You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
DUGOROČNE OBAVEZE<br />
Ukoliko obaveze posmatramo sa stanovišta ročnosti, sve obaveze možemo podeliti na kratkoročne<br />
i dugoročne.<br />
Dugoročne obaveze (engl. long-term liabilities) su obaveze peduzeća koje imaju rok dospeća duži<br />
od godinu dana. Najčešće nastaju usled potrebe za finansiranjem značajnijih investicija, kao što je na<br />
primer kupovina novih mašina. U dugoročne obaveze spadaju: dugoročne obaveze prema matičnim,<br />
zavisnim i povezanim pravnim licima, dugoročni krediti, obaveze po osnovu dugoročnih hartija od<br />
vrednosti i ostale dugoročne obaveze. U bilansu stanja dugoročne obaveze se nalaze na strani pasive.<br />
Dugoročne obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima Pod ovim obavezama se<br />
podrazumevaju obaveze po osnovu primljenih dugoročnih kredita i zajmova od pravnih lica koja ulaze u<br />
grupu za konsolidovanje.<br />
Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima Ovde podrazumevamo dugoročne kredite i<br />
zajmove koji su primljeni od ostalih povezanih pravnih lica.<br />
Dugoročni krediti U ovu grupu spadaju svi krediti sa rokom dospeća dužim od godinu dana. Kod<br />
ove vrste kredita, pozajmljeni iznosi su mnogo veći nego kod kratkoročnih kredita. Uzimajući u obzir<br />
period otplate i iznose koji se odobravaju, možemo zaključiti da su dugoročni krediti jako rizičan posao<br />
za banake, koje pri odobravanju ove vrste kredita vrše vrlo preciznu procenu boniteta preduzeća i<br />
takođe vrlo često zahtevaju neki oblik zaloge kako bi odobrile dugoročne kredite.<br />
Dugoročni krediti se isplaćuju godišnjim ili polugodišnjim anuitetima, (zbir glavnice i pripadajuće<br />
kamate). Postoji mnogo vrsta dugoročnih kredita, ovde ćemo spomenuti sledeće:<br />
Hipotekarni krediti predstavljaju vrstu dugoročnih kredita koje mogu odobravati banke i druge<br />
specijalizovane finansijske institucije. Vraćanje kredita osigurano je nekom vrstom nepokretnosti<br />
(stanovi, kuće, poslovni prostor, skladišta, proizvodne hale, itd.) ili pokretnosti većih vrednoseti (avioni,<br />
brodovi). Sigurnost vraćanja ove vrste kredita se ne nalazi u dužnikovom bonitetu već u vrednosti<br />
nekretnine. Hipotekarni krediti se odobravaju na osnovu od 50% do 70% tržišne ili procenjene vrednosti<br />
nekretnine, što kreditore osigurava da će, ukoliko dužnik ne izvršava uredno svoje kreditne obaveze,<br />
izvršiti naplatu svojih potraživanja iz prodajne vrednosti nekretnine. Moguće je imati više hipoteka na<br />
istoj nekretnini, međutim u tom slučaju pravno se moraju odrediti prioriteti kreditora. Ova vrsta kredita<br />
odobrava se sa rokom dospeća od 10 do 30 godina.
