu. 

Rast izvoza na ovo tržište 

u 2007. go di ni je zna čaj no vi ši od ra sta 

ukup nog iz vo za (33,4% na spram 26,1%). 

Sa dru ge stra ne, uvoz je ra stao 27,6% u 

pro šloj go di ni, što je na ni vou ra sta ukupnog 

uvo za. Oko 22% srp skih iz vo zni ka planira 

u narednom periodu da poveća izvoz 

u CEF TA re gion. 

Potencijali tržišta zemalja koje su članice 

CEF TA su zna čaj ni: 

- U periodu 2000-2007. godina ostvarene 

su visoke stope rasta BDP od 4,7% 

prosečno godišnje; 

- Jasne su perspektive u pogledu daljeg 

rasta kao posledice napretka u evropskim 

integracijama; 

- Tržište CEFTA čini 17,5 miliona stanovnika, 

a njegove dodatne prednosti su 

blizina i poznavanje poslovne kulture i preferencija 

potrošača 


u fokusu 


- Mo guć nost oslo ba đa nja od ca ri na 

za iz voz pro iz vo da za či ju pro iz vod nju je 

ko ri šće no 70% si ro vi na iz CEF TA re gi o na 

ili EU. 

Za jed ni ca Ne za vi snih Dr ža va 

Za jed ni ca Ne za vi snih Dr ža va (ZND) 

je ve o ma zna čaj no po ten ci jal no tr ži šte 

za Republiku Srbiju. To potvrđuje i veliki 

in te res srp skih fir mi, pre sve ga za ru sko 

i ukrajinsko tržište (oko 20% preduzeća 

pla ni ra da po ve ća iz voz u ove dve ze mlje 

u na red nom pe ri o du). 

Uče šće iz vo za na ova tr ži šta u ukupnom 

iz vo zu iz no si 7,0% u 2007. go di ni, 

ali je rast iz vo za na ova tr ži šta ma nji u 

Spe ci fič ni ci lje vi, me re, nad le žno sti i ro ko vi za 

spro vo đe nje me ra pod sti ca ja iz vo za 

• Povećano učešće domaćih dobavljača u lancu izvoznog proizvoda 

• Unapređeni imidž Srbije u svetu 

• Poboljšana poreska i carinska politika u funkciji rasta izvoza 

• Unapređena nacionalna infrastruktura 

• Veći izvoz proizvoda na bazi inovacija 

• Smanjen broj administrativnih prepreka izvozu 

• Unapređeni sistem standardizacije proizvoda 

• Povećan nivo stranih direktnih investicija usmerenih u proizvodnju razmenljivih 

do ba ra ili uslu ga na 1,5 mi li jardi evra godišnje. 

Potencijal tržišta zemalja Zajednice 

Nezavisnih Država je veliki: 

- Rast BDP u pe ri o du 2000-2007. go dina 

je iznosio 9,1% prosečno godišnje, sa 

to ku su pre go vo ri za pot pi si va nje SST sa 

Be lo ru si jom; 

- Struk tu ra srp skog iz vo za je ta kva da bi 

mogla da bude konkurentna na ovim tržištima 

u pojedinim segmentima; 

- Ključne zemlje iz regiona: Rusija, Ukrajina, 

Belorusija i Kazakstan. 

od no su na rast ukup nog iz vo za (23,8% 

na spram 26,1%). U spolj no tr go vin skoj 

raz me ni sa ovim ze mlja ma, Re pu bli ka 

Sr bi ja ostva ru je vi sok de fi cit od 1.681,4 

mi li o na evra, što či ni tre ći nu ukup no 

ostva re nog spolj no tr go vin skog de fi ci ta, 

a to je di rekt na po sle di ca uvo za energe 

na ta iz ovog re gi o na, pr ven stve no iz 

Ru si je. 

velikim izgledima za nastavak tako visokog 

ra sta i u na red nom pe ri o du; 

- Uku pan broj sta nov ni ka na ovom tr žištu 

je 273,7 mi li o na; 

- Republika Srbija tradicionalno ima dobre 

političke i ekonomske odnose sa ovim 

ze mlja ma (kroz sa rad nju sa biv šim SSSR); 

- Pot pi san Spo ra zum o slo bod noj 

tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom, a u 

Re gion Bli skog i Sred njeg Is to ka 

i Se ver ne Afri ke 

Re gion Bli skog i Sred njeg Is to ka i Se verne 

Afri ke (BSI SA) imao je zna čaj no uče šće 

u spolj notrgovinskoj razmene u sedamdesetim 

i osamdesetim godinama prošlog 

ve ka. U 2007. go di ni uče šće srp skog iz voza 

u ovaj re gion je iz no si lo 1,8%, ali uz snažan 

rast od 40,4% ko ji znat no pre va zi la zi 

uku pan rast iz vo za. 

Potencijali ovih tržišta su: 

- Rast BDP u pe ri o du 2000-2007. go dina 

je iznosio 5,7% prosečno godišnje, sa 

velikim izgledima za nastavak tako visokog 

ra sta i u na red nom pe ri o du; 

- Uku pan broj sta nov ni ka na ovom tr žištu 

je 388,2 mi li o na; 

- Re pu bli ka Sr bi ja tra di ci o nal no ima 

dobre političke i ekonomske odnose sa 

određenim zemljama ovog regiona; 

- Struk tu ra srp skog iz vo za je ta kva da bi 

mogla da bude konkurentna na ovim tržištima 

u pojedinim segmentima; 

- Ključ ne ze mlje iz re gi o na su: Tur ska, 

Egipat, Izrael, Iran, Libija i Jordan. in 


ufokusu 


Izvoz na tržište EU 

USLOVI I OLAKŠICE 

U okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja Evropska uni ja je 

2000. godine odobrila zemljama Zapadnog Balkana trgovinske 

olak ši ce - pre fe ren ci jal ni pri stup tr ži štu u vi du izuzetnih 

trgovinskih mera. Izuzetne trgovinske mere odnosno peferencijalni 

pristup na tržište EU podrazumeva izvoz u EU bez carina 

i količinskih ograničenja za proizvode iz Srbije, sa izuzetkom 

određenih proizvoda ribarstva (pastrmka), vina i junećeg 

mesa (babybeef – za ovaj proizvod se utvrđuju individualne 

kvo te za sva ku ze mlju). 

TEKST: DOC. DR DRA GAN ŠKO BALJ, DIPL. INŽ. MAŠ. 

O 

ve me re su ini ci jalno važile 

do 2005. go di na i na kon to ga 

su no vom Ured bom EU br. 

1946/2005 od 14. 11. 2005. go di ne produžene 

do 2010. godine. 

U kontekstu razdvajanja Srbije od Crne 

Go re, od ja nu a ra 2006. go di ne ove me re 

se primenjuju posebno na Republiku Srbiju, 

odnosno Republiku Crnu Goru. 

U toku uživanja preferencijalnog tretmana, 

zemlje korisnici su u obavezi da zadrže 

stepen uvozne zaštite prema EU koji je 

postojao u trenutku uvođenja ovih mera (u 

našem slučaju stepen uvozne zaštite koji 

je po sto jao kra jem 2000. go di ne), što je 

detaljnije definisano klauzulom o mirovanju 

(the standstil clause) član 2., stav 1. 

Uredbe broj 2007/2000. 

Otežavajuća okolnost za korišćenje ovih 

mera jesu veoma duge i složene procedure 

uspostavljanja administrativno-tehničke 

saradnje za izvoz tzv. osetljivih proizvoda 

(posebno poljoprivrednih i prehrambenih), 

kao i činjenica da tržište EU poseduje 

ve o ma vi sok ni vo zah tev nih stan dar da 

kva li te ta, vi sok ste pen za šti te po tro ša ča i 

visoke zdravstvene standarde za proizvode 

iz tre ćih ze ma lja. 

Vodeći izvozni proizvodi Srbije na tržište 

25 zemalja članica EU su valjane trake iz 

sektora čelika, šećer, kukuruz, pneumatske 

gume, ravnovaljani 

proizvodi od gvožđa, 

slič ni pro iz vo di od 

ba kra, de lo vi za obu ću 

i ne ki he mij ski pro izvo 

di. Na stra ni na šeg 

uvo za iz EU 25, vo deći 

proizvodi su nova 

put nič ka vo zi la, le kovi, 

ba kar, po lu go to vi 

pro iz vo di od gvo žđa i 

če li ka, mo tor na transport 

na vo zi la, sredstva 

za pra nje i či šćenje, 

di zel go ri vo i dr. 

EU kao je din stve no 

tržište 25 zemalja je i vodeći poslovni 

partner srpskih preduzeća sa učešćem 

od 49% u ukupnim trgovinskim odnosima 

Sr bi je sa sve tom. Na ža lost, ni ska kon kurent 

nost srp ske privrede predstavlja vodeći 

faktor našeg visokog i rastućeg deficita 

u tr go vi ni sa EU – iako je iz voz u 2006. 

go di ni ra stao po sto pi od 38 %, a uvoz po 

sporijoj stopi rasta, trgovinski deficit je 

zna čaj no vi sok – 2,4 mi li jar de evra i po krivenost 

izvoza uvozom iznosi 53 %. 

Ure đe nje je din stve nog tr ži šta EU 

Da bi tržište EU pravilno funkcionisalo, 

uspostavljena su odgovarajuća pravila 

- na prvom mestu usaglašavanje propisa 

na ni vou EU. To zna či da su sve dr ža ve članice 

međusobno usaglasile svoje propise, 

prenoseći u svoja nacionalna zakonodavstva 

Evropsku pravnu tekovinu (Community 

Acquis), odnosno zajedničke evropske 

direktive u kojima su dati obavezni zahtevi 

za proizvode. 

Za slu ča je ve ko ji ni su re gu li sa ni usagla 

še nim za kon skim pro pi si ma, ostao 

je prin cip "uza jam nog pri zna va nja" ko ji 

podrazumeva da, ukoliko se proizvod 

le gal no pro iz vo di i pro da je u jed noj ze mlji 

EU, i pre o sta le ze mlje mo ra ju omo gu ći ti 

nje go vo slo bod no kre ta nje na svo jim 

tržištima (zemlja članica ima pravo da 


u fokusu 


ob u sta vi pro da ju pro iz vo da uko li ko ima 

in di ci ja da on pred sta vlja opa snost po 

opštu bezbednost, ili može ugroziti zdravlje 

po tro ša ča). 

No vi i Op šti pri stup 

Sva ka ze mlja ko ja je kan di dat za pri stupanje 

EU mora takođe da usaglasi svoje 

zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU u 

okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, 

a na osnovu odgovarajućeg nacionalnog 

programa. 

Slobodno kretanje roba na tržištu EU je 

uređeno tzv. "Novim" pristupom u tehničkoj 

re gu la ti vi i stan dar di za ci ji i "Op štim" 

pristupom u ocenjivanju usaglašenosti sa 

obavezujućim zahtevima za proizvode. 

Novi pristup u tehničkoj regulativi i standardizaciji 

nastao je sa ciljem sprečavanja 

pre pre ka ko je bi mo gle na sta ti kao po sle dica 

neusaglašenosti raznovrsnih nacionalnih 

pro pi sa i on je za sno van na sle de ćim 

principima: 

• Propisani suštinski zahtevi za proizvode 

– direktivama EU precizno je definisano 

koje suštinske zahteve proizvod 

mo ra da is pu ni da bi mo gao da se sta vi na 

tržište EU 

• Harmonizovani standardi – teh nič ke 

specifikacije za proizvode koji su u predmetu 

evropskih direktiva date u evropskim 

harmonizovanim standardima 

• Pretpostavka usaglašenosti – smatra 

se da proizvod ispunjava suštinske zahteve 

date u direktivama ukoliko je izrađen 

u skladu sa evropskim harmonizovanim 

standardima. 

No vi i Op šti pri stup va že za sve pro iz vode 

ko ji se sta vlja ju u pro met na je din stvenom 

tr ži štu EU, bi lo da su pro iz ve de ni u 

zemljama – članicama ili u "trećim zemljama", 

od no sno iz van EU, osim za pro iz vo de 

proizvedene u prehrambenom, farmaceutskom, 

hemijskom sektoru i za proizvodnju 

motornih vozila i traktora. 

Međutim, i za proizvode tih sektora, 

postoje evropske sektorske direktive u 

kojima su propisani obavezujući 

zah te vi za pro iz vo de, 

tehničke specifikacije proiz 

vo da, kao i po stup ci za 

do ka zi va nje usa gla še no sti 

sa zahtevima. 

Direktive novog pristupa 

ima ju za cilj za šti tu op štih 

interesa: zdravlje i bezbednost 

građana, bezbednost 

poslovanja, zaštitu potrošača 

i za šti tu ži vot ne sre di ne i 

pri me nju ju se na pro iz vo de 

ko ji se pr vi put sta vlja ju na 

tr žište EU – nove proizvode, 

na polovne proizvode uveze 

ne iz tre ćih ze ma lja i na 

proizvode koji se nalaze na 

tržištu EU, ali su pretrpeli velike 

izmene u odnosu na svoju prvobitnu 

funkciju, tako da se mogu smatrati novim 

proizvodima. 

Direktive novog pristupa sadrže opšte 

zah te ve za bez bed nost, a ti zah te vi se 

pre vo de u kon kret na teh nič ka re še nja 

u evropskim harmonizovanim standardima. 

Evropski harmonizovani standardi su 

evropski standardi koje je usvojila Evropska 

organizacija za standardizaciju (CE NE- 

LEC za sektor elektro-industrije i CEN za 

ostale industrijske sektore). 

U Sr bi ji je, pre ma Zakonu o standardiza 

ci ji (Sl. list SCG br. 44/2005), ko ji se prime 

nju je od 1. 1. 2006. pred vi đe na mo gućnost 

objavljivanja standarda na stranom 

jeziku, pa tako i evropskih harmonizovanih 

standarda. 

Primena evropskog harmonizovanog 

stan dar da je do bro volj na, pro iz vo đač 

može birati između primene tog standarda 

i dru gog po stup ka ko jim bi do ka zao da 

je njegov proizvod usaglašen sa suštinskim 

zahtevima datim u relevantnoj direktivi 

Novog postupka, odnosno onoj koja 

se tiče njegovog proizvoda. Informacije 

o evropskim harmonizovanim standardima 

objavljuju se u službenom glasilu EU 

– "Official Journal". 

Za proizvode za koje važe direktive 

Novog pristupa, istovremeno važi Direktiva 

o odgovornosti za proizvod (85/374/ 

EEC). Ovom di rek ti vom vr ši se uti caj na proizvođače, 

uvoznike i distributere da obrate 

pažnju na bezbednost proizvoda, ne bi li 

se sprečili potencijalni problemi koji mogu 

prouzrokovati povrede potrošača – korisnika 

proizvoda ili oštećenja imovine. 

Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda 

(2001/95/EC) ima za cilj da osi gu ra 

stavljanje na jedinstveno tržište EU samo 

bezbedne proizvode. 

Bezbedan proizvod 

Bez be dan pro iz vod je, u smi slu ove 

direktive, svaki proizvod, koji u normalnim 

ili ra zum no pred vi di vim uslo vi ma 

korišćenja, uključujući i vek trajanja i, po 

po tre bi, pu šta nje u rad i zah te ve za ugradnju 

i odr ža va nje, ne pred sta vlja ni ka kav 

ri zik ili pred sta vlja sa mo naj ma nji ri zik 

spo jiv sa ko ri šće njem pro iz vo da, a ko ji 

se smatra prihvatljivim i usaglašenim 

sa vi so kim ni vo om za šti te bez bed no sti 

zdravlja ljudi. 


u fokusu 


Odgovornost za usaglašenost proizvoda 

sa propisanim zahtevima ima proizvođač. 

Proizvođač 

Pod proizvođačem se podrazumeva 

fi zič ko ili prav no li ce pod či jim ime nom 

se proizvod stavlja na tržište. Proizvođač 

projektuje i izrađuje proizvod, odnosno 

dorađuje, označava, sklapa, pakuje gotov 

proizvod, ili vrši izmenu na već postojećem 

proizvodu tako da se on može smatrati 

novim proizvodom, a sve to radi stavljanja 

na tržište EU. 

Ovlašćeni predstavnik 

Pro iz vo đač mo že ima ti svog ovla šćenog 

pred stav ni ka u EU, ko ji u nje go vo ime 

i za njegov račun može preuzeti izvesne 

oba ve ze – da va nje iz ja ve o usa gla še no sti 

pro iz vo da sa tra že nim pro pi si ma, sta vljanje 

CE zna ka na pro iz vod, da va nje iz ja ve 

o usa gla še no sti. Ovla šće ni pred stav nik 

ne od go va ra za usa gla še nost pro iz vo da 

u pro ce su pro iz vod nje, čak i ka da je u 

svojstvu podugovarača učestvovao u njego 

voj pro iz vod nji. 

- Ukoliko je proizvođač iz treće zemlje 

i nema ovlašćenog predstavnika u EU, 

uvo znik je du žan da do sta vi teh nič ku do kumentaciju 

nadzornom tržišnom organu 

(obaveza čuvanja dokumentacije postoji 

10 godina od datuma izrade poslednjeg 

proizvoda na koji se ista odnosi). 

- Distributer je odgovoran za stavljanje 

pro iz vo da na tr ži šte za ko ji je znao ili je na 

osnovu stručnog znanja i adekvatne dokumen 

ta ci je mo gao zna ti da je opa san. 

- Po direktivi, obavezna je identifikacija 

proizvođača na proizvodu (u vidu lo goa, 

itd.). Ukoliko nije moguće identifikovati proizvođača, 

odgovorno je lice koje je stavilo 

proizvod na tržište EU. 

- Ukoliko neispravan proizvod prouzrokuje 

štetu, prema direktivi o odgovornosti 

(85/374/EEC), proizvođač mora da nadokna 

di šte tu, uko li ko je ve ća od 500 EUR. 

- Obaveza proizvođača postoji 10 godina 

od sta vlja nja pro iz vo da na tr ži šte EU, a 

oštećena strana može zahtevati naknadu 

šte te u ro ku od 3 go di ne. 

- Pro iz vo đač ni je du žan da pla ti od štetu 

u slučajevima kada: 

nije plasirao proizvod na 

tržište, ukoliko je šteta 

nastala nakon puštanja 

proizvoda u prodaju, kada 

je ne ispravnost posledica 

manjkavosti propisa, ako 

u vreme stavljanja proizvoda 

na tržište naučno-tehničko 

znanje nije bilo na 

odgovarajućem nivou da 

bi se mo glo uoči ti po sto janje 

neispravnosti. 

- U cilju praćenja bezbednosti proizvoda 

koji se stavljaju na tržište, predviđena je 

oba veza država članica da imenuju organe 

koji vrše tržišni nadzor i sprovode odgovarajuće 

mere. 

- U cilju brze razmene informacija između 

zemalja članica EU uspostavljen je 

sistem RAPEX (Community Rapid Information 

System), ko ji slu ži za br zu raz me nu 

informacija o opasnim proizvodima na 

tržištu, izuzev proizvoda na koje se ne 

odnose direktive novog pristupa, a to su 

farmaceutski, medicinski i prehrambeni 

proizvodi. 

oznaka 

Stavljanjem CE oznake proizvođač potvrđuje 

da proizvod ispunjava sve zahteve 

predviđene relevantnim direktivama i da 

je obavljen postupak ocenjivanja usaglašenosti. 

Pro iz vo đač mo ra i da da iz ja vu o usa glašenosti 

(EC deklaracija). Proizvođači ispunja 

va ju zah te ve na ve de ne u di rek ti va ma 

ukoliko primene evropske harmonizovane 

standarde na koje postoji povezivanje u 

datoj direktivi Novog pristupa. 

Uko li ko se na pro iz vod ne od no si bar jedna 

od direktiva novog pristupa, na njega 

ni je po treb no da se sta vi CE ozna ka. 

