Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

More documents

Recommendations

Info

TOP TEMA o nemačkim kompanijama, njihovi analitičari ističu da je „upravo automobilska industrija jedna od branši, gde bi bio moguć veći angažman nemačke privrede“. Prema njihovim ocenama, „Srbija bi mogla da postane sve zanimljivija za strane investitore, jer troškovi rada u novim članicama Evropske unije vrtoglavo rastu i to pri ograničenoj kvalifikovanoj radnoj snazi koja stoji na raspolaganju“. Kada je u pitanju auto industrija, u prilog Srbije idu, prema navodima iz izveštaja nemačke Savezne agencije za spoljne ekonomske odnose, „rastuća tražnja za vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski troškovi energije i rada. Pored toga, Srbija je i članica srednjoevropske zone slobodne trgovine CEFTA koja, uključujući i Ukrajinu, obuhvata prostor visokog privrednog rasta, sa oko 80 miliona ljudi“. U vezi sa trendovima stranih investicija u ovom sektoru, Vladimir Tomić, konsultant za automobilsku Iz ugla lokalne samouprave, o poslu sa Fiat-om za Investicije govori gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca. Da li biste mogli da navedete na koji način je Fiat stimulisan za strateško partnerstvo sa Zastavom od strane lokalne samouprave? Lokalna vlast u Kragujevcu se potpisanim Memorandumom obavezala da, u narednih deset godina, partnerima iz Italije obezbedi neophodnu infrastrukturu bez nadoknade, kao i besplatno zemljište za eventualno proširenje kapaciteta. Proizvođaču automobila, takođe, neće biti naplaćivan porez na dobit, a Kragujevac će dobiti i status slobodne carinske zone. To znači da repromaterijal koji bude stizao za proizvodnju vozila neće biti oporezivan i carinjen. Šta očekujete od privatizacije preostalih Zastavinih zavisnih društava, kao što su Zastava kamioni i Zastava specijalna vozila? Potpisani Memorandum podrazumeva i stratešku saradnju između Zastava kamiona i kompanije IVEKO koja je industriju u SIEPA-i, kaže sledeće: „Jugoistočna Evropa je sigurno mnogo interesantnija od novih članica Evropske unije. U prilog Srbije idu „rastuća tražnja za vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski troškovi energije i rada” Razloga ima, zaista, mnogo, ali, pre svega, u pitanju je dostupnost kvalifikovane radne snage. Moderna fabrika automobila, normalne veličine, sa proizvodnjom od oko 300.000 automobila godišnje, zapošljava između 3.000 i 4.000 radnika. U zemljama koje imaju nisku stopu nezaposlenosti nije lako pronaći u jednom gradu ili regionu član Grupe Fiat. Pored toga, Fiat-ovoj porodici biće priključen i somborski pogon Zastava specijalna vozila. Somborska fabrika trenutno može da proizvede 1.000 vozila Skala i Florida poli godišnje, dok je ukupan kapacitet 10.000 specijalnih vozila. Uz dodatna ulaganja, taj pogon bi mogao da proizvede i do 30.000 vozila godišnje. ovoliki broj kadrova odgovarajućeg zanimanja. U Srbiji, kao što je poznato, ovo trenutno nije problem. Zatim, tu je prosečna plata koja je u zemljama Centralne Evrope značajno viša nego u Srbiji i regionu. Uz tako veliki broj zaposlenih, ona je ključni faktor rentabilnosti jedne investicije. Srbija, konkretno, ima prednost u odnosu na druge zemlje Jugoistočne Evrope, jer je, pored Rumunije, jedina zemlja koja je imala sopstvenu proizvodnju putničkih automobila“. Bolji dani za izvoz U kombinaciji sa stranim ulaganjima u proizvodnji delova, buduća proizvodnja aktuelnih modela u Srbiji mogla bi, osim povećanja zaposlenosti, bitno da doprinese eksplozivnom rastu našeg izvoza i znatnom smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Idealan primer za takvu konstataciju pruža nam, ovde već više puta pomenuta, Mađarska. Kako ocenjujete postojeće kadrovske kapacitete u gradu koji treba da odgovore potrebama Fiat-a i drugih investitora? Kragujevac ima najbolji Mašinski fakultet i Institut za vozila u Srbiji. U automobilskoj industriji u svakom pogledu je daleko ispred fabrika u Istočnoj Evropi. Imamo tradiciju i kvalitetnu radnu snagu, a to znaju i Italijani. Zato je Fiat već najavio da će i srednje i visoko