Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
сувингаог исушавања горвьег дела земљлшта ниво подземне воде јако спуіптен,<br />
тада се биљке не могу њоме да користе. Оборинска вода не може да<br />
комуницира са подземном водом, соли не могу да се испирају ки транспор-<br />
Уколико се већ образовало слатинасто земљиште, a ниво подземне воде<br />
није далеко од површине земллпнта, тада вода приликом пораста може растопљене<br />
соли из нижих слојева да донесе у горње слојеве (салинација).<br />
Услед наглог повлачења воде односно сушеіьа горњи делови земљишта се<br />
заслањују.<br />
Стварање слатина je највеће на паішьацима, јер трава издаје више влаге<br />
него остале врсте земллшта, a стока ходањем доприноси кварењу структуре<br />
земљишта.<br />
У Панонској низији «латине заузимају велике површігае (само у Војводини<br />
око 170.000 ха). Обично се налазе у депресијама и на прелазима из<br />
једне терасе у другу. Највише терасе немају слатина. Соли су из вьих испране<br />
и одношене до подножја терасе. То се може да види свуда унаоколо<br />
Телечке висоравни. Тако je то и код друге и треће терасе само са том разликом,<br />
што се овде слатине појављују већ и на вишему земл»ишту, нарочито<br />
ако je то био пашвьак или шума. Најниже терасе поред самога Дунава ради<br />
пропусности земл.иіыта немају слатина. Поред Тисе, Таииша и Бегеја, где<br />
су више иловачаста земљишта и смонице, има слатина и у поплавном подручју.<br />
Оне се овде појављују на виіыим гредама у непосредној близини<br />
еаме реке. Висока вода донешене и у земљишту већ од пре нагомилане и<br />
сада растопљене соли талоиси на странама виших греда које иначе ретко<br />
долазе под воду. Ha деловима земљишта мало удаљенијим од корита река,<br />
створиле су ее слатине опет зато, јер се поплавом надошла вода није могла<br />
оцедити него je заостала у нижим местима. После испарававьа воде соли су<br />
остале у горњим слојевима землдшгга.<br />
Где у Банату није вода одведена у реку каналима него се слива у најяиясе<br />
депресије, заславьене су баре и делови земллшіта у извесној висини<br />
изнад бара, већ према томе, докле су се баре могле напунити водом, у којој<br />
су растошьене соли и докле je подземна заслаіьена вода могла капиларима<br />
да допре до површине земллішта. Исти je случај и у Бачкој поред Мостонге,<br />
a делимично и поред канала Бездан-Бечеј на местима где je ниво воде у<br />
каналу приближно једнак са кижим околним земљиштем.<br />
У околини Ечке подигнуто je корито Бегеја ради натапања језера у<br />
којима се гаји риба. Ha окрајцима језера, докле може вода са капиларима<br />
да допре, образовале су се слатине. Соли донешене водом и соли које су<br />
биле у води језера раетопљене, таложе се на окрајцима језера, из којих<br />
се вода отпушта само једаред годишње.<br />
Типови слатина разликују се један од другога према начину њиховог<br />
постанка (генезе), према њиховим морфолошким и физичким особинама,<br />
према хемијском саставу и концентрације соли, према реакцији и према<br />
променама у развоју (метаморфози). Ha једном те истом земљишту моисе<br />
да буде и више типова слатина. Главни би били ови:<br />
a) Натријумова земльишта претстављају HajpbaBiija слана земљишта<br />
која су услед утицаја натрија (преовлађују натријуиови катијони), променила<br />
и саме хемијске осо-бине земљишта. Ове врсте слатина деле се join и<br />
у неколико подврста:<br />
298