Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

More documents

Recommendations

Info

IZ SVETA Privredna situacija u Nemačkoj Bitka za ostanak na vrhu Nemačka privreda pred novim izazovima – kako se izboriti sa energetskom i finansijskom krizom i smanjiti nezaposlenost O veličini nemačke privrede ne treba mnogo govoriti. Radi se o trećoj ekonomiji na svetu i najjačoj u Evropi koja sama stvara 22% BDP-a Evropske unije. Samo primera radi, Nemačka još uvek važi za svetskog prvaka u izvozu, iako je sva prilika da će tu titulu ove godine predati Kini. Ipak, i ovakva privreda se suočava sa problemima koji, kada se pogledaju iz naše balkanske perspektive, možda i ne deluju tako strašno. Ali, Nemci su narod koji itekako brine o budućnosti i pravi dugoročne planove. Tako, svaki podatak koji ukazuje na trenutni problem podleže analizi i iz toga se izvode zaključci za budućnost. Koji su to problemi od kojih trenutno boluje nemačka privreda? Tamni oblaci Glavne prepreke nastavku privrednog rasta su, pre svega, globalne prirode – poskupljenje sirovina, energetska kriza, kao i ona finansijska koja dolazi iz Sjedinjenih Država. Prema podacima Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), zbog poskupljenja sirovina izgubljeno je oko 150.000 radnih mesta. Pojedinačne sirovine, poput aluminijuma, cinka ili bakra, od 2003. godine poskupele su i do 2.000 odsto! Zbog toga su zaustavljene planirane investicije, a, samim tim, nisu otvorena ni nova radna mesta. U okviru BDI-a zbog toga razmišljaju o stvaranju zajedničkog fonda u koji bi sve kompanije uplaćivale određenu sumu. Takav fond bi, zahvaljujući ovim sredstvima, zatim radio na projektima kupovine rudnika kako bi obezbedio neometanu isporuku sirovina. Gigant, poput diseldorfskog Thüssen Krupp-a, planira da, sa još nekoliko glavnih konkurenata, započne zajedničku kupovinu rudnika. U tu svrhu bi svaki od dojučerašnjih rivala, a sada partnera u nabavci sirovina, uplatio po milijardu evra. S druge strane, nemački ministar ekonomije Mihael Glos ukazao je na povezanost američke i nemačke privrede, kao i na jak evro, što otežava izvoz van Evropske unije. Glos je naglasio da još uvek nije jasno kakve će posledice na nemačku privredu ostaviti finansijska kriza u SAD. Nils Olgart, šef monetarnog odeljenja u Nemačkoj industrijsko-trgovinskoj komori (DIHK), smatra da turbulencije na tržištima kapitala ne pogađaju samo kreditne institute, privatna društva i hedž-fondove, već i kompanije, jer im otežavaju odobravanje kredita. Naša trgovina sa Nemačkom Spoljnotrgvinska robna razmena Srbije sa Nemačkom u 2007. bila je ponovo u snažnom porastu i premašila iznos od 2.260 miliona evra, čime je dostigla nivo iz 1990. godine. Tačnije, Srbija je u 2007. izvezla robe i usluga u vrednosti od 684 miliona evra, što je za 30,6% više nego prethodne godine, a uvezla iz Nemačke robe za 1.577,3 miliona evra, odnosno za 37,7 % više u odnosu na 2006. godinu. Deficit na strani Srbije iznosi 893,3 miliona evra. Udeo izvoza u Nemačku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije iznosi 10,6%, a uvoz iz Nemačke čini 11,8% ukupnog srpskog uvoza. Time se Nemačka nalazi na trećem mestu po visini izvezene robe iz Srbije, nakon Italije (12,4%) i Bosne i Hercegovine (11,8%), a na drugom ako se posmatra njen izvoz u Srbiju (u srpskom uvozu Rusija je prva sa udelom od 14,3%). Svi ovi razlozi naterali su nemačku vladu da umanji prognozirani privredni rast za 2009. godinu na svega 1,2%. U 2007. godini rast je bio 2,5%, a u 2006. čak 2,9 odsto (vidi grafik). Loša očekivanja za ovu poslovnu godinu iznelo je i 7.000 firmi