Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

Broj 5, Avgust 2008. 

Renesansa srpske auto industrije 

izlazak iz tunela 

AnA Trbović, USAiD KonKUrenTnoST – KljUč rAzvojA 

C A rlS berg SrbijA nACionA lno pivo 

o pšT inA p ećinC i n ije S ve U loKACiji 

inTerneT voDič eUropeAn inveSTmenT moniTor

INVESTICIJE, Broj 5, avgust 2008. 

Reč urednika 

6 

Vesti........................................................................................................... 2 

Globalni trendovi 

Strane direktne investicije u svetu u 2006. godini......... 4 

12 

Lokalni trendovi 

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu 

januar-mart 2008. godine.......................................................... 5 

Top tema 

Renesansa srpske auto industrije......................................... 6 

Intervju 

Dr Ana S. Trbović 

USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti................. 10 

Dragan Pejčić 

dragan.pejcic@siepa.gov.rs 

18 

22 

Primer uspeha 

Opština Pećinci............................................................................... 12 

Investicije u teoriji 

Vrste SDI po zemljama............................................................... 14 

Investicije u praksi 

Projektni timovi (2)....................................................................... 16 

Lična karta 

Carlsberg Srbija.............................................................................. 18 

Vaši partneri 

Berman Group................................................................................. 20 

Internet vodič 

European Investment Monitor (www.eyeim.com)....... 21 

Iz sveta 

Privredna situacija u Nemačkoj........................................... 22 

Analize 

Doing Business in 2008............................................................. 24 

Javno mnenje 

Globalna anketa stranih investitora................................. 26 

Pitajte nas.......................................................................................... 28 

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza 

Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774 

fax: 011 3398 814 • e-mail: office@siepa.gov.rs • www.siepa.gov.rs 

Urednik: Dragan Pejčić 

Zamenik urednika: Božidar Laganin 

Saradnici: Miloš Ćurčin, Maja Vuković, Ines Novosel, Goran Radosavljević, Nataša 

Vujović, Nikola Janković i Milica Zatezalo 

Tehnički urednik & dizajn: Saša Đorđević 

Priprema za štampu: Vladimir Vuksan 

Lektura i korektura: Boban Čupić 

Štampa: Standard 2 

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno. 

Kako je proteklih meseci nestabilnost u zemlji 

rasla, sve su bile brojnije ocene da će i ova godina 

biti „ekonomski izgubljena“. Šta ova teza, zapravo, 

znači? Ako uzmemo u obzir nekoliko ključnih 

pokazatelja stanja nacionalne privrede, onda bi 

2008. trebalo da bude završena ekonomskim 

rastom nižim od predviđenog, inflacijom višom 

od projektovane, spoljnotrgovinskim deficitom 

povećanim više nego što je planirano i tako redom. 

Nakon nešto više od pola godine, izgleda da će 

pesimističke prognoze biti delimično ispunjene. 

Gotovo je izvesno da inflacija prelazi dvocifren 

iznos, da nas, uprkos daljem dinamičnom rastu 

izvoza, očekuje veliki skok deficita, da neće biti 

značajnijeg kresanja javne potrošnje... 

S druge strane, neki drugi parametri pokazuju 

da je srpska ekonomija u određenoj meri već 

postala otporna na političke šokove. Tako je, 

recimo, industrijska proizvodnja do aprila 

porasla za više od 5 procenata, izvoz je u isto 

vreme povećan za preko 20 odsto, a čini se da 

će i strane investicije, naravno zahvaljujući i 

ranije ugovorenim poslovima, dostići planiranu 

vrednost, što bi značilo da nema negativnih 

efekata na devizne rezerve i državni budžet. 

Ništa manje važna, u tom smislu, nije ni 

najavljena investicija Fiat-a koja bi, zbog svog 

ogromnog privrednog, ali i simboličkog značaja, 

mogla da predstavlja jednu od prelomnih tačaka 

naše tranzicije. Ovom nizu treba dodati završetak 

pripreme Nacionalnog plana integracije u 

Evropsku uniju, obimnog dokumenta koji sadrži 

sve ono što država treba da uradi da bismo bili 

spremni za punopravno članstvo. Konačno, tu 

je i izvanredna incijativa NALED-a za izmenu ili 

ukidanje svih propisa koji nepotrebno komplikuju 

poslovanje, posebno malim i srednjim firmama. 

Dakle, ako Skupština uskoro zaista počne 

da radi kao fabrika, kako se nekada govorilo, i 

nastavi sa usvajanjem istinski reformskih zakona, 

onda 2008, umesto izgubljene, može da postane 

godina preokreta. 

INVESTICIJE AVGUST 2008. 

1

Vesti 

Plaza u Kragujevcu 

Izraelska kompanija Plaza počeće 

uskoro izgradnju trgovinskog centra 

u Kragujevcu, površine 80 hiljada 

kvadratnih metara. Centar bi trebalo 

da bude završen do kraja naredne 

godine, saopštili su predstavnici te 

kompanije koji navode da vrednost 

investicije iznosi 60 miliona evra. 

Plaza centar u Kragujevcu imaće 

dva sprata iznad zemlje i isto toliko 

ispod, a posao će dobiti oko dve 

hiljade Kragujevčana. Reč je o prvom 

objektu ove kompanije u Srbiji koji će 

biti najsavremeniji među 30 koliko ih 

Plaza ima u svetu. 

www.b92.net 

SPAR potvrdio dolazak u Srbiju 

Bivši ministar trgovine i usluga 

Predrag Bubalo izjavio je da je sa 

predstavnicima austrijske kompanije 

SPAR postignut dogovor o njihovom 

ulasku na srpsko tržište. 

„Sada je na redu traženje 

atraktivne lokacije u Beogradu 

gde SPAR planira da izgradi veliki 

šoping centar”, naveo je Bubalo 

i dodao da je za taj veliki posao 

potrebno obezbediti brojne dozvole 

za izgradnju, kao i dobavljače sa 

domaćeg tržišta. Prva investicija 

SPAR-a u Srbiji, vredna više 

desetina miliona evra, planirana je 

da se realizuje u 2008. godini. 

www.b92.net 

Bespovratna pomoć Srbiji od 165 

miliona evra 

Potpredsednik Vlade Republike 

Srbije Božidar Đelić i šef delegacije 

Evropske komisije u Srbiji Žozep 

Ljoveras potpisali su Sporazum o 

finansijskoj pomoći EU u okviru 

IPA fondova kojim se Srbiji 

odobrava bespovratna pomoć u 

vrednosti od približno 170 miliona 

evra. Đelić je, nakon potpisivanja 

sporazuma, istakao da je reč 

o prvoj tranši iz Instrumenta 

za pretpristupnu pomoć (IPA) 

Evropske unije Srbiji u iznosu od 

milijardu evra za period od 2007. 

do 2011. godine.Prema rečima 

potpredsednika Vlade, oko 40 

miliona evra biće iskorišćeno za 

ravnomerni lokalni i regionalni 

ekonomski razvoj Srbije, pre 

svega za manje razvijene delove 

naše zemlje, dok je za podršku 

izbeglicama i interno raseljenim 

licima planirano 10 miliona evra. 

Za reformu hitne medicinske 

službe biće izdvojeno takođe 10 

miliona evra, za informacioni 

sistem na Dunavu 11 miliona evra, 

a za smanjenje emisije štetnih 

gasova iz Termoelektrane „Nikola 

Tesla” 12 miliona evra. Đelić je 

naveo da će određena sredstva biti 

iskorišćena i za jačanje kapaciteta 

državne administracije, poboljšanje 

uslova za izdržavanje zatvorskih 

kazni, reformu srednjeg stručnog 

obrazovanja, poboljšanje standarda 

kontrole granica i mnoge druge 

projekte. 

www.srbija.sr.gov.yu 

230 miliona evra za izgradnju Prokopa 

Radovi na izgradnji nove železničke 

stanice Beograd centar u Prokopu 

počeće najkasnije za 60 dana, 

pošto Vlada odobri ugovor koji 

su potpisali direktor Železnice 

Srbije, Milanko Šarančić i direktor 

Energoprojekta Vladimir Pirivatrić. 

Investicija vredna oko 230 miliona 

evra biće realizovana kroz tri faze. 

U prvoj etapi predviđeno je da na 

armiranoj betonskoj ploči bude 

izgrađeno 128.000 kvadrata 

poslovnog prostora, od čega će 

Železnici pripasti 2.200 kvardrata, 

ali i 15.000 kvadrata (od ukupno 

25.000) koje će Energoprojekt 

izgraditi ispod ploče. Nova železnička 

stanica i komercijalni prostor sa svim 

pratećim sadržajima trebalo bi da 

budu izgrađeni u roku od 30 meseci 

od dana kada Energoprojekt dobije 

odobrenje za gradnju. 

Danas 

JUB gradi novu fabriku u Srbiji 

Slovenačka kompanija JUB planira 

izgradnju fabrike za proizvodnju 

fasadnih maltera, u koju će uložiti 

6 miliona evra, a proizvodiće 

10.000 tona godišnje. Fabrika 

u Šimanovcima biće građena u 

tri faze u sledeće dve godine. U 

Šimanovcima će biti izgrađen i prvi 

info-centar, kao i trenažni centar za 

obuku majstora i proizvođača. 

JUB u Šimanovcima proizvodi 

50.000 tona završnih materijala 

za građevinarstvo u vrednosti 

25 miliona evra, a prošle godine 

ostvaren je rast prodaje od 35 

odsto. Oko 75% proizvodnje ide 

u izvoz, na tržišta BiH, Crne Gore 

i Makedonije, a JUB spada u 50 

najvećih izvoznika u Srbiji. 

www.b92.net 

Elgolf ulaže 800 miliona evra u Surčin 

Konzorcijum Elgolf uložiće između 

700 i 800 miliona evra u izgradnju 

golf terena i drugih sadržaja u 

Surčinu. Na 110 hektara biće 

sportski sadržaji, a na 190 hektara 

stanovi i prateći sadržaji. Direktor 

Elgolfa Omri El Dudaš kaže da 

će radovi na izgradnji sportskih 

sadržaja i luksuznog stambenog i 

trgovinskog kompleksa u Surčinu 

biti završeni u roku od 9 do 11 

godina. 

Elgolf će u Surčinu izgraditi golf 

terene, sportski centar sa terenima 

za tenis, bazenima i drugim 

sportskim sadržajima, hotel visoke 

kategorije, kao i luksuzan stambeni 

kompleks koji će sadržati veštačko 

jezero, škole, obdanište, kao i 

2 INVESTICIJE AVGUST 2008.

Vesti 

trgovinske i zdravstvene centre, a 

radni naziv projekta je Oaza. 

Prema rečima El Dudaša, 

Elgolf je konzorcijum američkih, 

austrijskih i izraelskih kompanija, 

a registrovan je u Srbiji kao 

preduzeće Elgolf da bi učestvovao 

na konkursu za projekat u Surčinu. 

www.b92.net 

Još 2 milijarde evra grčkih investicija 

„Oko 50 grčkih kompanija spremno 

je da uđe u Srbiju i u naredne dve 

godine investira oko 2 milijarde 

evra, ali bi prethodno neke od tih 

firmi želele da se uvere u političku 

stabilnost u Srbiji“, izjavio je 

Vasilios Dertilis, novi predsednik 

Upravnog odbora Helenskog 

poslovnog udruženja Srbije. 

On je na konferenciji za 

novinare, održanoj u rezidenciji 

ambasadora Grčke, podsetio 

da su grčke kompanije do sada 

uložile više od 2 milijarde evra 

i zapošljavaju 25.000 domaćih 

radnika. Grčki investitori zadovoljni 

su poslovnim ambijentom, 

ali ističu i da se suočavaju 

sa pojedinim problemima. 

„Nalazimo se u zemlji u kojoj 

postoji i verujemo da će postojati 

dobra poslovna klima. Zato će u 

Srbiju doći još grčkih investicija. 

Međutim, prisutni su i različiti 

problemi s kojima se suočavamo. 

Ti problemi uglavnom se tiču 

regulisanja pitanja vlasništva u 

oblasti nekretnina, neke firme 

se suočavaju sa problemima 

u oblasti poreske politike, dok 

jedna kompanija ima problema 

sa sertifikatima EUR 1“, rekao je 

Dertilis. 

Danas 

Vrnjačka banja, Soko banja i 

Koviljača biće prve privatizovane 

Vrnjačka banja, Soko banja i 

Koviljača su prve banje koje 

će biti privatizovane, rekao je 

Boris Majstorović iz Agencije za 

privatizaciju na okruglom stolu 

Privatizacija zdravstvenih ustanova 

u banjama, koji je održan u okviru 

19. berze banja u Vrnjačkoj Banji. 

„U prvom krugu biće privatizovano 

13 bolnica, ali će Vlada odlučiti 

koliki deo kapitala u kojoj bolnici 

će biti privatizovan”, rekao je 

Majstorović. Učesnici okruglog 

stola saglasili su se da treba voditi 

računa o nekoliko bitnih faktora, 

a to su stvaranje preduslova za 

privatizaciju, očuvanje prirodnih 

i lekovitih izvora koji treba da 

ostanu u državnom vlasništvu, kao 

i očuvanje delatnosti specijalnih 

bolnica i broja postelja u njima. 

www.emportal.co.yu 

Holcim investira 83 miliona evra 

Kompanija Holcim investiraće 

83 miliona evra u proširenje 

kapaciteta cementare u Novom 

Popovcu u naredne tri godine. 

Generalni direktor Holcim-a u 

Srbiji Gustavo Navaro rekao je da 

je ta kompanija do sada uložila 

90 miliona dolara, odnosno oko 

56 miliona evra, u infrastrukturu 

cementare. „Holcim će nastaviti da 

ulaže i širi proizvodnju, jer očekuje 

da će se Srbija ubrzano razvijati. 

Širenje proizvodnih kapaciteta 

cementa omogućiće da Holcim 

prati rast srpske građevinske 

industrije“, naveo je on. 

Navaro je kazao i da će 

kompanija, i pored isteka roka od 

pet godina predviđenim ugovorom 

o kupovini cementare, nastaviti 

da ulaže u održivi razvoj lokalne 

zajednice i to u izgradnju vrtića i 

parkinga i obnavljanje ulične rasvete. 

Cementara Holcim je uručila 70 

hiljada evra donacije za realizaciju 

12 projekata za unapređenje 

lokalne zajednice, a Navaro je 

dodao i da je Holcim potpisao novi 

sporazum o donatorstvu vredan 

156 hiljada evra. 

www.b92.net 

Po prvi put u Srbiji nagrade za 

investitore 

Agencija za strana ulaganja i 

promociju izvoza po prvi put je 

organizovala godišnju dodelu 

nagrada za Investitora godine. 

Nagrade Investitor godine dobile 

su kompanije VIP Mobile (za 

najveću grinfild investiciju), Alena 

Ltd. (za najveći broj zaposlenih) 

i Telenor (za najveću investiciju), 

dok su specijalne nagrade 

dodeljene kompanijama Elrad (za 

investiranje u nedovoljno razvijen 

region) i Hemofarm (za društveno 

odgovornu investiciju). Dobitnici 

nagrada u tri glavne kategorije 

biće kandidovani za priznanje 

Investitor godine u Jugoistočnoj 

Evropi koje svake godine dodeljuje 

Organizacija za ekonomsku 

saradnju i razvoj (OECD). 

SIEPA 

Fabrika auto delova u Batočini 

Predstavnici nemačke kompanije 

Reum GMBH i čelnici Opštine 

Batočina potpisali su predugovor 

o izgradnji fabrike za proizvodnju 

auto delova u tom šumadijskom 

mestu. Fabrika auto delova biće 

izgrađena na 10.000 kvadratnih 

metara, a proizvodiće gepeke 

za automobile. Glavni investitor, 

nemačka kompanija Reum GmbH, 

obavezna je da do 2010. godine 

u batočinsku fabriku uloži još 10 

miliona evra. Predsednik Opštine 

Batočina Radiša Milošević ističe 

da je reč o značajnoj investiciji 

koja će omogućiti otvaranje 450 

radnih mesta i smanjiti stopu 

nezaposlenosti u batočinskoj 

opštini. 