Pred nost CE ozna ke je u to me što 

on predstavlja neku vrstu "trgovinskog 

pa so ša za pro iz vod" za tr ži šte EU, tj. omogu 

će no mu je slobodno 

kretanje po 

ovom tr ži štu, na 

koje zemlje članice 

ne mo gu uti ca ti 

za bra nom, osim 

uko li ko ne ke od 

odredbi direktiva 

ni su pri me nje ne 

ispravno ili ukoliko 

postoji rizik koji 

nije bio predviđen 

pomenutim direkti 

va ma. Ovla šće nje za sta vlja nje CE oznake 

imaju proizvođač ili njegov ovlašćeni 

predstavnik. 

Stavljanje CE oznake 

obavezno je: 

• za sve no ve pro iz vo de za ko je va že 

direktive Novog pristupa, gde god da su 

proizvedeni, a stavljaju se na tržište EU; 

• za polovne proizvode koji se stavljaju 

na tr ži šte EU iz tre ćih ze ma lja; 

• za pro iz vo de ko ji su već bi li na tr ži štu 

EU, ali su u toj me ri pre tr pe li iz me ne da se 

mogu smatrati novim proizvodima. in 


Naj u spe šni ja srp ska op šti na 

In đi ja kao 

BREND 

Ter min tran zi ci ja ozna ča va pr ven stve no pro ces ko ji pod ra zume 

va ne ku vr stu pro me ne iz jed nog sta nja u dru go, pre la zni 

pe riod ko ji bi tre ba lo da bu de obe le žen ne kim ak tiv nim de lova 

njem. Me đu tim, če sto se mo že uči ni ti da ovaj pro ces po činje 

da se de for mi še u sta nje, u pa siv no sta nje iščekivanja 

za vr šet ka te ne pred vi di ve i ću dlji ve tran zi ci je, ka da će sve 

po sta ti bo lje. 

I 

dok se već osam go di na je dan deo 

Srbije pasivno nalazi u stanju tranzicije 

trpeći sve negativne posledice koje uz 

to idu i če sto na la ze ći u nje mu spa so nosno 

opravdanje svih svojih neuspeha, u 

drugom njenom delu, nažalost još uvek 

manjem, proces tranzicije se odvija kao 

posledica aktivnog, svesnog i promišljenog 

de lo va nja onih ko ji že le da stva ri dr že 

u svo jim ru ka ma i da svo ju bu duć nost 

kreiraju sami. 

Opština Inđija svakako spada u ovu drugu 

grupu, izgrađujući polako ali sigurno, 

jedan vrlo prepoznatljiv brend uspešne i 

preduzetničke opštine. Ova vojvođanska 

opština postala je jedna od najuspešnijih 

u Srbiji i, prema Financial Times-u, jedna 

od 25 najpoželjnijih destinacija za investiranje 

u Evropi, ispred Amsterdama, Varšave, 

Madrida, Frankfurta i Budimpešte. 

Taj na uspe ha 

Da li je u pi ta nju taj na for mu la ili su građani 

Inđije samo shvatili jednu jednostavnu 

isti nu da mo ra ju sa mi da se iz bo re za 

svoju budućnost? 

Prilikom posete opštinskoj upravi susreli 

smo se sa jed nom vr lo neo bič nom sli kom, 

ko ja se ni ma lo ne ukla pa u sli ku ad mi nistracije 

i birokratije na kakvu smo navikli. 

Radna atmosfera više podseća na 

redakciju nekog dnevnog lista, nego na 

krutu, dobro nam poznatu administraciju. 

Radi se punom parom, a zaposleni verovali 

ili ne, izgledaju zadovoljno i ljubazno, 

iako, po rečima samog predsednika opštine 

gospodina Gorana Ješića, rade za plate 

ko je ni su na ne kom za vid nom ni vou. 

Prijemno odeljenje opštine u potpunosti 

je usklađeno sa evropskim standardima i 

prvo je odeljenje tog tipa u Srbiji. Namenjeno 

je pružanju administrativnih usluga građanima 

sa maksimalnom operativnošću 

i udobnošću, kao i minimalnim zadržavanjem 

stra na ka. Ode lje nje bro ji 17 šal te ra 

za pri jem gra đa na od stra ne slu žbe ni ka 

lo kal ne upra ve, po re ske upra ve i Re pu bličkog 

geodetskog zavoda. Ovako opremljeno 

odeljenje u rekordnom roku može da 

izda građanima sva potrebna dokumenta. 

Ono što je za pri vre du In đi je sva ka ko i najbitnije, 

investitori u rekordnom roku mogu 

dobiti građevinske dozvole kao i svu ostalu 

dokumentaciju za izgradnju privrednih 

objekata. 

"Mi smo reformisali administraciju i 

obezbedili investitorima sve preduslove 

da do đu i ulo že no vac baš ov de, po čev od 

Goran Ješić, predsednik opštine Inđija 

besplatne registracije do besplatnog korišćenja 

prostora. Celokupna administracija 

ra di za za in ve sti to re, a oni ima ju mo gućnost 

i da pu tem in ter ne ta pra te sta nje 

svoje dokumentacije", kaže predsednik 

opštine Inđija, gospodin Goran Ješić. 

Si stem 48 

Sistem 48 je raz vi jen u Bal ti mo ru, u 

SAD-u, i u ovom tre nut ku se spro vo di u 

samo nekoliko gradova u Americi. Opština 

Inđija je za sada jedini evropski predstavnik 

Sistema 48. 

Po pel cer uspe ha… 

Mno gi pred stav ni ci op šti na ka ko 

iz Sr bi je, ta ko i iz re gi o na da nas do laze 

u po se tu In đi ji, ne bi li us pe li da 

primene formulu uspeha i da svoja 

me sta, po uzo ru na ovu op šti nu, učine 

po god nim za ula ga nja in ve sti to ra. 

Inđija ima razvijenu dobru saradnju 

sa ve li kim bro jem me sta u Sr bi ji i u 

regionu. Međutim, kako kažu iz opštine, 

de ša va se da te po se te zna ju da 

odnesu mnogo dragocenog vremena, 

na ža lost če sto uza lud, jer na kra ju ne 

donesu ni ka kav re zul ta t. Go spo din 

Je šić, ipak is ti če da su na še op šti ne, 

vi še ili ma nje raz vi je ne, de fi ni tiv no 

napravile veliki iskorak u odnosu na 

cen tral nu vlast i da ukup no gle da no, 

daju mnogo bolje rezultate i pokazuju 

efi ka sni je de lo va nje. 

O če mu se za pra vo ra di? 

Sistem 48 doprinosi dobrom upravljanju 

i odgovornosti, i služi za registrovanje 

problema u upravljanju lokalnom samou 

pra vom. To je sve o bu hva tan si stem 

iz ve šta va nja ko jim se me ri i oce nju je 

radni učinak, naglašavaju se ključni problemi 

uprave i predlažu efikasne mere za 

po bolj ša nje pru ža nja uslu ga. Za hva lju jući 

njemu građani Inđije su u mogućnosti 


Naj u spe šni ja srp ska op šti na 

da kontaktiraju opštinu 24 časa dnevno, 

se dam da na u ne de lji, i da do bi ju in forma 

ci ju o bi lo kom ko mu nal nom pred u- 

ze ću ili jav noj slu žbi ko ja im pred sta vlja 

pro blem. Na taj na čin gra đa ni ne mo ra ju 

da do la ze u op šti nu ka ko bi 

prijavili neki problem. Dovoljno 

je da se obra te Cen tru 

za žal be gra đa na tj. da obave 

je dan te le fon ski po ziv, 

pošalju SMS poruku ili mejl, 

i od go vor na svo je pi ta nje 

garantovano će dobiti u roku 

od 48 sa ti. 

Pored jedinstvene baze svih zahteva 

građana i velikog procenta rešenih 

zahteva koji iznosi preko 90%. jedan od 

najznačajnijih rezultata Sistema 48 jesu 

i značajne uštede sredstava koje se mere 

milionskim iznosima. 

In du strij ske zo ne 

U cilju obezbeđenja prostora za razvoj 

industrije i male privrede Generalnim 

ur ba ni stič kim pla nom na se lja In đi ja re zervi 

sa ne su dve ur ba ni stič ke ce li ne – zo ne 

u severoistočnom i jugoistočnom delu 

Inđije. Za obe radne zone izrađeni su Regulacioni 

planovi u kojima je data dalja razrada 

postavki Generalnog urbanističkog 

plana. Formiranje radnih zona omogućilo 

je izgradnju novih kapaciteta kao i mogućnost 

trajnog dislociranja svih proizvodnih 

kapaciteta iz centralnog i 

stambenog dela naselja, što 

se pre sve ga od ra ža va na kvalitet 

životne sredine u naselju, 

kao i na kva li tet uslo va ra da i 

proizvodnje 

zaposliti oko 2.500 visokoobrazovanih 

rad ni ka. A u bu duć no sti, ovaj IT park mo že 

prerasti u najveći u Evropi, zapošljava jući 

i do 25.000 rad ni ka. Plan pred u ze ća 

Em bassy Gro up je da u In đi ju pri vu če 

svoje redovne klijente poput 

Maj kro sof ta, IBM-a, Hju lit 

Pakarda itd. 

"Ovaj projekat treba da 

donese šansu mladim obrazovanim 

ljudima, da ovde, u 

Srbiji, sti ču rad no is ku stvo i 

da se profesionalno izgrađuju 

u vodećim internacionalnim 

kompanijama", naglašava gospodin 

Je šić, jed nu od va žnih pred no sti ko ju 

će ova investicija doneti. 

Ce la pri ča o IT par ku sa vr še no se ukla pa 

i sa činjenicom da su informaciono-komunikacione 

tehnologije, pored elektronske 

i auto-industrije definisane kao strateški 

interes Srbije. 

Pr vi ko ledž u Sr bi ji 

Paralelno sa porastom stranih investicija, 

otvaranjem velikog broja novih fabrika 

ko je su opre mlje ne naj sa vre me ni jom 

opre mom i u ko ji ma se pri me nju ju no ve, 

moderne tehnologije, na tržištu rada u 

In đi ji, ra ste i po tra žnja za struč nim i vi sokoobrazovanim 

kadrom. Dodatno motivisana 

izgradnjom IT parka koji će svakako 

po ja ča ti po tra žnju na tr ži štu ra da, op šti na 

Maj kro soft u In đi ji 

U poslednjih sedam godina 

opštinski budžet Inđije porastao 

je vi še od 25 pu ta, a u 

protekle dve godine, u Inđiju 

se sli lo 120 mi li o na evra in vesti 

ci ja. I dok je još bru ja la vest o 

investiciji vrednoj od 80 miliona 

evra danske kompanije "Grundfos", jednog 

od najvećih proizvođača industrijskih šnim većem, Nacionalnom službom za 

je potpisala ugovor sa pokrajinskim Izvr- 

pum pi u sve tu, još vi še je od jek nu la vest o za po šlja va nje i Mi ni star stvom pro sve te o 

investiciji u izgradnju tehnološkog parka, osnivanju prvog koledža za informatičku 

ukupne vrednosti oko 430 miliona evra, tehnologiju u Inđiji. 

od strane indijske kompanije "Em bassy "Nećemo više da školujemo kadrove 

group". Kako bi odgovorio potrebama koji će da završavaju na birou za zapošljavanje", 

objašnjava gospodin Ješić. 

in ter na ci o nal nih svet skih pro iz vo đa ča 

softvera da efikasnije i na vreme dođu Pred sed nik op šti ne na ja vlju je da će 

do svojih evropskih klijenata, Embassy upis studenata na jednogodišnje informatičke 

tehnologije početi već ove godine. 

Gro up je od lu čio da iz gra di IT park u In đi ji, 

veličine 25.000m 2 . U pr voj fa zi, Em bassy Studenti će dobiti zvanje specijaliste za 

Group će investirati 60 miliona dolara i rad na računarima. in 


Konferencija o brendingu 

IDEN TI TET I 

IN TE GRI TET 

UJE DI NJE NI 

SA BREN DOM 

TEKST: BO JA NA MI KU NO VIĆ, 

IRE NA KO SA NO VIĆ, JA SMI NA ORELJ 

U Me dia cen tru od 23-24. 

oktobra u Beogradu održana 

je jedinstvena konferencija 

za sve one ko je vo de ra ču na o 

svom bren du. 

P 

osle mnogobrojnih svetskih imena 

ko ji su go sto va la kod nas za proteklih 

nekoliko godina, ostali smo 

uskraćeni za odgovore na ključna pitanja 

i pro ble me o to me ka ko gradi 

ti brend na na šem tr ži štu i 

kako nastupiti u sve oštrijoj 

konkurenciji koja se stvara u 

regionu. Cilj ove konferencije, 

koja je organizovana od strane 

konsultantske agencije 

Šapić Consulting, bio je da iz 

različitih tržišnih branši prikaže 

uspešne nastupe brendova 

u regionu, odnos svetskih brendova i 

lokalnih marki koji se svakodnevno bore 

za poverenje potrošača i, ono što je nezaobilazno 

za svaku vrstu brendinga, da predsta 

vi ži vot ne na vi ke i sti lo ve po na ša nja 

samih potrošača. Oko dvadeset gostiju iz 

raz li či tih tr ži šnih bran ši go vo ri lo je o na stupima 

uspešnih brendova na regionalnom 

tržištu. Predstavljeni su najbolji načini pri- 

kazivanja Srbije kao brenda širokoj javnosti, 

kao i navike i stilovi ponašanja samih 

potrošača u našoj zemlji. 

Pri me ri do bre prak se 

Prvog dana konferencije u okviru tri 

panela, govorilo se o nastupima brendova 

na regionalnom tržištu, o brendiranju 

Srbije i o novim konceptima u brendiranju. 

Prikazan je potpuno novi pristup tradicionalnim 

brendovima na primeru Jaffa keksa 

gde je najpopularniji sajt za druženje i 

upoznavanje Facebook, upotrebljen kao 

na čin da se Jaf fa još vi še pri bli ži sta rim 

prijateljima i stekne mnogo novih. Prezentacija 

o Gorenju je pokazala 

kako je spojem funkcionalne 

i estetske vrednosti jedan 

"funkcionalni brend" uspeo 

da postane vrhunski dizajniran 

"ukras" mno gih sta no va. 

Jelena Vučinić, PR menadžer 

"voljenog brenda" Mercedes, 

prezentovala je učesnici 

ma u če mu je taj na ne prola 

znog bren da. Ona je vr lo upe ča tlji vo 

uspela da ukaže na neizmernu važnost 

postprodajnih aktivnosti i apsolutne posvećenosti 

brendu svih zaposlenih u kompani 

ji. Uče sni ci ma je pri ka zan film o to me 

kako se u Mercedesu ophode prema 

svojim kupcima, od samog izbora, preko 

kupovine i posle kupovine. Pored neospornog 

kvaliteta o kome zaista nema potrebe 

govoriti, svakako važan deo uspeha ovog 

brenda jeste to što lojalnost kupaca stiče 

čineći ih delom svoje velike porodice. Drugim 

rečima, Mercedes nije samo vrhunski 

brend automobilske industrije, on je stil 

ži vo ta, skup me ri la vred no sti iza ko jih sto ji 

i koja promoviše. 

Dru gi pa nel bio je po sve ćen brendiranju 

Srbije. Pred sta vljen je na stup Turističke 

organizacije Srbije u Lon do nu, Belgrade 

Design Week, manifestacija Dani Beograda, 

Festival Guča. Humanitarne akcije za 

vaspitanje nacije – Game Over, Eurosong 

u Beogradu i fotografije serijala "Fotografijom 

do lep še sli ke Sr bije" Nebojše Babića. 

Na trećem panelu konferencije predstavljeni 

su novi koncepti u brendiranju, 

na kome su učestvovali predstavnici renomiranih 

kuća Bojan Joksimović, direktor 

Luna TBWA, Miša Lukić, direktor Leo Burnett, 

i De jan Mi le tić part ner ICD Straw berry 

I&S Bel gra de. 

A na temu "Iracionalni, tihi i voljeni brendovi" 

govorio je organizator konferencije 


endiranje 


De jan Ša pić, autor ak ci je i knji ge "Vo lim 

brend, ži vim za brend" 

Ži vot ni sti lo vi i po tro šač ke 

na vi ke u Sr bi ji 

Drugi dan konferencije bio je posvećen 

temama vezanim za potrošačke navike i 

životne stilove u Srbiji i na či ne na ko je se 

brendovi približavaju svojim potrošačima. 

Predstavljeni su svetski modeli kreiranja 

brendova koje velike svetske agencije 

primenjuju u svom radu u Srbiji i u regionu, 

i ko ji su u lo kal noj prak si po ka za li da uspešno 

funkcionišu. 

Goran Tintor, custom research direktor 

GfK, Beograd, Darko Broćić, izvršni direktor, 

AGB Nielsen Media Research, Sr đan 

Bogosavljević, direktor Strategic marketinga, 

Ivan Stan ko vić, pred sed nik Communis-a, 

De jan Ša pić, di rek tor agen ci je Šapić 

Consulting i autor ak ci je i knji ge "Vo lim 

brend, živim za brend". Direktori marketinških 

i bren ding - sek to ra ne kih od naj u spešnih 

brendova, podelili su svoje iskustvo 

sa učesnicima konferencije. 

Globalni trendovi 

Po rečima gospodina Tintora, izuzetno 

je važno praviti razliku između trenda i prolazne 

mode posebno prilikom opažanja 

ponašanja potrošača koje je usko povezano 

sa demografijom, životnim ciklusom i ličnim 

vred no sti ma. Upra vo trend, kao du goročan 

pomak ukazuje na vrednosti koje su 

re zul tat pro me nje nih po tre ba po tro ša ča. 

TREND je dugoročni pomak u ponašanju, 

zbog če ga je pred vi đa nje bi tan mo menat 

za opstanak na tržištu. Manifestacija 

je reakcija kompanije na izmene potreba 

potrošača odnosno trend, sa neverovatnom 

masovnom ekspanzijom ponude i 

hiperkonkurencije. 

"Verovali ili ne, na svetskom tržištu više 

nemamo masovnog potrošača već segmentirano 

atomskog potrošača koji je prezasićen 

ponudom postao jako zahtevan. 

Gde je tu pro seč ni srp ski po tro šač? On 

se po la ko tek za gre va za ulo gu ma sov nog 

potrošača koji će vremenom takođe imati 

istančane zahteve", istakao je u svom izlaganju 

gospodin Tintor. 

Srpski potrošač - mlad 

masovni potrošač 

Srpski potrošač kao mla di ma sov ni 

potrošač ima neverovatan procenat kupovne 

na me re od 87% (u sve tu je on 67%). 

Neprikosnoveni smo i u procentu zastupljenosti 

mobilnih telefona 79%, korišćenje 

interneta nam se povećava proporcionalno 

Kako zapravo izgledaju srpski 

potrošači koji žive pristojno? 

• srednja klasa, koja nije obrazovana 

• ne vo le da či ta ju, ali vo le da gle da ju 

slike 

• ima ju do sta go di na i ret ko ima ju be bu 

• imaju više deviza nego dinara 

• VO LE BREN DI RA NU RO BU (čak i u 

to ku te ške 1999. vo le li smo stra ne bren dove 

posebno kozmeti ku, ali ipak smo osta li 

ver ni na šoj hra ni ko ja je čak i u na šem 

kom ši lu ku po zna ta 

kao ex yu mi to lo gi ja: 

Plazma, Jaffa, Medeno 

sr ce, čo ko vafl / So ko 

Štark ) 

• jaka emotivna veza 

sa mobilnim telefonom 

• ima ju PC, ali ne ko riste 

baš nešto Internet 

• vo le TV, a pam ti 

selektivno 

• još uvek je bli zi na 

pro dav ni ce naj va žni ja 

(51,1% je ma lih ku po vina 

– do 1.000 di na ra, 

22,9% velike kupovine 

– pre ko 1.000 di na ra) 

• po sto je raz li ke iz me đu srp skog ženskog 

i mu škog po tro ša ča, iako su mno go 

dramatičnije starosne razlike. 

u okviru regiona (Hrvatska 39%, Slovenija 

62%) sa 46% stanovništva. Kako navodi g. 

