Auto desk - Industrija

Messer Tehnogas AD
U
gljen-dioksid i kiseonik su takozvani
aktivni gasovi. U električnom
lu ku od njih na sta je ak tiv ni
atomski kiseonik. Ovi aktivni gasovi imaju
odlučujući uticaj na prelaz materijala kod
zavarivanja čelika u zaštiti gasa.
Vodonik deluje redukciono. Usled njegove
visoke termičke provodljivosti, on
poboljšava energetsku vezu u materijalu i
smanjuje viskozitet otopine. Dodavanjem
vodonika argonu ili azotu, kao zaštitnom
gasu, u provaru korena, pozitivno se utiče
na formiranje korena. Treba obratiti pažnju
na njegovu zapaljivost.
Azot reaguje sporo. On se koristi sve više
kod prerade aluminijuma, aluminijumskih
legura i dupleks-materijala sa različitim
učešćem zaštitnog gasa.
Zaštitni gasovi koji se koriste za zavariva
nje bez mi ri sa su, bo je, uku sa i, iz u zev
vodonika, nisu zapaljivi.
Me ša vi ne ga so va za
MAG po stu pak za va ri va nja
Zbog izuzetnog značaja MAG-zavarivanja,
MES SER je raz vio ši ro ku pa le tu standardnih
gasnih smeša koje omogućavaju
da se, s jedne strane, pokriju široka područja
primene sa jednom jedinom smešom,
a, s dru ge stra ne, da se po stig nu op timalni
rezultati zavarivanja kod specijalnih
zadataka.
Ove mešavine gasova se proizvode pod
gru pama naziva FERROMIX i INOXMIX.
Ga sne sme še i me ša vi ne ga so va
Vrsta zaštitnog gasa ima bitan uticaj
na kvalitetne i ekonomske aspekte zavarivanja.
Pojedini zaštitni gasovi imaju, po
pra vi lu, kom bi na ci ju po volj nih i ma nje
povoljnih osobina kod određenog zavarivačkog
zadatka.
Tako, argon olakšava paljenje kod TIGzavarivanja,
a kod MIG-zavarivanja obezbe
đu je mi ran pre laz
ma teri ja la. Ne do sta tak
je, me đu tim, ni sko specifično
unošenje energije
kod sklopova većih
de blji na, po seb no kod
materijala sa visokom
ter mič kom pro vo dlji vošću,
kao što su alu mi nijum
i ba kar.
U pogledu unosa energije, čisti helijum
je, naprotiv, optimalan. Međutim, u poređe
nju sa ar go nom, ima ne do sta ta ka,
kao što su nemiran prelaz materijala kod
MIG-zavarivanja, a paljenje kod TIG-zavarivanja
je otežano.
U skladu sa sastavljenim gasnim smešama,
mogu da se optimalno kombinuju
dobre osobine komponenata, pri čemu se
slabe osobine maksimalno suzbijaju.
Posebno su važne smeše kod zavarivanja
čelika u zaštiti gasa. U tom slučaju,
argonu se, radi obezbeđivanja pravilnog
prelaza materijala, mora dodati kiseonik,
ili ugljen-dioksid. Aktivni gasovi koji nastaju
pri to me, ne ozna ča va ju se kao ga sna
smeša, već kao mešavina gasova.
Za za šti tu ko re na ko ri ste se ga sne smeše
sa sta vlje ne od azo ta i vo do ni ka, u for mi
takozvanih formir-gasova.
MESSER je razvio široku
paletu standardnih
gasnih smeša, koje se
pro izvode pod grupama
naziva FERROMIX
i INOX MIX
Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX C
Mešavine gasova iz linije proizvoda FER-
RO MIX C (DIN EN 439, gru pa M21) je su
smeše argona i ugljen-dioksida. One se
ko ri ste za MAG-za va ri va nje ne le gi ra nih
i ni sko le gi ra nih če li ka.
FER RO MIX C 18 sa 18%
ugljen-dioksida ima veoma
univerzalnu primenu.
FER RO MIX C 8 sa 8%
ugljen-dioksida nudi specijalne
prednosti kod rada
sa tankim limovima, jer
dolazi do manjeg intenziteta
prskanja, uz obezbeđivanje
veoma čistih šavova sa ekstremno
malim ostacima šljake.
Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX X
i FER RO MIX C X
Mešavine gasova iz ove linije proizvoda
(DIN EN 439, gru pe M22, M23, M24,
M32) sa dr že kiseonik kao zajedničku komponentu
i primarno se koriste kod nelegiranih
i niskolegiranih čeli ka, a u ne kim slu čajevima
i kod visokolegiranih čelika.
FER RO MIX X 4 i FER RO MIX X 8 su smeše
čistog argona i kiseonika koji učestvuje
u za pre mi ni sa 4, od no sno 8%.
Sve sme še ove gru pe se od li ku ju mirnim
prelazom materijala bez prskanja u
či ta vom pod ruč ju po de ša va nja. Ovo je
posebno izraženo kod smeša bez ugljendioksida.
Li ni je pro iz vo da INOX MIX C,
INOX MIX He i INOX MIX X
Mešavine gasova iz ove linije proizvoda
(DIN EN 439, gru pe M12, M13) pre te žno
se koriste za visoko legirane čelike. Njihovo
neznatno učešće kod aktivnog gasa
podešeno je prema specifičnim zahtevima
visoko legiranih čelika, npr. neznatno
obojenje šava (oksidacija šava) i neznatna
šlja ka. Izbor odnosa komponenata mešavine
koju čine kiseonik, ugljen-dioksid
i helijum, omogućava individualni izbor
optimalnog gasa za široku paletu visoko
legiranih čelika.
Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad
Tel: + 381 11 3537 220
Fax: + 381 11 3537 293
E-mail: c.w@mes ser.rs
www.messer.rs
industrija 20 / maj 2009. 29