Messer Tehnogas AD Zaštitni gasovi u tehnologiji zavarivanja Osnova zavarivanja u zaštiti gasa jeste inertni karakter nosećih gasova argona i/ili helijuma. Ovi jednoatomni pleme ni ti ga so vi ne ula ze ni u ka kva he mijska jedinjenja. Oni ne samo da šti te ras top od pri stu pa va zdu ha, već spre čava ju ne že lje ne he mij ske re ak ci je sa ži ča nom elek tro dom i zavarivačkom kupkom. Po svojim fizičkim osobinama ova dva ple me ni ta gasa se veoma razlikuju. 28 industrija 20 / maj 2009.
Messer Tehnogas AD U gljen-dioksid i kiseonik su takozvani aktivni gasovi. U električnom lu ku od njih na sta je ak tiv ni atomski kiseonik. Ovi aktivni gasovi imaju odlučujući uticaj na prelaz materijala kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa. Vodonik deluje redukciono. Usled njegove visoke termičke provodljivosti, on poboljšava energetsku vezu u materijalu i smanjuje viskozitet otopine. Dodavanjem vodonika argonu ili azotu, kao zaštitnom gasu, u provaru korena, pozitivno se utiče na formiranje korena. Treba obratiti pažnju na njegovu zapaljivost. Azot reaguje sporo. On se koristi sve više kod prerade aluminijuma, aluminijumskih legura i dupleks-materijala sa različitim učešćem zaštitnog gasa. Zaštitni gasovi koji se koriste za zavariva nje bez mi ri sa su, bo je, uku sa i, iz u zev vodonika, nisu zapaljivi. Me ša vi ne ga so va za MAG po stu pak za va ri va nja Zbog izuzetnog značaja MAG-zavarivanja, MES SER je raz vio ši ro ku pa le tu standardnih gasnih smeša koje omogućavaju da se, s jedne strane, pokriju široka područja primene sa jednom jedinom smešom, a, s dru ge stra ne, da se po stig nu op timalni rezultati zavarivanja kod specijalnih zadataka. Ove mešavine gasova se proizvode pod gru pama naziva FERROMIX i INOXMIX. Ga sne sme še i me ša vi ne ga so va Vrsta zaštitnog gasa ima bitan uticaj na kvalitetne i ekonomske aspekte zavarivanja. Pojedini zaštitni gasovi imaju, po pra vi lu, kom bi na ci ju po volj nih i ma nje povoljnih osobina kod određenog zavarivačkog zadatka. Tako, argon olakšava paljenje kod TIGzavarivanja, a kod MIG-zavarivanja obezbe đu je mi ran pre laz ma teri ja la. Ne do sta tak je, me đu tim, ni sko specifično unošenje energije kod sklopova većih de blji na, po seb no kod materijala sa visokom ter mič kom pro vo dlji vošću, kao što su alu mi nijum i ba kar. U pogledu unosa energije, čisti helijum je, naprotiv, optimalan. Međutim, u poređe nju sa ar go nom, ima ne do sta ta ka, kao što su nemiran prelaz materijala kod MIG-zavarivanja, a paljenje kod TIG-zavarivanja je otežano. U skladu sa sastavljenim gasnim smešama, mogu da se optimalno kombinuju dobre osobine komponenata, pri čemu se slabe osobine maksimalno suzbijaju. Posebno su važne smeše kod zavarivanja čelika u zaštiti gasa. U tom slučaju, argonu se, radi obezbeđivanja pravilnog prelaza materijala, mora dodati kiseonik, ili ugljen-dioksid. Aktivni gasovi koji nastaju pri to me, ne ozna ča va ju se kao ga sna smeša, već kao mešavina gasova. Za za šti tu ko re na ko ri ste se ga sne smeše sa sta vlje ne od azo ta i vo do ni ka, u for mi takozvanih formir-gasova. MESSER je razvio široku paletu standardnih gasnih smeša, koje se pro izvode pod grupama naziva FERROMIX i INOX MIX Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX C Mešavine gasova iz linije proizvoda FER- RO MIX C (DIN EN 439, gru pa M21) je su smeše argona i ugljen-dioksida. One se ko ri ste za MAG-za va ri va nje ne le gi ra nih i ni sko le gi ra nih če li ka. FER RO MIX C 18 sa 18% ugljen-dioksida ima veoma univerzalnu primenu. FER RO MIX C 8 sa 8% ugljen-dioksida nudi specijalne prednosti kod rada sa tankim limovima, jer dolazi do manjeg intenziteta prskanja, uz obezbeđivanje veoma čistih šavova sa ekstremno malim ostacima šljake. Li ni ja pro iz vo da FER RO MIX X i FER RO MIX C X Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439, gru pe M22, M23, M24, M32) sa dr že kiseonik kao zajedničku komponentu i primarno se koriste kod nelegiranih i niskolegiranih čeli ka, a u ne kim slu čajevima i kod visokolegiranih čelika. FER RO MIX X 4 i FER RO MIX X 8 su smeše čistog argona i kiseonika koji učestvuje u za pre mi ni sa 4, od no sno 8%. Sve sme še ove gru pe se od li ku ju mirnim prelazom materijala bez prskanja u či ta vom pod ruč ju po de ša va nja. Ovo je posebno izraženo kod smeša bez ugljendioksida. Li ni je pro iz vo da INOX MIX C, INOX MIX He i INOX MIX X Mešavine gasova iz ove linije proizvoda (DIN EN 439, gru pe M12, M13) pre te žno se koriste za visoko legirane čelike. Njihovo neznatno učešće kod aktivnog gasa podešeno je prema specifičnim zahtevima visoko legiranih čelika, npr. neznatno obojenje šava (oksidacija šava) i neznatna šlja ka. Izbor odnosa komponenata mešavine koju čine kiseonik, ugljen-dioksid i helijum, omogućava individualni izbor optimalnog gasa za široku paletu visoko legiranih čelika. Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad Tel: + 381 11 3537 220 Fax: + 381 11 3537 293 E-mail: c.w@mes ser.rs www.messer.rs industrija 20 / maj 2009. 29
Change language