Овде можете да преузмете документацију

da se smawi zaga]ewe \ivotne sredine i da se prate i kontroli[u redovni
procesi rada u skladu sa postoje>om doma>om i me]unarodnom zakonskom regulativom.
Od izuzetnog zna;aja je da realizacija postoje>ih planova zapo;ne
[to pre i da se po[tuju definisani termini izvr[avawa. Me]utim, veoma je
te[ko pretpostaviti u kojoj meri >e u narednom periodu ekonomski uslovi
omogu>iti realizaciju ovih programa.
3
Kvalitet vazduha
Pri proceni budu>eg uticaja ne treba zanemariti ni mogu>e dugotrajne
posledice NATO bombardovawa na \ivotnu sredinu. One pre svega mogu nastati
usled pojave spororazgradqivih opasnih materija, kao [to su organohlorna
jediwewa (polihlorovani bifenili, polihlorovani dibenzo-dioksini,
polihlorovani dibenzo-furani, 1,2 dihloretan), i te[kih metala (olovo,
\iva) koji imaju dokazan kancerogeni, mutageni i teratogeni uticaj.
3.2 PROCENA UTICAJA
U vazduhu Pan;eva prisutan je ve>i broj zaga]uju>ih materija koje ispoqavaju
pojedina;no i/ili sinergetsko dejstvo na \ivotnu sredinu. Na osnovu
fizi;ko-hemijskih i ekotoksikolo[kih karakteristika tih materija, dugotrajnosti
wihovog prisustva, kao i emitovanih koncentracija sa sigurno[>u
se mo\e zakqu;iti da postoji merqivi stepen degradiranosti \ivotne sredine.
Merqivost posledica mogu>e je potvrditi u onim resursima \ivotne sredine
koji mogu da sa;uvaju „zapis“ o starom zaga]ewu. Podaci o [tetnim efektima
na \ivotnu sredinu ovog podru;ja u pro[losti nisu dokumentovani. Podaci o
zaga]ewu tj. degradiranosti \ivotne sredine na podru;ju Pan;eva dokumentovani
su jedino ispitivawima vazduha, sedimenta kanala, zemqi[ta i flore u
vreme i neposredno nakon bombardovawa 1999. godine.
Zaga]ewima iz vazduha izlo\ena je celokupna populacija naseqa Pan;evo,
Star;evo i Ka;arevo, a naro;ito su ugro\ene osetqive grupe - deca, stare osobe
i razli;ite kategorije hroni;nih bolesnika.
Procena rizika po zdravqe qudi usled zaga]ewa vazduha na teritoriji naseqenih
mesta Pan;evo, Star;evo i Ka;arevo u posledwih 20 godina nije ra]ena.
Efekti zaga]enog vazduha iz pro[losti te[ko da mogu biti sagledani kroz registar
morbiditeta koji vodi zdravstvena slu\ba. Me]utim, on mo\e poslu-
\iti kao orijentir u epidemiolo[ko-ekolo[kom pristupu.
47