Danas 


3

GLOBALNI TRENDOVI 

Strane direktne investicije u svetu u 2006. godini 

Svi ulažu svuda 

Sa preko 1.300 milijardi dolara stranih ulaganja, 2006. je imala najveći rast u ovoj deceniji 

Prema podacima Konferencije 

Ujedinjenih nacija o trgovini 

i razvoju (UNCTAD), ukupan 

priliv stranih direktnih investicija 

u 2006. godini iznosio je 1.306 

milijardi američkih dolara, što 

predstavlja povećanje od 38% u 

odnosu na prethodnu godinu. Ovo 

je već treća godina zaredom kako 

strane investicije beleže veliki rast 

u svetu. Istovremeno, od 2000. 

godine radi se o najvećem porastu 

koji odražava visoku stopu rasta 

kako razvijenih privreda, tako i 

zemalja u razvoju i tranzicionih 

ekonomija. 

Regionalna distribucija priliva SDI u 2006. godini 

Severna Amerika 

Evropska unija 

Afrika 

41% 

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007 

Brz rast zemalja u tranziciji 

Veliki uticaj na intenzivan rast 

stranih direktnih investicija imali 

su merdžeri i akvizicije, ali je 

registrovano i značajno povećanje 

broja grinfild projekata u zemljama 

u razvoju i tranzicionim privredama 

i to u oblasti usluga. Ukupno 

posmatrano, razvijene zemlje 

zabeležile su porast stranih direktnih 

investicija od 45% (857 milijardi 

dolara), dok su zemlje u razvoju 

19% 

dostigle nivo ulaganja od 379 

milijardi dolara (povećanje od 21%), 

a tranzicione ekonomije – od 69 

milijardi dolara (porast od 68%). 

Vodeću poziciju zauzele su SAD 

sa 175 milijardi dolara, a slede je 

Velika Britanija sa 140 milijardi 

dolara i Francuska sa 81 milijardom 

dolara. U okviru grupe zemalja u 

razvoju, najveći priliv ostvarila je 

Kina (69 milijardi dolara), zatim 

Hong Kong (43 milijarde dolara) i 

Singapur (24 milijarde dolara). Među 

tranzicionim ekonomijama, najveća 

strana ulaganja privukla je Ruska 

Federacija (29 milijardi dolara). 

3% 

15% 

7% 

5% 

5% 

5% 

Južna, Istočna 

i Jugoistočna Azija 

Ostalo 

Južna i 

Centralna Amerika 

Jugoistočna Evropa i 

Zajednica nezavisnih država 

Zapadna Azija 

Kada je u pitanju regionalna 

distribucija globalnih ulaganja, 

članice Evropske unije, kao i 

prethodnih godina, predstavljaju 

najatraktivniju investicionu 

destinaciju sa prilivom od 531 

milijarde dolara, što čini 41% 

svetskog priliva. U Severnoj Americi 

registrovano je 244 milijarde dolara 

stranih investicija ili oko petine 

svetskih tokova. Južna, Istočna i 

Jugoistočna Azija imale su priliv od 

196 milijardi dolara (15% svetskih 

tokova) i povećanje od 19% u 

odnosu na prethodnu godinu, pri 

čemu je Istočna Azija učestvovala 

sa oko 3/5 regionalnog priliva. 

Impresivan rast stranih ulaganja 

zabeležila je Zapadna Azija koja 

je privukla 60 milijardi dolara. 

Afrika je imala 36 milijardi dolara 

priliva stranih direktnih investicija, 

u najvećoj meri koncentrisanih 

na područja Zapadne, Severne i 

Centralne Afrike. 

Ekspanzija usluga 

Izuzetno brz rast stranih ulaganja 

karakterističan je za usluge što 

ukazuje na važnost informacionokomunikacionih 

tehnologija, 

telekomunikacija, finansijskog 

sektora i nekretnina. Kod industrijske 

proizvodnje, na prvom mestu se 

nalazi proizvodnja električne opreme 

i elektronike, potom motornih vozila 

i ostalih transportnih uređaja, a 

za njima slede prehrambrena i 

hemijska industrija. Izuzetno brz 

rast stranih ulaganja karakterističan 

je i za primarni sektor, naročito za 

rudarstvo i naftnu industriju. 

Transnacionalne kompanije 

razvijenih zemalja ostale su vodeći 

izvor stranih direktnih investicija, 

čineći 84% svih odliva u 2006. 

godini. Skoro polovina globalnih 

ulaganja potiče iz Evropske unije, 

najviše iz Francuske, Španije 

i Velike Britanije. Generalno, 

navedeni trendovi pokazuju da 

strane direktne investicije i dalje 

permanentno beleže rast iz godine 

u godinu i da još uvek najveći priliv 

dolazi iz razvijenih zemalja, ali se u 

poslednjih nekoliko godina uočava 

znatno povećanje stranih ulaganja i 

iz zemalja u razvoju, što je uslovljeno 

kontinuiranim ekonomskim rastom i 

uvećanjem profita kompanija. 

Maja Vuković 

maja.vukovic@siepa.gov.rs 


LOKALNI TRENDOVI 

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu januar-mart 2008. godine 

Politika protiv investicija 

Iako je priliv u prvom kvartalu u skladu sa planom, on je, uglavnom, rezultat ranijih ulaganja 

Prema podacima Narodne banke 

Srbije, u prvom kvartalu 2008. 

godine neto vrednost novčanih 

stranih ulaganja u Srbiji iznosi 1.090,6 

miliona dolara, što je za 25% više nego 

u istom periodu prethodne godine. 

Ukupan, tj. bruto priliv iznosi 1.255 

miliona dolara, dok se u strukturi 

odliva na ulaganje domaćeg kapitala u 

inostranstvu odnosi 40 miliona, a na 

povlačenje investicija stranih kompanija 

kod nas 124 miliona dolara. 

Jednu od glavnih karakteristika 

strukture stranih investicija u prerađivačkoj 

industriji tokom 2007. godine predstavljao 

je rastući trend grinfild ulaganja koji je, 

u određenoj meri, nastavljen i u prvom 

kvartalu ove godine. Međutim, učešće 

industrijskog sektora u strukturi stranih 

direktnih ulaganja i dalje je relativno nisko, 

što se, pored ostalog, može objasniti 

usporavanjem procesa privatizacije i 

povećanim političkim rizikom. Generalno, 

inostrani proizvodni projekti orijentisani 

su na delatnosti sa bržim rastom svetskih 

cena i većim mogućnostima dostizanja 

ekonomije obima, dok je upotreba 

moderne tehnologije još uvek nedovoljno 

zastupljena. 

Efekti iz 2007. 

U prvom tromesečju 2008. godine najviše 

je investirano u finansijski sektor (banke 

i osiguravajuća društva) – skoro 60% 

ukupnih ulaganja. Na drugom mestu su 

ulaganja u prerađivačku industriju (od 

toga najviše je investirano u proizvodnju 

prehrambenih proizvoda i pića, a znatno 

manje u proizvodnju tekstila, derivata 

nafte i hemijskih proizvoda), dok su 

investicije u izgradnju i promet nekretnina 

na trećem mestu. Struktura ulaganja 

po delatnostima u odnosu na isti period 

prošle godine bitno je promenjena samo u 

delu saobraćaja, jer se sada ova delatnost 

nalazi tek na 4. mestu, sa svega 6% 

ukupnih ulaganja. Kao što se može videti 

iz priložene tabele, pojedinačni investicioni 

projekti koji su najavljeni ili realizovani u 

toku ove godine bez izuzetka su manjeg 

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodu januar-mart 2008. godine 

Grana 

Iznos ulaganja (u hiljadama USD) 

Finansijsko posredovanje 730.464 

Prerađivačka industrija 214.137 

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 110.681 

Saobraćaj 72.785 

Trgovina na veliko i malo, opravka 54.170 

Građevinarstvo 15.688 

Druge komunalne, društvene i lične usluge 9.491 

Hoteli i restorani 7.611 

Poljoprivreda 3.672 

Vađenje ruda i kamena 1.830 

Izvor: Narodna banka Srbije 

obima. Među deset vodećih investicija 

dominiraju projekti u oblasti maloprodaje, 

a primetan je i veliki udeo grinflid, 

odnosno braunfild ulaganja koji će 

svakako biti održan ili uvećan nakon 

realizacije većeg broja projekata koji su 

započeti tokom 2007. godine. 

Budući da je kao zvaničan cilj za 

2008. postavljen iznos od oko 3 milijade 

dolara stranih direktnih investcija, prvi 

kvartal može dobiti zadovoljavajuću 

ocenu. Međutim, najveći deo priliva od 

januara do marta zapravo čine uplate po 

osnovu poslova završenih u prošloj godini, 

kao što je, na primer, prodaja DDOR-a 

italijanskoj osiguravajućoj kući Fondiaria. 

Usled političkih problema, koji su uslovili 

rezervisanost stranih kompanija i 

odlaganje nekoliko krupnih projekata, 

sa sigurnošću se može pretpostaviti da 

će u drugom tromesečju vrednost stranih 

ulaganja biti znatno manja. Za održanje 

visokog privrednog rasta i ekonomske 

stabilnosti, stoga je neophodno stimulisati 

priliv stranog kapitala u drugoj polovini 

godine. Osim očekivanog potpisivanja 

ugovora sa Fiat-om, u grupu najvećih 

planiranih projekata spadaju i privatizacija 

RTB-a Bor, zatim JAT-a, NIS-a i nekoliko 

drugih velikih sistema koji bi trebalo 

da omoguće da bude dostignut ili, čak, 

premašen prošlogodišnji rezultat od preko 

3,5 milijardi dolara stranih investicija. 

Maja Vuković 

maja.vukovic@siepa.gov.rs 

Najveće strane investicije u 2008. godini 

Kompanija Zemlja porekla Delatnost Vrsta investicije 

Iznos investicije 

(u mil. EUR) 

Tuš Slovenija Maloprodaja Grinfild 40,0 

Mercator Slovenija Maloprodaja Grinfild 23,5 

Reum Nemačka Automobilska Grinfild 16,5 

Rubin Bugarska Hemijska Privatizacija 15,0 

Lampsa Grčka Turizam Privatizacija 11,3 

Porsche Holding Nemačka Maloprodaja Grinfild 7,0 

Tele-fonika Poljska Elektronska Preuzimanje 6,8 

Lesnina Slovenija Maloprodaja Grinfild 4,0 

Linde gas Nemačka Energetika Braunfild 2,5 

LK Armatur Švedska Mašinska Braunfild 1,5 

Izvor: SIEPA 


5

TOP TEMA 

Renesansa srpske auto industrije 

Izlazak iz „tunela“ 

Dolazak Fiat-a najavljuje izlazak domaće auto 

industrije iz decenijske krize. Ekonomske koristi od 

ovog projekta su nemerljive 

„U 

prvoj fazi, koja će trajati 

dve godine, planirana 

investicija je 700 miliona 

evra. Država bi trebalo da, u periodu od 

2008. do 2011. godine, izdvoji 100 

miliona evra za zajedničku investiciju 

u kompaniji NewCo, gde će imati 

30% učešća. Predviđeno je da u prvoj 

fazi, do kraja 2009. godine, započne 

proizvodnja novog modela A klase i to 

200.000 automobila. U drugoj fazi, do 

kraja 2010. godine, trebalo bi da počne 

proizvodnja još jednog novog modela 

B klase, čime bi ukupna proizvodnja 

porasla na 300.000 vozila. Na taj 

način bi se proizvodnja povećala 20 

puta do kraja 2009. godine, odnosno 

30 puta u roku od tri godine.“ 

Ponuda koja se ne odbija 

Ovakve fantastične vesti do sada su 

dolazile samo iz Češke, Mađarske ili 

Slovačke, na primer. Naši severni 

susedi, Mađari, koji u vreme 

socijalizma nisu imali nijednu fabriku 

automobila, doveli su nekoliko velikih 

svetskih kompanija i postali centar 

auto industrije u ovom delu Evrope. 

Za to vreme, Zastava je nekako 

održavala svoju egzistenciju, uz 

snažne finansijske injekcije od strane 

države, u nadi da će jednog dana ipak 

pronaći pravog strateškog partnera. 

Međutim, ovakvo stanje trajalo 

je godinama, redom su propadali 

pregovori sa brojnim svetskim 

proizvođačima, Zastavini modeli 

postali su predmet ismevanja, a od 

naših ekonomskih eksperata često 

su mogli da se čuju predlozi da je 

najbolje da jednostavno zaboravimo 

na domaću auto industriju. 

Iako je proces restrukturiranja 

kragujevačke fabrike započet još 

2001. godine smanjenjem broja 

radnika u proizvodnji automobila, 

prvi optimistički signali pojavili 

su se tek četiri godine kasnije. U 

dogovoru sa Fiat-om napravljen 

je model reprogramiranja dugova, 

da bi prošle godine bio konačno 

ugovoren i posao sklapanja ranije 

verzije Punta, za koji je nabavljena 

nova montažna linija u vrednosti 

od 15 miliona evra. Istovremeno 

je bila najavljena i slična saradnja 

sa General Motors-om, usledila je 

priprema za tender, a pominjana su 

i konkretna imena zainteresovana 

za privatizaciju Zastave. U jednom 

trenutku učinilo se, međutim, da će, 

usled političke nestabilnosti, i ovaj 

posao biti doveden u pitanje. A onda 

je odjeknula bomba. 

„Memorandum 

potvrđuje poverenje 

u Srbiju, njenu 

privredu, znanje 

menadžera i veštine 

radnika, ali i u srpsko 

tržište automobila“ 

Šta je sve, zapravo, uticalo na 

to da Fiat, ne samo pristane na 

kupovinu Zastave i proizvodnju svojih 

novih modela, nego i da više nego 

duplira investicioni plan? 

Bez preterivanja, može se reći 

da je gigantu iz Torina, ali i drugim 

potencijalnim investitorima, upućena 

„ponuda koja se ne odbija“. Sa 

svoje strane, država namerava da 

u zajedničku kompaniju uloži 100 

miliona evra, zemljište za proširenje 

kapaciteta ustupi besplatno, 

investitora oslobodi poreza na dobit 

i svih lokalnih poreza i taksi, kao i 

da formira slobodnu carinsku zonu 

u krugu fabrike. Ukupan iznos ovih 

poreskih olakšica procenjen je na 

dodatnih 100 miliona evra. Naravno, 

na ovo treba dodati i tradiciju 

proizvodne kooperacije dveju 

kompanija, niske troškove radne 

snage, ali i izvoz bez carine u zemlje 

Evropske unije. Poslednjih dana 

stižu i nagoveštaji da će motorna 

vozila biti skinuta sa liste izuzetaka 

iz Sporazuma o slobodnoj trgovini 


TOP TEMA 

sa Rusijom, što će biti značajan 

argument za buduće investicije u 

našoj auto industriji. 

U svom komentaru na potpisivanje 

Memoranduma o saradnji, čelni čovek 

Fiat-a Serđo Markione izjavio je da 

„on potvrđuje poverenje u Srbiju, 

njenu privredu, znanje menadžera i 

veštine radnika, ali i u srpsko tržište 

automobila koje se nadovezuje na 

naše domaće tržište“. Interesantno 

je da su, tokom intenzivnih 

pregovora u Ministarstvu ekonomije, 

predstavnici Fiat-a bili na stalnoj vezi 

sa svojim menadžerima koji su se 

nalazili u Kragujevcu, kao i sa top 

menadžmentom u Torinu i da su svoju 

prvobitnu ponudu od 300 miliona 

evra povećali na čak 700 miliona, ne 

računajući ulaganje u razvoj mreže 

dobavljača u našoj zemlji. 

