Auto desk - Industrija

Ko o če mu, ja o ovo me
PO PRAV NI IS PIT
Bez ob zi ra na to ko li ko je ko
pogođen, globalna ekonomska
kri za ima je dan za jed nič ki
ime ni telj za sve – ni ko ne zna
šta će bi ti su tra, ali uko li ko se
kri za pri hva ti kao iza zov, a ne
sa mo kao pro blem, uto liko će
oporavak biti brži i lakši
N
e mo že se re ći da je ak tu el na
ekonomska kriza "sa neba pala":
još sredinom 2007. godine eksperti
danske Sakso banke su najavljivali
za sle de ću, 2008. go di nu, oštru glo bal nu
privrednu krizu koja će se, između ostalog,
ogledati u veoma velikom poskupljenju
nafte, naglom padu akcija na američkim,
kineskim i drugim vodećim efektnim berzama,
da će cene žitarica biti udvostručene,
kao i su no vrat tr ži šta
nekretnina u Americi. "
Sve je tačno tako bilo, a
razvoj događaja je prevazi
šao i one naj cr nje prognoze:
celokupna svetska
privreda je u recesiji, po
prvi put u svekolikoj istori
ji. To je lo ša vest. Sa
druge strane, dobra je
vest da sve što ima svoj
početak ima i svoj kraj. Narodski rečeno
– mo že ki ša pa da ti kol ko god, ali sun ce
će opet sinuti. Doduše, posle sunca opet
dolazi kiša. I tako u krug.
Poslednji put se nešto slično dogodilo
krajem sedamdesetih godina prošlog
ve ka, sa istim pred lo škom kao što je
danas slučaj: svetska privreda je bila u
velikom zamahu, krediti su bili jeftini, što je
pogodovalo zemljama u razvoju koje su se
sve vi še i vi še za du ži va le, jer, či ni lo se da
je svet raz vi je nih na do hvat, da "sa mo još
jedan kredit i eto zelene grane"...
A onda se dogodio nagli preokret: proizvođači
nafte okupljeni u OPEK usta no vi li
su da bi i oni mo gli da se ugra de u taj na gli
pro spe ri tet, pa su "ma lo" po di gli ce ne uz
smanjenje proizvodnih kvota. Ograničenje
kvo ta je po di glo ner vo zu na ber zi pa je
porasla i tražnja, povećana tražnja uz istu
Aktuelna kriza posledica
je te ra pi je ko ja je primenjena
na prethodnoj:
glo bal ni li be ral ni ka pi tali
zam je pao na is pi tu, a
no vi-no vi svet ski po re dak
polaže popravni
proizvodnju podigla je cene, u sledećem
kru gu još, pa još... Er go, po sle bez ma lo
decenije stabilnosti na tržištu nafte, jer
poslednje drmusanje beše na samom
početku decenije kada je OPEK formiran,
ba rel naf te je, sa mo u jed noj go di ni, "skočio"
sa 14 na 48 do la ra.
Skok ce na naf te di rekt no se ocr tao
na ce ne ži ta ri ca, što je opet uti ca lo na
ce ne uop šte, ta ko da su se du žni ci na šli
u bez iz la zu: mno ge dr ža ve na šle su se
pred ban kro tom, što je na mu ke sta vi lo i
po ve ri o ce jer im se u bi lan si ma po ve ćao
udeo ne na pla ti vih po tra ži va nja, ko ji su,
da bi štetu "ispeglali", podigli kamatne
sto pe na no va za du ži va nja, po di za nje
ka mat nih sto pa u "bu lu" je do ve lo i one
ko ji su svo je du go ve ured no ser vi si ra li...
Zvu či po zna to?
Kako od skupih kredita ne biva jeftina
pro iz vod nja i ka ko od sku pe naf te ne bi va
jef tin ben zin, pr va na uda ru na šla se automobilska
industrija koja je, logično, reagovala
smanjenjem produkcije. Smanjenje
"
pro duk ci je auto mo bi la
sma nji lo je na rudž be
pre svega čeličanama,
a za tim svi ma osta li ma
či ji se proizvodi u automobile
ugrađuju. Usledila
su ma sov na ot pu štanja
"viška" radnika, ta
otpuštanja su negativno
uticala na tražnju roba
i uslu ga uop šte uzev...
Rezultat: ekonomski rast najrazvijenijih
pr vo je stag ni rao, jer je sve ma nje bi lo
kupaca robe koju su proizvodili, malo
za tim po čeo je da kli zi na do le, da bi, na
kraju, zapao u recesiju. I ovo, nesumnjivo,
zvuči poznato.
Usledilo je veliko "stezanja kaiša" ali
i velika ulaganja u nove tehnologije, pre
svega u razvoj računara i energetski
efikasnijih motora sa unutrašnjim sagore
va njem. Ko li ko god da je u po čet ku sve
iz gle da lo cr no da cr nje ne mo že bi ti, ni je
mnogo prošlo, uspostavljanjem novog
svetskog poretka – globalizacijom finansijskog
tržišta, širenjem tržišta na zemlje
tzv. real-socijalizma, svetska privreda se
naizgled oporavila.
Sećam se skeptika koji su upozoravali
da je rešenje kratkovido, da puko širenje
tržišta pruža samo predah, sećam se
Zo ran
Maj din
pi ta nja šta će se do go di ti u sle de ćem ko raku
kada real-socojalizam Istočnog bloka
postane real-kapitalizam. Odgovor globalista
je bio jednostavan: otvaranje tržišta
Kine i Indije, koja su tada izgledala kao
nenapunjivi rezervoar. A posle? To niko
nije znao da kaže. Tako, aktuelna kriza
posledica je terapije koja je primenjena na
prethodnoj: globalni liberalni kapitalizam
je pao na ispitu, a novi-novi svetski poredak
po la že po prav ni.
Na popravnom ispitu su i kreatori domaće
ekonomije. Oni prethodni, koji su dizgine
dr ža li kad nas je eko nom ska kri za prethodni
put pogodila, nisu se baš proslavili,
ma da, ne mo že se re ći da se ni su tru di li,
ali i da su primenjivali pogrešnu terapiju uz
tvrd nju da je reč o kri zi ka pi ta li zma, da će
ta las u ko me se za pad ni svet da vio na ma
samo noge okvasiti. Umesto da smanjuju
javnu potrošnju, povećavali su je, umesto
ulaganja u razvojne projekte poput Koridora
10, ko ji se ta da zvao auto-put Brat stvo i
jedinstvo, pokrivani su gubici neproduktivne
in du stri je i to iz pri mar ne emi si je. Efekat
takve ekonomske politike rezultirao je
sko kom go di šnje in fla ci je sa 20% ko li ko je
bi la ’79. na 2.800% ’89. O ono me šta je
bilo posle, ne treba reči trošiti.
Su de ći pre ma re ba lan su Bu dže ta,
do sled nom spro vo đe nju re strik tiv ne
monetarne politike, insistiranju na ulaga
nju u in fra strukturu i stanogradnju,
či ni se kao da je lek ci ja iz "ve se lih se damde
se tih" i "još ve se li jih osam de se tih"
savladana, uprkos pr vim ola ko da tim
iz ja va ma da će nas kri za mi mo i ći, da iz
nje mo že mo i ko rist da iz vu če mo, ko je su
zeb nju iza zi va le kod sva kog ko se se ća
pret hod nog tur nu sa. La ko bi ti ne će, ali
uko li ko se kri za pri hva ti kao iza zov, a ne
sa mo kao pro blem, uto li ko će opo ra vak
bi ti br ži i lak ši. in
industrija 20 / maj 2009. 13