Konzorcijalne kredite odobrava konzorcijum, odakle im i potiče naziv. U osnovi ove vrste kredita<br />
nalazi se konzorcijalni ugovor koji sklapaju konzorati (banke i druge finansijske institucije udružene u<br />
konzorcijum), s jedne strane i dužnika, sa drue strane. Ovo nije nikakva posebna vrsta kredita, njegova<br />
specifičnost je samo u tome što ovu vrstu kredita ne odobrava jedan nego više kreditora. Konzorcijalni<br />
krediti se koriste kada su u pitanju velike transakcije, neki veći projekti ili čak čitavi razvojni projekti.<br />
Čitav postupak se vodi tako što je jedna banka zadužena za odobravanje i praćenje kredita (vodeća<br />
banka ili gerent) a ostali učesnici konzorcijuma su dužna da učestvuju u kreditiranju prema<br />
dogovorenom učešću. Najčešći oblici u kojima se javljaju dugoročni konzorcijalni krediti su hipotekarni i<br />
investicioni krediti. U poslednje vreme ovakva vrsta kreditiranja postaje sve popularnija kod izvoznog<br />
kreditiranja, gde se kao kreditori, pored banaka i drugig finansijskih institucija, javljaju i multinacionalne<br />
kompanije.<br />
Potrošački krediti omogućavaju potrošnju iznad trenutno raspoloživih sredstava građana. Pored<br />
prednosti koje ima ova vrsta kredita za same prodavce i potrošače, ovi krediti su takođe i veoma važan<br />
instrument ekonomske politike države. Omogućavajući bržu i obimniju prodaju robe, potrošački krediti<br />
oživljavaju privrednu aktivnost neke zemlje. Predmet potrošačkog kreditiranja su trajna potrošna dobra<br />
većih vrednosti: automobili, nameštaj, bela tehnika, itd. Odobravaju se u novcu s ograničenjem<br />
odeređene vrste robe, tako da su ovo namenski krediti. Period otplate uglavnom se kreće između 2 i 5<br />
godina. Pored stanja na tržištu i raspoloživosti sredstava kreditora, ponuda ovih kredita zavisi i od<br />
ekonomske politike zemlje.<br />
Građevinski krediti se koriste za finansiranje izgradnje stambenih ili poslovnih objekata<br />
namenjenih isključivo daljoj prodaji na tržištu. Iznos kredita se ne isplaćuje od jednom na početku<br />
kreditnog perioda. Kod ove vrste kredita banka isplatu kredita vrši sukcesivno u skladu sa građevinskom<br />
situacijom koju potvrđuje stručni nadzorni organ prema fakturama dobavljača. Povraćaj kredita se može<br />
obaviti jednokratno, iz prodaje sagrađenog objekta ili periodično, kvartalnim ili mesečnim anuitetima.<br />
Stambeni krediti se koriste za kupovinu nekeretnina koje su izgrađene ili se tek nalaze u izgradnji,<br />
za izgradnju građevinskog objekta, adaptaciju ili rekonstrukciju stana ili kuće ili za plaćanje nadoknada za<br />
legalizaciju bespravno sagrađenih objekata. Odobravaju se sa rokivma dospeća i do 30 godina uz<br />
obavezno učešće. Kako bi pomogla građevinsku industriju država redovno (skoro svake godine) donosi<br />
program subvencionisanih stambenih kredita, tako da možemo reći da se i ovi krediti mogu koristiti kao<br />
instrumeni ekonomske ili industrijske poltike zemlje.<br />
Investicioni krediti se mogu odobravati u slučaju pokrivanja potreba za osnovnim sredstvima a u<br />
nekim slučajevima i za trajnim obrtnim sredstvima. Konkretno ova vrsta kredita se odobrava za izgradnju<br />
i nabavku osnovnih sredstava, ulaganje u stalna obrtna sredstva, finansiranje sanacionog programa, itd.<br />
Investicione kredite pored poslovnih banaka mogu odobravati i specijalizovane banke.
Obaveze po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti Pod ovim se najčešće podrazumeva emisija i<br />
prodaja dugoročnih obveznica. Obveznica je instrument kojim se emitent kao dužnik obavezuje da će<br />
vratiti zajmodavcu pozajmljeni novac i platiti kamatu za određeni vremenski period. U formalnom smislu<br />
obveznica sadrži tri bitna elementa: rok dospeća, nominalnu ili kuponsku kamatnu stopu i<br />
nominalni iznos duga ili glavnicu. Ovakvom načinu zaduživanja najčešće pribegavaju preduzeća kada<br />
imaju potrebu za finansiranjem nekih velikih projekata. Emisijom obveznica se takođe vrlo često služe i<br />
lokalni organi vlasti, takođe u finansiranju velikih projekata (izgradnja puteva ili mostova).<br />
Ostale dugoročne obaveze U ovu vrstu spadaju sve ostale dugoročne obaveze koje nisu<br />
obuhvaćene ni jednom prethodno pomenutom grupom dugoročnih obaveza.<br />
Ljubica Lukić<br />
Institut za pravo i finansije
Change language