Komponentaši već stižu 

Značaj ove investicije za Srbiju 

zaista je ogroman. Automobil 

predstavlja jedan od tehnološki 

najkompleksnijih proizvoda, u koji 

se ugrađuje oko 3.000 delova. Zato 

veliki proizvođači automobila vezuju 

za sebe brojne manje kompanije koje 

se bave proizvodnjom komponenata i 

stimulišu razvoj niza drugih sektora, 

od metalske, elektronske ili hemijske 

industrije, do distributivne i servisne 

mreže. Osim 700 miliona evra 

direktnih ulaganja u Zastavu, očekuje 

se dodatnih 500 miliona u proizvodnji 

auto delova, dok se procene broja 

novih radnih mesta koja će rezultirati 

iz ovog posla kreću do 10.000. 

Za razliku od Zastave, koja je u 

godinama krize izgubila i proizvode i 

tržišta, mnogi njeni kooperanti ostali 

su iznenađujuće vitalni. Od stotinak 

domaćih proizvođača komponenata, 

koji zapošljavaju približno 36.000 

ljudi, mnogi uspešno sarađuju 

sa svetskim kompanijama, što 

potvrđuju i najave novih poslovnih 

aranžmana od strane takvih imena, 

kao što su američki General Motors 

ili japanski Suzuki. S druge strane, 

čak i pre sklapanja aranžmana sa 

Fiat-om, već je bilo najavljeno ili 

završeno više inostranih grinfild 

projekata u ovom sektoru. Grammer 

proizvodi presvlake za sedišta, TPV 

zaptivke za motore, Bauerhin je 

već lansirao proizvodnju grejača 

za sedišta, dok kompanije Delphi 

i Dräxlmaier otvaraju proizvodnju 

kablovskih instalacija za automobile 

i obe fabrike zaposliće preko 2.000 

radnika. Nakon realizacije posla sa 

Fiat-om, nema nikakve sumnje da 

nam predstoji talas novih projekata u 

ovoj oblasti, kakva je i nova fabrika 

britanske kompanije Albon, upravo u 

Kragujevcu, vredna 44 miliona evra. 

Štaviše, Fiat uskoro možda neće 

biti jedini proizvođač automobila u 

Srbiji. Poznato je da su predstavnici 

Volkswagen-a nedavno takođe bili 

u poseti, prikupivši informacije o 

mogućnostima ulaganja kod nas. 

Bez obzira na njihovu definitivnu 

odluku, tendencija među najvećim 

svetskim kompanijama ka izmeštanju 

proizvodnje u ovaj deo Evrope sasvim 

je očigledna. Kad je reč, konkretno, 


7

TOP TEMA 

o nemačkim kompanijama, njihovi 

analitičari ističu da je „upravo 

automobilska industrija jedna 

od branši, gde bi bio moguć veći 

angažman nemačke privrede“. 

Prema njihovim ocenama, „Srbija bi 

mogla da postane sve zanimljivija za 

strane investitore, jer troškovi rada 

u novim članicama Evropske unije 

vrtoglavo rastu i to pri ograničenoj 

kvalifikovanoj radnoj snazi koja 

stoji na raspolaganju“. Kada je u 

pitanju auto industrija, u prilog Srbije 

idu, prema navodima iz izveštaja 

nemačke Savezne agencije za 

spoljne ekonomske odnose, „rastuća 

tražnja za vozilima na Balkanu, niski 

porezi, kao i niski troškovi energije i 

rada. Pored toga, Srbija je i članica 

srednjoevropske zone slobodne trgovine 

CEFTA koja, uključujući i Ukrajinu, 

obuhvata prostor visokog privrednog 

rasta, sa oko 80 miliona ljudi“. 

U vezi sa trendovima stranih 

investicija u ovom sektoru, Vladimir 

Tomić, konsultant za automobilsku 

Iz ugla lokalne samouprave, o poslu sa 

Fiat-om za Investicije govori gospodin 

Veroljub Stevanović, gradonačelnik 

Kragujevca. 

Da li biste mogli da navedete na koji 

način je Fiat stimulisan za strateško 

partnerstvo sa Zastavom od strane 

lokalne samouprave? 

Lokalna vlast u Kragujevcu se potpisanim 

Memorandumom obavezala da, u 

narednih deset godina, partnerima 

iz Italije obezbedi neophodnu 

infrastrukturu bez nadoknade, 

kao i besplatno zemljište za 

eventualno proširenje kapaciteta. 

Proizvođaču automobila, takođe, 

neće biti naplaćivan porez na dobit, 

a Kragujevac će dobiti i status 

slobodne carinske zone. To znači 

da repromaterijal koji bude stizao 

za proizvodnju vozila neće biti 

oporezivan i carinjen. 

Šta očekujete od privatizacije 

preostalih Zastavinih zavisnih 

društava, kao što su Zastava 

kamioni i Zastava specijalna vozila? 

Potpisani Memorandum podrazumeva 

i stratešku saradnju između Zastava 

kamiona i kompanije IVEKO koja je 

industriju u SIEPA-i, kaže sledeće: 

„Jugoistočna Evropa je sigurno 

mnogo interesantnija od novih članica 

Evropske unije. 

U prilog Srbije idu 

„rastuća tražnja za 

vozilima na Balkanu, 

niski porezi, kao i niski 

troškovi energije i rada” 

Razloga ima, zaista, mnogo, ali, 

pre svega, u pitanju je dostupnost 

kvalifikovane radne snage. Moderna 

fabrika automobila, normalne 

veličine, sa proizvodnjom od oko 

300.000 automobila godišnje, 

zapošljava između 3.000 i 4.000 

radnika. U zemljama koje imaju 

nisku stopu nezaposlenosti nije lako 

pronaći u jednom gradu ili regionu 

član Grupe Fiat. Pored toga, Fiat-ovoj 

porodici biće priključen i somborski 

pogon Zastava specijalna vozila. 

Somborska fabrika trenutno može da 

proizvede 1.000 vozila Skala i Florida 

poli godišnje, dok je ukupan kapacitet 

10.000 specijalnih vozila. Uz dodatna 

ulaganja, taj pogon bi mogao da 

proizvede i do 30.000 vozila godišnje. 

ovoliki broj kadrova odgovarajućeg 

zanimanja. U Srbiji, kao što je 

poznato, ovo trenutno nije problem. 

Zatim, tu je prosečna plata koja je u 

zemljama Centralne Evrope značajno 

viša nego u Srbiji i regionu. Uz tako 

veliki broj zaposlenih, ona je ključni 

faktor rentabilnosti jedne investicije. 

Srbija, konkretno, ima prednost u 

odnosu na druge zemlje Jugoistočne 

Evrope, jer je, pored Rumunije, 

jedina zemlja koja je imala sopstvenu 

proizvodnju putničkih automobila“. 

Bolji dani za izvoz 

U kombinaciji sa stranim ulaganjima 

u proizvodnji delova, buduća 

proizvodnja aktuelnih modela u 

Srbiji mogla bi, osim povećanja 

zaposlenosti, bitno da doprinese 

eksplozivnom rastu našeg izvoza i 

znatnom smanjenju spoljnotrgovinskog 

deficita. Idealan primer za takvu 

konstataciju pruža nam, ovde već više 

puta pomenuta, Mađarska. 

Kako ocenjujete postojeće 

kadrovske kapacitete u gradu koji 

treba da odgovore potrebama Fiat-a 

i drugih investitora? 

Kragujevac ima najbolji Mašinski 

fakultet i Institut za vozila u Srbiji. U 

automobilskoj industriji u svakom 

pogledu je daleko ispred fabrika u 

Istočnoj Evropi. Imamo tradiciju i 

kvalitetnu radnu snagu, a to znaju i 

Italijani. Zato je Fiat već najavio da će i 

srednje i visoko školstvo u Kragujevcu 

prilagoditi svojim potrebama kako bi 

osposobio nove radnike. 

U toku jeseni planirana je i obuka 

kadrova za proizvodnju novog, malog 

gradskog automobila sa oznakom 

Fiat. Obuku će sprovesti Fiat-ovi 

stručnjaci, a još se ne zna da li će oni 

doći u Srbiju ili će Zastavini radnici 

ići na obuku u neki od njihovih 

centara. Obe mogućnosti su otvorene 

i predviđene Memorandumom o 

saradnji, a na Fiat-u je da odluči koju 

će od njih realizovati. Deo radnika je 

već obučavan u Torinu 2005. godine, 

kada je potpisan ugovor o saradnji, 

odnosno proizvodnji Punta. Od 1.000 

radnika, koliko je angažovano na 

sklapanju tog modela, trećina je prošla 

najsavremeniju obuku u Italiji. 

8 

INVESTICIJE AVGUST 2008.

TOP TEMA 

Recimo, u 2006. godini izvoz 

automobilske industrije ove zemlje 

iznosio je preko 13 milijardi dolara – 

tačno dvostruko više od celokupnog 

srpskog izvoza... Istovremeno, uvoz u 

ovom sektoru bio je tek nešto veći od 

6 milijardi, što znači da je Mađarska 

samo u ovoj oblasti ostvarila suficit 

od gotovo 7 milijardi dolara, upravo 

koliko iznosi naš ukupan deficit. 

Naravno da efekti direktnih 

investicija u auto industriji zavise 

i od toga koja se klasa automobila 

proizvodi u određenoj zemlji. „Neke 

kompanije, kao što je PSA Peugeot 

Citroen, u Češkoj i Slovačkoj 

proizvode svoje manje modele 

Peugeot 107 i 207 ili Citroen C1, 

C2 i C3. S druge strane, Volkswagen 

proizvodi neke od svojih najskupljih 

modela u Istočnoj Evropi. Na primer, 

Audi TT se proizvodi u Mađarskoj, a 

Porsche Cayenne u Slovačkoj. Škoda, 

kao deo Volkswagen-a, izrađuje sve 

svoje modele u Češkoj, dok KIA 

proizvodi model srednje klase Ceed 

u Slovačkoj. Zaključak je da se 

danas u Istočnoj Evropi proizvode 

gotovo sve klase automobila. Odluka 

koja će se klasa proizvoditi u nekoj 

zemlji diktirana je potrebama 

globalnog tržišta i strategijom samih 

kompanija. Može se reći da je jedino 

produkcija super luksuznih modela 

ostala isključivo u Zapadnoj Evropi“, 

navodi gospodin Tomić. 

Veliki izazov za zemlje koje imaju 

proizvodnju automobila predstavlja 

stimulisanje istraživačko-razvojnih 

projekata. Za razliku od sklapanja 

automobila, istraživanje i razvoj 

zahtevaju visoko sofisticirano 

znanje eksperata iz raznih oblasti 

koji timski kreiraju nove modele. 

Zbog intenzivne konkurencije 

u ovom sektoru, kontinuirano 

lansiranje novih, odnosno inoviranih 

tipova automobila apsolutni je 

preduslov tržišnog uspeha. Iz 

makroekonomskog ugla, investicije 

u sektoru istraživanja i razvoja 

donose višestruke koristi, kroz veće 

zarade za visoko kvalifikovanu 

radnu snagu, supstituciju uvoza 

savremenih tehnologija, ali i 

bolju saradnju nauke i privrede. 

U Češkoj, na primer, Škoda ima 

jedan od najvećih razvojnih 

centara u zemlji koji je, po rečima 

Roberta Hejzaka, nekadašnjeg šefa 

marketinga u agenciji CzechInvest, 

„treći po veličini u čitavom sistemu 

Voklswagen-a, kompanija je razvila 

odličnu saradnju sa srednjim 

tehničkim školama i univerzitetima, 

a 2000. je čak osnovala i sopstveni 

univerzitet“. 

Kada su uzmu u obzir svi direktni 

i indirektni efekti, ukoliko se obistine 

optimističke prognoze i Fiat bude 

samo prva velika investicija u domaćoj 

industriji automobila, onda bi ovaj 

posao slobodno mogao da bude 

označen kao jedan od ključnih, ako ne 

i ključni trenutak srpske tranizicije. 




9

INTERVJU 

Dr Ana S. Trbović, USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti 

Konkurentnost – ključ razvoja 

Aktuelni projekti koje realizuju USAID i NALED usmereni su na rast konkuretnosti 

domaće privrede i ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura 

USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti je četvorogodišnji 

program, pokrenut oktobra 2007. godine u cilju podsticanja 

ekonomskog razvoja kroz značajno povećanje konkurentnosti 

privatnog preduzetništva u Srbiji. Projekat se odnosi na 

mala i srednja preduzeća u vodećim privrednim granama i 

usmeren je na povećanje prodaje, izvoza, investicija i broja 

radnih mesta. 

Projekat, za čije je sprovođenje određeno 14,7 miliona 

dolara, podrazumeva aktivnosti unapređenja poslovne 

klime kroz komunikaciju sa javnošću i medijima radi bolje 

informisanosti o proizvodima i uslugama koje dolaze iz 

Srbije, što uključuje i plasman na nova tržišta, prednosti 

poslovanja u Srbiji, kao i pojedinačne mogućnosti za trgovinu 

i investicije. O detaljima projekta razgovarali smo sa dr 

Anom Trbović, koja obavlja funkciju direktora za unapređenje 

poslovne klime. 

„Privatni sektor treba značajnije da 

se angažuje ne bi li se zakonske 

anomalije i druge prepreke otklonile“ 

Dodata vrednost u fokusu 

Jedna od Vaših aktuelnih aktivnosti odnosi se na 

unapređenje poslovne klime u Srbiji u okviru projekta koji 

sprovodi USAID. Da li biste nam detaljnije predstavili ovaj 

projekat? 

Mi smo izabrali privredne grane koje imaju najviše 

mogućnosti za rast konkurentnosti. Birali smo ih na 

osnovu studije koja je uključila mišljenje samog privatnog 

sektora, kao i druge objektivne pokazatelje i statistike. 

Projekat se usredsređuje na one grane koje stvaraju dodatu 

vrednost. Mi pomažemo, na primer, tekstilnu industriju, 

ali se posebno fokusiramo na dizajniranu odeću, kao nešto 

što ima potencijal za rast konkurentnosti u budućnosti, 

jer Srbija postaje sve manje konkurentna po pitanju cene 

radne snage. Prema nekim procenama, čak 10 odsto ljudi 

u Srbiji je zaposleno u tekstilnoj industriji, tako da postoji 

realna opasnost rasta nezaposlenosti ukoliko na vreme ne 

razmislimo kako možemo biti konkurentni u narednom 

periodu. Takođe smo orijentisani i na usluge, te, na primer, 

gledamo kako možemo da podignemo konkurentnost naših 

inženjerskih firmi da mogu da uspešnije rade na projektima 

ne samo u našoj zemlji, nego i u Evropskoj uniji. Glavni 

cilj projekta je da se poveća izvoz, kao i investicije, ali i 

sveobuhvatna konkurentnost srpskih preduzeća. Bitno je da 

se na sve gleda iz ugla dugoročnosti, jer je Srbija sve manje 

konkurentna zbog Azije i njene jeftine radne snage. 

Kako se konkretno sprovodi ovaj projekat? 

Projekat se sprovodi kroz direktan rad sa preduzećima, 

uglavnom sektorski, kako bi efekat bio što veći na privredu 

Srbije. Takođe, tesno sarađujemo sa Agencijom za strana 

ulaganja i promociju izvoza radi, na primer, efikasnijeg 

učešća srpskih preduzeća na sajmovima. Praksa je da, 

uz preduzeća koja se predstavljaju na sajmu, pošaljemo i 

konsultanta koji je stručnjak za to tržiste ili privrednu granu 

i koji pomaže da naše firme učešće na sajmu iskoriste što 

je moguće bolje i započnu pregovore o potpisivanju izvoznih 

ugovora. Do sada, zapaženi uspeh smo ostvarili na sajmu 

građevine Mosbuild u Moskvi, na kome je već za vreme 

trajanja sajma potpisan jedan ugovor o izvozu, a dodatni 

poslovi su sklopljeni zahvaljujući poseti kupaca nakon sajma. 

