Logistika - Industrija

eflektor plus plus
posledice krize
Pozajmljivanje novca finansijski najrizičnijoj
zemlji na svetu je smeo potez...
Dok se Grčka bori da prevaziđe svoju
najgoru ekonomsku krizu od Drugog
svetskog rata, uloga glavnih špekulanata, hedž
fondova, iskomplikovala je napore vlade da
obezbedi drugi paket spasa od međunarodnih
kreditora. Međutim, nesolventnost bi mogla da
dovede do velikog bogaćenja nekih ljudi.
„Ne deluje pravedno na prvi pogled, ali to uvek ide tako. Ne sećam
se da je bilo koji grčki političar ili bilo ko iz javnosti ranije rekao
bilo šta o tome. To nam se ne sviđa tek sada kada gubimo novac“,
kaže za Aleksi Gianulias, viši istraživački saradnik Istraživačkog
instituta za evropske i američke studije u Atini.
Međutim, misteriozni svet visokih finansija znači da i ulozi nekada
mogu da se izjalove. Rizici koje investitori preuzimaju da bi
predupredili sporazum zbog kojeg bi sada pretrpeli velike gubitke
-- nadajući se da će to dovesti do veće zarade u martu -- znače da
bi mogli da obeshrabre trojku da obezbedi Grčkoj još novca.
Dok su mediji izveštavali da hedž fondovi koji su kupili
grčke obveznice pokušavaju da skrenu razgovore sa
koloseka, grčki zvaničnici su vodili brojne razgovore sa
predstavnicima banaka i investitorima oko toga koliki
bi „haircut“ (razliku između tržišne vrednosti hartije od vrednosti
i vrednosti njenog pokrića) dobili - ili bili prisiljeni da prihvate.
„Ljudi koji su pozajmili Grčkoj novac žele nazad najviše što mogu
da dobiju, ali drugi su skratili te kredite i čekaju da potpuno bankrotira“,
kaže bivši zvaničnik MMF-a Eliot Mors i dodaje da hedž
fondovi nemaju podsticaj da sarađuju na postizanju sporazuma
koji bi ih koštao. „Razlog što i dalje postoji tržište za grčki dug je
to što neki ljudi misle da će potpuno bankrotirati“, ističe Mors.
Mada je Grčka tehnički u bankrotstvu, neki investitori nastavljaju
da kupuju i zadržavaju kratkoročni dug, rizikujući da Grčka ipak
dobije drugi paket spasa i uspe da plati svoju sledeću ratu od 14,5
milijardi evra u martu.
U nedavno objavljenom izveštaju, Džej Pi Morgan Čejs procenio
je da je u vlasništvu nezavisnih investitora čak 80 milijardi evra u
grčkim obveznicama, uključujući hedž fondove, suverene fondove
bogatstva i druge menadžere imovine.
„Oni su kupovali jer banke ne žele da drže dug“, kaže Dimitri
Vajanos, direktor Centra Pol Vuli za studije disfunkcionalnosti
tržišta kapitala u Londonskoj školi ekonomije. „Oni pokušavaju
da zarade, ne na očaju Grčke, nego na nadi da će Grčka dobiti
paket spasa.“
Vajanos smatra da su se razgovori zaoštrili zato što „vlada nije
dobro organizovana da pregovara sa velikim igračima. To je igra
Kukavice“.
Bez obzira na to, dogovor je od kritičnog značaja za Grčku, kako bi
smanjila svoj dug sa 160 na 120% BDP do 2020. godine, jer bi to
moglo da uštedi zemlji 100 milijardi evra otplate.
Mada je bilo kritika da hedž fondovi pokušavaju da profitiraju od,
kako se čini, neminovne propasti grčke ekonomije, mnogi se ne
slažu.
„Osnovni problem nije da hedž fondovi pokušavaju da maksimalizuju
svoj povrat, nego nacionalne vlade u EU ne sarađuju
kako bi se donela odluka o najboljoj politici za prevazilaženje
krize“, kaže Pantelis Kamas, predavač ekonomije na Univerzitetu
Joanina u severnoj Grčkoj. On je istakao da bi Grčka, ako doživi
neuspeh, mogla da ugrozi evrozonu 17 zemalja. „Neracionalno
je kriviti tržišta za loše ponašanje. Realnije je zatražiti od vlada
naših zemalja da prestanu sa igrom političke moći koja se igra u
EU i da sarađuju kako bi osigurali naše ekonomije.“ Ali, to je ulog
koji ostaje na stolu...
58
Industrija 36 / februar 2012.