u okviru ispitivanja IFO instituta iz Minhena. Rezultati istraživanja su pokazali znatno sporiju konjukturu od one očekivane s početka godine. Spoljni faktori, poput finansijske krize i vrtoglavog porasta energenata i sirovina, unutar same Nemačke odražavaju se u visokoj nezaposlenosti. Što se tiče broja nezaposlenih u ovoj godini, nemačka vlada očekuje smanjenje od oko 500.000, a u 2009. za dodatnih 40.000, što bi tada moglo dovesti do nivoa od 3,2 miliona nezaposlenih, iako su ekonomisti predviđali da će njihov broj pasti ispod 3 miliona. I dok, s jedne strane, nedostaje radnih mesta, s druge strane, tamo gde ih ima Nemačkoj nedostaju dovoljno kvalifikovani kadrovi. Tako je nemačka industrija objavila 22 INVESTICIJE AVGUST 2008.
IZ SVETA alarmantan podatak da ima manjak od 100.000 inženjera, što pokazuje da Nemačka gubi bitku sa drugim razvijenim zemljama u privlačenju najtalentovanijih ljudi. Institut za nemačku privredu (IW) iz Kelna sproveo je anketu među 2.700 kompanija, čiji je rezultat bio zastrašujući – broj otvorenih, a nepopunjenih mesta za inženjere je čak sedam puta veći od onog koji pokazuje zvanična statistika. Već sada nema dovoljno mladih inženjera koji bi mogli da zamene one starije, a iz ovog instituta predviđaju da će demografska kretanja ovaj problem dodatno pogoršati. Ipak, Nemci ne sede skrštenih ruku, već gledaju u budućnost. Naime, Udruženje nemačkih inženjera (VDI) se zalaže za poboljšanu nastavu prirodnih nauka i dodatne stipendije budućim inženjerima. Takođe, mnoge firme su u međuvremenu ponovo počele da ulažu u nastavak školovanja i dodatno stručno usavršavanje, zatim u stvaranje bolje klime na poslu za zaposlene sa porodicama (pre svega, žene) i u ponovno angažovanje starijih radnika. „Našu privredu nedostatak stručnjaka godišnje košta oko sedam milijardi evra”, izjavio je direktor VDI Vili Fuks. Zbog nestašice stručnjaka, firme su prinuđene da skupo plaćaju Privredni rast u Nemačkoj 1,2% 2001 0,0% -0,2% prekovremeni rad ili da odbijaju deo narudžbina. Računica koju je izneo kelnski institut je još dramatičnija. Prema njoj, nemačka privreda godišnje gubi 18 milijardi evra, odnosno oko 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pored ovih problema, pojavljuju se i indirektni, kao što je poljuljan ugled top menadžmenta u vodećim kompanijama poput Volkswagen-a i Siemens-a, zbog utaje poreza, previsokih plata ili različitih afera. Velike firme su, takođe, sve češće predmet optužbi da otpuštaju radnike i odlaze u druge zemlje i pored ostvarivanja značajnog profita. Time je duboko narušeno poverenje radnika u svoju ekonomsku elitu. Nije sve tako crno 1,1% 0,8% 2,9% 2,5% 1,7% 1,2% 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008* 2009* * Prognoza Izvor: Destatis Međutim, kada se pogledaju drugi ekonomski pokazatelji, nemačka privreda je u odličnoj formi. U prošloj godini izvoz je iznosio 969 milijardi evra, dok se u tekućoj očekuje da ta brojka pređe prag od 1.000 milijardi. Nemački izvoz u 2007. godini porastao je za 8,5%, a uvoz za 5% u odnosu na 2006. Spoljnotrgovinski bilans je time u 2007. godini dostigao suficit od 198,8 milijardi evra. I pored ovih impresivnih cifri, većina istraživanja pokazuje da će Kina uskoro prestići Nemačku. Tim povodom, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu ekonomije Bernd Fafenbah naglašava da nema ništa loše u tome i dodaje da će se Nemačka privreda razvijati „sa titulom ili bez nje“. Fafenbah ističe da su visoki kvalitet robe i tehnološke inovacije i dalje odlučujući faktori za uspeh nemačkog izvoza. Nemačka privreda ne profitira samo kroz