Tintor, neverovatan je razlog zbog čega se 

u Srbiji internet ne koristi. 

"Iako ste sigurno prvo pomislili na tehničke 

karakteristike internet konekcija i njiho 

vu do stup nost, is pred njih ipak vo de razlozi 

tipa - nemam vremena, 

nemam potrebe, ne želim; 

i lu ci dan odgo vor na ših 

poslodavaca - tehnologija 

ne povećava efikasnost u 

poslovanju", naglašava on. 

Ži vot ni sti lo vi 

Usled mešanja različitih 

uticaja i proteklih istorijski 

događaja jedna od karakteristika 

koja nas, zasluženo 

ili ne, često obeležava, jeste 

netolerantnost. Iako smo, 

na primer, prilično otvoreni 

pre ma eks per i men ti sa nju 

u ku hi nji (48% Sr ba vo li 

da eksperimentiše sa hranom) 

to je mno go ma nje 

nego kod ostalih stanovnika 

evropskih zemalja, gde 

je taj pro ce nat i du plo ve ći. 

Me đu tim, glo bal ni trend sa 3/4% svetske 

po pu la ci je ko ji zna šta je zdra va 

is hra na, ipak sma tra da je te ško hra ni ti 

se zdra vo. 66,8% Sr ba ne ba vi sport skim 

ak tiv no sti ma, in deks go ja zno sti na ci je 

je još uvek u gra ni ca ma nor ma le. Razlo 

zi ne do volj nih fi zič kih ak tiv no sti su: 

vre me, vo lja, po god no sti, lo ka ci ja, ce na 

i si tu a ci je... 

"WORD OF MO UTH" ili na srp kom "re kla 

kazala" vodi srpskog potrošača do sledećih 

epiteta - veoma podložni reklamama 

i promocijama, posebno kozmetičkih proiz 

vo da, pa čak i le ko vi ma. (1/4 uče stvu je 

na pro mo ci ja ma, 1/8 ku pu je na pro moci 

ja ma). 

Ira ci o nal ni, ti hi i vo lje ni bren do vi 

Dejan Šapić, autor knji ge "Vo lim brend, 

ži vim za brend" u svom iz la ga nju uka zao 

je na značaj odnosa između potrošača i 

brenda. 


endiranje 


Ma gič na 4 E 

Ivan Stanković iz Communis-a ukazao 

je na transformaciju advertising pristupa i 

upo znao nas sa bit no šću slo va "E": 

• Excess - pri vu ći pa žnju 

• Entertaiment - održati zadobijenu 

pa žnju, za baviti 

• Emotion - uspostaviti odnos 

• Enagment - stvaranje odnosa sa 

potrošačem i njegovo angažovanje 

Novi način komuniciranja definitivno 

je neophodan (već spominjani Facebook, 

kao primer) uz postavljanje pitanja o 

budućnosti TV-a. Interesantan je hit spot 

za "Di ary milk" čokoladu koji je nakon dva 

Po njegovim rečima klijenti sve više 

insistiraju na brendiranju, tako da danas 

dolazimo do slike kontraproduktivnosti 

agresivnih nastupa brendova. Postoje trendovi 

savršenstva ponuđenih proizvoda, 

sve je novo, jedinstveno, neponovljivo. 

Brendovi promovišu ljubav, emocije, bliskost 

sa potrošačem. Prelazi se sa nekada 

šnjeg Vi, na Tvo je, na Mo je. Bren do vi se 

trude da budu bića. Brendovi su srdačni, 

prisni, prijatelji. 

De jan Ša pić je u okvi ru svog iz la ga nja 

pred sta vio i svoj kon cept ira cionalnih, 

tihih, voljenih brendova koji je inače izložen 

i u nje go voj knji zi. Po nje go vim re či ma 

brendovi treba da budu iracionalni, tj. 

nesavršeni, približniji realnom prirodnom, 

prosečnom čoveku; tihi da ne napadaju 

potrošača, ne nameću se, ne provociraju; i 

voljeni - da rade za potrošača, da ne pričaju 

o lju ba vi i ne tra že je. Oni su vo lje ni jer su 

dobri za potrošača. 

Wor kshop - kom pa ni ja Imlek 

Zašto brend Moja kravica 

polako ali sigurno postaje 

ikona možda najbolje govori 

na čin na ko ji kom pa ni ja 

Imlek neguje svoje brendove. 

U okvi ru workshop-a, brend 

menadžeri iz ove kompanije 

postavili su zadatak učesnicima 

seminara ujedinjenim u 

marketinške timove. Rešenja 

za pozicioniranje novog tipa 

mle ka na na šem tr ži štu bi la 

su inovativna, a kreiranje istih inspirativno sa kolegama koje vidite po prvi put, a brainstormingujete 

kao da već dugo zajedno sarađujete. 

Upra vo ta empa ti ja ili to "E" je ste ono što nas po ve zu je, pod sti če na ino va ci ju ali onu 

tihu, u kojoj ne gubimo originalnost i postajemo brand. 

meseca unapredio prodaju za 7% sa prikrivenom 

porukom "promeni se ili nestaješ". 

Prosudite i sami: 

www.youtube.com/watch?v=wHjieD6CTYs 

"Vo lje ni brend" 

Akcija za promociju i razvoj brendova 

"Vo lim brend, ži vim za brend" pod 

pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, 

Ministarstva za trgovinu i usluge i brojnih 

drugih sponzora, započeta od novembra 

2007. do mar ta 2008. ko ju su či ni li stručni 

skupovi, okrugli stolovi, prezentacije 

praktičnih primera, predavanja, izložbe... 

ima la je za cilj da po ka že na kon kret nim 

primerima, kako sa proverenim 

tehnikama i marketing 

alatima, izgraditi uspešan 

brend od re đe nog si ste ma 

vrednosti i trajnog vezivanja 

za po tro ša ča. 15. ok tobra 

u galeriji Ozon predstavljena 

je izložba brendova koji su se takmičili 

za titulu "voljenog brenda". U konkurenciji 

od devet jakih brendova: Jaffa, Moja kravica, 

Vino trijumf, Žu ta osa, Me ta lac, Ikarbus, 

Gorenje, Jat i fe sti val Guča, struč ni 

žiri je laskavu titulu "voljeni brend" dodelio 

brendu Mercedes-Benz. in 


Nenad Vuković, predsednik "Henkel Srbija" 

No vo li ce Hen ke la 

SPE CI JA LI STA ZA USPE HE 

Nenad Vuković no vi je predsednik kom pa ni je Henkel Srbija. 

Na ovu po zi ci ju stu pio je ne dav no vra tiv ši se iz Hen ke la u Slovač 

koj, gde je sa uspe hom oba vljao dužnosti direktora sektora 

za deterdžente i kućnu hemiju. Dolaskom u Henkel, pre 

šest godina na mesto direktora prodaje za tržišta Srbije, Crne 

Go re i Ma kedonije doprineo je ostvarenju vrhunskih rezultata 

sektora deterdženata i kozmetike, za šta je njegov tim 2005. 

godine, bio proglašen za najuspešniji u okviru Henkel grupacije 

za centralni i istočnu Evropu. Karijeru nastavlja u Beču, gde 

je 2006. godine radio na specijalnim projektima strateškog 

marketinga za centralnu i istočnu Evropu na razvoju Persila, 

najznačajnijeg brenda Henkel deterdženata. 

K 

rajem 2006. godine gospodin 

Vuković je imenovan na mesto 

direktora Hen kel de ter dže na ta 

za Slovačku. U tom periodu tim deterdženata 

zabeležio je najbolje poslovne rezulta 

te u svo joj isto ri ji, za šta je 2007. go di ne 

bio nagrađen specijalnom nagradom za 

ostvarene rezultate za Henkel centralnu i 

istočnu Evropu. Od 01. novembra 2008. 

godine preuzeo je dužnosti na funkciji predsednika 

za Henkel Srbiju. Živi u Beogradu, 

ože njen je i otac je dvo je de ce. 

Is ko ri sti li smo pri li ku i raz go va ra li s 

njim o ak tu el nim temama i planovima za 

budući period jedne od naših najuspešnijih 

kompanija. 

Industrija: Zbog če ga je Hen kel ve li ki 

brend? 

Vučković: Henkel je porodična kompanija 

nastala davne 1876. godine, kada 

je Fric Hen kel osno vao fa bri ku za pro- 

iz vod nju de ter dže na ta za 

pranje veša. Danas Henkel 

predstavlja jednu od globalno 

najznačajnijih kompanija 

sa velikom paletom proizvoda. 

Spektar proizvoda kompanije 

obuhvata deterdžente 

i pro iz vo de kuć ne he mi je, 

ko zme tič ke i pro iz vo de za 

negu tela, građevinske lepkove 

kao i lep ko ve za in du strijske 

i pro iz vod ne si ste me. 

Uspeh smo gradili postepeno i tokom godina 

mnogo smo ulagali u unapređenje proizvodnih 

procesa i samih proizvo 

da. Naj va žni je je da od sa mog 

po čet ka oslu šku je mo po tre be 

potrošača i trudimo se da na 

njih od go vo ri mo. Da nas ka da 

kažete da neki proizvod nosi 

oznaku "Henkel kvalitet" kupac 

je uveren da dobija proizvod sa 

kojim će biti zadovoljan. Ljudi 

godinama ostaju verni našem brendu, a 

svakodnevno stičemo i nove poklonike. 

Industrija: Hen kel je po znat 

po to me da ču va lo kal ne brendove 

zemalja u kojima posluje, 

zbog če ga? 


Hen ke la po do la sku u Sr bi ju, 2002. 

go di ne. Me ri ma je bi la jed na od naj u spešni 

jih fa bri ka u ze mlji i ši re, što 

ni je če sto bio slu čaj sa kom pani 

ja ma ko je smo pri va ti zo va li 

u dru gim dr ža va ma. Me ri mi ni 

bren do vi su de ce ni ja ma pre 

dolaska Henkela bili među najpopularnijima 

u zemlji. Iskoristi 

li smo već po sto je ću sna gu 

bren do va kao što su Merix, Mer 

i De či ji sa pun - ina če je dan od naj sta ri jih 

srpskih brendova, unapredili smo njihove 

for mu le i obez be di li im li der sku po zi ci ju, 

ne sa mo u ze mlji ne go i u re gi o nu. 

Industrija: Šta zna či eko lo ški od go vorno 

poslovanje? 

Vuč ko vić: Mi u kom pa ni ji imamo 

stav da ka da je ne što do bro ne tre ba 

ga me na ti, već je di no ula ga ti u nje go vo 

usa vr ša va nje i raz voj. Ta kav je bio i stav 

Vučković: Henkel veoma vodi računa o 

ži vot noj sre di ni i to je stan dard ko ji se globalno 

poštuje. Naša tehnologija je unapređena, 

formulacije su neškodljive, pro- 



iz vo di su eko lo ški kom pa ti bil ni, ko ri ste 

se bi o ra zgra di ve si ro vi ne, in sta li ra ni su 

savremeni filteri, itd. Potvrda našeg rada 

ka da je u pi ta nju oču va nje ži vot ne sre dine 

je ste i či nje ni ca da je Hen kel Me ri ma 

jedina fabrika koja u Srbiji proizvodi novi 

tip de ter dže na ta Euro com pact IV, ko ji je 

već pri hva ćen u mno gim ze mljama 

u EU. 

Ograničeni izvori vode, 

ener gi je i dru gih 

resursa danas su globalni 

pro blem i mi pred u zi mamo 

me re u sva koj od 125 

zemalja u kojima poslujemo 

ka ko bi smo se iz bo ri li 

sa tim. Naš cilj je da ži vo te 

ljudi svojim brendovima i 

tehnologijama učinimo lakšim, 

bo ljim i lep šim. Iz me đu 

ostalog, nastojimo to da postignemo 

kvalitetnim poslovanjem i odgovornošću 

prema ljudima i životnoj sredini. 

Industrija: Na če mu se za sni va ju principi 

korporativne društvene odgovornosti 

u vašoj kompaniji? 

Vučković: Naj ve ća vred nost na še kompa 

ni je je su lju di, a upra vo oni ži ve u sre di ni 

u kojoj kompanija posluje. Zato je potrebno 

postići sklad između interesa kompanije 

i interesa lokalne zajednice, odnosno 

društva u celini. 

Poznato je da je kompanija Henkel u 

proteklom periodu učestvovala u velikom 

broju humanitarnih projekata. 

Kroz pro gram "Henkel Smile", kompanija 

Henkel podržala je aktivnosti udruženja 

ro di te lja de ce sa po seb nim po tre ba ma, 

"Pra vo na osmeh", a do na ci ja je uru čena 

i jed noj od naj zna čaj ni jih usta no va u 

na šoj ze mlji - In sti tu tu za maj ku i de te u 

Beogradu. 

Kroz isti pro gram već iz ve sno vre me 

pomažemo rad organizacije Mali Veliki 

Ljudi i nji ho vog do ma za lju de ome te ne u 

razvoju pri konaku manastira Svete Petke, 

kod Paraćina. Osim toga kompanija Henkel 

je donirala sanitetsko vozilo Zdravstvenom 

centru Kruševac, a zna čaj na po moć 

uručena je Kruševačkom pozorištu, kao i 

košarkaškom klubu Na pre dak, takođe iz 

ovog grada. Projekat podrške specijalnoj 

školi Veselin Nikolić u Kruševcu takođe je 

ura đen u okvi ru pro jek ta "Hen kel Smi le" i 

vre dan je pre ko 4.000 evra. 

Industrija: Re kli ste da naj ve ću 

vrednost Henkela čine ljudi. Kakav 

je odnos između kompanije Henkel 

i njenih zaposlenih? 

Vučković: Naši zaposleni su nam 

ve o ma va žni jer upra vo oni svo jim 

trudom i zalaganjem čine kompaniju 

uspešnom. Trudimo 

se da im obez be di mo 

iz van red ne uslo ve ra - 

da i od kom pa ni je učinimo 

mesto prijatno za 

boravak. Ljudima koji su 

zaposleni u našoj kompaniji 

omogućavamo stalno 

usavršavanje i napredovanje. 

Henkel je ispoštovao 

sve uslove privatizacionog 

ugovora kada je u pi ta nju 

so ci jal ni pro gram i u tom smi slu ni je 

bilo smanjenja plata (plate se kreću 

u skladu sa inflatornim kretanjima 

i pro ve ra se vr ši na 6 me se ci), do deljujemo 

razne stipendije, a 

ta ko đe smo za pet go di na 

podelili milion evra beskamatnih 

kredita za rešavanje 

stambenih problema 

radnika. Naša kompanija 

nastoji da zapošljava mlade 

i obrazovane stručnjake 

kako bi im omogućila da 

do bro ži ve u sop stve noj 

ze mlji. Osim to ga, mi se 

brinemo i o našim penzionerima 

i jednom godišnje 

organizujemo druženje sa 

njima. 

Industrija: Mo že te li nam 

reći nešto vi še o po slo va nju kom pani 

je u Sr bi ji u 2008. go di ni kao i o 

planovima za 2009. godinu? 

Vučković: Kom pa ni ja je u 2008. go di ni 

ostvarila rast u svim segmentima poslovanja 

sektora deterdženti i kućna hemija, 

kozmetika i adhezivi. Naši brendovi su 

jedni od najuspešnijih u svojim kategorija 

ma, kao na pri mer Merix u 

deterdžentima, Taft i Pallette 

u kozmetici, Ceresit u gra đe vinskim 

lepkovima. Posebno 

raduje sve veće uče šće iz vo za 

u poslovanju naše kompanije. 

Hen kel je je dan od naj većih 

iz vo zni ka u ze mlji i re gi o- 

nu. Sva ke go di ne osva ja mo 

no va tr ži šta. CEFTA sporazum 

či ja je jed na od pot pi sni ca i 

na ša ze mlja, omo gu ća va lak, 

bes ca rin ski pri stup tr ži šti ma 

ze ma lja u re gi o nu sa bli zu 55 

mi li o na sta nov ni ka. Da nas na še pro izvo 

de iz vo zi mo u Ru mu ni ju, Bu gar sku, 

Al ba ni ju, Cr nu Go ru, Ma ke do ni ju i Bo snu 

i Her ce go vi nu. in 


Ra ci o nal na po tro šnja elek trič ne ener gi je 

Re ak tiv na ener gi ja i pre ko mer no 

utro še na re ak tiv na ener gi ja 

Reaktivna energija (ili u za padnoj 

varijanti: jalova, što plastičnije 

opi su je njen ka rak ter), sa stano 

vi šta fi zi ke je onaj deo ukup ne 

isporučene električne energije 

koji se troši na uspostavljanje i 

održavanje magnetnog polja u 

električnim mašinama. 

TEKST: DAR KO MI LU TI NO VIĆ, DIPL. EL. INŽ, 

AVA LON PART NERS D.O.O. 

dmi lu ti no vic @a va lon.co.yu 

N 

ajveći potrošači reaktivne energi 

je su elek tro mo to ri i tran sforma 

to ri. Svo je ime re ak tiv na 

energija je dobila zbog činjenice da 

njena potrošnja ne doprinosi aktivnoj, 

tj. ko ri snoj sna zi ma ši ne, ali bez po trošnje 

reaktivne energije mašina ne bi ni 

mogla da radi. Strogo govoreći, reaktivna 

ener gi ja je mno go ši ri po jam i ja vlja 

se i kod po tro ša ča kao što su: fre kventni 

re gu la to ri, soft star te ri, jed no smer ni 

pogoni, ispravljači, itd. 

Iako se ne pre tva ra u ko ri sni rad, sva 

potrebna reaktivna energija mora se isporučiti 

potrošačima, jer u slučaju deficita 

do la zi do ne sta bil no sti u ra du EES-a. 

Pored toga što reaktivna energija zauzima 

prenosne i proizvodne kapacitete, prilikom 

njenog prenosa nastaju i značajni gubici u 

provodnicima i transformatorima. Takođe 

padovi napona u sistemu imaju delimično 

uzrok u prekomernoj potrošnji reaktivne 

ener gi je. Sve ovo je raz log zbog če ga 

elektrodistribucija naplaćuje isporučenu 

reaktivnu energiju i stimuliše potrošače 

da smanje potrošnju iste. 

Oče ki va ne vred no sti utro še ne re ak tivne 

energije prilikom planiranja EES-a kreće 

se oko 30% od utro še ne ak tiv ne energi 

je. U skla du sa ovim i teh nič ki op ti mum 

opre me je u ovom op se gu. Što se ti če 

sta bil no sti, u EES po sto je re zer ve i za 

re ži me ra da ko ji ni su op ti mal ni, ali ka da 

ka da se ka pa ci te ti EES do ve du do gra nice 

po vi še osno va, tj. pre vi so ke po tro šnje 

i ak tiv ne i re ak tiv ne ener gi je, pa i vr šne 

sna ge, re zer ve se br zo is tro še i si stem 

funk ci o ni še bli zu gra ni ce sta bil no sti. 

No vim ta rif nim si ste mom us po sta vljena 

je i kategorija prekomerno utrošene 

re ak tiv ne ener gi je, tj. re ak tiv ne ener gi je 

čija potrošnja se ne može tehnički opravdati. 

Već smo spominjali grani cu teh ničkog 

optimuma gde je utrošena reaktivna 

ener gi ja ma nja ili jed na ka jed noj tre ći ni 

utro še ne ak tiv ne ener gi je (tj. fak tor snage 

0,95, gde je fak tor sna ge od nos utroše 

ne ak tiv ne ener gi je i ukup ne pre u ze te 

ener gi je) i auto ri ta rif nog si ste ma EPS 

sistema u Srbiji biće moguća sa deregulacijom 

tr ži šta elek trič ne ener gi je kod nas. 

