Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa
Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa
Broj 5 - avgust 2008.pdf - Siepa
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
INTERVJU<br />
završite na jednom mestu, itd. Takođe, postoji bezbroj<br />
problemčića koji, naizgled, deluju mali i nebitni, ali ljudi<br />
zbog njih gube i vreme i novac, unajmljujući pravnike koji bi<br />
se bavili njihovim rešavanjem. Za sada, od strane privatnog<br />
sektora dolaze vrlo konkretni predlozi, što svakako govori o<br />
tome da i u malim, pa čak i najmanjim preduzećima ima<br />
stručnih ljudi koji svakodnevno razmišljaju o unapređenju<br />
poslovne prakse.<br />
su više radile na privlačenju investitora, između ostalog kroz<br />
unapređenje svojih administrativnih usluga, su i ostvarile više<br />
konkretnih pozitivnih rezulata.<br />
Ja sam učestvovala u obuci opština kako privući strana<br />
ulaganja, kako se bolje predstaviti. Kao rezultat obuke,<br />
mnoge opštine su popravile svoje internet prezentacije,<br />
na kojima sada pregledno stoje sve najbitnije informacije,<br />
počev od raspoloživog zemljišta, preko radne snage, pa do<br />
pojedinosti, kao što je mogućnost iznajmljivanja magacina<br />
itd. Mnoge opštine su uvele male brošure, sa relevantnim<br />
informacijama koje zainteresovani mogu lako poneti sa<br />
sobom i to ne samo na srpskom jeziku, već i na engleskom.<br />
Poruka obuke je bila – stavite se u položaj investitora, da vi<br />
želite da uložite novac u Srbiju i onda postavljajte pitanja<br />
koja bi vas interesovala. Sve veći broj opština to razume i<br />
primenjuje u praksi, pa bi čak i glavni grad mogao da se<br />
ugleda na neke od njih.<br />
„Beograd bi svakako mogao da<br />
se ugleda na neke od opština iz<br />
unutrašnjosti po pitanju poslovne klime“<br />
NALED se, bavi unapređenjem rada lokalnih samouprava<br />
putem sertifikacije opština sa pozitivnom poslovnom<br />
klimom. Neke od njih su već postigle zavidne rezultate u<br />
privlačenju investitora. Koliko su, prema Vašem iskustvu, ti<br />
pozitivni primeri rašireni na lokalnom nivou?<br />
Tzv. MEGA projekat, koordinacija od strane USAID-a i<br />
angažmani raznih agencija unapredili su rad opština. Od<br />
izuzetne je važnosti rad opštinskih kancelarija za lokalni<br />
ekonomski razvoj koje ovi projekti podržavaju, jer se radi o<br />
pojedincima koji su zaposleni u opštinama a čiji posao je<br />
da grade „most“ između opština i privrede. Od posebnog je<br />
značaja ta pozitivna konkurencija između opština koja se širi.<br />
Proces akreditacije opština sa pozitivnom poslovnom klimom<br />
koji sprovodi NALED pomaže privrednicima da se odluče<br />
gde da ulože svoj novac, što se vidi i u praksi – opštine koje<br />
Kroz Vaš raniji angažman u Vladi Srbije, kao i rad na<br />
Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju svakako<br />
ste dobro upoznati sa pitanjima javnog sektora i državne<br />
uprave. Kakva je državna administracija Srbiji potrebna i<br />
gde se nalazimo, u ovom trenutku, u odnosu na taj ideal?<br />
Prema izveštaju EU, Srbija ima dobre administrativne<br />
kapacitete, međutim to se odnosi na jedan mali broj ljudi i<br />
potreban je mnogo veći kapacitet kako bismo ubrzali reforme<br />
i ekonomski rast. Rad javne administracije veoma je važan,<br />
jer oni pišu propise koji su neophodni za tržišne reforme.<br />
Osnovana su različita regulatorna tela, ali ona još uvek ne<br />
rade punim kapacitetom, te postoje problemi i u sprovođenju<br />
propisa EU, što ce usporiti naše evropske integracije, a time i<br />
ekonomski razvoj. Stiče se utisak da naše Vlade tek pred kraj<br />
mandata uviđaju da bi reforma, jačanje javne uprave trebalo<br />
da bude pri vrhu prioriteta. Za razvoj srpske konkurentnosti<br />
treba mnogo više raditi i na unapređenju radne snage u<br />
privatnom sektoru. Naša studija i iskustvo pokazuju da je<br />
deficit radne snage mnogo veći nego što bi se to naizgled<br />
moglo zaključiti. Pored deficita određenih tehničkih znanja,<br />
u svim privrednim granama postoji deficit onoga što se zove<br />
srednji menadžment i zato je Srbiji potrebno više ljudi koji<br />
su obučeni u oblasti razvoja prodaje, marketinga ili odnosa<br />
s javnošću. Naši državni fakulteti čak i ne vode evidenciju o<br />
tome koliki broj onih koji diplomira zaista i nađe posao, što<br />
je dokaz nezainteresovanosti da proizvedu kadrove koji su<br />
potrebni privredi. Ovde bi trebalo i kroz budžetsku politiku i<br />
kroz uključivanje privatnog sektora usmeriti školske ustanove<br />
da usklade svoje programe sa stvarnim potrebama naše<br />
privrede i društva.<br />
Miloš Ćurčin<br />
milos.curcin@siepa.gov.rs<br />
INVESTICIJE AVGUST 2008.<br />
11
Change language