Å UMARSKI LIST 12/1935

nivou, ma da Sovjetska Rusija ima kolosalne zalihe drveta, i površina
njezinih šuma iznosi 15 puta više, no zajednička površina šuma Finske
i Poljske. Ovaj veliki porast izvoza Sovjetske Rusije stoji u tesnoj vezi
sa razvićem narodnog gazdinstva. Mali izvoz u prvim godinama objašnjava
se ratnom blokadom, usled čega Sovjetska Rusija nije mogla izvoziti
drvo, dok se izvoz Severnih država mogao nesmetano razvijati. Uporediti
predratni izvoz prema sadašnjoj teritoriji Sovjetske Rusije sa
posleratnim vrlo je teško, jer izvoz Poljske ne daje se tačno odrediti.
Približno se može uzeti, da je izvoz Sovjetske Rusije, s obzirom na sadašnju
teritoriju, iznosio pre rata 10,4 mil. kub. metara.
Jednovremeno sa povećanjem količine i vrednosti eksporta drveta
menjala se doduše i priroda sortimenata izvoza, što prikazuje tabela br.
2. Iz ovih se podataka vidi, da je izvoz obrađenog drveta po količini
prvih poratnih godina (do 1925 godine) iznosio više (50%), dok je izvoz
neobrađenog drveta bio manji (50% od celokupnog izvoza drveta). Od
1925 godine pa na ovamo izvoz obrađenog drveta po količini bio je manji,
dok je izvoz neobrađenog drveta bio veći (50% od celokupnog izvoza
drveta). Sem toga, prvih poratnih godina (do 1925) postoji veća razlika
u izvozu između količine obrađenog i neobrađenog drveta, dok je poslednjih
godina ta razlika skoro neznatna. Vrednost obrađenog drveta
postepeno je padala, ali uvek je bila veća od 50%, dok vrednost neobrađenog
drveta bila je u stalnom porastu i uvek je bila ispod 50% od celokupne
vrednosti izvoza.
Izvoz drveta u procentima. Tabela 2.
Godine
Obrađenog
drveta °/o
Neobrađenog
drveta °/ 0
Ukupno
/o
Obrađ. dr. %
Vrednost
Neobr. dr. °/ 0
Ukupno
/o
1913
1921—22
1922—23
1923-24
1924—25
1925—26
1926—27
1927-28
1928—29
1929—30
51,7
80,3
54,3
50,2
51,0
49,3
39,4
45.2
49,0
43,9
48,3
19,17
45,7
49,8
49,0
50,70
60,6
54,8
51,0
56,0
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
63,4
94,5
72,9
70,2
70,9
68,2
70,8
66,7
68,1
64,1
36,6
5,5
27,1
29,8
29,1
31,8
29,2
33,3
31,9
35,9
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Učešće pojedinih sortimenata u izvozu prikazuje nam tabela br. 3.
Na prvom mestu po količini stoji rezano drvo (u 1913 godini 5.931 mil.
kub. metr.), zatim drvo za papir, rudničko drvo, šperholc i t. d. Izvoz
ovih sortimenata u vezi sa povećanjem celokupnog izvoza drveta stalno
je bio u porastu. Procenat rezanog drveta u godini 1924 iznosio je 16,6%,
a u godini 1929 već je iznosio 30,9% od celokupnog uvoza rezanog drveta
u Englesku. Još je više porastao izvoz rudničkog drveta za isto
vreme, koji je iznosio 1924 godine 5,6%, a u 1929 godini 20,5% od celokupnog
uvoza rudničkog drveta u Englesku. Izvoz šperholca znatno se
560