Potrošač 

PF 

Elektromotor 0.85-0.93 

Fluo cevi 0.5-0.9 

Ispravljači 0.7-0.9 

Indukcione peći 0.6-0.8 

Prese za plastiku 0.7-0.9 

Kom pen za ci ja re ak tiv ne ener gi je 

Pod kompenzacijom reaktivne energije 

pod ra zu me va se in sta la ci ja opre me ko ja 

generiše reaktivnu energiju na mestu 

mon ta že i ti me kom pen zu je po trošnju 

reaktivne energije u po go nu. 

Ovim se drastično smanjuje količina 

preuzete reaktivne energije iz 

mre že, a ti me i ra ču ni za utro še nu 

re ak tiv nu ener gi ju. Tro ško vi za 

reaktivnu energiju tipično čine 

oko 15% ukupnog računa za električnu 

energiju. Kompenzacijom 

reaktivne snage ova kompletna 

stavka bi trebalo da bude smanjena 

za oko 95-100%, tj. sko ro pot pu no 

eliminisana. Cene opreme za kompenza 

ci ju su ta kve da se ova investicija isplati u 

ro ku od 6 me se ci do 2 go di ne. S ob zi rom 

na visoku isplativost ove opreme savetujemo 

da se oprema dimenzioniše da kom- 

su usvojili ovaj limit kao granicu tehnički 

oprav da ne po tro šnje re ak tiv ne ener gi je. penzuje kompletnu reaktivnu snagu, a ne 

Ova gra ni ca je i teh nič ki i eko nom ski sa mo iz nos do vo ljan da se fak tor sna ge 

oprav da na. Pod se ti će mo sve pri vred nike 

da je po sled njih če tr de se tak go di na Dodatni argument u korist instalacije 

po dig ne na 0.95 . 

jedan od uslova za dobijanje elektroenergetske 

saglasnosti za novi objekat, da ju napojni transformatori i kablovi, čime 

ova kve opre me je da se ti me ras te re ću- 

fak tor sna ge no vog objek ta bu de ve ći od 

0.95. Sve ovo go vo ri u pri log te zi da su 

autori srpskog tarifnog sistema postupili 

ko rekt no u ci lju da ipak ras te re te EES, a 

da ne preopterete privredu. 

Za utrošenu reaktivnu energiju sa fak torom 

sna ge bo ljim od 0.95 ce na re ak tiv ne 

energije (za potrošače na niskom naponu) 

je 0.621 din./kVArh Za utro še nu re ak tivnu 

energiju sa lošijim faktorom snage menadžment fabrike odlaže investicije u 

ce na je 1.242 din./kVArh. 

po ve ća nje pre no snih ka pa ci te ta. 

Ovim izmenama tarifni sistem EPS-a je Danas se uglavnom ugrađuje oprema 

po stao sli čan ta rif nim si ste mi ma u Evro pi. za kompenzaciju reaktivne snage filterskog 

ti pa, ka ko zbog po sto ja nja vi ših har- 

Većina tarifnih sistema evropskih zemalja, 

u nekim segmentima, ima i strože kriterijume. 

Dalja značajnija unapređenja tarifnog pouzdanosti i dužeg životnog veka. 

mo ni ka u mre ži ta ko i zbog svo je ve će 

in 


g 

"Ener go teh ni ka - Ju žna Bač ka" d.o.o. 

PO LA VE KA 

uspe šnog po slo va nja 

Ove godine, "Energotehnika - Južna Bačka" d.o.o. proslavlja jubilarnu, 

pedesetu godinu uspešnog poslovanja i veoma dinamičnog razvoja. Od 1. 

ok to bra 2005. godine, ovo preduzeće posluje kao samostalno privredno 

dru štvo, u državnom vlasništvu. Njegova delatnost, me đutim, otpočela je 

mnogo ranije, pre tačno pola veka, osnivanjem "Elektrovojvodine". Sve to 

vre me, u različitim pravnim statusima i organizacionim ob licima, "Energotehnika 

- Južna Bačka" razvijala se pod kreativnim vođstvom "Elektrovojvodine" 

verifikujući svoje stručne i radne kva litete u izgradnji i održavanju 

elektroenergetskih objekata za potrebe elektrodistribucije. 

M 

ereno fizičkim impresivnim veličinama, 

njene reference "Energotehnike 

- Južna Bačka" či ne 

na desetine hiljada kilometara niskonapon 

skih mre ža, što ka blov skih, što va zdušnih; 

nekoliko hiljada kilometara dalekovoda 

različitih naponskih nivoa od 10 do 

400 kVA; vi še od 5.000 tra fo sta ni ca od 

10 i 20 kV do 62 TS od 110 kVA, kao i 

hiljade raznih razvodnih ormana. 

Celokupan razvojni put ovog preduzeća 

bio je usmeren na pronalaženje najboljih 

rešenja za održavanje i izgradnju elektroeneregetskih 

objekata. U ovom preduzeću 

s po no som is ti ču svoj do pri nos kre i ranju 

liderske pozicije "Elektrovojvodine" u 

elek tro di stri bu tiv noj de lat no sti, ka ko u 

nekadašnjoj Jugoslaviji, tako i danas u 

Srbiji. S obzirom na neodvojivost delatnosti 

i nužnost obezbeđenja pune pogonske 

spremnosti "Elektrovojvodine", kako bi 

potrošači električne energije bili zadovolj- 

ni, godišnja stopa uposlenosti kapaciteta 

"Ener go teh ni ke-Ju žna Bač ka" za elek trodi 

stri bu ci ju, ide od 80% do 100%. 

Zlat na me da lja 

Iako najčešće stopostotno uposlenih 

ka pa ci te ta, ovo pred u ze će je uvek gle da lo 

unapred, proširujući svoje delatnosti na 

nove, tehnološki napredne i ekonomski 

perspektivne poslove. 

Period posle 1980. godine karakteriše 

proširenje delatnosti u termoenergetskoj 

i gasnoj izgradnji objekata i proizvodnji 

specifične opreme za elektroenergetska 

postrojenja. 

Danas, nabavkom najsavremenije merne 

opre me i akre di ta ci jom la bo ra to ri je 

am bi ci o zno kre će na tr ži šte me re nja i 

atestiranja u elektro-energetici. 

U skla du sa da na šnjim svet skim 

tren do vi ma ušte de go ri va i pre la ska na 

alternativne, obnovljive vidove energije, 

"Ener go teh ni ka-Ju žna Bač ka" za po če la 

je pi o nir ski pro je kat ko ri šće nja ge o termalne 

energije (energije tla) za grejanje i 

hla đe nje svo je po slov ne zgra de. Za ovaj 

pro je kat pod na zi vom "Si stem za ko rišćenje 

geotermalne energije tla putem 

geosondi i toplotnih pumpi" preduzeće je 

nagrađeno Zlatnom medaljom na nedavno 

proteklom sajmu Investicija i građevinar 

stva na No vo sad skom saj mu, i sa da 

je pot pu no sprem no da ovu na pred nu 

tehnologiju ponudi i drugima. 

Kvalifikovani monteri i licencirani inženje 

ri svih stru ka, kao i sa vre me na oprema 

i ala ti ko ji ma oni ru ku ju ga ran tu ju da 

u skla du sa uve de nim si ste mi ma kva li teta 

ISO 9001, EN ISO 14001 i ISO 17025 

"Ener go teh ni ka-Ju žna Bač ka" obez beđu 

je teh nič ko-teh no lo ški naj kva li tet ni ji 

proizvod, ekološki prihvatljiv, bezbedan, 

pro duk ti van i do stu pan u naj kra ćem 

mo gu ćem ro ku. 

"Energotehnika - Južna Bačka" d.o.o. 

Put novosadskog partizanskog odreda 1 

Tel: 021 48 77 222 

Fax: 021 44 21 67 

E-mail: juzna.backa@entjuba.rs 

www.entjuba.co.yu 


Pa non ske TE-TO 

Najveća termoelektrana-toplana u Srbiji na sajmu IN VE STEK SPO 

predstavila srednjo roč nu stra te gi ju raz vo ja 

Pa non ske ter mo e lek tra ne-to pla ne 

OD LUČ NO NA PRED 

Privredno društvo "Panonske 

termoelektrane-toplane" d.o.o. 

No vi Sad je od 04. do 07. no vembra 

na sajmu investicija "Investekspo" 

u No vom Sa du, pred stavilo 

strategiju razvoja za svoja tri 

ogranka – termoelektrane-toplane 

u No vom Sa du, Zre nja ni nu i 

Sremskoj Mitrovici. 

P 

redstavnici lokalnih uprava, stručne 

javnosti i zvaničnici Elektroprivrede 

Srbije imali su prilike da 

se, na prezentaciji Privrednog društva, 

detaljnije upoznaju sa tekućim aktivnostima 

na poboljšanju performansi u TE-TO 

Zrenjanin i sa pripremama za ugovaranje 

prethodne studije opravdanosti radi sagledavanja 

izvodljivosti projekta izgradnje 

kombinovanog gasno-parnog postrojenja 

sa kogeneracijom u ovom ogranku. 

Prezentacija srednjoročnih planova je u 

duhu sajma otvorila dijalog o privlačenju 

strateških partnera radi ulaganja u kapital 

ne pro jek te, ko ji za cilj ima ju po ve ćanje 

ener get ske efi ka sno sti i in sta li sa nih 

kapaciteta najvećeg privrednog društva 

za proizvodnju električne i toplotne energije 

u Srbiji. Novosadski sajam je nastup 

Privrednog društva visoko ocenio dodelivši 

mu zlatnu medalju. 

Direktor Privrednog društva "Panonske 

termoelektrane-toplane", Zoran Obradović, 

ističe da je primarni razvojni projekat, 

izgradnja gasno-parnog postrojenja u TE- 

TO No vi Sad, već uklju čen u sred njo roč ni 

Plan razvoja Elektroprivrede Srbije. Do 

kraja ove godine očekuje se raspisivanje 

međunarodnog tendera za pronalaženje 

strateškog partnera. 

Zbog ozbilj ne ušte de go riva 

pri proizvodnji termoelektrič 

ne ener gi je i zna čaj nog 

smanjenja negativnog uticaja 

na životnu sredinu, izgradnja 

gasno-parnog postrojenja 

pla ni ra na je i u TE-TO 

Zre nja nin. U ovom ogran ku 

Ula ga nje u bu duć nost 

N 

a koji način privredno društvo "Panonske termoelektrane-toplane" daje značaj 

edukaciji i afirmaciji mladih talenata pokazao je Dragan Jevtić, apsolvent ekologi 

je i za šti te ži vot ne sre di ne na Pri rod no-ma te ma tič kom fa kul te tu u No vom Sa du, 

či je su usa vr ša va nje u ino stran stvu po mo gle i "Pa non ske TE-TO". Dra gan je na 

pre zen ta ci ji "Pa non skih TE-TO", kao gost pre da vač dao pri kaz "Elek tro e ner get skih 

si ste ma i za šti te ži vot ne sre di ne sa aspek ta prav ne re gu la ti ve EU". 

će se već 2009. go di ne spro ve sti ka pi talni 

re mont tur bine, koji će povećati snagu 

u kondenzacionom režimu za 30 MW, a 

koji se istovremeno uklapa u koncepciju 

izgradnje gasno-parnog postrojenja. Za 

TE-TO Sremska Mitrovica razmatra 

se mogućnost ponovnog 

povratka na proizvodnju uz korišće 

nje uglja. 

Ekološki odgovorno 

po slo va nje svi ma u 

interesu 

Ser ti fi ka ci o no te lo TÜV SÜD 

Ma na ge ment Ser vi ce GmbH 

is ko ri sti lo je sa jam sku ma ni festa 

ci ju da Pri vred nom dru štvu 

"Pa non ske ter mo e lek tra neto 

pla ne" u pri su stvu zva nič ni ka 

EPS-a, lo kal ne upra ve i struč ne 

jav no sti, do de li ser ti fi kat za 

uspe šno uvo đe nje i pri me njivanje 

sistema upravljanja kvali 

te tom i za šti tom ži vot ne sredi 

ne pre ma stan dar di ma ISO 

9001:2000 ISO i 14001:2004. 

Direktor Obradović je istakao 

da su svi za po sle ni u 

Privrednom društvu apsolut 

no po sve će ni is pu njavanju 

zahteva standarda, 

svesni činjenice da se na 

taj način iskazuje sposobnost 

pred u ze ća da is pu ni 

od re đe ne za kon ske obave 

ze, ali i zah te ve ko risni 

ka uslu ga, za po sle nih, 

okru že nja i svih za in te resovanih 

strana, što, svakako, 

otva ra i bo lju per spek tivu 

za bu du će po slo va nje. 

Pa non ske TE-TO d.o.o. No vi Sad 

Bulevar oslobođenja 100/IV sprat 

Tel: 021-527-785 

Fax: 021-6614-944 

E-mail: info@panonske.co.yu 

Web: www.panonske.co.yu 


p 

j 

Struč nost, zna nje i kreativnost 

u slu žbi proizvodnje 

Pred uzeće NHBG-ŽIKS HARD d.o.o. osno va no je 1990. go di ne. Ime je 

dobilo po leguri - niskohromno belo gvožđe - "NHBG", koja pripada le gu rama 

za rad u visokoabrazivnim uslovima. Danas se ovo preduzeće nalazi u 

ulici Vojvode Stepe 283/a u Beogradu. Na preko 1.000m 2 prostora, ima 

objedinjen ceo tehnološki postupak izrade priključnih stezaljki - konstrukcija, 

izrada modela, livnica, mašinska obrada, zavarivanje u inertnom 

gasu, završna obrada, pakovanje, isporuka, unutrašnja kontrola, menadžment, 

razvoj, marketing, komercijalu i druge službe. Pored to ga, ima i 

širok krug spoljnih saradnika i kooperanata za dopremu sirovina, šrafovske 

i dru ge ro be po treb ne za proizvodnju. 

nije naišla na razumevanje domaćih i 

stra nih pro iz vo đa ča i po tro ša ča flo ta cijskih 

ku gli. 

Struj ne ste zalj ke no ve ge ne ra ci je 

O 

sni vač pred u ze ća, go spo din 

Bogić Vlaović, dip. inž. metalurgije, 

nakon diplomiranja radio je 

kao stručni saradnik profesora doktora 

Bogić Vlaović, dip. inž. metalurgije, 

osnivač i direktor preduzeća 

"ŽIKS HARD" 

Miloša N. Tomovića, počasnog člana Američkog 

kongresa livaca, u livnici katedre 

za livarstvo na Tehnološko-metalurškom 

fakultetu u Beogradu i u livnici kombinata 

"Guča" u Guči, na razvoju tehnologije livenja 

odlivaka otpornih na habanje (flotacijskih 

kugli). To je predstavljalo "revoluciju" 

usavršavanja tehnologije izrade visokoabrazivnih 

odlivaka. 

Bo lji i od ču ve nog Ma go ta 

Raz vi ja ju ći ovu teh no lo gi ju, go spo din 

Vla o vić je kra jem de ve de se tih go di na 

usa vr šio teh no lo ški po stu pak i pa ten tirao 

ga u Za vo du za pa ten te pod red nim 

brojem 1779/90. Suština navedenog tehnološkog 

postupka bila je le gu ra NHBG 

(ni sko hro mo be lo gvo žđe) od ko je je 

izlivena značajna količina flotacijskih 

ku gli za mle ve nje vi so koa 

bra ziv nih ru da (sa pre ko 

60% SiO 2 ) i ce men tit nog 

klinera. 

NHBG ku gle su u pe ri o- 

du od 1989-1991 go di ne 

te sti ra ne u rud ni ku 

Maj dan pek-Bor i u 

rud ni ci ma Kve beka 

- Ka na da, za jedno 

sa ku gla ma najpo 

zna ti jeg svet skog 

pro iz vo đa ča Ma go to iz 

Bel gi je, i u svim slu ča je vi ma efe kat fi ne 

meljave, brzina habanja i sferičnost kugli, 

bi la je za 20% u ko rist NHBG ku gle. 

Kompletno testiranje ovih kugli rađeno 

je pod stručnim nadzorom profesora doktora 

Dušana Salatića, tadašnjeg predsednika 

udruženja minerologa sveta. 

Još va žni je od to ga, pro iz vod na ce na 

NHBG ku gli bi la je za ce lih 50% jef ti ni ja 

od Ma go to ku gli. Zbog iz u zet no ne povolj 

ne pri vred ne si tu a ci je, u to vre me 

pri me na na pred na ve de ne teh no lo gi je 

U nedostatku sredstava za dalji razvoj i 

primenu NHBG tehnologije, gospodin Vlaović 

je, prateći privrednu situaciju i situaciju 

na tržištu proizvoda koji se dobijaju 

livenjem, početkom 90-tih godina (u perio 

du eko nom skih sank ci ja), od lu čio da 

pre đe na no vu teh no lo gi ju li venja 

de lo va od alu mi ni juma, 

ba kra i nji ho vih 

le gu ra. Su šti na 

ove teh no logi 

je bi la je 

u funk ci ji 

li ve nja priključ 

nih ste zalj ki 

za struj ne spo je ve 

u elek tro e ner get skim po stroje 

nji ma. Prob na pro iz vod nja ot po če la je 

u livnici katedre za obojenu metalurgiju 

na Teh no lo ško-me ta lur škom fa kul te tu u 

Beogradu. 

U periodu od 1992-1998. godine, izrađena 

je značajna količina strujnih stezaljki 

koje su u tom periodu primenjivane u 


NHBG-ŽIKS HARD d.o.o. 

postrojenjima elektrodistribucija za nivoe 

napona do 35KV. Detaljno je proučena 

stručna literatura i tehnička dokumentacija 

poznatih svetskih proizvođača ove 

opreme, analizirani su neadekvatnost i 

nedostaci u kvalitetu legura i njihov uticaj 

na funkcionalnost priključnih stezaljki u 

praktičnoj primeni u visokonaponskim 

elektroenergetskim postrojenjima. Zauzet 

je čvrst stav da se struj ne ste zalj ke mo ra ju 

praviti isključivo od čistog aluminijuma i 

bakra, a nikako od komercijalnih legura 

ko je su krat kog ve ka tra ja nja i ni ske provo 

dlji vo sti, a ko je se na ža lost još uvek 

široko koriste. 

Sa rad nja na obo stra nu ko rist 

Imajući potrebu da dalje razvija proizvodnju 

priključne i spojne opreme, a na ba zi 

Najjači u najtežim situacijama 

Zna čaj pro iz vod nje 

pred u ze ća NHBG 

ŽIKS HARD naj bo lje se 

potvrdio u vreme sanaci 

ja bom bar do va njem 

raz ru še nih vi so ko napon 

skih po stro je nja i 

transformatorskih stanica. 

Danonoćnim radom 

Žiksovih struč nja ka, snimanjem 

potreba na terenu, 

osvajanjem novih 

kon struk ci ja, br zom 

izradom i isporukom 

pri ključ nih ste zalj ki, 

uz ve li ki trud i en tu zijazam 

radnika "Elektroprivrede" 

na ugradnji 

istih, rezultirao je 

onako brzom sanacijom 

i sta vlja njem u 

po gon raz ru še nih 

elek tro e ne get skih 

postrojenja, što je u 

svetu izazvalo veliko 

ču đe nje i di vlje nje. 

Kvalitet ovih proizvoda 

i sa rad nje sa Elektroistokom, 

potvrdio se 

i kasnije prilikom definitivne 

obnove i rekonstrukcije 

ovih postrojenja, 

a naročito prilikom 

hitnih intervencija kod 

havarija i zamene visokonaponske 

opreme. 

već so lid nog is ku stva, 

pred u ze će NHBG ŽIKS 

HARD je 1998. go di ne, 

otpočelo saradnju sa najvećim 

preduzećem za prenos 

električne energije u 

de lu ju go i stoč ne Evro pe 

– "Elektroistok", Beograd, 

ko je spa da i u naj ve će 

korisnike ove opreme. 

