Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

dr Ana Pe ši kan, mi ni star za na u ku, i prof. dr Alek sa Ze jak, po moć nik mi ni stra za teh no lo ški raz voj i ino va ci je Poznata je visoka korelacija između ulaganja u nauku i znanje uopšte, i privrednog i kulturnog razvitka u državi uopšte. S obzirom na veći nacionalni dohodak, bogate razvijene zemlje izdvajaju za nauku, gledano u apsolutnim iznosima, više od Srbije i po nekoliko stotina puta. Međutim, treba napomenuti da nisu te zemlje, prvo postale razvijene i bogate pa onda se iz dokolice sta le ba vi ti na u kom, ne go su upra vo ula ga njem u zna nje i na u ku postale razvijene i bogate. S druge strane, nauka ne postoji radi sebe same. Ona je poslednje utočište životne sna ge jed nog društva da se ob no vi i da se raz vi ja. Ona je kao ona ma la že ra vi ca ko ju dok ču va mo ima na de da jed nom po no vo raz go ri mo va tru na og nji štu. Ali ona se ne mo že ta ko ve či to ču va ti, ili će mo mo ra ti dodati još koju cepanicu, ili će se i ova žiška ugasiti... dr Ana Pešikan, ministar za nauku u vladi Republike Srbije RAZ GO VA RAO: BO RIS GA JIĆ Ovo je stav ko ji smo mo gli da ču jemo na po čet ku raz go vo ra za IN DU- STRI JU, od stra ne dr Ane Pe ši kan, ministra za nauku u Vladi Republike Srbije, a ko ji smo vo di li baš u vre me ka da je Vla da Srbije u celini i ministri pojedinačno, "podnosili račun" javnosti nakon prvih sto dana rada. Nas je, naravno, zanimalo, pre svega, kako ministar za nauku ocenjuje situaciju i obim potrebe neposredne i kvalitetne saradnje nauke i privrede, odnosno industrij skog sek to ra. Za ovu pri li ku, i po ma lo neobično, ali ne neuobičajeno, našem razgo vo ru se pri dru žio i prof. dr Alek sa Ze jak, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj i inovacije... "Ako bi ste upo redo postavili spisak najrazvijenijih zemalja i spisak zemalja po izdvajanju za nauku, spiskovi bi se skoro potpuno poklopili", kaže dr Ana Pešikan. "Tri su glavna izvora finansiranja nauke u ne koj ze mlji: iz BDP, iz pri vre de i pri vat nih fon do va. Kod nas se, od po čet ka stra šnih devedesetih godina XX veka, to svelo samo na ve o ma skrom no ula ga nje iz BDP (tre nutno oko 0,38% BDP)." I dalje stoji kao neumitna činjenica ocena da je pri vre da u ce li ni, a po seb no industrija u dugotrajnoj i dubokoj krizi. "U takvim prilikama, nauka i ministarstvo nauke, preuzima na sebe, kao čuvar vatre, i deo te re ta ko ji im u nor mal nim okol no stima ne bi pripadao", odgovara ministar Ana Pešikan. "Ministarstvo nauke čini ogromne napore da stva ra, raz vi ja i umno ža va ve ze sa industrijom i drugim privrednim granama. U tome su nam sagovornici i partneri odgovarajuća resorna ministarstva, Privredna komora, univerziteti, udruženja i, naravno, naučne i istraživačko-razvojne ustanove. U mno gim slu ča je vi ma smo u pri li ci da, u saradnji sa drugima, iniciramo i pomažemo osnivanje nekih privrednih subjekata, pre svega za proizvodnju nečega što je rezultat naučnog ili tehnološkog razvoja koji smo mi u potpunosti ili delimično finansirali", objašnjava dr Pešikan. Veliki napori u stvaranju, raz vi ja nju i umno ža va nju ve za sa in du stri jom... Ipak, za ni ma lo nas je da još ne što sa znamo o samom pristupu novog ministra u funkcionisanju ministarstva nauke, pogotovo u domenu promovisanja bolje saradnje nauke, odnosno naučnoistraživačkog sektora i industrije u Srbiji... "Kao što zna te, ova eki pa Mi ni star stva na u ke tek je sto da na na ovom ozbilj nom "Osim jav nih pred u ze ća, od ko jih ve ćina ima ve o ma do bar od nos pre ma do ma ćem zna nju, ve o ma je ma lo po tenci jal nih part ne ra. Deo do ma će in du stri je koji su kupile velike strane kompanije, pot pu no je pre stao da ‘tro ši’ do ma će po slu. Po treb no je ne ko vre me