Slična situacija dogodila se i sa producentima koje smo vodili 

u Kan. Oni su veoma zapaženo prošli i na licu mesta ugovorili 

produkcije. Imajući u vidu ovu privrednu granu, jedna od 

bitnijih stvari na koju obraćamo pažnju jeste da Srbiju 

promovišemo i kao zemlju pogodnu za snimanje filmova. 

Već je poznato da, ako izuzmemo političku situaciju, 

birokratizovane procedure, neefikasno pravosuđe i zemljišni 

problemi spadaju u glavne nedostatke domaćeg poslovnog 

okruženja. U kojim segmentima i na koji način možete, kroz 

Vaš angažman o kojem ste nam upravo govorili, da utičete 

na poboljšanje uslova za poslovanje? 

Mi podržavamo inicijativu koju je Nacionalna alijansa za 

lokalni ekonomski razvoj (NALED) započela i gde, po našem 

mišljenju, u Srbiji postoji jedan mnogo više funkcionalan 

pristup nego što je u okruženju, jer ova inicijativa za 

unapređenje poslovne klime dolazi direktno od privatnog 

sektora koji najbolje može da ukaže na probleme koje 

je neophodno rešiti. Vođeni tom idejom, planiramo da 

učestvujemo u radnoj grupi NALED-a koja će uskoro biti 

obrazovana, sa ciljem da analizira probleme koje privrednici 

imaju u svom poslovanju i rešenja koja oni predlažu Vladi, te 

da o zaključcima obavestimo Vladu Srbije, kako bi se državni 

organi aktivnije uključili u otklanjanje administrativnih 

prepreka poslovanju i time Srbiju učinili i privlačnijim 

odredištem za dodatna ulaganja. 

Animiranje privatnog sektora 

Koji su problemi do sada identifikovani? 

Pre svega, radi se o problemima tehničke, administrativne 

prirode, kao što su procedure izdavanja dozvola, 

zapošljavanje radnika, nemogućnosti da nekoliko stvari 


INTERVJU 

završite na jednom mestu, itd. Takođe, postoji bezbroj 

problemčića koji, naizgled, deluju mali i nebitni, ali ljudi 

zbog njih gube i vreme i novac, unajmljujući pravnike koji bi 

se bavili njihovim rešavanjem. Za sada, od strane privatnog 

sektora dolaze vrlo konkretni predlozi, što svakako govori o 

tome da i u malim, pa čak i najmanjim preduzećima ima 

stručnih ljudi koji svakodnevno razmišljaju o unapređenju 

poslovne prakse. 

su više radile na privlačenju investitora, između ostalog kroz 

unapređenje svojih administrativnih usluga, su i ostvarile više 

konkretnih pozitivnih rezulata. 

Ja sam učestvovala u obuci opština kako privući strana 

ulaganja, kako se bolje predstaviti. Kao rezultat obuke, 

mnoge opštine su popravile svoje internet prezentacije, 

na kojima sada pregledno stoje sve najbitnije informacije, 

počev od raspoloživog zemljišta, preko radne snage, pa do 

pojedinosti, kao što je mogućnost iznajmljivanja magacina 

itd. Mnoge opštine su uvele male brošure, sa relevantnim 

informacijama koje zainteresovani mogu lako poneti sa 

sobom i to ne samo na srpskom jeziku, već i na engleskom. 

Poruka obuke je bila – stavite se u položaj investitora, da vi 

želite da uložite novac u Srbiju i onda postavljajte pitanja 

koja bi vas interesovala. Sve veći broj opština to razume i 

primenjuje u praksi, pa bi čak i glavni grad mogao da se 

ugleda na neke od njih. 

„Beograd bi svakako mogao da 

se ugleda na neke od opština iz 

unutrašnjosti po pitanju poslovne klime“ 

NALED se, bavi unapređenjem rada lokalnih samouprava 

putem sertifikacije opština sa pozitivnom poslovnom 

klimom. Neke od njih su već postigle zavidne rezultate u 

privlačenju investitora. Koliko su, prema Vašem iskustvu, ti 

pozitivni primeri rašireni na lokalnom nivou? 

Tzv. MEGA projekat, koordinacija od strane USAID-a i 

angažmani raznih agencija unapredili su rad opština. Od 

izuzetne je važnosti rad opštinskih kancelarija za lokalni 

ekonomski razvoj koje ovi projekti podržavaju, jer se radi o 

pojedincima koji su zaposleni u opštinama a čiji posao je 

da grade „most“ između opština i privrede. Od posebnog je 

značaja ta pozitivna konkurencija između opština koja se širi. 

Proces akreditacije opština sa pozitivnom poslovnom klimom 

koji sprovodi NALED pomaže privrednicima da se odluče 

gde da ulože svoj novac, što se vidi i u praksi – opštine koje 

Kroz Vaš raniji angažman u Vladi Srbije, kao i rad na 

Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju svakako 

ste dobro upoznati sa pitanjima javnog sektora i državne 

uprave. Kakva je državna administracija Srbiji potrebna i 

gde se nalazimo, u ovom trenutku, u odnosu na taj ideal? 

Prema izveštaju EU, Srbija ima dobre administrativne 

kapacitete, međutim to se odnosi na jedan mali broj ljudi i 

potreban je mnogo veći kapacitet kako bismo ubrzali reforme 

i ekonomski rast. Rad javne administracije veoma je važan, 

jer oni pišu propise koji su neophodni za tržišne reforme. 

Osnovana su različita regulatorna tela, ali ona još uvek ne 

rade punim kapacitetom, te postoje problemi i u sprovođenju 

propisa EU, što ce usporiti naše evropske integracije, a time i 

ekonomski razvoj. Stiče se utisak da naše Vlade tek pred kraj 

mandata uviđaju da bi reforma, jačanje javne uprave trebalo 

da bude pri vrhu prioriteta. Za razvoj srpske konkurentnosti 

treba mnogo više raditi i na unapređenju radne snage u 

privatnom sektoru. Naša studija i iskustvo pokazuju da je 

deficit radne snage mnogo veći nego što bi se to naizgled 

moglo zaključiti. Pored deficita određenih tehničkih znanja, 

u svim privrednim granama postoji deficit onoga što se zove 

srednji menadžment i zato je Srbiji potrebno više ljudi koji 

su obučeni u oblasti razvoja prodaje, marketinga ili odnosa 

s javnošću. Naši državni fakulteti čak i ne vode evidenciju o 

tome koliki broj onih koji diplomira zaista i nađe posao, što 

je dokaz nezainteresovanosti da proizvedu kadrove koji su 

potrebni privredi. Ovde bi trebalo i kroz budžetsku politiku i 

kroz uključivanje privatnog sektora usmeriti školske ustanove 

da usklade svoje programe sa stvarnim potrebama naše 

privrede i društva. 

Miloš Ćurčin 

milos.curcin@siepa.gov.rs 


11

PRIMER USPEHA 

Opština Pećinci 

Nije sve u lokaciji 

Ranije poljoprivredni kraj, Pećinci postaju jedan od glavnih industrijskih centara u zemlji. 

Nakon Šimanovaca, intenzivan industrijski razvoj planiran je i u drugim mestima u Opštini 

Pećinci nikada 

nije imala industriju, 

„Opština 

velika društvena 

preduzeća i tradiciju lokalne 

proizvodnje. Zvuči paradoksalno, ali 

upravo se to ispostavilo kao jedan od 

odlučujućih faktora razvoja Opštine 

nakon demokratskih promena 

2000. godine i početka tranzicionog 

perioda. „Naime, ova činjenica je 

omogućila lokalnoj vlasti da u razvoj 

opštine krene od početka – „od 

ledine”, bez tereta neraščišćenih 

vlasničkih odnosa nad zemljištem 

i objektima i problema restitucije. 

Opštini, suočenoj sa problemom 

odliva mlađe populacije u velike 

urbane centre, kao što su Beograd 

i Novi Sad, bili su potrebni brzi 

rezultati i jezgro razvoja. Jedan 

deo zemljišta kraj autoputa koje 

pripada Šimanovcima proglašen je 

za industrijsku zonu, a investitori 

su u nizu počeli da dolaze i grade 

svoje proizvodne objekte. Počasno 

mesto je pripalo slovenačkom JUB-u, 

a ubrzo su sledili i Perutnina Ptuj, 

Soko Štark, Pink... Zona je danas 

popunjena, a investitori koji i dalje 

dolaze moraće da nađu svoje mesto 

u njenom aneksu. Povoljan geografski 

položaj, blizina autoputa i dobra 

lokalna infrastruktura odigrali su 

važnu, ali ne i presudnu ulogu za 

ovakav povoljan razvoj. O tome i 

mnogim drugim aspektima razvoja 

Opštine Pećinci razgovarali smo sa 

predsednikom opštine, doktorom 

Nikolom Pavkovićem. 

Preduzimljiva vlast 

„U prilog tezi da uspeh Opštine 

Pećinci nije došao samo kao 

rezultat povoljnog položaja govori i 

činjenica da je Opština uvek imala 

isti položaj, ali da je razvoj ubrzan 

tek nakon demokratskih promena. 

Dalje, susedne opštine takođe 

imaju dobar položaj, poneke čak 

i bolji, pa nisu uspele da naprave 

uspeh poput našeg“, naglašava 

gospodin Pavković. U pitanju 

je bila preduzimljivost lokalne 

samouprave, vizija i sposobnost 

kretanja u susret promenama. 

Tek sa dolaskom tima, na čelu sa 

predsednikom opštine, taj položaj 

pretvoren je u konkurentsku prednost 

nad susednim opštinama. Jedna od 

veoma bitnih stvari koje su urađene 

na vreme je izrada Generalnog 

urbanističkog plana, prostornog 

plana i determinacija građevinskih 

reona, kao i izrada planova detaljnih 

regulacija. Pojačana je infrastruktura 

da bi mogla da odgovori povećanim 

zahtevima industrije i spremno se 

čekao dolazak investitora. 

Živeći u sredini bez industrije, 

žitelji ove male opštine u Vojvodini, 

koja na nepunih 500 kvadratnih 

kilometara broji oko 22 hiljade 

stanovnika, nalazili su radna mesta 

u Beogradu, Novom Sadu i drugim 

gradovima i stekli iskustvo za rad u 

proizvodnji koje se moglo iskoristiti 

za novi početak. Mnogi od njih 

su i napustili Opštinu, tako da je 

blizina dva velika urbana centra 

pretila da dovede Pećince na ivicu 

fizičke egzistencije, jer je sve veći 


PRIMER USPEHA 

broj mladih odlazio „trbuhom za 

kruhom”. Da nije bilo nesrećnih 

događanja iz devedesetih i talasa 

izbeglica, broj žitelja bi bio u 

opadanju. 

Opština ne zapostavlja ni svoje 

međunarodne promotivne aktivnosti. 

Univerzitetski kampus, koji će 

na osnovu nedavno potpisanog 

protokola biti podignut na teritoriji 

Opštine, rezultat je upravo kontakata 

ostvarenih 2006. godine, prilikom 

učešća na Sajmu investicija u 

Čikagu. Protokol o izgradnji je 

potpisan sa Univerzitetom Severni 

Ilinoj, a radi se o partnerstvu 

privatnog i javnog sektora u kome 

opština nudi opremljeno zemljište, 

investitor – naš biznismen iz Čikaga 

Slobodan Pavlović preuzima na sebe 

izgradnju kampusa, a univerzitet 

daje stručni kadar. Krajem 2007. 

usledila je još jedna organizovana 

poseta opština Srbije Kanadi i San 

Francisku, a Opština Pećinci je 

tom prilikom dogovorila još jednu 

grinfild investiciju u izgradnju fabrike 

specijalnih čeličnih oplata za brzu 

gradnju. Investitor će biti američka 

kompanija koja intenzivno gradi 

proizvodne objekte duž zapadne 

obale SAD. 

Više poreza za bolje kadrove 

Administrativna procedura i 

izdavanje dozvola potrebnih za 

gradnju industrijskih objekata u 

Opštini Pećinci traju veoma kratko, 

naravno ukoliko investitor poseduje 

kompletnu potrebnu dokumentaciju. 

Ipak, investitori su upućeni na 

Odeljenje za urbanizam, čiji je 

kapacitet obrade zahteva ograničen 

i ponekad predstavlja otežavajuću 

okolnost u uslovima velikog 

interesovanja ulagača. Kao rešenje se 

nameće povećanje broja zaposlenih, 

ali, usled budžetskih ograničenja, 

uslovi rada nisu previše privlačni za 

mlade stručnjake. Pored toga, rigidna 

kadrovska struktura u organima 

uprave ne ostavlja previše prostora 

za podmlađivanje kadrova i korekciju 

obrazovne strukture. Jedan od izlaza 

iz ove situacije svakako je i dalja 

fiskalna decentralizacija, odnosno 

veća mogućnost lokalne samouprave 

da koristi sopstvene prihode, što 

Glavni pokazatelji opštine Pećinci 

Površina 489 km 2 

Broj stanovnika (2005.) 21.506 

Bruto domaći proizvod (2005.) 

2.969.026.000 dinara 

Broj zaposlenih (septembar 2007.) 3.727 

Broj nezaposlenih (februar 2008.) 1.982 

Prosečna mesečna neto zarada (mart 2008.) 

36.194 dinara 

Najveći investitori 

bi omogućilo upravljanje opštinom 

na profitnom principu, tj. kao 

preduzećem. Time bi se omogućila 

ravnomernija raspodela sredstava 

i kreiranje optimalnih uslova za 

dovođenje mladih stručnjaka i 

njihovo puno angažovanje na 

lokalnom razvoju. 

„Susedne opštine 

takođe imaju dobar 

položaj, poneke čak i 

bolji, pa nisu uspele 

da naprave uspeh 

poput našeg“ 

Kao što je napomenuto u 

uvodnom delu teksta, problem 

restitucije nije toiliko izražen u 

Opštini Pećinci. „Ja se apsolutno 

slažem da je neophodno sprovesti 

ovaj proces i izjednačiti uslove 

poslovanja u ovom pogledu sa 

ostalim zemljama u okruženju i 

zemljama EU. Ipak, napominjem 

da u Opštini Pećinci taj problem 

nije toliko izražen, jer se ipak radi 

o ruralnoj sredini, gde preovlađuje 

poljoprivredno zemljište u privatnoj 

svojini kojim se može raspolagati i 

prometovati. Takođe, Pećinci nisu 

bili industrijski kraj, tako da nema 

preduzeća koja su privatizovana”, 

Pink International 

Nordzucker 

Trimo 

JUB 

ITM 

Doncafe 

Albon 

objašnjava situaciju u svojoj Opštini 

njen prvi čovek. Upitan o planovima 

za budućnost, predsednik Opštine 

kaže: „Planira se izgradnja puta 

Subotica-Karlovčići koji će prolaziti 

kroz samu teritoriju opštine i puta 

od Republike Srpske i Loznice ka 

Beogradu. Time će se rasteretiti 

rumsko-šabačka raskrsnica i skratiti 

put za 15 kilometara. Istovremeno 

će se oživeti transport kroz Opštinu 

i omogućiti dalji razvoj turizma u 

njenom južnom delu oko reke Save 

i Obedske bare, gde postoji 10.000 

hektara šuma, izvorišta tople vode 

i planovi za izgradnju marine na 

Savi. Time će se dosta uraditi na 

ravnomernijem razvoju opštine.” 

I pored evidentnih rezultata, 

predsednik Opštine Pećinci 

smatra da je do sada urađena 

samo priprema za pravi razvoj. 

On predviđa ekonomski razvoj, 

proširenje i integraciju manjih mesta 

u jednu celinu. Deč, Šimanovci, 

Prhovo, Pećinci, Popinci i Sibač su 

mesta u kojima se u poslednje vreme 

veoma mnogo trguje poljoprivrednim 

zemljištem koje će, najverovatnije, 

biti prevedeno u građevinsko, a 

čitava zona postati jedna velika 

radno-stambena celina, odnosno 

pravi grad. U skladu sa tim, 

projektuje se i gradi infrastruktura – 

kanalizaciona i saobraćajna mreža. 