"Saradnjom sa njihovim 

stručnjacima shvatili smo 

va žnost ove opre me za 

pouzdano funkcionisanje 

visokonaponskih postrojenja 

u sistemu prenosa 

i di stri bu ci je elek trič ne 

ener gi je. Na taj na čin smo, na sa mom 

startu proizvodnje, naučili čemu ova oprema 

služi, pa smo najveću pažnju poklonili 

proizvodnji kvalitetnih legura i usavršavanju 

kompletne tehnologije izrade. To 

je dovelo do dobrih rezultata pri prvim 

is pi ti va nji ma he mij skih, me ha nič kih i 

električnih karakteristika, što je uz dobre 

konstrukcije i dizajn, rezultiralo pozitivnom 

oce nom ko mi si je "Elek tro i sto ka" za duže 

ne da pra ti iz ra du ove opre me", is ti če 

gospodin Vlaović. 

Početkom 1999. godine, saradnja sa 

"Elektroistokom" se intezivirala, sačinjen 

je ugo vor o po slov no-teh nič koj sa radnji, 

što je da lo ve li ki podstrek 

za još upor ni ji rad, 

struč no usa vr ša va nje, 

sa rad nju sa vi sko stručnim 

ustanovama i instituti 

ti ma (ETF,VTI, INT, IMS, 

PE TAR DRAP ŠIN, Teh nički 

fa kul tet Ča čak, i dr.). 

Sve to, do ve lo je do 

ubr za nog teh nič ko-tehnološkog 

razvoja firme i 

osposobljavanja za kvalitetnu 

proizvodnju ove 

opre me. Na taj na čin je 

i Elek tro pri vre da do bi la 

na svom pra gu ozbilj nog 

proizvođača važne opreme 

ko ja se do ta da uvo zi la. 

NHBG ŽIKS HARD ima iz u zet no raz vijenu 

saradnju sa IRCE-om (Istraživačkoraz 

voj ni cen tar elek tro e ner ge ti ke a.d. 

Sa ra je vo), ko ji za na še po tre be, pre ma 

IEC stan dar di ma vr ši stal na tip ska is pi tiva 

nja i iz da va nje ser ti fi ka ta kao ne za visna 

laboratorija. 

Od ne ko li ko ko ma da 

do se rij ske pro iz vod nje 

NHBG ŽIKS HARD, iako re lativno mlado 

preduzeće, zadnjih godina je dokazalo da 

je sposobno da izradi i isporuči godišnje 

nekoliko desetina hiljada koma da pri ključnih 

ste zalj ki svih vr sta ko je se da nas ko riste 

u elektroenergetskim postrojenjima 

kod nas i u sve tu, i to za sve vr ste i pre se ke 

pro vod ni ka (Cu, Al i Al/Fe užad; Cu i Al 

ce vi) i sve vr ste priključaka na elektroopre 

mi svih ni voa, na po na od 0,4 kV do 

400 kV (Cu i Al plo če i valj ka ste pri ključ ke 

(bolcnove). Tehnologija izrade strujnih stezaljki 

livenjem u prirodnom pesku, omogućava 

fleksibilnost izrade ove opreme od 

nekoliko ko mada do velikih serija, što predstavlja 

izuzetnu povoljnost kupcima. 

NHBG - Žiks HARD d.o.o. 

Vojvode Stepe 283a, 

11000 Beograd 

Tel. 011 3971 632, 

011 3098 019 

Fax. 011 3971 632 

E-mail: zikshard@sezampro.yu 


Mes ser Teh no gas AD 

MI PRA VI MO 

AT MOS FE RU 

Messer Tehnogas je vodeći proizvođač industrijskih i medicinskih 

gasova u Srbiji. Kompanija poseduje dva postrojenja 

za raz la ga nje va zdu ha, za pro iz vod nju vo do ni ka, ugljen 

dioksida, azot suboksida i nekoliko generatora azota, kao i 

postrojenja za proizvodnju acetilena i punionice tehničkih i 

medicinskih gasova. 

P 

ored toga, Messer Tehnogas ima 

vi še od 70 pro daj nih me sta, 

slu žbu in že nje rin ga, eki pe za 

montažu i servis, i veliku flotu cisterni i 

kamiona, garantujući tako svojim kupcima 

tehničku i logističku podršku 24 sata 

dnev no, 365 da na go di šnje. 

Mes ser Teh no gas AD deo je Mes ser 

Gro up GmbH, sa se di štem u Ne mač koj, 

vodećeg svetskog proizvođača industrijskih 

i me di cin skih ga so va, sa pre ko 

9.000 za po sle nih, 1 mi li jar dom evra 

go di šnjeg pri ho da i vi še od 100 go di na 

tra di ci je na tr ži štu ga so va. 

Pre ko tri sto ti ne 

raz li či tih teh no lo gi ja 

To kom 11 go di na svog po slo va nja u 

Sr bi ji, Mes ser Teh no gas iz ra stao je u 

modernu evropsku kompaniju. Messer 

ras po la že sa pre ko 300 sop stve nih tehno 

lo gi ja pri me na ga so va u raz li či tim 

obla sti ma po put pre či šća va nja vo de za 

pi će i za mr za va nja i ču va nja hra ne, u ribnja 

ci ma, kod ga zi ra nja pi ća i pa ko va nja 

ne ga zi ra nih teč no sti, u sta kle ni ci ma, 

pri li kom tret ma na ot pad nih vo da; za tim 

pri me na ki se o ni ka i azot su bok si da u 

medicini, primene gasova u metalurgiji, 

sečenju i zavarivanju, petrohemijskoj i 

he mij skoj in du stri ji, re ci kla ži ot pad nih 

ma te ri ja la, itd. 


Mes ser Teh no gas AD 

Mes ser Teh no gas na sta vlja sa 

širenjem svojih postojećih aktivnosti, 

otvara nova tržišta, modernizuje 

svoje proizvodne i distributivne kapaci 

te te i in ve sti ra u no ve pro jek te. 

Ulaganje Messer Tehnogasa, vredno 

44 miliona evra, u novo postrojenje 

za razlaganje vazduha, u Smederevu, 

bi lo je jed na od de set naj ve ćih 

in ve sti ci ja u Sr bi ji, 2006. go di ne. 

Postrojenje proizvodi kiseonik, azot 

i argon, uglavnom za snabdevanje 

preduzeća U.S. Steel Sr bi ja. 

Messer Tehnogas nastoji da ostane 

prepoznatljiv kao tržišni i tehnolo 

ški li der, kao i da odr ži i una pre di 

kva li tet svo jih pro iz vo da uz ve o ma 

kon ku rent ne ce ne, da oja ča svo ju 

poziciju kod kupaca i da raste zajedno 

sa nji ma. 

U 

Spe ci jal ni ga so vi 

po me ri kup ca 

okviru proizvodnog programa Messer-a, specijalni 

gasovi podrazumevaju gasove visoke čistoće i od 

njih proizvedene gasne smeše. Specijalni gasovi neophodni 

su za mnoge industrijske i istraživačke grane. 

U grupi specijalnih gasova proizvodi se mnoštvo proizvoda. 

Koncepti snabdevanja skrojeni po meri kupca, 

najrazličitiji oblici isporuke i posebne servisne usluge 

zaokružuju široki spektar ponude. Plemeniti gasovi za 

svetlosnu tehniku, obimni program gasova za lasersku 

tehniku, ispitni gasovi za analitiku, smeše fluora za 

obradu rezervoara goriva u automobilskoj industriji, 

kiseonik i vodonik visoke čistoće za proizvodnju staklenih 

vla ka na, krip ton i kse non kao ga so vi za pu nje nje 

ploča izolacionog stakla. 

Eko lo ški i ener get ski oprav da no 

P 

rimena tehničkih gasova u metalurgiji kako u crnoj i obojenoj, tako i u 

industriji nemetala, nalazi danas široku primenu i postaje sastavni deo 

tehnološkog procesa. Ovo se ostvaruje kroz čitav niz značajnih pozitivnih 

efekata: smanjenje utroška energije, mogućnost primene jeftinijeg oblika 

energije i sirovina, viši kvalitet tehnološkog postupka, veća fleksibilnost u 

radu, veći proizvodni kapaciteti, niži specifični troškovi proizvodnje, bolji 

kvalitet proizvoda, efikasnija primena mera zaštite životne sredine. 

U skla du sa eko lo ški od go vor nim de lo va njem, Mes ser je raz vio no ve 

pri me ne ugljen di ok si da za ne u tra li za ci ju vo da za pi će, pli vač kih ba zena 

i in du strij skih ot pad nih vo da. Opa sne i štet ne ki se li ne, sa da bi va ju 

za me nje ne pot pu no ne ško dlji vim ga som. Ugljen di ok sid na la zi pri menu 

i u otvrd nja va nju i omek ša va nju vo de za pi će, kao i u re ge ne ra ci ji 

jo no i zme nji va ča. Pra ve "know how" teh no lo gi je, kon sal ting, si gur na 

is po ru ka i, pr ven stve no, kva li tet ga so va, pred sta vlja ju ga ran ci ju uspeha 

Mes ser Teh no gas-a. 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice@mes ser.co.yu 

www.mes ser.rs 


p 

PPT Inženjering 

j 

Elektrohidraulički sistemi za pogon zatvarača u okviru 

zaštitnih objekata za grad St. Peterburg 

Zaštita St. Peterburga od poplava 

"Pr o je kat Za šti ta gra da St. Pe terbur 

ga od po pla ve, pred sta vlja 

naj ve ći gra đe vin sko-kon struk ci o ni 

pr o je kat u Is toč noj Evro pi", iz ja vio 

je Ser gej Kru glik, šef ru ske Fe deral 

ne agen ci je za gra đe vi nar stvo i 

stam be no-ko mu nal ne po slo ve, iza 

ko ga kao na ru či lac po sla sto ji Mi nistar 

stvo za gra đe vi nar stvo Ru si je. 

Pr o je kat je fi nan si ran od stra ne 

Evrop ske Ban ke za Re kon struk ci ju 

i raz voj (EBRD). 

Hidromehanička oprema (čelični zatvara 

či) ko ri sti se na svim bra na ma i usta vama 

u okviru hidroenergetskih objekata, 

kao obavezan integrativni deo koji obezbeđuje 

funkciju ustave ili brane. 

PPT In že nje ring a.d. Be o grad je u 

teh no lo gi ju pr o jek to va nja i pr o iz vod nje 

elektrohidrauličnih sistema za hidromeha 

nič ku opre mu ušao još 1966. go dine, 

u vre me grad nje HE Ba ji na Ba šta. 

PPT Inženjering je postavio sopstvene 

standarde koji su obezbedili kvalitet, visoku 

pouzdanost i radnu sposobnost ovih sistema 

do da na šnjih da na, ka ko na te ri to ri ji 

bivše Jugoslavije, tako i na inostranom tržištu 

(naj pre u Al ži ru, a ka sni je u Cen tral no 

Afričkoj Republici, Etiopiji, Tunisu, Grčkoj, 

Vijetnamu, Angoli, Tadžikistanu i Rusiji). 

Jedan od nastupa PPT Inženjeringa u 

Rusiji jeste i projekat u St. Peterburgu u 

kome se završava gradnja infrastrukture 

zaštite grada od poplava, ko ja je po če la 

ranih osamdesetih godina, još u "sovjetskom" 

vremenu. 

Čuvar grada 

Nikada ranije jedan objekat ili kompleks 

obje ka ta, na ko me je bio an ga žo van 

PPT Inženjering, nije imao toliko posebnih, 

i po mnogo čemu specifičnih elemenata 

hi dro me ha nič ke opre me na jed nom 

me stu, za ko ju je bi lo po treb no obezbediti 

elektrohidraulične pogone. 

Hi dro me ha nič ka opre ma, od no sno 

zatvarači, u kompleksu zaštitnih objekata 

St. Peterburga imaju netipične zadatke: 

• na la ze se u mo ru. 

• u zalivu je nasuta brana dužine oko 

25 km, pre ko ko je su dve oba le spo je ne 

autoputem. 

•"nepokretna" voda sa minimalnim promenama 

nivoa, a ogromnih dimenzija. 

Njihova glavna funkcija je zaštita grada 

od visokih talasa i morskih struja koje 

mogu da podignu vodu u gradskim kanali 

ma za dva me tra, i ta ko di rekt no ugro ze 

temelje ogromnog broja izuzetnih istorijskih 

obje ka ta ko ji se na la ze u ne po sred noj 

blizini gradskih kanala. 

Naj ve ći za tva rač na sve tu 

U to ku ove go di ne, za obje kat 

S2 za vr še no je pu šta nje u rad elektrohidrauličnog 

sistema najvećeg 

tablastog zatvarača na svetu. Njego 

va ši ri na je 116m, te ži na 2.750 

to na, a hod di za nja i spu šta nja oko 

11.500mm. Pr o jekt ni zahtevi koje 

je postavila ruska strana odnosili 

su se, pre sve ga, na obez be đe nje 

sin hro nog kre ta nja za tva ra ča 

prilikom podizanja i spuštanja, 

ta ko da raz li ka iz među 

strana zatvarača na 

rastojanju od 116m ne 

pre đe 75 mm. PPT In že nje ring 

je po sti gao da ta raz li ka ne pređe 

20mm, što je iz u ze tan kva li tet. 

To je po stig nu to pre sve ga pra vil nom 

konfiguracijom elektrohidrauličnog sistema, 

uvođenjem najsavremenije računarske 

tehnologije za upravljanje kretanjem 

(digitalno merenje pozicije, SSI-interfejs, 

profibus komunikacija, radni i rezervni 

ra ču nar, op ti mal no al go ri tam sko re šenje...) 

O zna ča ju ko ji obje kat S2 ima, ka ko 

za sam grad, ta ko i za Ru sku fe de ra ci ju, 

govori i činjenica da je činu puštanja u 

rad objekta prisustvovao premijer Rusije 

Vladimir Putin. 

Mon ta ža na objek tu S-1 

Nakon završetka montaže na objektu 

S2, po če la je mon ta ža opre me na objek tu 

S1 koju je isporučio PPT Inženjering. Objekat 

S1 se, takođe, nalazi u sistemu zaštite 

St. Pe ter bur ga od po pla ve, i ob u hva ta 

dvoje dvokrilnih segmentnih vrata i dva 

tablasta zatvarača, a njegovo puštanje u 

rad očekuje se do kraja ove godine. 

Re kon struk ci ja 6 vo do pro pu snih 

obje ka ta V1-V6 

Još jedna posebnost kompleksa zaštitnih 

objekata u St. Peterburgu jesu grupe 

segmentnih zatvarača V1-V6 (šest grupa), 

ko je sa dr že po 10 ili 12 seg ment nih za tvara 

ča ši ri ne 22m. Spe ci fič nost je u grupnom 

radu zatvarača. Za ove zatvarače PPT 

Inženjering trenutno isporučuje elektrohidraulične 

sisteme koje delimično uklapa i 

u originalne sisteme iz ranih osamdesetih 

godina prošlog veka. Grandioznost ovog 

segmenta hidromehaničke opreme je u 

ukup nom br o ju od 64 za tva ra ča ovog ti pa 

i činjenici da brane veličine Đerdapa imaju 

prosečno 6-10 ovakvih zatvarača. 

S ob zi rom na vred nost ugo vo re nog 

po sla, ali i na dr žav ni zna čaj ko ji on ima, 

PPT In že nje ring je od Agencije za osigura 

nje i fi nan si ra nje iz vo za (AOFI) do bio 

kre dit za re a li za ci ju ovog pr o jek ta. 

Zahvaljujući svom iskustvu u oblasti 

hidromehaničke opreme i ugledu koje 

je preduzeće PPT Inženjering a.d. 

Beograd steklo realizacijom velikog 

br o ja slič nih po slo va u sve tu, 

angažovanje na prethodno opisanim 

po slo vi ma je od ve li kog značaja 

za preduzeće, a postignute 

visoke performanse elektrohidrauličnih 

sistema dovoljna su referenca 

na tržištu za nove poslove. 

PPT IN ŽENJERING A.D. BEOGRAD 

Bul. Vojvode Mišića 37-39 

11000 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 3690 168 

+381 11 3690 207 

Fax: +381 11 3690 479 

e-mail: pptfluid@tehnicom.net 

www.ppt-in ze nje ring.rs 


Uni pro met d.o.o. 

a 

kva li tet 

Za šti ta na pu te vi ma po stan dar di ma EU 

ga ran tu je uspeh 

U ma ju 2008. go di ne, EN 1317 stan dar di su pro pi sa ni i u na šoj 

putogradnji. Time je napravljen važan korak ka modernizaciji 

srpskog saobraćaja. Najveći proizvođač zaštitnih ograda u Srbi ji, 

čačanski "UNIPROMET", sprem no je do če kao uvo đe nje ovih normi, 

pa je za krat ko vre me na deonici puta Koceljevo – Dumača, 

dugoj 7,8 kilometara, postavio moderne čelične zaštitne sisteme. 

Nova ograda posta vlje na je i kod pe tlje Or lo va ča, na de o ni ci gde se 

Ibarska magistrala spaja sa obilaznicom oko Beograda. Šest Uniprometovih 

ekipa za monta žu ove go di ne je na pu te vi ma ši rom 

Srbije ugradilo ukupno oko 80 km raznih tipova ogra da. 

P 

reduzeće za proizvodnju i ugradnju 

opre me za pu te ve, "UNI PRO- 

MET" d.o.o. osno va no je 1989. 

go di ne kao pri vat na po ro dič na firma. U 

pred u ze ću je za po sle no oko 200 rad nika. 

Poslovni prostor Uniprometa prostire 

se na po vr ši ni od oko 4.000 kva dratnih 

me ta ra, sa bo ga tim voznim parkom. 

Sopstveni razvojni sektor, prostrane i 

funkcionalne proizvodne hale, kao i savremena 

oprema za proizvodnju i ugradnju, 

omo gu ću ju kva li te tan i brz put od ide je 

Glav ni pro iz vo di 

• Čelične zaštitne ograde za zaštitu 

vozila na putevima prema domaćim i stranim 

standardima, kao i prema posebnim 

specifikacijama 

• Žičane zaštitne ograde i zaštitne ograde 

dr vo-me tal 

• Mostovske ograde 

• Sig nal na opre ma 

• Pre gra de u raz del nom po ja su na 

putevima za zaštitu od svetla farova iz 

suprotnog pravca ili zaštitu objekata od 

svetla farova 

• Zidovi za zaštitu od buke na putevima 

• Čelični portali 

do potpunog zadovoljenja potreba tržišta 

pro iz vo di ma ve ri fi ko va nog kva li te ta. 

U okviru proizvodnog lanca preduzeća 

na la zi se i fa bri ka za to plo cin ko va nje, 

sa maksimalnim mesečnim kapacitetom 

do 2.000 tona, otvorena početkom 2007. 

godine. Nova fabrika je omogućila proširenje 

ponude na uzdužno sečenje limova, 

po preč no se če nje li mo va, pro fi li sa nje i 

izradu metalnih konstrukcija po zahte vu 

kup ca. Na taj na čin kom ple ti ran je ce lo kupan 

proizvodni ciklus, poboljšan kvalitet 

pro iz vo da i, na rav no, po ve ća na kon kurent 

nost na tr ži štu. 

Srp sko pred u ze će po 

evrop skim stan dar di ma 

2004. go di ne, pred u ze će "UNI PRO- 

MET" d.o.o. po sta lo je član or ga ni za ci je 

"ERF" (Euro pean Union Road Fe de ra tion) 

• Čelični zaštitni sistemi za obezbeđenje 

radnih zona, crnih tačaka, privremenog 

preusmeravanja saobraćaja. 