da se po hvata ju svi kon ci broj nih po slo va. Uz sve to, sko ro od pr vog da na ra di mo ne sa mo na promovisanju, već i na stvaranju konkretnih for mi sa rad nje sa svi ma, pa i sa in dustrijom. Suočavamo se sa nedostatkom sagovornika sa te strane. Osim javnih preduzeća, od kojih većina ima veoma dobar odnos prema domaćem znanju, veoma je malo potencijalnih partnera. Deo domaće industrije koji su kupile velike stra ne kompanije, potpuno je prestao da ‘troši’ domaće znanje i u potpunosti koristi donešenu tehnologiju. Novi mali proizvođački subjekti još su suviše skromnih spoznaja o potrebama u domenu nauke i tehnološkog razvoja... Nadamo se da će se tu stva ri po pra vi ti, ali to ne za vi si sa mo od nas. Do sta za vi si od ukup ne sve sti o nu žnosti sopstvenog razvoja. Ne čekajući da se stvari poprave same od sebe, radimo na tome da se u pojedinim segmentima okupe preostali razvojni i proizvodni resursi. To činimo kroz organizacije za obavljanje inovacione delatnosti, kao što su razvojnoproizvodni centri, istraživačko-razvojni centri, inovacioni centri i individualni inovatori. Stranci ne troše domaće znanje zna nje i u pot pu no sti ko ri sti do ne šenu teh no lo gi ju. No vi ma li pro iz vo đač ki su bjek ti još su su vi še skrom nih spo znaja o po tre ba ma u do me nu na u ke i teh nološkog razvoja...", kaže dr Ana Pešikan, mi ni star za na u ku u Vla di Sr bi je. 24 industrija 11/2007
dr Ana Pe ši kan, mi ni star za na u ku, i prof. dr Alek sa Ze jak, po moć nik mi ni stra za teh no lo ški raz voj i ino va ci je Organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti jesu poslovno-tehnološki inkubatori, naučno-tehnološki parkovi i razvojno proizvodni klasteri", kaže dr Pešikan. Šta sa ranijim projektima Smena vlasti dovodi do očekivanih promena i u funkcionisanju, a pre svega, u gledanju na istu problematiku koju pokriva određeni vladin resor. Ipak, poželjno je, s druge strane, nastaviti dobre projekte, bez obzira koja politička opcija ih za po če la. "Sve započete projekte koji su zaživeli smo nastavili", odmah nas obaveštava Ana Pešikan. "Kod nekih projekata i rešenja koji nisu zaživeli, preispitujemo razloge i okolnosti za što su za sta li, a ne ke ni je ni mo gu će u takvom obliku ponovo oživeti. Jedan od takvih koji nisu makli dalje od početka je upravo ‘1.000 srpskih projekata’. Prema na šem uvi du, pro blem je bio i u mo ti va ci ji samih projekata, oni se nisu prijavljivali i registrovali, pa se ideja polako i ugasila. Postoje projekti koji su veoma značajni ali su u javnosti nedovoljno po zna ti. Raz log za to je, mo žda, u ma njoj ili ve ćoj, ‘fo to ge nič no sti’ nekih projekata. Takođe, mediji nekako više vo le te me ko je su po formi prijemčive za širu javnost, pa se zbog to ga ponekad stvori prilično iskrivljena slika o našoj nauci. Uvereni smo da bi uz za jed ni čki trud i nas iz Mi ni star stva i me di ja ta sli ka mo gla bi ti mno go tač ni ja, a uz to za ni mlji vi ja i ko ri sni ja", oce na je na še sagovornice. Če mu mo gu da se na da ju inovatori u Srbiji U datim uslovima, pitanje na de či ni se ponekad deplasirano. Ipak, čemu mogu da se nadaju istraživači i inovatori u Srbiji, angažovani u industrijskom sektoru, pre svega, u cilju bolje zaštite njihove intelektu al ne svo ji ne, od no sno pa te na ta, što ima reperkusije i na nesmetano funkcionisanje O saradnji sa udruženjima pronalazača "Naši prethodnici su nam preneli da su pokušavali da ujedine brojna udruženja i priznali da nisu uspeli u tome. Potpuno ih razumemo i plaši mo se da se i na ma ne de si isto. Mnoga udruženja pronalazača i pronalazači, u njima i izvan njih, ostrašćeni su protivnici jedni drugih i ti me nas spre ča va ju da im aktivnije pomognemo". dr Ana Pešikan preduzeća u kojima su te inovacije primenje ne. Ovo me do da je