Sadrzaj,uvodnik 11.indd - Industrija

Ener ge ti ka: dr Alek san dar Po po vić, mi ni star ru dar stva i ener ge ti ke u Vla di Re pu bli ke Sr bi je
Pro mo vi sa na Aso ci ja ci ja za teč ni naft ni gas
Privrednoj komori Srbije 29. avgusta
pro mo vi sa na je Aso ci ja ci ja za
U
teč ni naft ni gas či ji je cilj da pro ble ma tiku
pro iz vod nje, skla di šte nja i pla sma na,
kao i re gu la ti vu za taj ener gent pri bli ži
čla no vi ma, ali i uti če na stva ra nje po volj nijeg
am bi jen ta za po slo va nje. Pred sed nik
Upravnog odbora asocijacije, Radoslav
Nek ta ri je vić, re kao je da je cilj gru pa ci je
da se čla no vi ma obez be di pri me na naj savre
me ni jih struč nih i na uč nih zna nja, razmena
informacija i organizovano nastupanje
radi rešavanja zajedničkih interesa.
On je na veo da se sa mo kroz ob je di nje ni
na stup čla no va, Aso ci ja ci ja mo že dr žavnim
organima i institucijama predlagati i
ini ci ra ti re ša va nje pi ta nja re gu la ti ve, standar
da, pro ble ma kva li te ta, za šti te ži vot ne
sre di ne i usa gla ša va nje sa re gu la ti vom
Evrop ske uni je.
Predstavnik NIS TNG, Tijomir Tripković,
na veo je da po tro šnja teč nog naft nog ga sa
kod nas be le ži “vr to gla vi” rast i da je go dišnji
promet tog energenta u Srbiji dostigao
300.000 tona. “Od tih količina privatni sektor
di stri bu i ra čak 60%”, na veo je on i ukazao
na neophodnost uvažavanja interesa
tog dela tržišta prilikom donošenja zakonske
re gu la ti ve i utvr đi va nja stan dar da. “Da
bi se ostvarili svi ti interesi neophodno je
stvaranje jedne ovakve asocijacije“, dodao
je Tripković.
Ru ski gas pre ko Sr bi je za Evro pu?
INDUSTRIJA: Do kle se sti glo i šta se
mo že oče ki va ti o pro jek ti ma iz grad nje ve likih
skladišta gasa u Banatskom Dvoru, pre
svega? Osim toga, kada je realno očekivati
prve efekte velikog projekta spajanja energetskih
i posebno gasnih izvora u oblasti
Ka spij skog mo ra sa EU, a ko ji bi, pre ma
najavama, trebalo da ide preko Srbije?
Popović: Nije realno očekivati da skladište
u Ba nat skom Dvo ru bu de ope ra bil no
pre zi me 2008/09. go di ne. Uz okon ča nje
ra do va na in sta la ci ja ma neo p hod no je,
između ostalog, napuniti skladište i to prvo
tzv. ja stuč nim ga som, pa tek on da ga som
koji bi bio korišćen u momentima povećane
tra žnje. To je re al no mo gu će tek idu će
godine.
O ga so vo du ko jim bi se Evro pa snab deva
la ru skim ga som iz još jed nog prav ca,
vode se razgovori sa ruskom stranom. U
ovom momentu imamo potpisan memorandum
iz decembra prošle godine između
mi ni star stva i ru skih part ne ra, a osnov na
ide ja je da se deo Evro pe snab de va ru skim
gasom velikim gasovodom
kapaciteta 20
milijardi kubnih metara
ko ji bi išao pre ko na še
teritorije. To jeste naš
vr hun ski in te res, jer
bismo postali tranzitna
ze mlja, uz sve po god nosti
ko je taj po lo žaj no si,
a i do dat no bi smo se
obezbedili neophodnim
količinama gasa. To je,
dugoročno, prioritet, ali
mo ram da na gla sim da
i druge zemlje regiona
imaju interes da takav
gasovod prođe preko njiho
ve, a ne pre ko srp ske
teritorije.
Sa da je va žno snabde
ti se ru skim ga som
ba rem iz još jed nog
pravca osim postojećeg
pre ko Hor go ša, a re šenje
to ga je u iz grad nji
gasovoda Niš–Dimitrovgrad–Dupnica–Sofija.
INDUSTRIJA: Ka da
smo već kod Re pu blike
Srp ske, mo lio bih i za oce nu o raz vo ju
po slov nih od no sa u obla sti ener ge ti ke
između Srbije i Republike Srpske (Buk
Bijela, razmena energenata, TE Gacko...).
Ta ko đe, ka ko se to od ra ža va i šta se, za pravo,
može očekivati na planu bilateralnih
odnosa Srbi je i BiH (u do me nu nji ho vih
daljih unapređenja...)?
Popović: Imajući u vidu neiskorišćeni
hidropotencijal, u saradnji sa Republikom
Srp skom za po če li smo rad na pra vlje nju
sporazuma o zajedničkom i integralnom
korišćenju sliva reke Drine. U okviru toga,
razmatramo različite varijante hidroelektra
ne Buk Bi je la, či jom iz grad njom bi Sr bi ja
i Republika Srpska povećale sigurnost u
snabdevanju električnom energijom, što
je u uslovima deficita električne energije
koji vlada u regionu Balkana njen najvažniji
doprinos. Osim toga, postoje i mogućnosti
za razvoj dalje saradnje u gasnom
sektoru.
INDUSTRIJA: Ka ko su nas oba ve sti li iz
češke agencije za privrednu saradnju sa
Sr bi jom, do sta fir mi iz ove ze mlje sprem no
i željno čeka pravnu regulativu kako bi ušle
u realizaciju projekata MHE. Kakav je stav
Vašeg kabineta po tom pitanju?
Popović: Prav na regulativa koja je vezana
za izgradnju malih hidroelektrana postoji.
Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje
samo jednu dozvolu potrebnu za njihovu
izgradnju – energetsku dozvolu.
INDUSTRIJA: Na tra gu pret hod nog pi tanja
je i ovo, po sve će no al ter na tiv nim iz vorima
energije. U toku je proces realizacije
projekta izgradnje fabrike za preradu otpada
zarad dobijanja toplotne i električne
energije - projekat pod nazivom RENOVA.
Ka kva je Va ša oce na to ga, i šta se mo že
očekivati od strane Vašeg ministarstva u
14 industrija 11/2007