Naravno, tu su i ambicije i planovi za 

razvoj sportsko-rekreativnih sadržaja 

u južnom delu Opštine. 


13

PRIMER USPEHA 

Albon/Agena 

Na pitanje „Zašto Srbija?” u Albonu 

smo dobili vrlo jednostavan odgovor – 

zato što Srbija ima odlične stručnjake. 

Naime, upravo je hronični nedostatak 

visokokvalifikovane radne snage u 

Velikoj Britaniji naterao kompaniju 

da iz svoje matične zemlje krene 

ka jugoistoku u potragu za ovim 

vitalnim resursom uspeha. Bili su 

u Hrvatskoj, Bugarskoj, Litvaniji, 

Rumuniji, ali je izbor, uz značajnu 

„sugestiju“ SIEPA-e, pao na Srbiju. 

Po oceni direktora proizvodnje g. 

Ismeta Grebovića, godine izolacije 

nisu ostavile traga na znanja i veštine 

srpskih stručnjaka i oni ni po čemu 

ne zaostaju za kolegama u Engleskoj. 

Od 77 zaposlenih u Ageni, 40 čine 

inženjeri, a do kraja 2009. biće 

zaposleno još 200 radnika. 

Zadovoljan dosadašnjim 

poslovanjem u Srbiji, ali i nedavnim 

potpisivanjem Memoranduma o 

saradnji sa Fiat-om, menadžment 

Albon-a odlučio se za realizaciju 

svojih planova da kompletnu 

proizvodnju komponenata locira 

u Srbiji. Početkom maja sa 

predstavnicima Grada Kragujevca i 

Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja potpisan je Memorandum 

o saradnji, a nova investicija 

biće vredna 44 miliona evra, uz 

zapošljavanje 420 radnika. I ovaj 

Albon ukratko 

Albon PLC proizvodi komponente za SUS motore koji se koriste za prvu ugradnju u 

motore najpoznatijih svetskih proizvođača automobila i specijalnih vozila: Caterpilllar, 

Cummings, Mercedes, Detroit Diesel, Renault i drugi. Kompanija trenutno ima četiri 

proizvodna pogona u Velikoj Britaniji i po jedan u SAD-u i Srbiji. 

projekat biće podržan novcem 

iz Nacionalnog investicionog plana, 

kroz program podsticaja direktnih 

investicija, preko SIEPA-e. Celokupan 

proizvodni program biće plasiran u 

izvoz, osim dela koji je namenjen 

potrebama buduće proizvodnje Fiatovih 

modela u Kragujevcu. 

Generalni direktor Albon-a 

za Srbiju ocenjuje saradnju sa 

opštinskom upravom kao dobru, a u 

aktuelnoj fazi projekta smatra pomoć 

u obuci i regrutovanju kadrova kao 

najpotrebniju. Prvi korak u tom smeru 

već je napravljen, tako što je Opština 

započela istraživanje konkretnih 

potreba postojećih investitora, kako 

u pogledu opšte edukacije i znanja 

stranih jezika, tako i kad su u pitanju 

znanja i veštne koje odgovaraju 

potrebama domaćih i stranih kompanija. 

Goran Radosavljević 

goran.radosavljevic@siepa.gov.rs 

14 


INVESTICIJE U TEORIJI 

Vrste SDI po zemljama 

Brži razvoj - bolje investicije 

Tipovi stranih investicija zavise od nivoa ekonomskog razvoja i od ekonomske politike 

Kod nas se pojam privlačenja 

stranih direktnih investicija 

uglavnom poistovećuje 

sa kontaktiranjem potencijalnih 

investitora, razmenom informacija i 

posetom odgovarajućim investicionim 

lokacijama. U stvarnosti, situacija 

je mnogo složenija. Pre potpisivanja 

ugovora o ulaganju, mora se preduzeti 

niz koraka koji su u skladu sa osnovnim 

smernicama kad je reč stranim direktnim 

investicijama u određenoj zemlji. 

Da bi krenula u uspešno privlačenje 

stranih ulaganja, svaka država mora 

imati jasnu strategiju kojom bi bili 

definisani prioritetni sektori za 

investiranje. Strategija u privlačenju 

stranih ulaganja je veoma važna iz 

razloga što ima za cilj smanjenje nerealnih 

očekivanja države, kao i animiranje stranih 

kompanija iz ciljnih sektora. 

Privredni razvoj i investicije 

U načelu, tip investicija koji bi određena 

zemlja mogla da privuče zavisi od 

ekonomski održive strategije za 

privlačenje stranih ulaganja, ali 

i od privrednih karakteristika te 

zemlje. Ovako definisan odnos koji 

treba da rezultira željenim prilivom 

stranih ulaganja prikazan je u tabeli. 

Ilustrovani prikaz faza u privlačenju 

stranih direktnih investicija na nivou 

države odnosi se na određene kategorije 

zemalja prema nivou njihovog 

ekonomskog razvoja i sprovođenja 

privrednih reformi. Prema ovoj 

kategorizaciji, ekonomije u tranziciji, 

koje karakteriše velika ponuda obučene 

i relativno jeftine radne snage, kao i 

rastuća, ali donekle nestabilna tržišta, 

imaju dobre izglede da privuku strana 

ulaganja. Ove zemlje su atraktivne 

za privlačenje investitora koji su 

zainteresovani da zauzmu pozicije, 

kako na domaćem, tako i na stranom 

tržištu, a sektori od značaja su pružanje 

usluga i razvoj instrastrukture. 

Za razliku od ekonomija u tranziciji, 

male ekonomije i velike zemlje u 

razvoju imaju druge mogućnosti kad 

Vrste SDI po zemljama 

Kategorija zemlje 

Najsiromašnije zemlje 

u razvoju 

Male zemlje u razvoju 

Velike zemlje u 

razvoju 

Privrede u tranziciji 

Novoindustrijalizovane 

zemlje 

Karakteristike zemlje 

Nekvalifikovana, 

neobučena radna 

snaga; niske zarade; 

mala tržišta 

Jeftina, obučena 

radna snaga; rastuće 

zarade i tržišta 

Rastuće zarade i 

tržišta; velika ponuda 

jeftine radne snage 

Velika ponuda kvalifikovane, 

relativno 

jeftine radne snage; 

rastuća, ali nestabilna 

tržišta 

Proizvodnja proizvoda 

i usluga visoke 

dodate vrednosti; 

kvalifikovana radna 

snaga, sofisticarni 

potrošači sa visokim 

dohotkom 

je reč o privlačenju različitih oblika 

stranih direktnih investicija. Na 

primer, male zemlje u razvoju 

sa rastućom ekonomijom, koje 

karakteriše pristupačnost jeftine i 

obučene radne snage, mogu biti 

atraktivne za izvoznoorijentisane 

firme. Sa druge strane, velike zemlje, 

koje su započele tržišne reforme, 

zanimljive su za investitore koji 

žele da ulože u razvoj infrastrukture 

i kupovinu kompanija kroz 

privatizaciju. 

Iako je prilično jednostavno 

uspostaviti odnos između nivoa 

ekonomske razvijenosti zemlje i tipa 

stranih ulaganja koje ona može da 

privuče, ipak postoje ograničenja u 

pogledu upotrebljivosti ove teorije. Za 

svaku od navedenih kategorija postoje 

izuzeci i značajne razlike koje zavise 

Glavni elementi 

ekonomske politike 

Relativno zatvorena 

tržišta; politika supstitucije 

uvoza 

Tržišne reforme i 

otvaranje; izvoznoorijentisana 

politika 

Tržišne reforme i liberalizacija; 

prioriteti u 

privatizaciji; prelaz na 

izvozno-orijentisanu 

politiku 

Reforme javnog 

sektora i prioriteti u 

privatizaciji; tržišne 

reforme i liberalizacija; 

postepen prelaz na 

izvozno-orijentisanu 

politiku 

Investicije u 

istraživanje, 

tehnološki razvoj, 

obrazovanje i ostale 

javne sektore; otvorena 

ili tržišta u fazi 

otvaranja; podrška za 

investicije u inostranstvu 

Mogućnosti 

privlačenja SDI 

SDI u oblasti prirodnih 

resursa; malo ili 

nimalo SDI u proizvodnji 

SDI u radno-intenzivnoj, 

izvozno-orijentisanoj 

proizvodnji 

SDI usmerene ka 

domaćem tržištu; 

investicije u oblastima 

privatizacije 

i infrastrukturnog 

razvoja 


domaćem i okolnim 

tržištima; mogućnosti 

merdžera i akvizicija 

u oblasti privatizacije; 

investicije u razvoj 

infrastrukture 


regionalnom i 

globalnom tržištu; 

unapređenje proizvodnih 

kapaciteta; 

marketing, proizvodnja 

i druge funkcije 

na nivou filijala 

od delovanja drugih faktora. Ipak, 

tabela predstavlja veoma korisno 

sredstvo za utvrđivanje veze između 

nivoa privrednog razvoja zemlje i 

njene strategije za privlačenje stranih 

direktnih ulaganja. Pored toga, 

važno je uzeti u obzir i činjenicu da 

oblici stranih direktnih ulaganja koje 

određena lokacija može da privuče 

variraju u zavisnosti od veličine 

lokacije, nivoa ekonomskog razvoja 

i ekonomske strategije. Važno je na 

kraju napomenuti da strategija, kao 

i postignuti stepen tržišnih reformi, 

ekonomske liberalizacije, reforme 

javnog sektora i nivoa privatizacije 

predstavljaju najbitnije faktore priliva 

stranih direktnih investicija. 

Milica Zatezalo 

milica.zatezalo@siepa.gov.rs 


15

INVESTICIJE U PRAKSI 

Projektni timovi (2) 

Vrste timova i preduslovi uspeha 

Precizno organizaciono pozicioniranje, adekvatni mehanizmi finansiranja, definisan 

sistem nagrađivanja i efikasna organizacija rada spadaju u najvažnija pravila uspešnog 

funkcionisanja projektne strukture 

Timovi u organizaciji mogu imati vrlo različite uloge. 

Prilikom formiranja tima, potrebno je biti svestan 

uloge koju tim treba da ima u organizaciji, jer od 

toga zavisi i način njegovog pozicioniranja. Timovi se u 

organizacijama najčešće formiraju radi obavljanja nekog od 

sledećih zadataka ili uloga: 

· rešavanje kompleksnih problema. Timovi u organizaciji 

se najčešće koriste da bi se rešio neki kompleksan 

problem ili zadatak koji sam pojedinac ne bi mogao 

rešiti. Timovi se tada sastoje od pojedinaca koji donose 

različita znanja, informacije ili perspektive, te su često 

sposobni da obave zadatak koji sam pojedinac nije 

sposoban da obavi; 

· generisanje novih ideja i kreativnost. Međusobna 

interakcija članova tima blagotvorno deluje na njihovu 

kreativnost, pa se timovi često formiraju sa ciljem da 

ponude neka nova, kreativna rešenja; 

· koordinacija. Timovi se često formiraju zato da bi se u 

njima sreli zaposleni iz različitih organizacionih jedinica, 

razmenili informacije i uskladili rad jedinica iz 

kojih dolaze. Timovi su danas najpopularnije sredstvo 

koordinacije; 

· sprovođenje donetih odluka. Da bi se sprovele neke složene 

odluke, takođe je nekada neophodno kreirati tim. Na primer, 

kada treba realizovati projekat izgradnje novog informacionog 

sistema, često se to poverava posebno formiranom timu; 

· socijalizacija i obuka. Timovi se koriste i kao sredstvo za 

obuku i usavršavanje znanja zaposlenih. Kada novi član 

organizacije dođe u tim, neke starije i iskusnije kolege 

preuzimaju zadatak da ga upute ne samo u poslove 

i zadatke koje će obavljati, već i u norme ponašanja i 

stavove i vrednosti kulture organizacije. 

Na početku rada tima neophodno 

je postaviti timske pokazatelje za 

uspeh ili neuspeh rada i specificirati 

kriterijume njihovog merenja 

Glavna pravila 

Da bi tim bio uspešan, potrebno je osigurati adekvatan 

kontekst u kome njegovi članovi mogu da ostvare svoje 

zadatke i ispune ciljeve rada tima. Više komponenti 

konteksta u kome tim funkcioniše ima uticaja na 

performanse tima. 

· Pozicija tima u organizacionoj strukturi. U najvećem 

broju slučajeva, tim se u organizaciji formira kao 

super-struktura, odnosno kao celina koja se dodaje 

već postojećim organizacionim jedinicama. Zato je 

veoma važno za efikasnost rada kako tima, tako i 

čitave organizacije da se jasno definišu odnosi tima i 

regularne organizacione strukture. Izgradnjom timova 

svaka organizaciona struktura dobija obrise matrične 

organizacije. Tom tipu organizacije su inherentni 

problemi dvojnog komandovanja i konflikti koji 

nastaju po tom osnovu. Naime, formiranjem tima 

svaki član toga tima podleže autoritetu vođe tima. 

Budući da svaki član tima dolazi iz neke organizacione 

jedinice koja već ima svog rukovodioca, pod čijim 

je autoritetom on bio do tada, jasno je da se stvara 

situacija da član tima ima dva rukovodioca. Ta 

situacija je idealna za pojavu konflikata kada se npr. 

međusobno razlikuju naređenja ta dva rukovodioca. 

Pored dvojnog komandovanja, tenzije na liniji 


INVESTICIJE U PRAKSI 

regularna struktura – timovi nastaje i po osnovu 

konkurencije za radno vreme člana tima. Naime, 

član tima uvek ima određene radne zadatke u svojoj 

regularnoj organizacionoj jedinici. Međutim, kao član 

tima on takođe dobija neke dodatne radne zadatke. 

Kako je radno vreme člana tima ograničeno, postavlja 

se pitanje izbora prioriteta: u oskudici vremena, 

koje zadatke će član tima izabrati da obavlja: radne 

zadatke koje ima u svojoj organizacionoj jedinici ili 

radne zadatke koje ima u timu čiji je član? Veoma je 

dobro da pitanja odnosa radnih zadataka i autoriteta 

organizacionih jedinica i timova budu unapred 

definisana već prilikom osnivanja timova. Mora se 

jasno reći koji deo radnog vremena član tima može 

da, umesto zadacima u organizacionoj jedinici, posveti 

zadacima u timu, da li je to 10, 20, 50 ili 100% 

radnog vremena. Mora se, takođe, unapred definisati 

kako se rešavaju problemi sukoba autoriteta između 

organizacionih jedinica i timova. 

· Resursi za rad tima. Moraju se unapred obezbediti svi 

potrebni resursi za rad tima. Pri tome se ne misli samo na 

finansijske i materijalne uslove, kao što su prostor, oprema 

i novac, već i na radno vreme članova tima. Svakako da 

tim ne može da funkcioniše ako se unapred ne obezbede 

prostor i materijalni uslovi za njegov rad. Ali, isto tako je 

sigurno da, ako se tim formira, a ne odredi se unapred 

obaveza članova tima da sa određenim radnim vremenom 

učestvuju u radu tima, vrlo brzo će njegov rad prestati, jer 

će članovi tima, pritisnuti redovnim radnim aktivnostima 

koje moraju obaviti, jer ih kontrolišu, nagrađuju i 

kažnjavaju njihovi linijski rukovodioci, prestati da se 

angažuju na timskim zadacima. 

· Sistem nagrađivanja i ocenjivanja performansi. 

Ocenjivanje performansi zaposlenih, kao i njihovo 

nagrađivanje u najvećem broju organizacija je 

orijentisano ka pojedincu, a ne ka timu. Kada se za 

timski rad nagradi ili kazni pojedinac kao član tima, 

a ne ceo tim, to može potpuno da uništi timski duh 

i onemogući budući rad tima. Zato je neophodno 

na početku rada tima postaviti timske pokazatelje 

za uspeh ili neuspeh rada i specificirati kriterijume 

njihovog merenja. Zatim je potrebno unapred definisati 

nagrade i kazne članova tima za timski rezultat i 

način na koji će oni biti distribuirani članovima tima. 