Uni pro met d.o.o. 

kao jedini proizvođač opreme za puteve 

iz ze mlje ko ja ne pri pa da Evrop skoj uni ji. 

Preduzeće je, nakon provera i stručnih 

pregleda proizvodnih mogućnosti i kapaciteta, 

postalo i punopravni član "Gutegemeinschaft 

Stahlschutzplanken e.V" društva 

dobrog kvaliteta i "Studiengesellschft 

Stahlschutzplanken e.V" dru štva za raz voj 

čeličnih zaštitnih ograda, dela asocijacije 

"RAL". Kao član "RAL"-a i kao pro iz vo đač 

opre me za pu te ve ko ja je u skla du sa evropskim 

nor ma ma EN 1317, Uni promet 

ima pri stup na sva tr ži šta 

gde je pri hva ćen RAL-RG-620 

i EN 1317. Sve to omo gu ća va 

me na dže ri ma i struč nja ci ma 

ovog preduzeća da na forumima 

ERF-a u Bri se lu i RAL-a 

u Zigenu imaju stalni izvor 

novih informacija, da ostvaruju 

i održavaju dobre evropske 

kon tak te i, na rav no, pu nu 

međunarodnu afirmaciju ove 

srp ske fir me. U de cem bru 

pro šle go di ne, Ken ni scentrum 

Han del i ho land ska 

vlada sertifikovali su predu 

ze će "UNI PRO MET" kao 

akreditovanu kompaniju za 

obu ku ho land skih stu de na ta na po lju 

internacionalnog biznisa. 

Porast izvoza 

Osim značajnog nastupa na domaćem 

tržištu, poslovnu 2008. godinu obeležio 

je i porast izvoza Uniprometovih proizvoda, 

ka ko na tr ži šte Evrop ske uni je ta ko i 

Ja ka po ro di ca – 

uspe šno pred u ze će 

Po rečima vlasnika preduzeća, gospodina 

Milisava Novičića, "UNIPROMET" 

dokazuje da je uspeh jednog preduzeća 

zagarantovan ako se porodica okupi na 

jednom mestu. On sa ponosom ističe da 

je oko se be oku pio svo je dve ćer ke i dva 

ze ta, ko ji su me đu naj od go vor ni ji ma za 

uspešno poslovanje ove fir me. 

Stan dard 

EN 1317 

EN 1317 je evropski 

stan dard ko ji se 

od no si na za štit ne 

ograde na putevima. 

Za sno van je na jedno 

stav noj de fi ni ci ji 

da se za štit na ogra da 

može napraviti od bilo 

kog materijala, ali da 

mo že bi ti po sta vlje na je di no ako je u 

sta nju da za šti ti vo za ča i put ni ke u sluča 

ju uda ra. Da bi se to i po tvr di lo, pre 

ugrad nje, neo p hod no je da se ogra de 

testiraju. Tek nakon sprovedenih ispitivanja, 

kao što su udar raz li či tih vr sta vozila 

u ogradu pod određenim uglom, 

sme ju se ko ri sti ti. Na osno vu 

ovih testova došlo se do definicije 

pomenutog standarda EN 1317 

koji kaže da je ograda kvalitetna 

i bezbedna ako može da zaustavi 

udar kamiona teškog 38 tona koji 

u ogra du uda ri pod uglom od 15 

ste pe ni pri br zi ni od 65 km/h. 

na tr ži šta biv ših ju go slo ven skih 

re pu bli ka. Oko 55% pro iz vod nje 

plasirano je na strana tržišta, a 

vo de ći lju di ove ku će na po mi nju da je 

iz voz mo gao bi ti i ve ći da je kurs di na ra 

bio pod sti caj ni ji za iz vo zni ke. Pro iz vo di 

ovog preduzeća plasiraju se na tržištima 

Nemačke, Švajcarske, Italije, Litvanije, 

Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedo 

ni je, Ru mu ni je, a u pla nu je i pro dor na 

tržišta Rusije, Izraela, Libije i Albanije. 

Usaglašenost sa regionom 

Pred u ze će "UNI PRO MET" d.o.o. ima 

mogućnost da ponudi opremu za puteve 

či ja je bez bed nost u pri me ni do ka za na 

u najsavremenijim laboratorijama, koje 

simuliraju realne uslove saobraćaja. Usaglašenost 

proizvoda preduzeća "UNIPRO- 

MET" d.o.o. prate sledeće institucije: 

- sa JUS stan dar dom pra ti In sti tut "Ki rilo 

Savić" Beograd, 

- sa hr vat skim nor ma ma HRN pra ti 

in sti tut "IGH" Za greb, 

- sa makedonskim normama MKS prati 

institut "Kirilo i Metodije" Skoplje 

- sa slovenačkim normama SODOC - 

Institut "ZAG" Ljubljana, 

- sa nor ma ma RAL-RG-620 - In sti tut 

"TÜV" Siegen koji u Unipromu vrši redovne 

četvoromesečne kontrole. 

Po red to ga, u po nu di "UNI PRO META" 

je i is po ru ka i mon ta ža pri vre me nih 

(mo bil nih) če ličnih zaštitnih sistema za 

obezbeđenje radnih zona, crnih tačaka, 

privremenog preusmeravanja saobraćaja 

i sl. koji sa jednostavnijom montažom 

i mogućnošću održavanja predstavljaju 

bolju zaštitu od betonskih ograda poznatih 

pod na zi vom "New Jer sey". 

"UNIPROMET" d.o.o. 

Đorđa Tomaševića 2 

32000 Čačak, Srbija 

Tel. + 381 32 357 030 

Fax. + 381 32 357 050 

E-mail: office@unipromet.co.rs 

www.unipromet.co.rs 


egion 

g 

Intervju 

Ber nar d Ke zi ć, dip. inž. ma šin stva, direktor preduzeća "GE NE SIS" 

U sam vrh me u 

naj br že i naj bo lje 

RAZGOVARAO: GO RAN VE SE LI NO VIĆ 

Riječko preduzeće "GENESIS" jedno 

je od dobitnika ovogodišnje prestižne 

na grade "GAZELA" Primorskogoranske 

županije. Povodom dodele 

ove nagrade najbrže rastućim preduzećima, 

u Hrvatskoj je ovih dana 

aktuelan interesantan citat: 

"Kad se gazela ujutro probudi, počinje 

tr ča ti. Zna da mo ra bi ti br ža od 

naj br žeg la va jer će u pro tiv nom bi ti 

pli jen. I lav se ju trom da je u trk i zna 

da će osta ti gla dan bu de li spo ri ji od 

najsporije gazele". 

Ne ko me je pa lo na pa met da će 

ovo ime odlično pristajati najbržim 

i naj boljim firmama koje doprinose 

bržem razvoju regije. 

"Ge ne sis" ni je ve li ko pred u ze će. Za pošljava 

tek dvadesetak radnika i nekoliko 

di stri bu te ra, me đu tim re zul ta ti ko je ostvaruje 

zaista su vredni pažnje. Osnovna i 

naj zna čaj ni ja de lat nost ovog pred u ze ća 

je prodaja mašina za obradu deformisanjem 

i to na području republika Slovenije, 

Hr vat ske, Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, 

Makedonije i Crne Gore. 

Is ko ri sti li smo pri li ku da po vo dom 

osvajanja ove nagrade razgovaramo 

sa direktorom Genesisa, gospodinom 

Ber nar dom Ke zi ćem, dipl. inž. 

mašinstva. 

Sre ća je u je zi ku 

Industrija: Či ni li Vas sreć nim 

ova na gra da ko ja je ujed no i ve liko 

priznanje? 

Bernard Ke zić: Da li ste me sad 

na mu ku. Šta je sre ća i da li je to 

trajna kategorija? Zadovoljan sam 

što smo ima li uzor ne po ka zatelje. 

Zadovoljan sam i što 

smo ekipirali timove ljudi koji 

za i sta kraj nje pro fe si o nal no i 

Bernard Kezić, direktor preduzeća "GENESIS" 

odgovorno izvršavaju svoje zadatke. Zadovo 

ljan sam što smo iza šli iz uskih okvi ra i 

proširili poslove na cijelo područje bivše 

Jugoslavije, a posebno sam zahvalan turskoj 

tvornici DURMA i nje noj vla snič koj i 

rukovodnoj strukturi što su nam ukazali 

povjerenje i dali generalno zastupništvo. 

In du stri ja: Ča so pis In du stri ja obi la zi 

go to vo sve saj mo ve, po čev od Ce lja, 

Zagreba, Sarajeva, Zenice, Beograda, 

pa do Bu dve i Sko plja. Svu da vas su srećemo 

i uvek ste puni entuzijazma 

i izuzetno gostoprimljivi. S Vama je 

uvek pri jatno razgovarati. 

Bernard Ke zić: Sre ća je u je zi ku. 

Dobro se razumijemo. Bar tu nemamo 

ba ri je ra, a oči to ne ma mo ba rije 

ra ni u mi sli ma, do brim že lja ma i 

namjerama. 

Industrija: Kad pogledamo referent 

nu li stu va ših ku pa ca, za i sta je 

impozantna. 

Bernard Ke zić: Da. S njom 

se ponosimo. Prodaja je zaista 

ve li ka, ali to je sa mo jed nim 

dijelom rezultat našeg rada, 

dru gi, takođe nimalo beznačajniji 

utjecaj je visoka kvaliteta 

strojeva koje producira 

DURMA. Kvaliteta proizvoda 

je najznačajniji segment. 

Industrija: U va šem slu čaju, 

ko li ko sam upo znat, ja ko 

je bitna servisna potpora? 

Bernard Ke zić: Da, to 

je to. U na šem po slu ne ma 

prodaje bez dobrog servisa. 

To znači imati visoko stručan, 

obučen i profesionalan 

kadar, adekvatnu opremu i 

vo zni park. Sve smo to do bro 

or ga ni zi ra li i kup ci to zna ju. 

Zna ju da će mo br zo i struč no 

intervenirati u slučaju zastoja. 

To je taj dru gi seg ment 

u ko jem smo si gur no bez 

prem ca na ovim pro sto ri ma, bi lo da su strojevi 

locirani u Ljubljani, Bihaću, Konjicu, 

Novom Sadu, Kragujevcu, Skopju… 

Naj ja či adut - zna nje 

Industrija: Kad i ka ko ste do bi li ovo 

zastupstvo. Za to je, svakako potreban 

ogroman kapi tal i još pu no dru gih uslo va? 

Bernard Ke zić: Bi lo je to pri je osam 

godina. U Bursu, gdje je locirana tvornica, 

do šli smo bez iče ga. Sa mo sa ja kom 

že ljom da nas pri hva te. U raz go vo ri ma 

se is po sta vi lo da ni smo baš bez iče ga. 

Ima li smo naj ja či adut. Ni su to nov ci, ni ti 

ogrom ne ha le, ni ti ve ze i pre po ru ke.Mi 

smo ima li zna nje. 

Industrija: Kako? 

Bernard Ke zić: Jednostavno. Sve do 

pred rat, ja sam bio šef kon tro le kva li te te 

u "Jelšingradovoj" tvornici alatnih strojeva 

u Banjaluci. Tamo sam se direktno uključivao 

i pra tio proizvodne procese, te ovladao 

kako projektnom dokumentacijom tako i 

praktičnim znanjima. Stari gazda, gospo- 


Intervju 

din Ali, kad je to čuo, od mah me pri hva tio 

za part ne ra. I ta ko je pot pi san ugo vor ko ji 

nam je dao mo guć nost. 

Industrija: I kako je mogućnost postala 

u stvar nost? 

Bernard Ke zić: E, to je bi lo te ško. Baš 

te ško. Kad smo kre nu li bi lo nas je šest 

upo sle nih. Zna li smo da smo do bi li šan su 

i da je ne mo že mo pro koc ka ti. Svi smo se 

dali na marketing i prodaju. Šest mjeseci 

smo ra di li bez ijed ne pro da je. Već nas je 

bila uhvatila panika kako ćemo osigurati 

nov ce za pla će. 

Industrija: I ka ko je kre nu lo? 

Bernard Ke zić: Pro blem je bio u to me 

što su svi zainteresirani tražili polovne 

strojeve. Kad im spomenemo nove, obično 

doživimo erupciju s druge strane žice. 

Ko li ko god su kup ci bi li upor ni u za htje vu 

mi smo zna li da mo ra mo ob ja sni ti da se 

dobar posao ne može odraditi sa starim, 

praktično odbačenim strojem od strane 

bivšeg korisnika. Uspjeli smo i napraviti 

pr vi aran žman sa li zing ku ćom, da kre nu 

financirati i prodaju strojeva, što je do tada 

bilo nezamislivo. Oni su samo vjerovali 

automobilima. 

Kad su lju di shva ti li da ne mo ra ju da vati 

nikakve hipoteke, da je te rate lizinga 

jednostavno otplaćivati jer strojevi rade i 

do no se nov ce i još kad smo na pra vi li pr vu 

pro da ju, po sao je kre nuo. Baš na na še 

iznenađenje. Sad se ponosimo tim što je 

kod naših klijenata instaliran pouzdan nov 

i visoko produktivan strojni park. To nije 

nimalo beznačajno jer su sada zahtjevi 

tržišta izuzetno visoki, i korisnici mogu 

udovoljiti istim samo uz visok stupanj produk 

tiv no sti i ren ta bil no sti. 

Industrija: Vi ste do bi li GA ZE LU u primor 

sko-go ran skoj žu pa ni ji. Po što in stali 

ra te ma ši ne i u ši rem re gi o nu zna či li 

to da doprinosite i razvoju drugih republi 

ka? 

Bernard Ke zić: Svakako. Veliki i mali, 

ali svakako značajni privredni subjekti eksploatiraju 

strojeve DURMA i cijene naše 

servisne timove. 

Strah je naj ve ći ne pri ja telj 

Industrija: Na početku razgovora pitali 

ste se - ko li ko je sre ća traj na kategorija. Na 

šta ste mislili? 

Bernard Ke zić: Pa sve je u kre ta nju. 

Sad je ova ko, a su tra tko zna ka ko. Evo, 

našli smo se pred određenom recesijom. 

Svjet ski raz mje ri su u pi ta nju. To će svaka 

ko ima ti re flek si je i na na še okru že nje. 

Međutim, našim razmišlja 

njem i pa da njem 

pod utje ca je iz ja va 

od re đe nih struk tu ra, 

djelovanjem mas-medija 

mo že mo i sa mi do prinijeti 

jačanju recesije. 

Ustva ri, mi svi mo ra mo 

zna ti da ako ne što že limo 

po sti ći, za to mo ramo 

imati resurse. Ako 

nemamo resurse izgubit ćemo se u masi. 

Vje ro jat no će se ne ki ugo vo ri sa ino-partnerima 

gasiti, ali nadolaziće novi poslovi, 

možda ne tako veliki, ali dovoljni da se 

upo sle rad ni ci i iza đe iz kri ze. E, u tom 

smislu treba raditi i razmišljati. Jednostavno 

re če no: dok je ži vo ta i zdra vlja, bit će i 

posla. Vjerojatno skromnije. Morat ćemo 

se svi priviknuti na nove uvjete, ali jake 

osobe, jaki privrednici i mali i veliki moraju, 

bar održavanjem dostignutog stupnja 

uposlenosti kadrova, osigurati stabilnost 

i dostignuti stupanj razvoja 

regiona. Moje osobno mišljenje 

je da u no vim uvje ti ma ne tre ba te žiti ka 

nekoj velikoj dobiti. Najveća dobit mjerit 

će se neo t pu šta njem kva li tet nih za po slenika. 

Ljudima treba dati posla i nekakvu 

sigurnost.To je najvrednije. 

Industrija: Odlično, gospodine Bernarde. 

Da je te na du da ne će sve bi ti ta ko te ško 

i da se ne mo ra mo pre te ra no pla ši ti. 

Bernard Ke zić: Ma daj te. Ka kav strah! 

On nam je naj veći neprijatelj. Pa svi smo 

mi na ovim pro sto ri ma od dav ni na prolazili 

kroz teške situacije. Bilo je bijede i 

ne i ma šti ne. I sad je ima. Bi lo je po manjka 

nja osje ća ja za objek tiv nost, re al nost, 

ma njak mu dro sti, ali eto pro šlo je. Efek ti 

recesije imat će negativnih konotacija, 

ali ni sva ko zlo ni je za zlo. Si gur no će bi ti 

i po zi tiv no sti ko je će mo ci je ni ti u bu dućnosti. 

Možda će s novim idejama oživjeti 

i ne ki sru še ni mo sto vi što su sad za ra sli 

u br šljan i ma ho vi nu. Ma, put će se svakako 

naći. Moramo upošljavati ljude da 

nisu prepušteni sami sebi, a djeca ulici. 

Mladost mora ponovo steći povjerenje u 

starije i u bolju budućnost. Tako ćemo zausta 

vi ti sve ovo zlo ko je eg zi sti ra na tam noj 

strani ulica i tr go va. 

Mo že mo mi to, sa mo mo ra mo pa zi ti 

tko nas i ka ko vo di i in stru i ra i ka kvi su 

nje go vi osob ni in te re si i že lje. 

Industrija: Zahvaljujem se na prijatnom 

raz go vo ru i pu no uspe ha u da ljem ra du! 

Bernard Ke zić: Vidimo se na slijedećem 

sajmu Biznis baza u Beogradu, u hali 14, 

na štan du 1501, od 27. do 29. no vem bra 

ove godine. 

Kontakt za više informacija: 

GENESIS d.o.o. Rijeka 

Zagrebačka 4, 51000 Rijeka 

Tel: +385 51 312 355 

Fax: +385 51 213 268 

E-mail: genesis @ri.t-com.hr 

www.ge ne sis.hr 


eciklaža 

Ču de sni alu mi ni jum 

Šta se de ša va ka da is ko ri sti te 

li men ku i re ci kli ra te je! 

Sva ka upo tre blje na li men ka 

može da bude reciklirana u novu 

li men ku za piće beskonačan broj 

puta. To predstavlja zatvoreni ili 

potpuni krug reciklaže. 

A 

luminijumske limenke su najvredniji 

materijal koji se koristi za 

pakovanja koja se upotrebljavaju 

u domaćinstvima. Proces reciklaže je prilič 

no jed no sta van i brz, jer dok pi je te je dan 

dan iz no ve li men ke, za sa mo 60 da na 

ta limenka se opet nalazi na policama u 

radnjama. Sam proces reciklaže je kod 

metala, pa tako i aluminijuma, prilično jedno 

sta van. Pro ce som to pljenja dola zi se do 

visoko kvalitetnog aluminijuma koji se 

ponovo koristi za razne aluminijumske 

proizvode, između ostalog, i za proizvodnju 

novih limenki. 

Be o grad – je dan od pet 

centara Evrope 

Dragocena limenka 

Kompanija Recan je prvi reciklažni 

centar, tj. centar za povraćaj limenki u 

Srbiji. Recan deluje i kao regionalni centar, 

s obzirom da ostvaruje saradnju s regionalnim 

do ba vljačima iz Albanije, Bugarske, 

Rumunije i Hrvatske. 

Kompanija Recan trenutno postoji u 

Poljskoj, Srbiji, Nemačkoj i Holandiji, dok 

je u pla nu pro ši ri va nje de lat no sti na ostale 

ze mlje Evro pe. Do da nas je otvo re no pet 

reciklažnih centara u Evropi: Andernah u 

Ne mač koj, Ra dom sko, Star gard, Szcze cinski, 

Var ša va u Polj skoj i Be o grad u Sr bi ji. 

Trenutna potrošnja limenki u Srbiji je još 

uvek ma la, pa su za to broj ni kon cer ti i fe stivali 

izvor velikih količina limenki za piće i iz 

tog razloga Recan nastoji biti prisutan na 

svim većim događajima i nastoji omogućiti 

potrošačima da svoje limenke odvoje i 

recikliraju u postavljene kante. Isto tako se 

efikasno odvajaju limenke i na šankovima 

fe sti va la, gde oso blje odva ja na li cu me sta 

ambalažu, koja se kasnije odvozi u reciklažni 

cen tar 

Osim Re ca na, mno ga ma nja i sred nja 

preduzeća su uvidela ekonomsku korist 

od sa kupljanja ove ambalaže na kulturnim 

i sportskim manifestacija. 

