Овде можете да преузмете документацију

2Op[ti uslovi
Tami[ kod Pan;eva
Tami[ posle Tise predstavqa najzna;ajniji tok u Banatu. On izvire u
Rumuniji na planini Semenik (kota izvora 1.145 mnm), a uliva se u Dunav kod
Pan;eva (kota u[>a 66 mnm). U svom toku kroz Vojvodinu Tami[ je use;en u
lesnom materijalu do :ente i Barande, gde se spu[ta u aluvijalnu ravan Dunava.
Tami[ karakteri[e prisustvo velikog broja meandara, [to je posledica
izuzetno malog pada korita u dowem toku reke i neotpornih sedimenata u koje
je korito use;eno. {irina Tami[a u dowem toku iznosi 70 do 100 metara, mada
u znatnoj meri zavisi (kao i dubina) od vodostaja. Re\im Tami[a uslovqen je
klimatskim prilikama i izvedenim hidrotehni;kim radovima.
Najvi[a sredwa mese;na temperatura vode Tami[a javqa se u julu (23 °S), najni\a
u januaru (0,7 °S), dok je sredwa godi[wa 12,1 °S . Led se javqa u proseku svake druge
godine i traje 13,5 dana, iako postoje velike godi[we varijacije (najdu\e trajawe
leda iznosilo je 63 dana). Kvalitet vode Tami[a pokazuje sklonost ka stalnom
pogor[awu. Posle 1984. godine nije bilo nijednog uzorka koji bi svrstao Tami[
u kategoriju iznad ;etvrte. Novonastali re\im Tami[a smawio je wegovu transportnu
mo>, tako da se pove>anim talo\ewem suspendovanih ;estica korito
zamuquje i reka postaje sve pli>a. Ovaj proces daqe pogor[ava fizi;ko-hemijske
osobine vode i pove>ava eurtofizaciju, [to opet dovodi do br\e sedimentacije.
Nadela izvire na ju\noj banatskoj terasi isto;no od Crepaje i te;e u pravcu
juga sa dva izrazita meandra - kod Jabuke i isto;no od Pan;eva do u[>a u Dunav.
Du\ina toka iznosi 36 km. Nadela te;e jednim od napu[tenih tokova Tami[a,
a wena dolina, u proseku [iroka 200 metara, sli;na je lesnim dolovima.
Najve>a dubina je kod Star;eva i iznosi 2,5 m. Najvi[i vodostaji javqaju se u
prole>e (april) zbog ki[a i otopqenog snega. Sekundarni maksimum, kao
posledica jesewih ki[a, javqa se krajem jeseni dok su najni\i vodostaji
prisutni krajem leta kao posledica intenzivnog isparavawa.
Nisko priobaqe pan;eva;ke op[tine oduvek je bilo ugro\eno plitkim
podzemnim vodama. Ovo je naro;ito do[lo do izra\aja podizawem nivoa
Dunava posle izgradwe hidroelektrane }erdap. U ciqu spre;avawa negativnog
dejstva podzemne vode izgra]en je sistem meliorativnih kanala koji su spojeni
sa Glavnim kanalom koji se severno od Ivanova uliva u Nadelu. Na u[>u kanala
nalaze se tri crpne stanice ukupnog kapaciteta 3,5 m 3 /s.
2.1.4 Zemqi[te, vegetacija, \ivotiwski svet i za[ti>ene
prirodne vrednosti i vrste
Zemqi[te
Sastav zemqi[ta na teritoriji op[tine Pan;evo obele\ava prisustvo vi[e
razli;itih pedolo[kih ;lanova, od kojih su najva\niji`
• karbonatni i peskoviti ;ernozem,
• livadska crnica,
• ritska crnica,
• aluvijalna zemqi[ta,
• slatinasta zemqi[ta.
20