veliki izvoz, već i kroz pojačano investiranje u inostranstvu. Rastuće prisustvo kapitala van Nemačke povoljno utiče i na porast zapošljavanja u zemlji. Tako, na primer, kompanije iz prerađivačke industrije, a posebno one koje su investirale u inostranstvu, pokazuju izuzetan porast zaposlenja u zemlji – pozitivni domaći saldo zapošljavanja od 33% daleko je iznad prosečnog salda. Ekonomski rast u nekada nerazvijenim regionima i zemljama, poput Istočne Evrope i Kine, takođe jača i nemačku privredu, pre svega, kroz pojačanu tražnju za nemačkim mašinama. Shodno tome, Udruženje nemačkih proizvođača mašina i postrojenja (VDMA) najavilo je povećanje proizvodnje za 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U prvom kvartalu bi proizvodnja mogla čak ponovo da zabeleži dvocifreni porast. Najavljenom rastu mašinske industrije pridružila se industrija čelika, dok energetika planira pojačano investiranje. Ovakve najave sigurno ublažavaju strah od recesije koja dolazi iz Sjedinjenih Država. Negativnom trendu odupiru se i kompanije iz sektora usluga koje su najavile potrebu za otvaranjem 200.000 novih radnih mesta. Razvoju ovog sektora prvenstveno je doprinela jaka izvozno orijentisana industrija. Konsultantske usluge, IT sektor, marketing, ali još uvek i agencije za zapošljavanje na određeno vreme predstavljaju pokretačke motore celog sektora. I pored potencijalnih pretnji, nemačka privreda se i dalje razvija, a od toga koristi imaju svi ostali – od Pekinga, Moskve, pa do Vašingtona. Nemačka važi i dalje za jednog od najboljih platiša i svojim sredstvima puni fondove Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Nikome, pa ni Beogradu (vidi antrfile), ne bi odgovaralo da ovaj ekonomski motor posustane. Slučaj Nokia-e Nikola Janković nikola.jankovic@siepa.gov.rs Slučaj Nokia-e je ove godine uzburkao nemačku javnost. Nokia je nekoliko godina koristila subvencije nemačke države (60 miliona evra) i ostvarivala veliku zaradu, a zatim odlučila da zatvori pogon u Bohumu i preseli ga u Rumuniju. Ovom odlukom, koja nije ekonomske prirode, već služi čistom uvećanju profita namenjenog rukovodstvu i akcionarima, oko 2.000 radnika će ostati bez posla. Protestu radnika su se pridružili čak i predstavnici crkve, a vodeći političari su najavili bojkot telefona finskog proizvođača. Zamenik predsednika Evropske komisije i član vladajuće Socijaldemokratske stranke Ginter Ferhojgen izjavio je da, zbog ovog primera, treba razmisliti da li državne subvencije privatnim firmama uopšte imaju smisla. On smatra da bi bilo bolje da država taj novac uloži u obrazovanje, obuku radnika i infrastrukturu. Ovakvom mišljenju su se pridružili i drugi stručnjaci koji smatraju da bi kompanije, umesto što smanjuju radnu snagu, trebalo da više brinu o njenom kvalitetu, čime bi se postigla veća produktivnost. INVESTICIJE AVGUST 2008. 23
Page 1: Broj 5, Avgust 2008. Renesansa srps
Page 4 and 5: Vesti Plaza u Kragujevcu Izraelska
Page 6 and 7: GLOBALNI TRENDOVI Strane direktne i
Page 8 and 9: TOP TEMA Renesansa srpske auto indu
Page 10 and 11: TOP TEMA o nemačkim kompanijama, n
Page 12 and 13: INTERVJU Dr Ana S. Trbović, USAID
Page 14 and 15: PRIMER USPEHA Opština Pećinci Nij
Page 16 and 17: PRIMER USPEHA Albon/Agena Na pitanj
Page 18 and 19: INVESTICIJE U PRAKSI Projektni timo
Page 20 and 21: LIČNA KARTA Carlsberg Srbija Nacio
Page 22 and 23: VAŠI PARTNERI Berman Group Češka
Page 26 and 27: ANALIZE Doing Business in 2008 Mi s
Page 28 and 29: JAVNO MNJENJE Globalna anketa stran
Page 30: PITAJTE NAS Postavite nam pitanje D

Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?