Iako u Sr bi ji još uvek ne po sto ji na ci o- 

nalni sistem za povraćaj ambalaže, a 

time i reciklažu limenki, sistem otkupnih 

stanica koje postoje na teritoriji grada 

Be o gra da i oko li ne, po ka zu je od lič ne 

rezultate. Aluminijumska limenka je vredna 

sirovina, pa je ovakav sistem otkupa 

vr lo čest u i dru gim ze mlja ma kao npr. u 

Engleskoj, Poljskoj i Brazilu. 

Na ukupno dvanaest otkupnih stanica 

Javnog Komunalnog preduzeća, Čistoće 

i INOS pa pir ser vi sa, to kom ju la, avgusta 

i septembra 2008 godine, prikupljeno je 

38 to na li men ki. S ob zi rom na ove re zulta 

te, u Re ca nu sma tra ju da bi se ova kav 

model koji zahteva vrlo male investicije, 

mogao uspešno primeniti i u drugim delovima 

Srbije. 

Put reciklaže 

Limenke koje pristižu iz Srbije uglavnom 

dolaze u tzv. "rasutom stanju", nakon čega 

se prvo ručno obrađuju kako bi se uklonile 

neke od nečistoća (npr. plastika, karton i 

sl) kao sekundarno pakovanje. Ovako očišće 

ne li men ke se pro pu šta ju na po kret nu 

traku na čijem se kraju nalazi magnetski 

Vred ni Evro plja ni 

Visoka cena sekundarnog/otpadnog 

aluminijuma ključ uspeha visoke rate 

re ci kla že u sve tu i Evro pi. Evrop ska alu minijumska 

Asocijacija navodi da uz dodatne 

reciklažne aktivnosti, koje su van 

službenih sistema za povraćaj, može se 

sa sigurnošću pretpostaviti da se 7 od 

10 limenki prikuplja i reciklira u Evropi. 

Takođe, oko 50% aluminijuma koji se 

koristi za proizvodnju novih limenki dolazi 

od recikliranog aluminijuma. 

se pa ra tor ko ji odva ja če lič ne li men ke od 

aluminijumskih zbog toga što su čelične 

limenke magnetski privlačne, dok aluminijumske 

nisu. Trenutno je procena da je 

na srp skom tr ži štu vi še od 90% li men ki 

aluminijumskih, dok je vrlo mala količina 

limenki od čelika. 

Uko li ko već pre so va ne, li men ke do speva 

ju u re ci kla žni cen tar, on da se pro pušta 

ju kroz ske ner ka ko bi se od re di la 

njihova čistoća, uklonili eventualni drugi 

ne po želj ni me ta li, ne či sto ća i sl. Vr lo 

va žan seg ment kod ob ra de li men ki je 

sva ka ko vla žnost, s ob zi rom da da na šnja 

pro seč na li men ka te ži oko 15g, ko li či na 

za dr ža ne teč no sti če sto mo že bi ti mno go 

ve ća ne go sa ma te ži na li men ke, pa se 

od re đen deo li men ki iz sva ke is po ru ke 

uzor ku je u su ši o ni ci da bi se od re dio 

po sto tak vla ge. Ve ći broj pre so va nih ba la 

se za tim ve zu je me tal nim ve za ma i ta da 

su li men ke sprem ne za to pi o ni ce. in 


Pri vred no dru štvo za spe ci jal nu na do grad nju ko mu nal nih vo zi la “Re sor” d.o.o. 

Ga džin Han, ve še sna est go di na se ba vi pro iz vod njom i ser vi si ra njem ko mu nal nih i speci 

jal nih vo zi la iz svog pro iz vod nog pro gra ma. Svo je pro iz vo de pla si ra na tr ži šta Sr bi je, 

Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Ru si je... 

PRO IZ VOD NI PRO GRAM: 

• Auto sme ar tip “po ti sna plo a” 

V=5÷22 m 3 

• Auto sme ar tip “ro ta ci o ni bu banj” 

V= 9÷18 m 3 

• Auto po di za V= 4 ÷ 7m 3 

• Auto ci ster na za vo du, pra nje i po li va nje 

uli ca i di stri bu ci ju pit ke vo de 

• Auto ci ster na za go ri vo 

• Auto fe ka lac 

• Vo zi lo za pro bi ja nje ka na li za ci je Ca nal-Jet 

• Va tro ga sno vo zi lo 

• Po di zna plat for ma 

• HI AB-hi dra u li na di za li ca 

• Ra o nik-sne go i sta 

• No še ni po si pa so li 

• Vu e ni po si pa so li... 

U ovom pred u ze u, po se ban ak ce nat se sta vlja na kva li tet pro iz vo da i uslu ga, i u 

skla du sa tim fir ma po se du je ser ti fi ka te ISO 9001-2001 i TÜV ISO 9001:2000. Naj ve i 

deo na ve de nih pro iz vo da ra di se po sop stve noj do ku men ta ci ji, dok se je dan deo ra di u 

sa rad nji sa ve li kim svet skim fir ma ma. 

Sve to omo gu a va Re so ru da stal no kre i- 

ra no ve pro iz vo de i usa vr ša va po sto je e. 

U ci lju ou va nja ži vot ne sre di ne 

“Re sor” d.o.o. je uveo stan dard ISO 

14001:2004 (En vi ron men tal Me na gement 

System - EMS). 

"RESOR" d.o.o. Industrija komunalne opreme 

Miloša Obilia bb, 18240 Gadžin Han • Tel/fax: 018/860-152, 860-458 

E-mail: resor@sezampro.yu • info@resorindustry.com • www.resorindustry.com

Elek tro ni ka u slu žbi umet no sti 

U ko rak sa sve tom 

Već vi še od go di nu da na na na šem tr ži štu po slu je pred uzeće 

SKA LA BGD d.o.o. koje se bavi veleprodajom muzičkih instrumenata. Kao 

ge ne ral ni za stup nik Casio klavijatura, digitalnih klavira i opreme, SKALA 

BGD je na ve li ka vra ta uve la na na še tr ži šte ovaj svet ski brend. U krat kom 

vre menskom periodu, ovo preduzeće je pokrilo tržište Srbije i regiona, Casio 

instrumentima, ostvarivši saradnju sa 31 prodavnicom. Pored Casio instrumenata, 

SKALA BGD nudi širok asortiman koji obuhvata i Studiologic mi di 

klavijature, Lucida guitars, SX gu itars, Valencia, Max to ne i dr. 

N 

a frankfurtskom sajmu "MUSIK 

MES SE", u ma ju ove go di ne, SKA- 

LA BGD je ugo vo ri la sa rad nju i sa 

renomiranim proizvođačima gitara - "John 

Hornby Ske wes and Co.", iz En gle ske i 

"U.S. MU SIC CORP." iz SAD-a, pa je od ju na 

ove godine i zvanično postala distributer 

brenda "Vintage guitars", a od sep tem bra 

i "Bucklay" gitarskih setova koje proizvodi 

Washburn. 

Pored toga, direktor preduzeća, Slobodan 

Pe šić, na ja vlju je sa rad nju sa još 

deset specijalizovanih prodavnica za prodaju 

muzičkih instrumenata. 

Po nje go vim re či ma SKA LA BGD ima 

za cilj da u na red nom pe ri o du osvo ji tr žišta 

bivše Jugoslavije i da, uz Bugarsku i 

Rumuniju, objedini tržište od oko 40 miliona 

ljudi. 

"Sve pro iz vo de u asor ti ma nu SKA LE 

BGD karakteriše jedna veoma bitna osobina 

koja je direktno povezana sa krajnjim 

kup cem, a to je iz u ze tan kva li tet 

ko ji se do bi ja za ulo že ni no vac. Po čev 

od kla vi ra, pre ko opre me, pa do gi ta ra, 

ce ne su je din stve ne i iz u zet no pri mamljive. 

Pokrenuli smo niz razgovora sa 

firmama iz Crne Gore i Makedonije koje 

su za in te re so va ne za sa rad nju, ta ko da 

sa si gur no šću mo že mo tvr di ti da će mo 

Sa vi še od 11,000 

za po sle nih, Ca sio 

spada među lidere iz 

obla sti elek tro ni ke. 

Sa ograncima u Aziji, 

Severnoj Americi i Evropi, 

Ca sio ima pro da ju 

organizovanu tako da zadovolji potrebe 

različitih regiona u svetu. Casio tehnologija 

postavlja uvek nove, revolucionarne 

se to kom 2009. go di ne, pro ši ri ti i na ove 

dve ze mlje na šeg re gi o na", ka že go spodin 

Pe šić. 

Po ugle du na En gle ze 

Ca sio - kre i ra stan dar de 

Dru gi ve li ki cilj SKALE BGD je ste 

pokretanje lanca sopstvenih maloprodajnih 

obje ka ta, po ugle du na en gle ske mu zičke 

pro dav nice, u kojima bi kupcima bio 

ponuđen širok asortiman proizvoda na 

jednom mestu. Prvi ovakav objekat već 

je otvo ren u Za gre bu i u sa mom star tu je 

pokupio sve pozitivne kritike. 

"Ciljevi koje smo postavili odnose se 

na relativno kratak vremenski rok od tri 

godine. Prilikom posete SKA LI BGD u apri lu 

ove go di ne, pred stav ni ci Ca sio Euro pe 

GMBH, Thomasa Patrick, Borgmann Juergen 

i Shozawa Minako, izrazili su spremnost 

za pro ši re nje sa rad nje, ta ko da 

očekujemo niz atraktivnih poslovnih poteza 

koji će biti obelodanjeni u toku 2009. 

godine", otkriva gospodin Pešić. 

SKALA BGD d.o.o. 

Autoput 22, Beograd 

Tel/fax. +381 11 31 49 101 

E-mail: slobodan.pesic@skalabgd.com 

www.skalabgd.com 

standarde. Istraživanja 

ko ja Ca sio spro vo di 

imaju za cilj kreiranje 

elektronike koja postaje 

sve kom pakt ni ja i 

sofisticiranija. A kada 

je dan no vi pro iz vod 

postane široko prihvaćen, razvija se čitavo 

no vo tr ži šte, i ti me se pod sti če rast i u 

svim srodnim industrijskim granama. 

CA SIO 

CDP 200 

Ovaj in stru ment sa jed ne stra ne nu di 

klavirske hammer dir ke, a sa dru ge 

stra ne, sve funkcije jednog sintisajzera 

i aranžera. 670 kvalitetnih zvukova 

(uključujući desetak vrsta klavira) dobro 

usemplovanih, mogu se dodatno obrađivati 

i mogu im se dodeljivati efekti, ili 

uz po moć arpeggiatora praviti arpeđa, 

odnosno različite melodijske linije. Pored 

to ga, po sto ji mo guć nost usni ma va nja 

do dat nih zvu ko va sa raz li či tih iz vo ra 

(Mp3 plejera, I-poda, računara...) koji se 

mogu reprodukovati pritiskom na dirke. 

Na ovaj in stru ment moguće je priključiti 

mikrofon i slusalice. 

Što se tiče funkcija aranžerske klavijatu 

re, ovaj mo del nu di 200 rit mo va i aranžerskih 

pratnji, koje se, takođe, mogu 

modifikovati i uređivati onako kako to 

korisniku odgovara. 

Ponuđena je i recording opcija, tako da 

se mo že sni mi ti pet pe sa ma na po šest 

kanala u internu memoriju klavijature, ili 

na memorijsku karticu. 

CA SIO se po bri nuo da se broj zvu ko va 

i ritmova može i proširiti ukoliko posetite 

njihov oficijalni web sajt. Svakako, ovaj 

digitalni klavir/sint/aranžer pruža velike 

mogućnosti uz izuzetno povoljnu cenu u 

odnosu na konkurenciju. 

Aleksandar Jovanović, pijanista 


audio/video 

Elek tro ni ka u slu žbi umet no sti 

Di gi tal ni kla vir ko ji je tre nut no najpo 

volj ni ji na tr ži štu, a isto vre me no 

obezbeđuje prilično kvalitetan zvuk i jako 

dobre klavirske dirke sa ham mer me hanikom. 

Napravljen je tako da je relativno 

la gan i po go dan za pre nos i tran sport, 

kao i za ko ri šće nje na me sti ma gde ni je 

mo gu će po sta vi ti aku stični 

kla vir. 

CA SIO CDP 100 

harpsichord (čem ba lo) i strings. Svi ovi 

zvu ko vi mo gu se re pro du ko va ti i u layer 

mo du, što zna či da pri ti skom na dir ku 

istovremeno dobijete dva različita zvuka 

(npr. pi a no i strings), što 

može da zvuči veoma interesant 

no. Osim to ga, sva ki ton 

mo že se obo ga ti ti efek ti ma, 

a u po nu di su če ti ri chorusa 

i isto to li ko reverba. Upotre 

bom ovih efe ka ta mo že te 

stvoriti zvuk i do ži vljaj svi ranja 

kla vi ra kao da ste u ve li koj 

koncertnoj dvorani. Naravno, 

uz kla vir do la zi i su stain 

pe da la ko ja do dat no mo že 

da ople me ni zvuk. 

CDP 100 nu di i iz laz za slušalice 

kao i MIDI konekciju sa 

računarom. 

Aleksandar Jovanović, 

pijanista 

Sa vre me ni "Vin ta ge" 

U SKALI BGD po seb no su po no sni na 

svoju ponudu "Vintage" gitara. 

To je brend ko ji je po stao ap so lut ni 

hit, ka ko ši rom sve ta ta ko i u Sr bi ji. 

Ši ro ki asor ti man elek trič nih, aku stič nih, 

elek tro-aku stič nih i džez gi ta ra sto ji pod 

za ko je va ži da su naj bo lje iz ra đene gitare 

u kla si Les Pol gi ta ra. 

Jed na od naj va žni jih 

stva ri kod di gi tal nih kla vira 

jesu prvenstveno dirke, 

ko je su kod ovog 

in stru men ta vi še ne go 

za do vo lja va ju će, čak i 

za zah tev ni je pi ja ni ste. 

Osetljivost dirki može se 

podešavati, i na raspola 

ga nju su tri ni voa 

osetljivosti. 

Osim osnov nog 

zvuka klavira, CDP 

100 nu di još če ti ri 

bo je: clas sic pi a- 

no, elec tric pi a no, 

pa li com svet skog 

gi tar skog znal ca i 

gurua Trevora Wilkin 

so na. Tre vor 

Wil kin son po znat je po svom 

dugogodišnjem radu u Gib sonu 

i Fenderu, za ko je je iz ra đivao 

mašinice, magnete, konjiće, 

bri dže ve i osta lo. Sve to du gogo 

di šnje is ku stvo pre neo je na 

"Vin ta ge" gi ta re i ta ko stvo rio 

vr hun ski brend ko ji je svakim 

da nom sve po pu lar ni ji. 

"Vin ta ge" gi ta re nu de od ličan 

iz gled, zvuk i svir lji vost. 

Naj ve ću pa žnju de fi ni tiv no 

pri vla če gi ta re iz se ri je V 100 


vrem 

Rađanje Evropske unije 

Od osvajakih pohoda do ukidanja granica 

Pokušaji da se ujedine evropske nacije dešavali su se kroz istoriju još od propasti Rimskog 

Carstva. Franačko carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko Carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt 

ujedinili su velika prostranstva. S ob zi rom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi 

pokušaji obično su podrazumevali vojno potčinjavanje, što je po pravilu, pre ili kasnije dovodilo 

do nestabilnosti i konačnog neuspeha. 

P 

osle pada Zapadnog Rimskog 

car stva, po jam Evro pe se pr vi 

put jasno pojavljuje za vreme 

Kar la Ve li kog ko ji se 800. god. kru nisao 

za ca ra, a svo je Car stvo sma trao 

novom Rimskom imperijom. Evropa 

Karla Velikog prostirala se od Severnog 

ledenog okeana do Mediterana 

i od Atlan ti ka do El be – ni je ob u hvatala 

britanska ostrva, najveći deo 

Iberijskog poluostrva koje je tada bilo 

pod vlašću Arapa, i sadašnju istočnu 

i severnu Evropu. 

Ra đa nje evrop ske ide je 

Već spis Pje ra Di boa "O ob na vlja nju 

sve te ze mlje" ob ja vljen 1306. 

go di ne go vo ri o obez be đe nju 

mira unutar Evrope radi ekspanzije 

u spoljnom svetu. Maksimilijan 

de Betina, vojvoda od Silija 

(1560 – 1641), u svo jim me moarima 

govori o srazmernoj podeli 

Evro pe na 15 dr ža va. Kon rad Fridrih 

fon Šmit – Fi zel dek, 1821. 

godine objavljuje spis "Evropski 

savez" i u njemu predlaže osnivanje 

evropske federacije, savezne vojske, 

kongresa nacija, uvođenje zajedničke 

evropske zastave, uspostavljanje 

jedinstvenog pravnog poretka, postoja 

nje evrop ske va lu te i za jed nič ke 

vaspitne i obrazovne mere. Evropska 

ideja izraža va se i u "Evrop skim li stovima" 

(1824), "Evropskim novinama" 

(1817), a evropska integracija počinje 

u iz ve snoj me ri da se ostva ru je još za 

Igo ov san o Evro pi 

Je dan od pr vih pred lo ga za mir no 

ujedinjenje Evrope, kroz saradnju i 

jednakost članstva potekao je, sredinom 

devetnaestog veka, od strane 

velikog francuskog pesnika, Viktora 

Igoa. On je na kon gre su pa ci fi sta, 

1849. godine u Parizu, pozvao na 

stva ra nje sje dinjenih 

evropskih 

država. Međunarod 

na li ga za mir 

i slo bo du na II 

kongresu, 1868. 

godine, prihvata 

ide ju o "sje dinje 

nim evropskim 

državama" 

zasnovanu na narodnim i demokratskim 

institucijama, ravnopravnosti 

pojedinaca i autonomiji opština i 

provincija. 

vreme Napoleona donošenjem i širenjem 

Građanskog zakonika. 

Dva de se ti vek 

Evrop ska uni ja se pr vi put po mi nje 

u zvanično uobličenom "Memorandumu" 

koji je francuski ministar spoljnih 

po slo va, Ari stid Bri jan, upu tio 17. 

maja 1930. godine Društvu naroda, a 

u kome predlaže osnivanje Evropske 

unije kao federalnog saveza naroda 

Evrope. 

Na kon uža sa Pr vog i Dru gog svetskog 

ra ta, po kre tač ka sna ga za osniva 

nje uni je u okvi ru Evro pe zna čajno 

je po ra sla. Osnov ne ide je vo di lje 

bile su obnova Evrope i sprečavanje 

mogućnosti da se ratne strahote tih 

razmera ikada ponove. 

Pr vi ko ra ci ka in te gra ci ji Za pad ne 

Evrope učinjeni su govorom Vinstona 

Čerčila, koji je na Univerzitetu u 

Cirihu, 19. septembra 1946. godine, 

predložio francusko-nemačko ujedinjenje 

i osnivanje "Sjedinjenih evropskih 

država". Godine 1947. godine, 

osnovana je Organizacija za evropsku 

ekonomsku saradnju (OEEC) kako 

bi se među saveznicima rasporedila 

ame rič ka po moć u skla du sa Mar- 


vremeplov 

Rađanje Evropske unije 

ša lo vim pla nom (Džordž Mar šal je bio 

američki državni sekretar). Države članice 

OEEC međusobno su ukinule trgovinske 

kontigente i usaglašavale su trgovinsku 

po li ti ku. OEEC, 1961. me nja na ziv u Or ganizacija 

za ekonomsku saradnju i razvoj 

(OECD). 1. januara 1948. godine, osnovana 

je Unija Beneluksa kao carinska unija. 

