Auto desk - Industrija

More documents

Recommendations

Info

j Frankfurt na Majni g Sa jam ska tra di ci ja du ga osam ve ko va TEKST: DRA GA NA MIR KO VIĆ Frank furt na Maj ni, iako možda najmanja metropola na sve tu, ima ja ko du gu isto riju i tradiciju i svakako mnogo to ga može da po nudi. Ovaj grad je poznat po finansijama, aerodromu, oblakoderima, Geteu, multikulturalnosti i, naravno, po čuvenim sajmovima svet skog ran ga. F rank furt, pe ti po ve li či ni u Ne mačkoj, naj ve ći je grad u nemačkoj pokrajni Hese. Smešten u visoko produktivnom Rajna - Majna regio nu, u sa mom sre di štu Evro pe, ovaj grad pred stavlja finansijski i transportni cen tar ka ko Ne mač ke ta ko i Evrop ske Uni je. U njemu se nalazi sedište centralne evropske banke koja utvrđuje monetarnu politiku ekonomije Eurozone, poznata frankfurtska ber za, dru ga po ve li či ni Frankfurtski sajam u Evro pi, od mah na kon londonske, nemačka federal na ban ka i još pre ko tri sto ti ne ka ko nacionalnih tako internacionalnih banaka i predstavništava. Frank furt ima od lič nu tran sportnu infrastruk tu ru. Frank furt ski in ter na ci o nal ni aero drom, cen tral ni u Evro pi, je dan je od najprometnijih na svetu, dok je frankfurtska železnička stanica jedna od najvećih u Evropi. Zbog ovako dobro razvijene transport ne mre že, ovo je grad sa naj ve ćim procentom doseljenika (oko 35 %), poznat po svojoj multikulturalnosti sa preko sto osamdeset nacionalnosti koje žive u njemu. Pored značajnih finansijskih institucija koje se u njemu nalaze, Frankfurt je, ta ko đe, dom i mno gih kul tur nih i obra zovnih ustanova, među kojima se nalazi i čuveni Geteov Institut. Grad obla ko de ra Frank furt je po znat i po svo jim ve li čanstvenim oblakoderima. Sa deset oblakode ra, de li dru go me sto sa Lon do nom u Evropi. Frankfurtski oblakoderi "Commerzbank To wer" i "Mes se turm" naj vi ši su u EU, pa zbog to ga ovaj grad u ne kim krugovima nazivaju i Mainhattan (reka Main u kombinaciji sa poznatom poslovnom sre di nom Man hat tan). Bo ga ta sa jam ska isto ri ja Sajmovi u Frankfurtu imaju jako dugu tra di ci ju. Pr vi put se po mi nju još u je vrejskim spisima iz 1160. godine. Početak razvoja Frankfurta kao velikog sajamskog i trgovinskog centra datira još od davne
Frankfurt na Majni 1240. go di ne ka da je sa jam u Frank furtu dobio zvaničnu carsku privilegiju za svoje godišnje održavanje. Sledeće po značaju izdvaja se osnivanje frankfurtske berze 1585. go di ne, ka da je Frank furt po stao centar internacionalne trgovine. U da na šnje vre me, u Frank fur tu se svake godine održi oko četrdeset sajmova, koji uključuju preko 39.000 izlagača i preko 1.500.000 posetilaca. Naj ve ći svet ski sa jam auto mo bi la Oko 1.000.000 posetilaca, preko 1.000 izlagača i preko 15.000 novinara iz celog sve ta do volj no go vo re da se ra di o naj većem i najbitnijem saj mu na sve tu u obla sti auto-industrije. Sajam organizuje asocijacija nemačke auto in du stri je, a od 1992. go di ne po deljen je na dva de la - u par nim go di na ma održava se u Hanoveru, a u neparnim u Frankfurtu. Iako su zastupljeni svi veliki svetski proizvođači automobila, kao što se može i očekivati, na njemu dominiraju domaći pro iz vo đa či kao što su Audi, BMW, Mer cedes-Benz i Por sche. Sajam knjiga star pola veka Frankfurtski sajam knjiga ima tradiciju koja je duga preko pet stotina godina. Ubrzo na kon što je Jo han Gu ten berg iz u meo štam pa ri ju, u me