Овде можете да преузмете документацију

2Op[ti uslovi
U okviru poqoprivrede, ratarstvo predstavqa wenu najva\niju granu. Na teritoriji
op[tine najvi[e se gaje \ita (p[enica, je;am i kukuruz), industrijsko
biqe (suncokret, soja i [e>erna repa), razne povrtarske kulture i krmno
biqe (lucerka i detelina).
Tabela 2.9 - Struktura poqoprivrednih povr[ina op[tine Pan;evo
Godina
1987
1992 2002
Struktura povr[ina Povr[ina (ha) % Povr[ina (ha) % Povr[ina (ha) %
Poqoprivredne povr[ine 63.273 83,6 64.024 84,6 63.82 84,5
Obradive povr[ine 60.389 95,4 60.272 94,1 59.757 93,6
Oranice i ba[te 59.275 98,2 58.977 97,8 57.996 96,9
Vo>waci 391 0,6 423 0,7 438 0,8
Vinogradi 126 0,2 283 0,5 202 0,4
Livade 597 1,0 589 1,0 1.121 1,9
Pa[waci 1.965 3,1 3.134 4,9 2.189 3,6
Bare i trstici 919 1,5 618 1,0 1.874 3,1
Izvor` Republi;ki zavod za statistiku, 2003.
Pod vo>wacima na teritoriji op[tine nalazi se 438 ha, [to je svega 0,8%
obradivih povr[ina. Najvi[e se gaje jabuka i [qiva. Pod vinogradima se
nalazi samo 202 ha i to uglavnom u individualnom vlasni[tvu. Razlozi ovako
slabog u;e[>a vo>arstva i vinogradarstva u poqoprivredi nalaze se u neodgovaraju>oj
pedolo[koj strukturi koja je potrebna za uzgoj vo>a i vinove loze.
Po zna;aju, obimu i vrednosti proizvodwe sto;arstvo zauzima drugo mesto
me]u granama poqoprivrede. Na teritoriji op[tine zastupqene su sve wegove
grane - govedarstvo, sviwogojstvo i \ivinarstvo, dok su ov;arstvo i kowarstvo
u znatnom opadawu. Na teritoriji op[tine preovla]uje intenzivni
na;in sto;arewa.
2.4.2 Industrija
Industrija na postorima Pan;eva;ke op[tine ima dugu tradiciju. Prvi industrijski
pogon (Pivara) izgra]en je jo[ daleke 1722. godine. Tokom 19. veka u
Pan;evu su postojale fabrika likera, uqara, pilana, tka;nice svile, vetrewa;e,
ciglane, mlinovi, [tirkara, a krajem veka i gradska plinara i livnica.
U periodu izme]u dva svetska rata teritoriju op[tine je zahvatio sna\an proces
industrijalizacije, uz otvarawe velikih preduze>a koja i danas postoje, a
najzna;ajnija su` fabrika stakla, fabrika aviona, fabrika pamu;nog prediva i
fabrika name[taja. Neposredno posle Drugog svetskog rata oformqena je metalna
industrija u Ka;arevu, kao i pogoni za proizvodwu obu>e, proizvodwu i
preradu ko\e i razli;iti proizvodni kapaciteti prehrambene industrije.
Do nagle ekspanzije industrije do[lo je u periodu od 1959. do 1980. godine, kada
su podignuti pogoni Rafinerije, Azotare i Petrohemije, danas najve>ih preduze>a
u op[tini.
Razvoj industrije u periodu posle 1970. godine karakteri[e intenzivna
32