mo i pi ta nje mo gu će saradnje udruženja pronalazača u Srbiji i ovog ministarstva nauke... "Sama zaštita intelektualne svojine, pa i patenata nije u nadležnosti našeg ministar stva", po ja šnja va dr Pe ši kan. "Me đu tim zbog sve ga ono ga što ra di mo i šta tre ba da radimo, Ministarstvo nauke je veoma zainteresovano za ove probleme. Upravo smo usred razgovora o tim problemima sa nadležnim institucijama. S druge strane, moramo reći da u vezi pronalazaštva i patenata ima u javnosti dosta nejasnoća i ponekad nepotrebnih tenzija. Trebalo bi i javnost i pronalazače malo više edukovati o ovim pojmovima i njihovom značaju, pa bi bilo i manje problema", smatra ministar za na u ku i do da je da je sa rad nja sa udru ženji ma pro na la za ča tek na če ta. "Na ža lost, pro blem je upra vo u to me što se ra di o brojnim udruženjima. Naši prethodnici su nam preneli da su pokušavali da ujedine broj na udru že nja i pri zna li da ni su us pe li u tome. Potpuno ih razumemo i plašimo se da se i na ma ne de si isto. Mno ga udruženja pronalazača i pronalazači, u njima i izvan njih, ostrašćeni su protivnici jedni dru gih i ti me nas spre ča va ju da im ak tiv ni je pomognemo", nevoljno konstatuje naša sagovornica. Cela situacija je uslovljena i či nje ni com da Zakon o inovacionoj delatnosti prepoznaje samo one koji se registruju. "Uslovi su pre ci zni i ni su, či ni se, ni mno go stro gi", smatra ministar nauke. "Sama udruženja ni su de fi ni sa na ovim za ko nom, već se Strana rešenja pre nego domaća "Višestruko skuplja strana rešenja radije se uzimaju nego naša domaća. Moć Ministarstva nauke je tu prilično ograničena, mo že mo sa mo da di že mo glas i uka zujemo na probleme i rešenja", nevoljno konstatuje prof. dr Aleksa Zejak, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj i inovacije. formiraju prema drugim opštim propisima o slič nim udru že nji ma. Mi smo volj ni u skladu sa finansijskim mogućnostima da im po mog ne mo, ali je nu žno i da oni po mognu sami sebi. Verovatno ćemo za iduću godinu raspisati javni konkurs sa takvom namenom. Tražićemo da nam dostave validnu dokumentaciju o svom radu, članstvu i ko li ko sve to ima ve ze sa de lat no šću Ministarstva za nau ku. Si gur no je da Mi nistarstvo za nauku ne može pokrivati sve moguće aspekte pronalazaštva i patenata. Pred nost će ima ti ona udru že nja ko ja imaju više članova registrovanih kod našeg ministarstva", najavljuje ministar Pešikan, uz do da tak da ka da je reč o sa mim ino vacijama i inovatorima, već imaju raznolika iskustva. "Upoznali smo se sa izvanrednim inovacijama koje su finansirane sa skromnim sredstvima i takve ćemo maksimalno pomagati i preporučivati. Druga krajnost industrija 11/2007 25
Page 1: U fokusu ENERGETIKA I EKOLOGIJA Int
Page 5 and 6: sadržaj Broj Broj 11/2007 1/2005 P
Page 9 and 10: eflektor Vesti “Belinka” pripoj
Page 11 and 12: Energetika i ekologija Ni smo bez r
Page 13 and 14: Ener ge ti ka O pri va ti za ci ji
Page 15 and 16: Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po p
Page 17 and 18: u fokusu Ener ge ti ka: KIR KA-SU R
Page 19 and 20: u fokus Energetika: ENEL PS Ka ko a
Page 21 and 22: LI DER U PRO IZ VOD NJI TEH NI KIH
Page 23: Ekologija: NIS - Petrol nje zatvore
Page 28 and 29: predstavljamo Honeywell d.o.o. Beog
Page 31 and 32: Merenje kao osnov p j o Plannet d.o
Page 33 and 34: Del ta in že nje ring standardizac
Page 35 and 36: Czec hTra de, Be o grad ve potencij
Page 37 and 38: Cum mins Ser bo Mon te godina stavl
Page 39 and 40: p DSD KA E SER kom pre so ri Nova g
Page 42 and 43: Roterdamska luka Najvee raskrše ro
Page 44 and 45: Provozna trgovina Monopol je mio...
Page 46 and 47: prof. dr Aleksandar Andrejević, ge
Page 48 and 49: Izbor sajamskih manifestacija • 4

Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?