Najčešći slučaj jeste da se nagrade ili kazne dele 

ravnopravno među članovima tima. No, ima i situacija 

kada se nagrada ili kazna dodeli timu, a zatim 

samim članovima tima ostavi da odrede pojedinačno 

učešće svakog od njih. Najzad, vrlo je korisno da se u 

individualne ocene nečijeg rada u organizaciji, kao i u 

uslove za njegovo nagrađivanje ili napredovanje, uvrsti 

kao kriterijum i sposobnost timskog rada. 

· Organizacija rada tima. Vrlo je korisno unapred odrediti 

neka organizaciona pravila rada tima koja izgledaju 

nevažno, ali su zapravo vrlo bitna za efikasnost tima. 

Treba utvrditi određeni dan u nedelji ili mesecu kada se 

tim sastaje, kao i uobičajeno vreme za te sastanke kako 

bi članovi tima mogli unapred da planiraju svoje vreme. 

Svaki sastanak tima mora biti pripremljen sa unapred 

definisanim dnevnim redom tog sastanka. Članovi tima 

moraju da imaju sve informacije potrebne za rad tima 

pre samog sastanka. Veoma je korisno unapred odrediti 

člana tima koji ima ulogu sekretara tima zaduženog 

za komunikaciju, zakazivanje sastanaka, obezbeđenje 

prostora i druga organizaciona pitanja. 

Dr Nebojša Janićijević 

Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 


17

LIČNA KARTA 

Carlsberg Srbija 

Nacionalno pivo 

Sa preko 150 miliona evra investicija do kraja ove godine, 

Srbija postaje regionalni centar danske kompanije. 

Naredni cilj je liderska pozicija na našem tržištu 

U 

vreme kada je, do pre svega nekoliko nedelja, vladala neizvesnost u 

pogledu namera postojećih ili novih stranih investitora da realizuju 

svoje projekte u našoj zemlji, jedna kompanija je, bez imalo kolebanja, 

saopštila svoje ambiciozne planove za ovu godinu. U 2008. Carlsberg Srbija, 

kompanija nastala preuzimanjem pivare u Čelarevu, trebalo bi da uloži 34 miliona 

evra u dalju modernizaciju i proširenje proizvodnje, što će, ako se izuzmu velike 

privatizacije, sigurno biti jedna od najvećih stranih investicija. 

Ulaganja duplo veća od plana 

Koji su, zapravo, glavni razlozi danske kompanije za ovakvu odlučnost? Generalni 

direktor Carlsberga-a u Srbiji Aleksandar Radosavljević na ovu temu kaže: „Iz 

naše centrale nisu stizale negativne reakcije, više je bilo nekih interesovanja, jer, 

naravno, veliki posao se odvija u Srbiji, veoma uspešno poslujemo već duži niz 

godina, a imamo i veliki investicioni plan koji je trenutno aktuelan. Međutim, ono 

što je bitno, mi se ne bavimo politikom, bavimo se poslom i zanima nas, u svakom 

slučaju, da napredujemo sa poslom. Zato ćemo nastaviti i dalje da razvijamo svoje 

planove i da završimo svoje investicije.“ Imajući u vidu ovakve stavove, potpuno 

je razumljiva odluka iz prošle godine da upravo u Beogradu bude formirana 

regionalna kancelarija za Jugoistočnu Evropu koja se bavi koordinacijom poslovanja 

Carlsberg-ovih firmi u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji. 

Kupovina fabrike u Čelarevu krajem 2003. godine predstavljala je deo globalne 

strategije balansiranja razvoja kompanije kroz intenzivna ulaganja u rastuća tržišta 

regiona Baltika, Istočne Evrope i Azije. Ispravnost ovakve orijentacije ilustruje 

podatak, po kojem je u prošloj godini prodaja samo u Istočnoj Evropi porasla za 

14%, od čega je, recimo, Tuborg u Rusiji zabeležio povećanje od čak 25%. Ključne 

elemente poslovne politike koja vodi Carlsberg ka ostvarenju ciljeva na, inače, 

visoko konkurentnom tržištu čine ekspanzija i dinamičan marketing usmeren ka 

tržištu, sa jedne strane, i inovacije i unapređenje poslovanja unutar kompanije, 

sa druge strane. Kad je reč o našem tržištu, kompanija u ovom trenutku drži 

stabilnu drugu poziciju u ukupnoj prodaji, sa tendencijom preuzimanja liderskog 

mesta. Odlični rezultati ostvareni su najviše zahvaljujući velikim investicijama u 

unapređenje kvaliteta i asortimana proizvoda: „Na samom početku bilo je planirano da 

se u prvom petogodišnjem intervalu investira oko 45 miliona evra. Međutim, imajući u 

vidu da smo sve dosadašnje investicije veoma dobro iskoristili i završili ih na vreme i u 

punom kapacitetu, taj investicioni 

plan je povećan na 118 miliona. 

Moram da kažem da smo mi ovde bili 

zaista odgovorni u implementaciji tih 

investicija, tako da smo svojim radom 

uspeli da privučemo izuzetno veliki 

kapital i postanemo polako proizvodni 

centar za Jugoistočnu Evropu“, 

zadovoljno ističe gospodin Radosavljević. 

„Verovatno najbolje pivo na svetu“ 

Čuveni slogan kreirao je Saatchi and Saatchi 1973. godine za britansko tržište, 

da bi 80-ih godina počeo da se koristi u celom svetu. Kompanija danas ima 

proizvodnju u 54 zemlje, a prodaju u preko 150 država, sa više od 30.000 

zaposlenih. Osim dobro poznatih vodećih brendova, kao što su Pilsner, Tuborg, 

Baltika ili Holsten, proizvodni program sadrži i brojne lokalne marke kojih samo 

u Evropi ima čak 172! Glavni deo ukupnih prihoda, koji su 2007. iznosili oko 6 

milijardi evra, i dalje zauzima Zapadna Evropa, sa učešćem od 50%, ali Rusija 

i ostala tržišta Istočne Evrope već su dostigla udeo od 40%, dok se na azijske 

zemlje odnosi preostalih 10%. 

18 


LIČNA KARTA 

Distribucija kao ključni faktor 

Na samom početku, ulaganja su prvenstveno bila 

usmerena na podizanje kvaliteta koji je ranije bio prilično 

nekonzistentan, varirajući od sezone do sezone. „Mi smo 

kvalitetu pristupili na taj način da svi procesi u okviru 

pivare budu predmet analize. Ono što smo uspeli da 

uradimo sa unapređenjem naših internih sposobnosti je 

da na kraju uvedemo niz standarda, od 9001, 14000, do 

22000 koje smo dodali već postojećem HACCP standardu. 

U našu filozofiju poslovanja ugrađeno je da moramo 

da težimo ka unapređenju svih procesa, ka vrhunskom 

kvalitetu svih delova rada. Mi znamo da dobijanjem nekih 

sertifikata nismo završili priču o kvalitetu, jer ona stalno 

traži unapređenje“, navodi generalni direktor Carlsberg-a 

Srbija. Veliki deo investicija odnosio se, takođe, na 

poboljšanje sistema logistike, uvođenje pet ambalaže, 

a posebno na marketing i distribuciju. Iako je Carlsberg 

Srbija ostao prepoznatljiv po „To, kume!“ reklami za Lav 

pivo, kritični faktor uspeha bio je razvoj distributivnih 

kanala, najpre na regionalnom tržištu Vojvodine, a zatim i 

u ostalim delovima zemlje, što je njihove brendove učinilo 

pravim nacionalnim pivom. 

Ambiciozan plan za ovu godinu, koji predviđa podizanje 

obima proizvodnje na 2 miliona hektolitara, ali i namera 

kompanije da postane lider na domaćem tržištu potpuno 

se uklapaju u jednu od osnovnih korporativnih vrednosti, 

formulisanu kao ambicioznost u određivanju ciljeva. Ostale 

ključne vrednosti podrazumevaju inovativnost u pristupu, 

odgovornost u aktivnostima i poštenje u poslovanju. 

Inovativnost je ponovo demonstrirana pre samo nekoliko 

meseci kada je kompanija rešila da lansira najskuplje 

Naziv kompanije 

Carlsberg Srbija d.o.o 

2004. godine, kompanija 

Godina osnivanja 

Carlsberg Group postala je 

većinski vlasnik Pivare Čelarevo 

Generalni direktor 

Aleksandar Radosavljević 

Adresa 

Proleterska 17, 21413 Čelarevo 

Telefon 021 755 0600 

Faks 021 755 0658 

e-mail 

info@carlsberg.co.yu 

Web site 

www.carlsberggroup.com 

Lokacija fabrike 

Čelarevo 

Proizvodni program 

Lav, Tuborg, Carlsberg, Holsten 

Broj zaposlenih 520 

Realizovane investicije (EUR) 118.000.000 

Planirane investicije (EUR) 34.000.000 (2008.) 

Godišnji obim proizvodnje 

1.500.000 hl (2007.), 

2.000.000 hl (2008.) 

Godišnji prihod (EUR) 75.134.360 (2007.) 

Godišnji izvoz (EUR) 8.205.186 (2007.) 

pivo na svetu, pod nazivom Vintage No. 1. Cena jedne 

flaše ovog eksluzivnog piva iznosi celih 400 dolara, a 

na tržištu će se pojaviti svega oko 600 primeraka. Iako 

sigurno predstavlja pravi kuriozitet, ovaj novi Carslberg-ov 

proizvod biće tek dodatak na inače ogroman asortiman. 

Našim pivopijama, naviklim na nekoliko standardnih 

vrsta omiljenog pića, bilo bi teško da zamisle da 

Carlsberg prodaje piva sa procentom alkohola koji varira 

od 0 do 9 (ovo poslednje moguće je kupiti isključivo u 

specijalizovanim prodavnicama). A za ljubitelje egzotike 

pripremljeni su brojni ukusi, od čokolade i kafe, preko 

kamilice, breskve, maline ili suve šljive, sve do čilija... 

Pre dva meseca, ti isti ljubitelji piva mogli su da 

uživaju i u uzbudljivim mečevima fudbalskog Šampionata 

Evrope. Generalni sponzora prvenstva bio je – naravno 

Carslberg, isto kao i četiri godine ranije. Kako navodi 

gospodin Radosavljević, u kompaniji sponzorstvo ovakvih 

manifestacija vide kao izvanredan način da svoje sadašnje 

i možda buduće potrošače vežu za svoj brend, izgrađujući 

pozitivne asocijacije koje izazivaju snažna osećanja strasti i 

uzbuđenosti. Od 1970, kada je prvi put pokrenula ovakve 

akcije, danska kompanija se razvila u jednog od najvažnijih 

partnera brojnih nacionalnih timova, evropskih takmičenja 

i klubova. Korist je obostrana – 2004. godine kada je 

Carlsberg sponzorisao Šampionat Evrope u Portugalu ukupna 

prodaja skočila je za čak 25%, a ove godine očekivanja su 

još veća. Vezu između piva, Carlsberg-a i fudbala odlično 

je definisao direktor za sponzorske poslove Keld Štrudal: 

„Fudbal masovno privlači ljude u čitavom svetu, uživa 

visok status, interesuje našu osnovnu mušku ciljnu grupu i 

odgovara pozicioniranju našeg brenda kao najboljeg piva za 

najbolje trenutke. Šta ima bolje od toga kada gledate svoj 

omiljeni tim sa najboljim prijateljima i pijete Carlsberg?“ 




19

VAŠI PARTNERI 

Berman Group 

Češka pomoć razvoju Srbije 

Berman Grupa je jedan od glavnih partnera naše lokalne samouprave u aktivnostima 

edukacije za rad sa stranim investitorima 

BermanGroup je međunarodna konsultantska kuća, 

sa sedištem u Pragu, specijalizovana za pružanje 

tehničke i savetodavne pomoći u pitanjima 

lokalnog ekonomskog razvoja. Kako se ovim pitanjima 

uglavnom bave opštinske, regionalne i nacionalne vlade 

i organizacije, upravo ova tela širom Centralne i Istočne 

Evrope do sada su bila klijenti Berman-a. Ni Srbija nije 

izuzetak, a od važnijih projekata koje je Grupa do sada 

realizovala u Srbiji treba navesti projekat unapređenja 

kapaciteta Srbije da se promoviše kao investiciona lokacija. 

Usluge Berman Grupe sastojale su se u obuci trenera za 

razvoj promotivnih sposobnosti kadrova koji su se bavili 

opštinskim ekonomskim razvojem. Dalje, to je niz projekata 

usmerenih ka razvoju kapaciteta lokalnih samouprava u 

Nišu, Kruševcu, Zrenjaninu i Valjevu, realizovanih tokom 

2003. godine. Poslednjih meseci, Berman je bio angažovan 

od strane FIAS-a (Foreign Investment Advisory Service) na 

projektu akreditacije opština u Srbiji, odnosno programu 

obuke za privlačenje stranih investicija. 

„Jednostavno kopiranje i primena 

modela koji su primenjeni na drugim 

mestima ne moraju neophodno da 

dovedu i do rezultata“ 

Sistemski problemi 

Gospodin Tomaš Vlašak je menadžer Grupe za ovaj projekat, 

a nas je zanimalo šta su, po njegovom mišljenju, najveće 

prepreke za intenzivniji razvoj opština u Srbiji i njihovog 

kapaciteta da privuku i zadrže strane investitore. „Tu je, na 

prvom mestu, stepen ovlašćenja koje imaju opštine u Srbiji. 

One nemaju zakonodavnu moć i nisu u poziciji da kreiraju 

ambijent za dinamičniji lokalni ekonomski razvoj i privlačenje 

stranih direktnih investicija. Njihov uticaj na fiskalnu politiku 

zemlje je minimalan, a same nisu u mogućnosti da daju 

značajnije finansijske podsticaje investitorima. Naravno, ovaj 

problem proizilazi iz nedovoljne fiskalne autonomije opština 

i zakonske mogućnosti da upravljaju sopstvenim prihodima. 

Međutim, „problem svih problema“ je nedostatak političke 

volje i neshvatanje značaja stranih direktnih investicija za 

razvoj lokalnih sredina. Takođe, tu je i opštepoznati problem 

sa vlasništvom nad zemljištem koji otežava efikasno i 

komercijalno upravljanje ovim resursom“. 

Ipak, da nije sve tako crno i da se ovi sistemski problemi 

ipak mogu prevazići govore nam pozitivni primeri, poput 

Inđije, Zrenjanina, Koceljeve ili Pećinaca. Ukoliko postoji 

politička volja i svest o koristima od stranih ulaganja, onda se 

mogu ukloniti čak i strukturalni nedostaci. Jedan od načina 

za podsticanje pozitivnog stava prema SDI jesu i treninzi, 

učenje na pozitivnim primerima, kao i posete uspešnim 

regijama i gradovima u zemljama Centralne i Istočne Evrope. 

