Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa

IZ SVETA
alarmantan podatak da ima manjak od 100.000 inženjera,
što pokazuje da Nemačka gubi bitku sa drugim razvijenim
zemljama u privlačenju najtalentovanijih ljudi. Institut za
nemačku privredu (IW) iz Kelna sproveo je anketu među
2.700 kompanija, čiji je rezultat bio zastrašujući – broj
otvorenih, a nepopunjenih mesta za inženjere je čak sedam
puta veći od onog koji pokazuje zvanična statistika. Već sada
nema dovoljno mladih inženjera koji bi mogli da zamene
one starije, a iz ovog instituta predviđaju da će demografska
kretanja ovaj problem dodatno pogoršati.
Ipak, Nemci ne sede skrštenih ruku, već gledaju u
budućnost. Naime, Udruženje nemačkih inženjera (VDI)
se zalaže za poboljšanu nastavu prirodnih nauka i dodatne
stipendije budućim inženjerima. Takođe, mnoge firme su u
međuvremenu ponovo počele da ulažu u nastavak školovanja
i dodatno stručno usavršavanje, zatim u stvaranje bolje klime
na poslu za zaposlene sa porodicama (pre svega, žene) i
u ponovno angažovanje starijih radnika. „Našu privredu
nedostatak stručnjaka godišnje košta oko sedam milijardi
evra”, izjavio je direktor VDI Vili Fuks. Zbog nestašice
stručnjaka, firme su prinuđene da skupo plaćaju
Privredni rast u Nemačkoj
1,2%
2001
0,0%
-0,2%
prekovremeni rad ili da odbijaju deo narudžbina. Računica koju
je izneo kelnski institut je još dramatičnija. Prema njoj, nemačka
privreda godišnje gubi 18 milijardi evra, odnosno oko 0,8 odsto
bruto domaćeg proizvoda.
Pored ovih problema, pojavljuju se i indirektni, kao što je
poljuljan ugled top menadžmenta u vodećim kompanijama
poput Volkswagen-a i Siemens-a, zbog utaje poreza, previsokih
plata ili različitih afera. Velike firme su, takođe, sve češće
predmet optužbi da otpuštaju radnike i odlaze u druge zemlje i
pored ostvarivanja značajnog profita. Time je duboko narušeno
poverenje radnika u svoju ekonomsku elitu.
Nije sve tako crno
1,1%
0,8%
2,9%
2,5%
1,7%
1,2%
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008* 2009*
* Prognoza Izvor: Destatis
Međutim, kada se pogledaju drugi ekonomski pokazatelji,
nemačka privreda je u odličnoj formi. U prošloj godini izvoz
je iznosio 969 milijardi evra, dok se u tekućoj očekuje da ta
brojka pređe prag od 1.000 milijardi. Nemački izvoz u 2007.
godini porastao je za 8,5%, a uvoz za 5% u odnosu na 2006.
Spoljnotrgovinski bilans je time u 2007. godini dostigao suficit
od 198,8 milijardi evra. I pored ovih impresivnih cifri, većina
istraživanja pokazuje da će Kina uskoro prestići Nemačku. Tim
povodom, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu ekonomije
Bernd Fafenbah naglašava da nema ništa loše u tome i dodaje
da će se Nemačka privreda razvijati „sa titulom ili bez nje“.
Fafenbah ističe da su visoki kvalitet robe i tehnološke inovacije i
dalje odlučujući faktori za uspeh nemačkog izvoza.
Nemačka privreda ne profitira samo kroz veliki izvoz, već
i kroz pojačano investiranje u inostranstvu. Rastuće prisustvo
kapitala van Nemačke povoljno utiče i na porast zapošljavanja
u zemlji. Tako, na primer, kompanije iz prerađivačke industrije,
a posebno one koje su investirale u inostranstvu, pokazuju
izuzetan porast zaposlenja u zemlji – pozitivni domaći saldo
zapošljavanja od 33% daleko je iznad prosečnog salda.
Ekonomski rast u nekada nerazvijenim regionima i
zemljama, poput Istočne Evrope i Kine, takođe jača i
nemačku privredu, pre svega, kroz pojačanu tražnju za
nemačkim mašinama. Shodno tome, Udruženje nemačkih
proizvođača mašina i postrojenja (VDMA) najavilo je
povećanje proizvodnje za 5 odsto u odnosu na prethodnu
godinu. U prvom kvartalu bi proizvodnja mogla čak ponovo
da zabeleži dvocifreni porast. Najavljenom rastu mašinske
industrije pridružila se industrija čelika, dok energetika
planira pojačano investiranje. Ovakve najave sigurno
ublažavaju strah od recesije koja dolazi iz Sjedinjenih Država.
Negativnom trendu odupiru se i kompanije iz sektora usluga
koje su najavile potrebu za otvaranjem 200.000 novih radnih
mesta. Razvoju ovog sektora prvenstveno je doprinela jaka
izvozno orijentisana industrija. Konsultantske usluge, IT sektor,
marketing, ali još uvek i agencije za zapošljavanje na određeno
vreme predstavljaju pokretačke motore celog sektora.
I pored potencijalnih pretnji, nemačka privreda se i dalje
razvija, a od toga koristi imaju svi ostali – od Pekinga, Moskve,
pa do Vašingtona. Nemačka važi i dalje za jednog od najboljih
platiša i svojim sredstvima puni fondove Evropske unije i
Ujedinjenih nacija. Nikome, pa ni Beogradu (vidi antrfile), ne
bi odgovaralo da ovaj ekonomski motor posustane.
Slučaj Nokia-e
Nikola Janković
nikola.jankovic@siepa.gov.rs
Slučaj Nokia-e je ove godine uzburkao nemačku javnost. Nokia je
nekoliko godina koristila subvencije nemačke države (60 miliona
evra) i ostvarivala veliku zaradu, a zatim odlučila da zatvori pogon
u Bohumu i preseli ga u Rumuniju. Ovom odlukom, koja nije
ekonomske prirode, već služi čistom uvećanju profita namenjenog
rukovodstvu i akcionarima, oko 2.000 radnika će ostati bez posla.
Protestu radnika su se pridružili čak i predstavnici crkve, a vodeći
političari su najavili bojkot telefona finskog proizvođača. Zamenik
predsednika Evropske komisije i član vladajuće Socijaldemokratske
stranke Ginter Ferhojgen izjavio je da, zbog ovog primera, treba
razmisliti da li državne subvencije privatnim firmama uopšte
imaju smisla. On smatra da bi bilo bolje da država taj novac uloži
u obrazovanje, obuku radnika i infrastrukturu. Ovakvom mišljenju
su se pridružili i drugi stručnjaci koji smatraju da bi kompanije,
umesto što smanjuju radnu snagu, trebalo da više brinu o njenom
kvalitetu, čime bi se postigla veća produktivnost.
INVESTICIJE AVGUST 2008.
23