školstvo u Kragujevcu prilagoditi svojim potrebama kako bi osposobio nove radnike. U toku jeseni planirana je i obuka kadrova za proizvodnju novog, malog gradskog automobila sa oznakom Fiat. Obuku će sprovesti Fiat-ovi stručnjaci, a još se ne zna da li će oni doći u Srbiju ili će Zastavini radnici ići na obuku u neki od njihovih centara. Obe mogućnosti su otvorene i predviđene Memorandumom o saradnji, a na Fiat-u je da odluči koju će od njih realizovati. Deo radnika je već obučavan u Torinu 2005. godine, kada je potpisan ugovor o saradnji, odnosno proizvodnji Punta. Od 1.000 radnika, koliko je angažovano na sklapanju tog modela, trećina je prošla najsavremeniju obuku u Italiji. 8 INVESTICIJE AVGUST 2008.
TOP TEMA Recimo, u 2006. godini izvoz automobilske industrije ove zemlje iznosio je preko 13 milijardi dolara – tačno dvostruko više od celokupnog srpskog izvoza... Istovremeno, uvoz u ovom sektoru bio je tek nešto veći od 6 milijardi, što znači da je Mađarska samo u ovoj oblasti ostvarila suficit od gotovo 7 milijardi dolara, upravo koliko iznosi naš ukupan deficit. Naravno da efekti direktnih investicija u auto industriji zavise i od toga koja se klasa automobila proizvodi u određenoj zemlji. „Neke kompanije, kao što je PSA Peugeot Citroen, u Češkoj i Slovačkoj proizvode svoje manje modele Peugeot 107 i 207 ili Citroen C1, C2 i C3. S druge strane, Volkswagen proizvodi neke od svojih najskupljih modela u Istočnoj Evropi. Na primer, Audi TT se proizvodi u Mađarskoj, a Porsche Cayenne u Slovačkoj. Škoda, kao deo Volkswagen-a, izrađuje sve svoje modele u Češkoj, dok KIA proizvodi model srednje klase Ceed u Slovačkoj. Zaključak je da se danas u Istočnoj Evropi proizvode gotovo sve klase automobila. Odluka koja će se klasa proizvoditi u nekoj zemlji diktirana je potrebama globalnog tržišta i strategijom samih kompanija. Može se reći da je jedino produkcija super luksuznih modela ostala isključivo u Zapadnoj Evropi“, navodi gospodin Tomić. Veliki izazov za zemlje koje imaju proizvodnju automobila predstavlja stimulisanje istraživačko-razvojnih projekata. Za razliku od sklapanja automobila, istraživanje i razvoj zahtevaju visoko sofisticirano znanje eksperata iz raznih oblasti koji timski kreiraju nove modele. Zbog intenzivne konkurencije u ovom sektoru, kontinuirano lansiranje novih, odnosno inoviranih tipova automobila apsolutni je preduslov tržišnog uspeha. Iz makroekonomskog ugla, investicije u sektoru istraživanja i razvoja donose višestruke koristi, kroz veće zarade za visoko kvalifikovanu radnu snagu, supstituciju uvoza savremenih tehnologija, ali i bolju saradnju nauke i privrede. U Češkoj, na primer, Škoda ima jedan od najvećih razvojnih centara u zemlji koji je, po rečima Roberta Hejzaka, nekadašnjeg šefa marketinga u agenciji CzechInvest, „treći po veličini u čitavom sistemu Voklswagen-a, kompanija je razvila odličnu saradnju sa srednjim tehničkim školama i univerzitetima, a 2000. je čak osnovala i sopstveni univerzitet“. Kada su uzmu u obzir svi direktni i indirektni efekti, ukoliko se obistine optimističke prognoze i Fiat bude samo prva velika investicija u domaćoj industriji automobila, onda bi ovaj posao slobodno mogao da bude označen kao jedan od ključnih, ako ne i ključni trenutak srpske tranizicije. Dragan Pejčić dragan.pejcic@siepa.gov.rs INVESTICIJE AVGUST 2008. 9
Page 1: Broj 5, Avgust 2008. Renesansa srps
Page 4 and 5: Vesti Plaza u Kragujevcu Izraelska
Page 6 and 7: GLOBALNI TRENDOVI Strane direktne i
Page 8 and 9: TOP TEMA Renesansa srpske auto indu
Page 12 and 13: INTERVJU Dr Ana S. Trbović, USAID
Page 14 and 15: PRIMER USPEHA Opština Pećinci Nij
Page 16 and 17: PRIMER USPEHA Albon/Agena Na pitanj
Page 18 and 19: INVESTICIJE U PRAKSI Projektni timo
Page 20 and 21: LIČNA KARTA Carlsberg Srbija Nacio
Page 22 and 23: VAŠI PARTNERI Berman Group Češka
Page 24 and 25: IZ SVETA Privredna situacija u Nema
Page 26 and 27: ANALIZE Doing Business in 2008 Mi s
Page 28 and 29: JAVNO MNJENJE Globalna anketa stran
Page 30: PITAJTE NAS Postavite nam pitanje D

Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?