Proizvodnja – imperativ za male 

Realizacija pomenutog projekta akreditacije opština u Srbiji 

poverena je Berman Grupi upravo zato što se „proslavila“ 

radom na projektu akreditacije regiona u Češkoj Republici 

tokom devedesetih godina, ali i radom u kasnijim fazama 

češkog razvoja i tranzicije. Zbog toga nas je zanimalo 

mišljenje g. Vlašaka o stepenu razvoja srpskih opština, a 

u kontekstu češkog modela. „Mislim da se može veoma 

egzaktno proceniti stepen razvoja srpskih opština, odnosno 

stepen zaostajanja za Češkom Republikom u ovom 

pogledu jednostavnim poređenjem nivoa priliva SDI, broja 

kompanija, broja novootvorenih radnih mesta, površine 

pod industrijskim zonama i slično. Ako posmatramo 

samo proizvodne investicije (grinfild i braunfild projekte), 

pretpostavljam da su te brojke u Srbiji danas na nivou koji 

je Češka ostvarivala pre 5 do 7 godina. Po mom mišljenju, 

za ovo zaostajanje postoji nekoliko razloga – negativni 

imidž zemlje i politička nestabilnost, pre svega, mada ovo 

nije nešto, gde opštine mogu mnogo toga da urade. Dalje, 

situacija u srpskim opštinama je lošija nego u češkim, 

zbog nedostatka razvijenih industrijskih parkova i državnih 

mera za privlačenje SDI – finansijskih podsticaja i mera 

za podsticanje razvoja industrijskih parkova. Kvalitet rada 

kancelarija za lokalni ekonomski razvoj se popravlja, ali još 

uvek nedostaju praktične veštine u radu sa investitorima, 

znanje jezika i drugo. Naravno, postoje izuzeci, poput Inđije, 

Zrenjanina i drugih opština koje su se izdvojile po uspešnosti 

u radu sa stranim investitorima i koje ne samo da su u rangu 

sa češkim opštinama, već su čak i bolje od većine njih. Na 

kraju, moram da napomenem da se situacija u globalnoj 

ekonomiji konstantno menja i da jednostavno kopiranje i 

primena modela koji su primenjeni na drugim mestima ne 

moraju neophodno da dovedu i do rezultata. Na primer, 

značaj delatnosti zasnovanih na znanju i sektora usluga je u 

porastu, tako da veći gradovi, kao što su Beograd, Novi Sad 

i Niš, imaju šansu da se uklope u ove tokove iako nemaju 

dovoljno razvijene proizvodne delatnosti i industrijske 

parkove. Sa druge strane, za manje sredine to je imperativ 

i one treba da se koncentrišu na privlačenje proizvodnih 

investicija“, zaključuje naš sagovornik. 

Goran Radosavljević 

goran.radosavljevic@siepa.gov.rs 


Internet vodič 

European Investment Monitor (www.eyeim.com) 

Investicije na dlanu 

Baza sadrži podatke za preko 26.000 projekata u Evropi u poslednjih 11 godina 

European Investment Monitor (EIM) je vodeći internet servis koji beleži 

kretanje stranih ulaganja u Evropi. Kao takav, ovaj portal ima veliki 

značaj za državne institucije i privatni sektor u identifikovanju glavnih 

kontinentalnih trendova stranih investicija. European Investment Monitor 

predstavlja proizvod rada konsultantske kuće Ernst & Young, u saradnji sa 

ekspertima iz Oxford Intelligence-a. 

U EIM bazi nalaze se podaci za više od 26.000 projekata, počev od 1997. 

godine. Informacije su dostupne u obliku tabela, grafikona i tekstualnih opisa i 

odnose se na sledeće karakteristike investicionih projekata: 

· region i zemlja porekla investitora; 

· grad, region i zemlja domaćin investicionog projekta; 

· vrsta ulaganja; 

· privredna delatnost, odnosno grana u kojoj je projekat realizovan. 

Prednosti baze 

Osim toga, za neke projekte postoje i dodatne informacije, kao što su broj 

novih radnih mesta, visina investicije, ili očekivani datum početka poslovanja. 

Korisnici ovog servisa imaju mogućnost da izaberu željeni format informacija 

– kompletni podaci o projektu, kratke informacije u formi tabele, ili grafički 

prikaz. Sve podatke je moguće snimiti i odštampati. 

Najznačajnije koristi koje EIM nudi svojim pretplatnicima sastoje se u 

sledećem: 

· detaljan pregled direktnih investicija u celoj Evropi od 1997. godine; 

· praćenje investicionih trendova, kao i kretanja u zapošljavanju i 

pojedinim delatnostima; 

· identifikacija delatnosti i grana 

koje se nalaze u fazi razvoja; 

· jednostavno korišćenje, 

uz mogućnost kompletnog 

pretraživanja baze; 

· onlajn analiza podataka 24 

sata/7 dana u nedelji. 

Metodologija prikupljanja 

i prezentovanja podataka 

podrazumeva da su iz baze izuzete 

sledeće vrste stranih ulaganja: 

· merdžeri i akvizicije ili 

zajednička ulaganja (osim 

ukoliko podrazumevaju izgradnju 

novih proizvodnih objekata, 

odnosno otvaranje novih radnih 

mesta); 

· licencni ugovori; 

· investicije u maloprodajne i 

ugostiteljske objekte, hotele i 

nekretnine; 

· infrastrukturni projekti, 

uključujući telekomunikacije, 

aerodrome, luke i ostale 

investicije ovog tipa; 

· ulaganja u oblasti rudarstva; 

· portfolio investicije (npr. 

penzioni, osiguravajući i 

finansijski fondovi); 

· zamena opreme i postrojenja 

koja ne dovodi do povećanja 

zaposlenosti; 

· investicije neprofitnih 

organizacija. 

European Investment Monitor 

zasniva se na brojnim izvorima 

informacija, kao što su globalni, 

nacionalni i regionalni mediji, 

internet prezentacije novinskih 

agencija, specijalisti u pojedinim 

sektorima, ili internet stranice samih 

kompanija i državnih institucija. 

Kako biste mogli da ustanovite da 

li će vam ove informacije biti od 

značaja, EIM nudi i besplatni probni 

period od 14 dana, tokom kojeg je 

moguć pristup podacima iz 1999. i 

2000. godine. 

Ines Novosel 

ines.novosel@siepa.gov.rs 


21

IZ SVETA 

Privredna situacija u Nemačkoj 

Bitka za ostanak na vrhu 

Nemačka privreda pred novim izazovima – kako se izboriti sa energetskom i 

finansijskom krizom i smanjiti nezaposlenost 

O 

veličini nemačke privrede ne treba mnogo govoriti. 

Radi se o trećoj ekonomiji na svetu i najjačoj u Evropi 

koja sama stvara 22% BDP-a Evropske unije. Samo 

primera radi, Nemačka još uvek važi za svetskog prvaka u 

izvozu, iako je sva prilika da će tu titulu ove godine predati 

Kini. Ipak, i ovakva privreda se suočava sa problemima koji, 

kada se pogledaju iz naše balkanske perspektive, možda i ne 

deluju tako strašno. Ali, Nemci su narod koji itekako brine o 

budućnosti i pravi dugoročne planove. Tako, svaki podatak koji 

ukazuje na trenutni problem podleže analizi i iz toga se izvode 

zaključci za budućnost. Koji su to problemi od kojih trenutno 

boluje nemačka privreda? 

Tamni oblaci 

Glavne prepreke nastavku privrednog rasta su, pre svega, 

globalne prirode – poskupljenje sirovina, energetska kriza, 

kao i ona finansijska koja dolazi iz Sjedinjenih Država. 

Prema podacima Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), 

zbog poskupljenja sirovina izgubljeno je oko 150.000 

radnih mesta. Pojedinačne sirovine, poput aluminijuma, 

cinka ili bakra, od 2003. godine poskupele su i do 2.000 

odsto! Zbog toga su zaustavljene planirane investicije, a, 

samim tim, nisu otvorena ni nova radna mesta. U okviru 

BDI-a zbog toga razmišljaju o stvaranju zajedničkog fonda 

u koji bi sve kompanije uplaćivale određenu sumu. Takav 

fond bi, zahvaljujući ovim sredstvima, zatim radio na 

projektima kupovine rudnika kako bi obezbedio neometanu 

isporuku sirovina. Gigant, poput diseldorfskog Thüssen 

Krupp-a, planira da, sa još nekoliko glavnih konkurenata, 

započne zajedničku kupovinu rudnika. U tu svrhu bi svaki 

od dojučerašnjih rivala, a sada partnera u nabavci sirovina, 

uplatio po milijardu evra. 

S druge strane, nemački ministar ekonomije Mihael Glos 

ukazao je na povezanost američke i nemačke privrede, kao i na 

jak evro, što otežava izvoz van Evropske unije. Glos je naglasio 

da još uvek nije jasno kakve će posledice na nemačku privredu 

ostaviti finansijska kriza u SAD. Nils Olgart, šef monetarnog 

odeljenja u Nemačkoj industrijsko-trgovinskoj komori (DIHK), 

smatra da turbulencije na tržištima kapitala ne pogađaju 

samo kreditne institute, privatna društva i hedž-fondove, već i 

kompanije, jer im otežavaju odobravanje kredita. 

Naša trgovina sa Nemačkom 

Spoljnotrgvinska robna razmena Srbije sa Nemačkom 

u 2007. bila je ponovo u snažnom porastu i premašila 

iznos od 2.260 miliona evra, čime je dostigla nivo iz 

1990. godine. Tačnije, Srbija je u 2007. izvezla robe i 

usluga u vrednosti od 684 miliona evra, što je za 30,6% 

više nego prethodne godine, a uvezla iz Nemačke 

robe za 1.577,3 miliona evra, odnosno za 37,7 % više 

u odnosu na 2006. godinu. Deficit na strani Srbije 

iznosi 893,3 miliona evra. Udeo izvoza u Nemačku 

u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije iznosi 10,6%, a 

uvoz iz Nemačke čini 11,8% ukupnog srpskog uvoza. 

Time se Nemačka nalazi na trećem mestu po visini 

izvezene robe iz Srbije, nakon Italije (12,4%) i Bosne i 

Hercegovine (11,8%), a na drugom ako se posmatra 

njen izvoz u Srbiju (u srpskom uvozu Rusija je prva sa 

udelom od 14,3%). 

Svi ovi razlozi naterali su nemačku vladu da umanji 

prognozirani privredni rast za 2009. godinu na svega 1,2%. 

U 2007. godini rast je bio 2,5%, a u 2006. čak 2,9 odsto 

(vidi grafik). Loša očekivanja za ovu poslovnu godinu iznelo 

je i 7.000 firmi u okviru ispitivanja IFO instituta iz Minhena. 

Rezultati istraživanja su pokazali znatno sporiju konjukturu 

od one očekivane s početka godine. 

Spoljni faktori, poput finansijske krize i vrtoglavog porasta 

energenata i sirovina, unutar same Nemačke odražavaju se u 

visokoj nezaposlenosti. Što se tiče broja nezaposlenih u ovoj 

godini, nemačka vlada očekuje smanjenje od oko 500.000, 

a u 2009. za dodatnih 40.000, što bi tada moglo dovesti 

do nivoa od 3,2 miliona nezaposlenih, iako su ekonomisti 

predviđali da će njihov broj pasti ispod 3 miliona. 

I dok, s jedne strane, nedostaje radnih mesta, s druge 

strane, tamo gde ih ima Nemačkoj nedostaju dovoljno 

kvalifikovani kadrovi. Tako je nemačka industrija objavila 


IZ SVETA 

alarmantan podatak da ima manjak od 100.000 inženjera, 

što pokazuje da Nemačka gubi bitku sa drugim razvijenim 

zemljama u privlačenju najtalentovanijih ljudi. Institut za 

nemačku privredu (IW) iz Kelna sproveo je anketu među 

2.700 kompanija, čiji je rezultat bio zastrašujući – broj 

otvorenih, a nepopunjenih mesta za inženjere je čak sedam 

puta veći od onog koji pokazuje zvanična statistika. Već sada 

nema dovoljno mladih inženjera koji bi mogli da zamene 

one starije, a iz ovog instituta predviđaju da će demografska 

kretanja ovaj problem dodatno pogoršati. 

Ipak, Nemci ne sede skrštenih ruku, već gledaju u 

budućnost. Naime, Udruženje nemačkih inženjera (VDI) 

se zalaže za poboljšanu nastavu prirodnih nauka i dodatne 

stipendije budućim inženjerima. Takođe, mnoge firme su u 

međuvremenu ponovo počele da ulažu u nastavak školovanja 

i dodatno stručno usavršavanje, zatim u stvaranje bolje klime 

na poslu za zaposlene sa porodicama (pre svega, žene) i 

u ponovno angažovanje starijih radnika. „Našu privredu 

nedostatak stručnjaka godišnje košta oko sedam milijardi 

evra”, izjavio je direktor VDI Vili Fuks. Zbog nestašice 

stručnjaka, firme su prinuđene da skupo plaćaju 

Privredni rast u Nemačkoj 

1,2% 

2001 

0,0% 

-0,2% 

prekovremeni rad ili da odbijaju deo narudžbina. Računica koju 

je izneo kelnski institut je još dramatičnija. Prema njoj, nemačka 

privreda godišnje gubi 18 milijardi evra, odnosno oko 0,8 odsto 

bruto domaćeg proizvoda. 

Pored ovih problema, pojavljuju se i indirektni, kao što je 

poljuljan ugled top menadžmenta u vodećim kompanijama 

poput Volkswagen-a i Siemens-a, zbog utaje poreza, previsokih 

plata ili različitih afera. Velike firme su, takođe, sve češće 

predmet optužbi da otpuštaju radnike i odlaze u druge zemlje i 

pored ostvarivanja značajnog profita. Time je duboko narušeno 

poverenje radnika u svoju ekonomsku elitu. 

Nije sve tako crno 

1,1% 

0,8% 

2,9% 

2,5% 

1,7% 

1,2% 

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008* 2009* 

* Prognoza Izvor: Destatis 

Međutim, kada se pogledaju drugi ekonomski pokazatelji, 

nemačka privreda je u odličnoj formi. U prošloj godini izvoz 

je iznosio 969 milijardi evra, dok se u tekućoj očekuje da ta 

brojka pređe prag od 1.000 milijardi. Nemački izvoz u 2007. 

godini porastao je za 8,5%, a uvoz za 5% u odnosu na 2006. 

Spoljnotrgovinski bilans je time u 2007. godini dostigao suficit 

od 198,8 milijardi evra. I pored ovih impresivnih cifri, većina 

istraživanja pokazuje da će Kina uskoro prestići Nemačku. Tim 

povodom, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu ekonomije 

Bernd Fafenbah naglašava da nema ništa loše u tome i dodaje 

da će se Nemačka privreda razvijati „sa titulom ili bez nje“. 

Fafenbah ističe da su visoki kvalitet robe i tehnološke inovacije i 

dalje odlučujući faktori za uspeh nemačkog izvoza. 

Nemačka privreda ne profitira samo kroz veliki izvoz, već 

i kroz pojačano investiranje u inostranstvu. Rastuće prisustvo 

kapitala van Nemačke povoljno utiče i na porast zapošljavanja 

u zemlji. Tako, na primer, kompanije iz prerađivačke industrije, 

a posebno one koje su investirale u inostranstvu, pokazuju 

izuzetan porast zaposlenja u zemlji – pozitivni domaći saldo 

zapošljavanja od 33% daleko je iznad prosečnog salda. 

Ekonomski rast u nekada nerazvijenim regionima i 

zemljama, poput Istočne Evrope i Kine, takođe jača i 

nemačku privredu, pre svega, kroz pojačanu tražnju za 

nemačkim mašinama. Shodno tome, Udruženje nemačkih 

proizvođača mašina i postrojenja (VDMA) najavilo je 

povećanje proizvodnje za 5 odsto u odnosu na prethodnu 

godinu. U prvom kvartalu bi proizvodnja mogla čak ponovo 

da zabeleži dvocifreni porast. Najavljenom rastu mašinske 

industrije pridružila se industrija čelika, dok energetika 

planira pojačano investiranje. Ovakve najave sigurno 

ublažavaju strah od recesije koja dolazi iz Sjedinjenih Država. 

Negativnom trendu odupiru se i kompanije iz sektora usluga 

koje su najavile potrebu za otvaranjem 200.000 novih radnih 

mesta. Razvoju ovog sektora prvenstveno je doprinela jaka 

izvozno orijentisana industrija. Konsultantske usluge, IT sektor, 

marketing, ali još uvek i agencije za zapošljavanje na određeno 

vreme predstavljaju pokretačke motore celog sektora. 

I pored potencijalnih pretnji, nemačka privreda se i dalje 

razvija, a od toga koristi imaju svi ostali – od Pekinga, Moskve, 

pa do Vašingtona. Nemačka važi i dalje za jednog od najboljih 

platiša i svojim sredstvima puni fondove Evropske unije i 

Ujedinjenih nacija. Nikome, pa ni Beogradu (vidi antrfile), ne 

bi odgovaralo da ovaj ekonomski motor posustane. 