stu Ma inz, na sa mo par kilometara od Frankfurta, održan je i prvi sajam organizovan od strane lokalnih prodavaca knjiga. Sve do kraja XVII veka, ovo je bio naj zna čaj ni ji sa jam knji ga u Evro pi. Kasnije je, zbog posledica političkog i kulturnog razvoja, taj primat preuzeo Lajpcig. Nakon Drugog svetskog rata, međutim, pr vi sa jam knji ga bio je odr žan upra vo u Frank fur tu, što je do pri ne lo da se ob no vi njegov prvobitni sjaj. Da nas, frank furt ski sa jam knji ga predstavlja događaj od izuzetnog značaja za prezentovanje novih naslova i za pregovore po pitanju prava o internacionalnom izdavanju i licencama. Za pet dana, koliko sajam traje, učešće u njemu uzme preko 7.000 izlagača iz preko 100 zemalja sveta, a po se ti ga pre ko 286.000 lju di. Jedan od kurioziteta ovog sajma je nagrada za knji gu sa naj čud ni jim na slo vom, ko ja se svake godine redovno dodeljuje. Frank furt Mu sik mes se - naj ve ći internacionalni sajam muzičkih in stru me na ta Frankfurtski muzički sajam je vodeći svetski sajam u oblasti muzičkih instumenata, muzičkih softvera i prateće opreme i već dva de set pet go di na pred sta vlja najbitnije mesto okupljanja za industriju muzičkih instrumenata. Za četiri dana, koliko ova manifestacija traje, proizvođači, dileri, profesionalci, poluprofesionalci i amateri sa raznih strana sa sta ju se u Frank fur tu ka ko bi se upo znali i ostali u toku sa najnovijim inovacijama. Proizvođači iz celog sveta predstavljaju široku paletu proizvoda i servisa za izradu muzike. Bilo da traže klasične instrumente, akustične, električne ili bas gitare, drvene instrumente, udaraljke, klavijature, elektronsku opremu ili računarske hardvere i softvere, frankfurtski muzički sajam je me sto gde će po se ti o ci sa svih stra na sveta pronaći sve što žele. Pored toga, učešće u ovom sajmu redovno uzimaju i sve velike izdavačke kuće koje na njemu izlažu svoje produkte u svim muzičkim žanrovima, od kla si ke pa do ro ka, po pa i dže za. Iako se održava svake druge godine, ve li ki broj pre mi je ra, kao i pr vi put pri ka zanih najnovijih dostignuća na polju razvoja iz sveta auto-industrije karakteriše ovaj sajam kao jedinstveno globalno mesto za inovacije. in industrija 20 / maj 2009. XX
Page 4 and 5:
uvodnik Broj 20 Po što va ni i ta
Page 6 and 7:
eflek Pregled događaja IZ VOR: WWW
Page 8 and 9:
Tehnološki razvoj i inovacije INO
Page 10 and 11:
ufo u fokusu Na uč no-teh no lo š
Page 12 and 13: u fokusu Na uč no-teh no lo ški p
Page 14 and 15: ufo u fokusu In ter vju: prof. dr V
Page 16 and 17: ufokusu Automatizacija: Indas d.o.o
Page 18 and 19: ufo u fokusu Da ljin sko oči ta va
Page 20: ufo u fokusu Automatizacija: Exor-E
Page 23 and 24: Nove tehnologije Goruće teme poput
Page 25 and 26: ACH550 - Bezbrižno i funkcionalno
Page 27 and 28: p j Montavar Lola d.o.o. tradicija,
Page 29 and 30: Messer Tehnogas AD U gljen-dioksid
Page 31 and 32: Ra si na d.o.o. Poliesterski merni
Page 33: NHBG - ŽIKS HARD gde "ŽIKS"-ovi s
Page 36 and 37: a a In ve sti ra nje u ma ši ne -
Page 38: g Hidroizolacioni materijali j vr h
Page 51 and 52: ekologija gj Upravljanje otpadom 39
Page 53 and 54: ubrikaaa Nadnaslovvv Šarmantna igr
Page 55 and 56: industrija 20 / maj 2009. 55
Page 57 and 58: grafička industrija Aktuelno Po se
Page 61: Istraživačko krilo kompanije Hond
Page 66: vodič Izbor sajamskih događaja u
show all

Auto desk - Industrija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?