Kasnije ona prerasta u ekonomsku uniju. 

Ha ški Kon gres, 1948. go di ne, sa zi va 

Koordinacioni odbor koji predlaže da se 

stvaranje Ujedinjene Evrope i osnivanje 

Saveta Evrope, a Briselskim ugovorom iz 

marta iste godine stvorena je Zapadnoevropska 

unija (WEU) između: Velike Britanije, 

Francuske, Zapadne Nemačke, Italije 

i zemalja Beneluksa. Stvaranjem NATO-a 

1949. WEU je prevaziđena. 

Ro bert Šu man, mi ni star ino stra nih 

poslova Francuske, u govoru od 9. maja 

1950. go di ne, pred la že da se ob je di ni 

francusko-nemačka proizvodnja uglja i 

če li ka pod za jed nič kom vla šću, a po sle 

nepunih godinu dana, 18. aprila 1951. 

godine, Pariski sporazum na 

kome je oformljena Evropska 

za jed ni ca za ugalj i če lik, ko ju 

su činile Zapadna Nemačka, 

Fran cu ska, Ita li ja i ze mlje 

Be ne luk sa, bio je ini ci jal ni 

događaj za dalje ujedinjenje 

Evrope. 

25. mar ta 1957. go di ne, 

ovih šest zemalja potpisuje 

Rim ske ugo vo re - Ugo vor o 

osnivanju Evropske ekonomske 

za jed ni ce (EEZ) i Ugo vor o osni va nju 

Evropske zajednice za atomsku energiju 

(EURATOM). 

21. ju la 1959. go di ne, Dan ska, Ve lika 

Bri ta ni ja, Austri ja, Nor ve ška, Šved ska, 

Portugal i Švajcarska potpisuju Ugovor o 

stvaranju Evropske zone slobodne trgovine 

(EF TA). Ugo vor je stu pio na sna gu 3. 

maja 1960. godine. 

1961. EEZ sa Grč kom pot pi su je Ugovor 

o pridruživanju. Zahteve za pristupanje 

su, to kom iste go di ne pod ne le i Ve li ka 

• EU je 1. ma ja 2004. pri mi la još 10 no vih čla no va: Polj sku, Če šku, Slov ač ku, Sloveniju, 

Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu i Kipar, što je najveće proširenje 

u njenoj istoriji. 

• Naj mno go ljud ni ja od njih bila je Polj ska (39 mi li o na), a naj ma nja Mal ta sa 

oko 400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika. 

• 1. ja nu a ra 2007. go di ne u EU su pri mlje ne Bu gar ska i Ru mu ni ja, ta ko da EU 

sada broji 27 članica. 

• U toku su pregovori sa Tur skom, a za ula zak u EU za in te re so va ne su i 6 

bal kan skih dr ža va: Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, Al ba ni ja, BiH i Sr bi ja. Ove 

ze mlje su, iz u zi ma ju ći BiH i Sr bi ju, pot pi sa le spo ra zu me o stabilizaciji i pri dru živa 

nju EU. 

Bri ta ni ja i Dan ska, 1962. go di ne zah tev 

za pri jem u EEZ pod no si i Nor ve ška. Predsed 

nik Fran cu ske De Gol sta vlja ve to 

na pri jem Ve li ke Bri ta ni je u 

članstvo EEZ, i pregovori o 

nje nom pri je mu iste go di ne 

bi va ju pre ki nu ti. 

1963. godine, potpisan je 

u Parizu Jelisejski ugovor o 

prijateljstvu između Nemačke 

i Fran cu ske, a iste go dine 

pot pi san je i spo ra zum o 

pridruživanju sa 17 afričkih 

dr ža va i sa Ma da ga ska rom, 

a za tim i sa Tur skom. Dve 

godine kasnije, potpisan je Sporazum o 

spajanju izvršnih organa: EEZ, Evropske 

zajednice za ugalj i čelik i Evropske za jedni 

ce za atom sku ener giju. 

Sa vre me na Evrop ska uni ja 

Evrop ska uni ja oform lje na je pod sa dašnjim 

imenom Mastrihtskim ugovorom, 

1992. godine. Putem sistema za ko na ko ji 

se primenjuje u svim državama članica, 

unija stvara jedinstveno tržište, što garantuje 

slobodan protok ljudi, roba, usluga 

i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku 

i poljoprivrednu politiku i politiku 

u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. 

1999. godine, uvedena je zajednička valuta 

- evro, ko ju je do sa da usvo ji lo 13 dr žava 

članica. 

Političke aktivnosti Evropske unije ispoljavaju 

se u mnogim sferama, od politike 

zdravstva i ekonomske politike do inostranih 

poslova i odbrane. Kontrola pasoša na 

graničnim prelazima većine država-članica 

ukinuta je Šengenskim sporazumom. 

Sa skoro 500 miliona stanovnika, Evropska 

uni ja je, 2007. go di ne, ima la 31% udela 

u svetskom nominalnom bruto domaćem 

proizvodu. Unija predstavlja svoje 

članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 

i po sma trač je na sa mi ti ma Gru pe 8 i Ujedinjenih 

nacija. 21 članica Evropske unije 

je i članica NATO pakta. Važne institucije 

Evropske unije su Evropska komisija, 

Evropski parlament, Savet Evropske unije, 

Evrop ski sa vet, Evrop ski sud prav de i Evropska 

centralna banka. Građani Evropske 

unije svakih pet godina biraju svoje predstavnike 

u Evropskom parlamentu. in

g 

Sim po zi jum "GRID 2008" 

j 

TRENDOVI u 

grafičkoj industriji 

U Novom Sadu, 13. i 14. novembra, na Fakultetu tehnoloških 

nauka, održan je četvrti naučno-stručni simpozijum grafičkog 

inženjerstva i dizajna "Grid 2008". 

O 

snov ni cilj sim po zi ju ma je praće 

nje sa vre me nih svet skih 

tren do va u pod ruč ju gra fič ke 

in du stri je i afir ma ci je gra fič kih pro izvo 

da. Sim po zi jum je oku pio ve li ki broj 

in sti tu ci ja i pred u ze ća za in te re so va nih 

za ovu in du strij sku gra nu. 

U sklo pu ovog do ga đa ja odr žan je i pr vi 

studentski kongres iz oblasti grafičkih 

tehnologija (štamparstva, dizajna i fotografije), 

pod nazivom "PDP convention". 

Glavna ideja kongresa bila je razmena 

znanja između studenata, upoznavanje 

sa inovacijama na polju grafičke industrije 

i dizajna, sa pravcima razvoja grafičke 

industrije, kao i sa sadašnjim trendovima 

dizajna i fotografije. 

"Za do volj stvo nam je da da nas u svo joj 

laboratoriji imamo sve vodeće svetske 

proizvođače opreme i repromaterijala koje 

koristi ta oprema. Naši studenti su u 

prilici da uz studije steknu jedno veliko 

is ku stvo, što im omo gu ća va da se ka sni je 

lakše snađu u proizvodnji. Posebno nam 

je za do volj stvo što su nas po vo dom ovog 

simpozijuma posetile grupe studenata iz 

Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne 

i Hercegovine... Pored njih, iz Nemačke i 

Ma đar ske do šli su go sti ko ji su nam ina če 

da li opre mu za ko ri šće nje. Na ne ki na čin 

smo postali centar Jugoistočne Evrope 

u smislu događanja u području grafičke 

struke", istakao je profesor Dragoljub Novaković, 

predsednik organizacionog odbora 

simpozijuma "GRID 2008". in 


Teškogorivi 

i vatrootporni kablovi 

TJ MA XIM d.o.o. je za stup nik “ELKA 

kabeli” za kva li tet ne HF (ha lo gen free) 

kablove sa smanjenom emisijom netoksičnih 

gasova i dimova stvorenih prilikom 

po ža ra, ko ji za dr ža va ju funk ci o nal nost u 

uslo vi ma po ža ra u de fi ni sa nom vre menskom 

in ter va lu. 

Ti po vi ka blo va: 

• N2XH, 

• NHXHX, BXO-HFTG, 

• NHXHX FE180/E90, 

BXO-HFVO/E90, 

• J-H(St)H, JE-H(St)H FE180, 

• EpN 50-Y, 

• HO1N2-D. 

Naš asortiman kablova, koji praktično 

sko ro uvek zna či vi še od 90% is po ru ke 

sa la ge ra u Be o gra du, po red ener getskih 

kablova, sadrži i komandno-signalne 

ka blo ve pro iz vo đa ča He lu ka bell 

Ne mač ka (JZ-500 HMH-C, OZ-BLCY). 

Magacin – autoput za Zagreb br. 22b 

(preko puta Grmeča) 

TJ MAXIM d.o.o. 

Trajka Rajkovića 5, Beograd 

Radno vreme: 08 - 15.30h (ponedeljak - petak) 

Centrala: 011/2280 603, 2280 972, 2280 903 

Komercijala: 011/2280 603 

Direktor: 011/2280 572 

E-mail: office@tjmaxim.com 

www.tjmaxim.com

posetili p smo 

AQUA EX PO - SA JAM 

I KON FE REN CI JA O VO DI 

U Be o gra du su, od 6. do 8. no - 

vembra, održani sajam i konferencija 

o vodi, AQUA EX PO. 

QUA EX PO predstavlja dugo očekivanu 

regionalnu manifestaciju u dome- 

A 

nu industrije vode, i predstavlja mesto 

susreta profesionalaca iz oblasti flaširanja 

izvorskih i mineralnih voda sa jedne strane 

i proizvođača, uvoznika i distributera 

širokog spektra opreme koja se koristi u 

vodoprivredi sa druge. Ova manifestacija 

pokrenuta je na inicijativu Privredne 

IN VE STEK SPO 

U No vom Sa du je od 4. - 7. 

no vem bra tra jao sa jam Investekspo, 

na ko me su predstavnici 

lokalnih samouprava 

predstavljali svoje projekte. 

zlagači na Sajmu investicija, predstavni 

ci 32 op šti ne i se dam gra do va iz 

I 

Vojvodine i Srbije predstavili su na sajmu 

svoje potencijale, projekte i mogućnosti 

za ulaganje kako domaćim tako i stranim 

investitorima iz Češke, Danske, Grčke, 

Hrvatske, Italije, Luksemburga, Mađarske, 

Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, 

Švedske i Nemačke, koji su posetili 

njihove štandove. Poseban kvalitet Sajmu 

da li su di rekt ni kon tak ti pred stav ni ka 

lokalnih samouprava i resornih pokrajin- 

Komore Srbije i kompanija Expomedia 

Events Belgrade i Aquawellsystem. 

Osim posete izložbi, posetioci 

su ima li pri li ku da se upo zna ju sa 

merama koje se preduzimaju po 

pitanju eksploatacije i zaštite izvori 

šta u ci lju spre čavanja izmene 

kvaliteta izvorske vode, izgradnje 

objekata višenamenskih brana i 

akumulacija, objekata vodosnabdevanja, 

vodovodnih i kanalizacionih 

sistema i objekata za zaštitu 

vo da, kao i sa me ra ma ko je se 

odnose na tretman otpadnih voda. 

Tokom trajanja sajma bio je organizovan 

Savetodavni centar u kome su bile 

prisutne agencije i institu 

ci je ko je ko or di ni ra ju 

iz me đu in ter na ci o nal nih 

i domaćih kompanija sa 

lokalnim samoupravama 

kroz projekte, tendere, ekonomska 

ulaganja, i koje 

po ma žu pla sman do maćih 

proizvoda na inostrana 

tržišta. Aktivno učešće u 

Savetodavnom centru su 

uze li: Pri vred na Ko mo ra 

Srbije, Institut za vodoprivredu 

Jaroslav Černi, Agencija 

za reciklažu Republike 

Srbije, Stalna konferencija gradova i 

opština, GTZ – Nemačka organizacija za 

tehničku saradnju, Udruženje za tehnologiju 

voda i sanitarno inženjerstvo, SIEPA 

i mno gi dru gi. 


posetili smo 

skih sekretarijata, fondova i institucija čiji 

je rad direktno ve zan za pro mo ci ju ula ganja 

u Sr bi ju. 

GRU PA CI JA BA ZIS NA 

SAJ MU KA RI JE RA 08 

Lokalne samouprave ponudile su ukupno 

209 pro je ka ta vred nih vi še od mi lijar 

du evra i to kom Saj ma raz go va ra le s 

potencijalnim ulagačima ali i izvođačima 

ra do va, či me je cilj saj ma ostva ren. Snagu 

Saj mu in ve sti ci ja dao je i Sa jam gra đevinarstva 

koji se uporedo odvijao, jer su 

ostva re ni kon tak ti iz me đu lo kal nih sa mouprava, 

građevinske operative, građevinskih 

investitora i proizvođača i trgovaca 

građevinskom opremom. 

U Kongresnom centru "Master" održano 

je 35 tri bi na, okru glih stolova i prezentacija, 

među kojima su se promovisala dva 

republička ministarstva, gradovi i opštine, 

pokrajinski sekretarijati, fondovi, firme, 

finansijske institucije, strukovna udruženja 

iz obla sti in ve sti ci ja, fi nan si ja, gra đevinarstva, 

energetike, telekomunikacija, 

elektronike, logistike. Te skupove posetilo 

je vi še od dve hi lja de lju di, me đu ko jom je 

bila poslovna publika i šira javnost, kojoj 

su bi le na me nje ne tri tri bi ne s te ma ma 

ulaganja. 

12. i 13. no vem bra 2008. u 

modernom prostoru EXPO 

centra, u Beogradu, održao 

se u organizaciji portala Bolji 

posao (www.sajamkarijera.rs) 

najprestižniji karijerni događaj 

- Sajam Karijera 08. 

Preko 15.000 posetilaca i 60 izlagača 

tražili su nove saradnike. 

Grupacija Bazis je po pr vi put pred sta vila 

svoja preduzeća na sajmu karijera: Građevinski 

centar, Bazis Grupa, Bazis Rent, 

Bazis Inženjering i Bazis Event Media. 

Na zapaženom izlagačkom prostoru 

veliki broj posetilaca je imao priliku da 

pogleda malu izložbu fotografija zaposlenih 

u svakodnevnim poslovnim aktivnostima 

i da se upo zna sa obla sti ma Ba zi sovog 

poslovanja i profilima naših kadrova. 

Zahvaljujemo se svim posetiocima koji 

su posetili naš štand i pokazali interesovanje 

za zaposlenje u našoj kompaniji. 

Svi koji žele da se i njihova biografija 

na đe u na šoj ba zi mo gu je po sla ti na konkurs@bazis.co.rs 

sa na zna kom "Sa jam 

karijera ’08". 

SVI MA KO JI TRA ŽE PR VI ILI PRA VI 

PO SAO BA ZIS ŽE LI PU NO SRE ĆE! in 


Ra si na d.o.o. 

Poliesterski merni i razvodni ormari napravljeni su od 

sa mo ga si vog ma te ri ja la (po li e ster oja čan sta kle nim 

vlak ni ma), ot por nog na at mos fer ske uti ca je. Or ma ri mo gu 

bi ti ra znih di men zi ja i iz ved bi: 

• slobodnostojeći 

• ugrad ni 

•nad grad ni. 

Or ma ri u na šoj po nu di is pu nja va ju sve teh nič ke zah te ve 

EPS-a. Za hva lju ju ći svo jim kva li te ti ma, na ši ar ti kli na la ze 

pri me nu u in du strij skim sek to ri ma ener ge ti ke i te le ko muni 

ka ci je. 

Fir ma RA SI NA se ba vi: 

• Projektovanjem i šemiranjem elektro - ormara; 

• Projektovanjem elektro-instalacija i izvođenjem 

elek tro-radova; 

• Proizvodnjom grebenastih prekidača firme APATOR; 

• Zastupništvom proizvoda firme APATOR (ra stavnih letvi, 

ra stav nih po sto lja - dri se ra i dru gih pro iz vo da) i me tal nih 

gibljivih creva italijanskih proizvođača TEAFLEX i 

EURO 2OO. 

Kon takt: 

Ra si na d.o.o. 

Slo bo da na Prin ci pa 1, 

11050 MML Be o grad 

Tel: +381 (0)11 3047 – 558 

+381 (0)11 3047 – 559 

Mob. +381 (0)64 8207 – 415 

E–mail: office @rasina.com

Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

PRIJAVA ZA 

BESPLATNE 

PRIMERKE ČASOPISA 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235 

2. poštom na sledeću adresu: 

BAZIS EVENT MEDIA 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.bem.rs. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Da li želite da dobijete dodatne informacije 

o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event 

Media: 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu 

Građevinski informator - specijalizovan 

poslovni katalog građevinske industrije u 

Srbiji, kao i u zemljama ex-Jugoslavije 

Bazis Event Media nudi, pod povoljnim 

uslovima, mogućnost organizacije različitih 

seminara, skupova i prezentacija u potpuno 

opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da 

dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi? 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama 

koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.rs 

BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

vodič 

Izbor sajamskih događaja u 2008/09. 

BRA TI SLA VA 

• GASTROPACK - od 22. do 25. januara 2009. 

Iz lo žba ma te ri ja la, ma ši na i opre me za pa ko va nje 

• INDUSTRY EXPO - od 17. do 19. februara 2009. 

3. sajam novih industrijskih tehnologija, materijala i opreme 

www.incheba.sk 

BEČ 

• ITNT / EX PO COMM AUSTRIA - od 27. do 28. januara 2009. 

Međunarodni sajam telekomunikacija, Wireless i Broadband 

tehnologije 

www.expocomm.com 

BU DIM PE ŠTA 

BE O GRAD 

• 23. EX PO-ZIM - od 04. do 07. decembra 2008. 

Zimska sportsko-rekreativna oprema, zimski turizam i rekreacija, 

raz me na po lov ne i pro da ja no ve opre me. 

• 5. INTERNACIONALNI SAJAM BRENDOVA - od 12. do 14. 

februara 2009. 

Vodeća manifestacija u oblasti brendinga u regionu jugoistočne 

Evrope. 

www.sajam.co.rs 

• AGRO+MASHEXPO - od 28. do 31. januara 2009. 

Međunarodni sajam poljoprivrede i poljoprivrednih mašina 

• VITICULTURE & VINICULTURE - od 28. do 31. januara 2009. 

Me đu na rod ni sa jam vinarstva i vinogradarstva. 

• 11. LABORTECHNIKA - od 3. do 6. februara 2009. 

Međunarodni sajam laboratorijske tehnike i opreme 

www.hungexpo.hu 

PRAG 

• ROOFS PRAGUE - od 29. do 31. januara 2009. 

Specijalizovani sajam krovnih materijala i opreme, izolacije, 

tehnika i usluga konstrukcije i obnove krovova 

www.biztradeshows.com/trade-events/roofs-prague.html 

Indeks oglašivača 

Amiga 42 

Nimel 21 

Avalon 31 

Panonske TE-TO 33 

Bazis Event Media 20 

Parkel 23 

Bazis grupa 51, 52 

Petrič 27 

Binemikom 39 

PPT Inženjering 38 

Časopis Investitor 8 

Proventuss 59 

Časopis Mikro-PC World 9 

Rasina 56 

Elektrosrbija 3 

Recan 46 

Elingzo 21 

Resor 47 

Energotehnika - Južna Bačka 32 

Schrack Technik 60 

ESCA food solution 16 

Scorpion 19 

Exor Esi 53 

Skala BGD 48 

Genesis 44 

Štamparija "Valjevac" 15 

Henkel Srbija 28 

TJ Maxim 53 

ITW Welding Products 2 

Top Term 13 

Jumo 7 

Unipromet 40 

Messer Tehnogas AD 36 

Virmak inženjering 17 

NHBG - ŽIKS HARD 1, 34 

Zeder 27

doo Industrija komunalne opreme

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?