Slučaj Nokia-e 

Nikola Janković 

nikola.jankovic@siepa.gov.rs 

Slučaj Nokia-e je ove godine uzburkao nemačku javnost. Nokia je 

nekoliko godina koristila subvencije nemačke države (60 miliona 

evra) i ostvarivala veliku zaradu, a zatim odlučila da zatvori pogon 

u Bohumu i preseli ga u Rumuniju. Ovom odlukom, koja nije 

ekonomske prirode, već služi čistom uvećanju profita namenjenog 

rukovodstvu i akcionarima, oko 2.000 radnika će ostati bez posla. 

Protestu radnika su se pridružili čak i predstavnici crkve, a vodeći 

političari su najavili bojkot telefona finskog proizvođača. Zamenik 

predsednika Evropske komisije i član vladajuće Socijaldemokratske 

stranke Ginter Ferhojgen izjavio je da, zbog ovog primera, treba 

razmisliti da li državne subvencije privatnim firmama uopšte 

imaju smisla. On smatra da bi bilo bolje da država taj novac uloži 

u obrazovanje, obuku radnika i infrastrukturu. Ovakvom mišljenju 

su se pridružili i drugi stručnjaci koji smatraju da bi kompanije, 

umesto što smanjuju radnu snagu, trebalo da više brinu o njenom 

kvalitetu, čime bi se postigla veća produktivnost. 


23

ANALIZE 

Doing Business in 2008 

Mi stojimo, mnogi žure 

Srbija se prošle godine, prema istraživanju Svetske banke, našla na 86. poziciji od 178 

rangiranih zemalja. Ključni razlog je zastoj u reformama, kao posledica političke krize 

Uslovi za biznis u Srbiji pogoršani su u prošloj 

godini u odnosu na 2006, ocena je Svetske 

banke koja je na najnovijoj listi od 178 zemalja 

rangiranih na osnovu lakoće poslovanja svrstala 

našu zemlju na 86. mesto. Prošle godine, Srbija je u 

istraživanju Doing Business zauzela 84. poziciju. Za 

razliku od oficijelnog izdanja Doing Business in 2007, 

gde je Srbija svrstana na 68. poziciju, u novoj verziji 

pominje se 84. pozicija, zbog toga što je Svetska banka 

promenila metodologiju rangiranja zemalja, a na ukupan 

spisak analiziranih ekonomija dodate su još tri države. Od 

zemalja regiona, Srbija je ovoga puta bolja od Hrvatske 

(97.), Bosne i Hercegovine (105.) i Albanije (136.), 

dok su ispred nas Bugarska (46.), Rumunija (48.), 

Makedonija (75.) i Crna Gora (81.). 

Ukupno 200 reformi 

U pogledu izvršenih reformi, Srbija je, pre samo tri 

godine, zauzela vodeću poziciju u izveštaju Svetske 

banke. Ove godine, međutim, nije se našla ni među 

prvih deset zemalja, dok listu, između ostalih, predvode 

Hrvatska, Makedonija i Bugarska. Ono što odlikuje 

zemlje reformatore jeste pojednostavljenje osnivanja 

preduzeća, povećanje vlasničkih prava, poboljšanje 

zaštite investitora, unapređenje sistema dobijanja 

kredita, smanjenje poreskog opterećenja i ubrzavanje 

trgovine, uz istovremeno smanjenje troškova poslovanja. 

Inače, između aprila 2006. i jula 2007, u celom svetu 

pokrenuto je ukupno 200 reformi, i to u 98 država. 

Prema tome, svaka od reformskih ekonomija u proseku 

je uspela da pojednostavi uslove za biznis u dve od 

deset oblasti koje služe kao predmet analize (osnivanje 

preduzeća, dobijanje dozvola, zapošljavanje radnika, 

registracija imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, 

plaćanje poreza, spoljna trgovina, sprovođenje ugovora i 

zatvaranje firme). 

Što se tiče ostalih značajnih reformi u regionu, Albanija 

je smanjila poresko opterećenje izmenama stope 

amortizacije i smanjenjem doprinosa, dok je Bosna 

i Herzegovina olakšala trgovanje zahvaljujući novom 

carinskom zakonu i boljoj carinskoj upravi. Rumunija 

je smanjila nekoliko poreza na zaposlene koje plaćaju 

poslodavci, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, 

nezaposlenost i zdravstveno osiguranje. Naš istočni 

sused je, takođe, poboljšao proceduru dobijanja kredita 

omogućavanjem zajmoprimcima i kreditorima da izvrše 

vansudsko poravnanje. Slovenija je snizila poreze na 

plate, smanjila stopu poreza na dobit preduzeća i ojačala 

zaštitu investitora. Inače, među članicama Evropske 

unije, najveći napredak u periodu od godinu dana 

postigla je Mađarska koja se sa 51. popela na 45. mesto. 

Jedan od značajnih aspekata najnovije studije odnosi se 

na položaj žena u svetu biznisa. Naime, na globalnom nivou 

posmatrano, viša mesta na rang listi uslova za poslovanje 

povezana su sa većim učešćem žena među preduzetnicima. 

Snažne regulatorne reforme dovode do posebno velikih 

koristi za žene koje se često suočavaju sa propisima 

prvobitno namenjenim njihovoj zaštiti, koji ih, umesto toga, 

prisiljavaju da se zaposle u neformalnom, sivom sektoru, gde 

je sigurnost posla slaba, a socijalne naknade – nedovoljne. 

Značaj Izveštaja 

Studija Svetske banke postaje sve relevantniji izvor 

poslovnih informacija u globalnim razmerama. Dok je 

2004, u prvoj godini objavljivanja, Izveštaj citiran u nešto 

manje od 1.000 novinskih članaka širom sveta, već u 

prvih nekoliko meseci 2008. ovaj broj je porastao na 

preko 4.000. 

Srbija na regionalnom proseku 

Prošlogodišnja studija eksplicitno se bavi samo nekim 

elementima investicione klime u našoj zemlji. Tako je 

za osnivanje preduzeća u Srbiji neophodno obaviti 11 

Uslovi za poslovanje u Srbiji 

Indikator Pozicija u 2007. Pozicija u 2008. 

Ukupno 84. 86. 

Osnivanje preduzeća 84. 90. 

Dobijanje dozvola 148. 149. 

Zapošljavanje radnika 109. 110. 

Registracija imovine 110. 115. 

Dobijanje kredita 21. 13. 

Zaštita investitora 62. 64. 

Plaćanje poreza 117. 121. 

Spoljna trgovina 54. 58. 

Sprovođenje ugovora 99. 101. 

Zatvaranje firme 106. 103. 

Izvor: Doing Business in 2008 


ANALIZE 

procedura, za šta je potrebno najviše 23 dana. U ovom 

segmentu, procedura je ocenjena kao nešto duža i 

komplikovanija, usled uvođenja jedne dodatne faze. Kao 

rezultat toga, naša zemlja je, u odnosu na 2006. godinu, 

kada je bila uzeta kao primer koje mere je potrebno 

primeniti kako bi se ubrzao proces osnivanja preduzeća, 

pogoršala svoj plasman sa 90. na 84. mesto. 

Najveći problemi registrovani su, ponovo, u 

sferi dobijanja dozvola. Za pribavljanje neophodnih 

dokumenata kod nas je potrebno završiti 20 procedura, 

za šta je predviđen vremenski period od najviše 204 

dana, u zavisnosti od delatnosti kompanije. Indeks 

zapošljavanja radnika je 67, što znači da je Srbija na 

110. poziciji od 178 zemalja, što predstavlja pad za 

jednu poziciju u odnosu na 2006. godinu. 

Proces registracije imovine takođe je pogoršan, što je 

uticalo da Srbija padne na 115. mesto. Kad je u pitanju 

dobijanje kredita, Srbija se, međutim, nalazi na jednoj 

od vodećih pozicija u svetu, a među zemljama regiona 

prvo mesto deli sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom. 

Nešto slabije u ovom segmentu rangirana je Mađarska 

(26.), dok su Hrvatska i Makedonija na 48. poziciji. 

Svi ostali pokazatelji su delimično pogoršani, tako da je 

ukupan rang Srbije nešto niži nego godinu dana ranije. 

Miloš Ćurčin 

milos.curcin@siepa.gov.rs 

Broj zemalja koje su sprovele najmanju jednu reformu 

Latinska Amerika i Karibi 56 

Istočna Azija i Pacifik 74 

Podsaharska Afrika 75 

Bliski Istok i Severna Afrika 81 

OECD 97 

Južna Azija 105 

Istočna Evropa i Srednja Azija 136 


Plasman izabranih zemalja 

Srbija 86 

Slovačka 32 

Mađarska 45 

Bugarska 46 

Rumunija 48 

Češka 56 

Poljska 74 

Makedonija 75 

Crna Gora 81 

Hrvatska 97 

BiH 105 

Albanija 136 



25

JAVNO MNJENJE 

Globalna anketa stranih investitora 

Stabilnost pre svega 

Makroekonomska i politička stabilnost smatraju se najznačajnijim faktorima kod 

izbora investicionih lokacija 

Direktori stranih filijala transnacionalnih korporacija 

(TNC) često igraju važnu ulogu kada se donose 

investicione odluke. Njihovo mišljenje o lokalnom 

poslovnom okruženju veoma se uvažava prilikom izbora 

lokacija za nove projekte, odnosno proširenja ili smanjenja 

postojećih poslovnih aktivnosti. 

Zemlje u razvoju i tranziciji treba da 

obrate pažnju na političku stabilnost i 

telekomunikacionu infrastrukturu 

U skladu sa ovim saznanjima, Konferencija Ujedinjenih 

nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) i Svetska asocijacija 

agencija za promociju investicija (WAIPA), od februara 

do aprila 2007, zajednički su sproveli Globalnu anketu 

inostranih filijala. Upitnik je poslat direktorima 850 

kompanija, od kojih je 96 odgovorilo pozitivno (11%). 

Geografska distribucija odgovora približno odgovara uzorku, s 

tim što je Latinska Amerika nedovoljno zastupljena. 

značajnim spadaju: kvalitet telekomunikacija, ponuda i 

troškovi radne snage, korporativni porezi, kao i bankarski 

i finansijski sistem. Na začelju liste nalaze se železnički 

i pomorski transport, raspoloživost prirodnih bogatstava, 

odnosno ponuda i troškovi nisko kvalifikovane radne snage. 

Odgovori, ipak, zavise od toga o kojoj se industriji radi. Na 

primer, železnički i pomorski transport predstavljaju značajne 

faktore u granama koje su zasnovane na prirodnim resursima. 

Jeftin rad kao prednost 

Ispitanici su, takođe, ocenjivali uslove poslovanja u 

zemljama domaćinima. U anketi su najbolje prošli stavovi 

ovih zemalja prema stranim investitorima, zatim porez na 

profit korporacija, kao i sporazumi o izbegavanju dvostrukog 

oporezivanja. S druge strane, najmanje bodova dobili su 

sledeći elementi investicione klime: železnička, drumska i 

pomorska infrastruktura, prirodna dobra i nekretnine. 

Razvijene zemlje su, generalno, dobile bolje ocene u 

odnosu na zemlje u razvoju i tranziciji. One se naročito ističu 

u oblasti dvostrukog oporezivanja, telekomunikacija i 

Najvažniji faktori kod izbora lokacija 

Politička stabilnost 4,30 

Makroekonomska stabilnost 4,30 

Troškovi visoko kvalifikovane radne snage 4,25 

Kvalitet telekomunikacija 4,25 

Ponuda visoko kvalifikovane radne snage 4,20 

Korporativni porezi 4,10 

Kvalitet bankarskih i finansijskih usluga 4,05 

Odnos prema stranim investitorima 3,95 

Investicioni podsticaji 3,95 

Radno zakonodavstvo 3,90 

Izvor: Globalna anketa inostranih filijala 

Ambiciozni planovi 

Većina ispitanika izrazila je optimizam u pogledu novih 

investicija u zemljama domaćinima. Oko 76% kompanija 

očekivalo je povećanje, dok je 7% izrazilo suprotno mišljenje. 

Gotovo trećina stranih filijala predvidela je veliki porast 

investicija između 2008. i 2010. godine. 

Čelni ljudi stranih filijala rangirali su različite faktore prema 

njihovoj važnosti u procesu donošenja investicionih odluka. 

Makroekonomska i politička stabilnost su dobile najvišu ocenu 

od 4,3. Ovo se odnosi na strane kompanije u svim regionima i 

delatnostima. U ostale faktore koji su se pokazali veoma 

finansijskih usluga, kao i kad je u pitanju ukupna stabilnost. 

Naravno, zemlje u razvoju mogu se najviše pohvaliti 

ponudom nisko kvalifikovane radne snage. 

Jedan od glavnih zaključaka ove ankete jeste da zemlje 

u razvoju i tranziciji treba da obrate pažnju na političku 

stabilnost i telekomunikacionu infrastrukturu, dok razvijene 

ekonomije moraju da budu svesne svojih slabosti vezanih za 

investicione podsticaje i poreske stope. Za obe grupe zemalja 

važno je da unaprede ponudu visoko obrazovane radne snage. 

Nataša Vujović 

natasa.vujovic@siepa.gov.rs 


Ministarstvo ekonomije 

i regionalnog razvoja 

Agencija za strana 

ulaganja i promociju izvoza 

Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investuicija („Službeni glasnik RS“ broj 

56/2006 i 50/2007) Vlade Republike Srbije donete na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) oglašava 

JAVNI POZIV 

Za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije 

U oblastima proizvodnje, usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i istraživanja i razvoja. 

Ukupan iznos sredstava koji može biti dodeljen određuje se prema ukupnom broju bodova dobijenih prema 

sledećim kriterijumima: 

· referenca investitora; 

· udeo domaćih dobavljača; 

· održivost investicije; 

· efekti investicije na istraživanje i razvoj; 

· efekti investicije na ljudske resurse; 

· ocena uticaja na životnu sredinu; 

· obim međunarodnog prometa; 

· efekti investicije na opštinu; 

· pismo o namerama opštine u kojoj investitor namerava da investira. 

Sredstva se dodeljuju po novom random mestu i to: 

· za investicije u proizvodne delatnosti: od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu; 

· za investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine: od 2.000 

do10.000 evra po novom random mestu; 

· za investicije u sektor istraživanja i razvoja: od 5.000 do 10.000 evra po novom 

radnom mestu. 

Uredbom je definisano da će se bespovratna sredstva dodeljivati u periodu od tri godine. 

Rok za slanje prijava za sedmi krug odobravanja finansijskih sredstava je od 2. juna do 29. avgusta 2008. godine. 

Detaljna uputstva i konkursna dokumentacija mogu se preuzeti sa 

internet prezentacije Agencije (www.siepa.gov.rs) ili licno u prostorijama Agencije. 

Za dodatne informacije možete se obratiti na dole navedene telefone. 

Agencija za strana ulaganja I promociju izvoza Republike Srbije 

Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd 

Telefon: 011/33 98 550, 33 98 653, 33 98 545; Faks: 011/33 98 814

PITAJTE NAS 

Postavite nam pitanje 

Dragi čitaoci, 

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate 

konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu: 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije 

Naznaka – Pitanje za časopis Investicije 

Vlajkovićeva 3/V 

11000 Beograd 

Investicije 

Opština 

Adresa 

Poštanski broj i mesto 

Telefon 

Fax 

e-mail 

Kontakt osoba 

Pitanje 

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: dragan.pejcic@ 

siepa.sr.gov.yu. 

Naručite besplatan primerak Investicija 

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način. 

Investicije 

Opština 

Adresa 

Poštanski broj i mesto 

Telefon 

Fax 

e-mail 

Kontakt osoba 


Ako želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič. 

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE 

Uskoro novo izdanje! 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza 

Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd 

tel: 011 3398 550 

fax: 011 3398 814 

office@siepa.gov.rs 

www.siepa.gov.rs

Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?