Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
Logistika - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
intervju<br />
prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu<br />
Gledajući širi vremenski okvir, bez sumnje se može konstatovati<br />
da je Srbija industrijska nacija, mada se na osnovu postojećeg<br />
stanja dvodecenijske sveopšte stagnacije i razgradnje to ne bi<br />
moglo tvrditi. Naš zadatak je da tu tradiciju nastavimo i obnovimo<br />
sopstvenu industriju, upravo oslanjajući se na tradiciju, koja<br />
je vredna ponosa.<br />
Srbija je tokom osamdesetih godina prošlog veka proizvodila<br />
i industrijske robote sopstvene konstrukcije, a sedamdesetih<br />
godina je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja je sopstvenim<br />
razvojem proizvodila digitalne računare za sopstvene potrebe i<br />
čak za izvoz. O tome mlada generacija skoro da ništa ne zna, a<br />
neobavešteni novinari sa političarima željnih medijske pažnje,<br />
trgovce robotima proglašavaju pionirima robotike u Srbiji...<br />
<strong>Industrija</strong>: Poslednjih godina se govori o razvojnim šansama<br />
Srbije, a pogotovo se navode koje su sve oblasti sa ovakvim<br />
predznakom... Kako biste Vi definisali sam pojam, a zatim i konkretne<br />
oblasti ili samo jednu (!) koja bi u potpunosti mogla da<br />
ponese ovaj status?<br />
Petrović: Po tom pitanju moj stav se bitno razlikuje od stava većine<br />
koja se bavi ovom problematikom. Srbija je u tranzicionom<br />
periodu sa planske prešla na tržišnu ekonomiju. U tom kontekstu<br />
država nema ulogu, niti raspolaže odgovarajućim instrumentima<br />
da diriguje poslovnim aktivnostima kompanija u smislu izbora<br />
sektora u kojem će one da ostvaruju svoje poslovne funkcije.<br />
Država, kao osnovni nosilac regulatornih funkcija ima zadatak<br />
da stvori odgovarajući ambijent za ravnopravni sektorski razvoj<br />
industrijskih aktivnosti. To se pre svega ostvaruje odgovarajućim<br />
modelima privatnog i javnog partnerstva u delu jačanja tehnoloških<br />
osnova, stimulisanja inovativnih i sličnih aktivnosti koje<br />
podižu tržišnu vrednost i konkurentnost proizvoda kroz stvaranje<br />
proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, i izgradnjom odgovarajuće<br />
infrastrukture koja će olakšati i stimulisati privredne<br />
aktivnosti uopšte. Država, kroz svoju industrijsku politiku, treba<br />
da razvije odgovarajuće sektorske politike, koje će, polazeći od<br />
specifičnosti pojedinih sektora, dati jednaku šansu svima. Tržište<br />
je onaj dodatni regulatorni element koji će učiniti da neki od<br />
sektora bolje napreduju, što će naravno privući druge investitore,<br />
koji će u traganju za efikasnom tržišnom valorizacijom svog<br />
kapitala, izabrati upravo njih za investicije, ili će možda nasuprot<br />
tome, upravo izabrati one slabiije razvijene sektore, videvši u<br />
njima šansu koju drugi nisu primetili, ili nisu umeli da iskoriste.<br />
Upravo tako funkcioniše strategija industrijskog razvoja unutar<br />
Evropske unije.<br />
...industrija, fabrika, materijalna proizvodnja,.... to nikako nisu<br />
arhaični pojmovi. Naprotiv, ništa nije tako dobro kao industrija!<br />
Industrijska proizvodnja je najsavršeniji organizacioni<br />
koncept koji je ljudska civilizacija do sada stvorila s primarnim<br />
ciljem da se zadovolje egzistencijalne i svake druge potrebe.<br />
Naša civilizacija je tehnološka, a industrija je organizacioni<br />
koncept koji na najefikasniji način omogućava da se tehnologija<br />
kojom raspolažemo valorizuje i razvija... Materijalnu<br />
proizvodnju ne može ništa da zameni, jer mi još uvek živimo<br />
u realnom a ne nekom apstraktnom, virtuelnom ili kibernetskom<br />
prostoru.<br />
Procene kako je neki sektor potentniji od drugih, a posebno kada<br />
se radi o paušalnim procenama nastalim na intuiciji, bez studioznih<br />
analiza, pogrešne su i opasne. Stereotip je agrar, u kome<br />
svi vide šansu, zaboravljajući pri tome da je to subveniconisana<br />
privredna aktivnost, koja je inherentno niskotehnološka i generiše<br />
po pravilu proizvode sa malom dodatom vrednošću. <strong>Industrija</strong><br />
hrane je već nešto sasvim drugo. Kada se govori o agraru, onda<br />
zapravo treba da se govori o agraru kao izvoru kvalitetne sirovinske<br />
baze za industriju hrane. Na primer, za industriju zdrave<br />
hrane. Ovakav pristup je neuporedivo potentniji i pruža šanse<br />
mnogima, a samom agraru omogućava stabilni priliv subvencija<br />
koje su po prirodi stvari neizbežne.<br />
<strong>Industrija</strong>: U razmišljanju i razumevanju industrije u Srbiji,<br />
postavljaju se i pitanja da li se radi o konceptualnoj odnosno o<br />
konstruktivnoj grešci ako se uzme u obzir da je odnos uslužnih<br />
i proizvodne delatnosti/sektora 3:1 „u korist“ uslužnog sektora?<br />
U čemu vidite uzrok takvom stanju i razumevanju? Da li se<br />
može govoriti o pukom preslikavanju i/ili podleganju svetskim<br />
trendovima u vidu davanja preimućstva novitetima poslednjih<br />
tehnoloških revolucija, gde je industrija kao takva zapravo<br />
zastareli koncept? I, da li se radi o „hodu u krajnost“?<br />
Petrović: Pre svega industrija, fabrika, materijalna proizvodnja,....<br />
to nikako nisu arhaični pojmovi. Naprotiv, ništa nije<br />
tako dobro kao industrija! Industrijska proizvodnja je najsavršeniji<br />
organizacioni koncept koji je ljudska civilizacija do sada<br />
stvorila s primarnim ciljem da se zadovolje egzistencijalne i<br />
svake druge potrebe. Naša civilizacija je tehnološka, a industrija<br />
je organizacioni koncept koji na najefikasniji način omogućava<br />
da se tehnologija kojom raspolažemo valorizuje i razvija.<br />
Za razliku od većine privrednih aktivnosti koje su sezonskog<br />
karaktera, industrija ima potencijal da radi 365 dana godišnje,<br />
24 sati dnevno.<br />
<strong>Industrija</strong> 36 / februar 2012. 49
Change language