Bilans uspeha

Bilans uspehaBilans uspeha je deo osnovnog seta finansijskih izveštaja, koji se obavezno sastavlja zbogzadovoljenja potreba eksternog izveštavanja, pored bilansa stanja, izveštaja o promenama nakapitalu, izveštaja o novčanim tokovima i napomenama uz finansijske izveštaje. Bilans uspehaiskazuje tokove rentabiliteta (prihode i rashode) koji oblikuju prinosni položaj preduzeća, za razlikuod bilansa stanja gde iskazana imovina pruža informacije o finansijskom položaju. Zbog toga,sadržinu bilansa uspeha ili računa dobitka i gubitka, kako se još naziva, čine prihodi, rashodi irezultat ostvareni u jednom obračunskom periodu.Račun uspeha može biti sastavljen na dva načina i oba načina za sastavljanje ovogizveštaja su dopuštena od strane Međunarodnog računovodstvenog standarda 1. Dve mogućeforme su forma liste i forma konta. U praksi, češće se koristi forma liste. Kod bilansa sastavljenog naovaj način, rashodi se stepenasto pokrivaju prihodima, tako da se dobijaju različiti nivoi rezultatašto je značajno za zadovoljenje informacionih potreba različitih korisnika. Kod forme konta, na levojstrani bilansa uspeha se nalaze rashodi,a na desnoj prihodi ,pa omogućava iskazivanje samoukupnog rezultata. Odluka na koji način će biti iskazan rezultat u bilansu uspeha zavisi odinformacija koje je potrebno pružiti korisnicima, ali bez obzira na to, neophodno je minimalnoraščlanjavanje prihoda i rashoda. Prihode i rashode je potrebno najmanje rasčlaniti na redovne i navanredne, a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti, i prihode i rashode poosnovu finansiranja.Da bi se utvrdio poslovni rezultat, razvijene su dve metode obračunavanja poslovnogrezultata. Akcenat je na ’’poslovnom rezultatu’’ jer se finansijski rezultat utvrđuje oduzimanjemfinansijskih rashoda od finansijskih prihoda, ostali rezultat je razlika ostalih prihoda i rashoda, asamo poslovni retultat se može utvrditi jednom od dve metode. To su: metoda ukupnih troškova imetoda troškova prodatih učinaka. Zajedničko za obe metode je što će obračunati isti rezultat, arazlikuju se po načinu na koji iskazuju prihode i rashode. Metoda ukupnih troškova ukupnimulaganjima iskazanim u formi troškova po vrstama suprotstavlja efekte koji su proistekli iz tihulaganja. Oblik tih efekata ulaganja zavisi od delatnosti kojom se bavi preduzeće i odnosaproizvodnje i prodaje. Kada je proizvodnja jednaka prodaji, znači da je završena proizvodnja i svešto je proizvedeno je i prodato u datom obračunskom periodu i priznaju se prihodi u visini prodajnevrednosti. U slučaju da je proizvodnja veća od prodaje, pored realizovanih učinaka postoje učincikoji su neprodati, a nastali su u istom obračunskom periodu. Tada prihode vrednujemo poprodajnoj ceni, a vrednost zaliha se povećava u visini cene koštanja nerealizovanih proizvoda.

Postoji još jedna situacija koja je moguća samo kada preduzeće poseduje zalihe iz prethodnogobračunskog perioda. To je situacija kada je prodaja veća od proizvodnje. Očigledno je da prihod nepotiče u celini od prodaje učinaka proizvedenih u datom periodu, pa se zato prihodi umanjuju započetne zalihe. Ideja metode troškova prodatih učinaka je suprotna. Ovde u bilansu uspeha najpretreba utvrditi prihode od prodaje, a onda njima korespodentne rashode, dakle rashode koje je biloneophodno napraviti da bi se ostvario prihod.Pošto su polazne osnove različite, posledica je različita sadržina prihodne i rashodnestrane. Kod metode ukupnih troškova na rashodnoj strani BU naći će se svi troškovi koji su nastali ujednom periodu iskazani u formi troškova po vrstama, zato što se kreće od ukupnih ulaganja. Kodmetode troškova prodatih učinaka, rashodnu stranu će činiti samo troškovi proizvodnje prodatihproizvoda. Kod proizvodnog preduzeća će to biti cena koštanja prodatih gotovih proizvoda kojučine: troškovi proizvodnje, troškovi uprave i troškovi prodaje. Kod metode ukupnih troškova onošto će se nalaziti na strani prihoda zavisi od odnosa proizvodnje i prodaje. U slučaju kada jeproizvodnja jednaka prodaji, na prihodnoj strani se nalaze prihodi od prodaje,a kada je proizvodnjaveća od prodaje, prihodima od prodaje se pridružuje još i povećanje vrednosti zaliha. U slučaju kadaje prodaja veća od proizvodnje, na prihodnoj strani se nalazi prihod od prodaje umanjen zasmanjenje vrednosti zaliha, jer je jedan deo tog prihoda nastao kao posledica prodaje zaliha izprethodnog perioda koje su prodate u ovom periodu, pa se za tu vrednost smanjuju tekući prihodiod prodaje. Kada se koristi metoda troškova prodatih učinaka, prihodi od prodaje su na prihodnojstrani. Sadržina dela bilansa uspeha na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena jedelatnošću, tako da trgovinsko preduzeće kao i finansijske institucije imaju različite prihode irashode od gore analiziranog proizvodnog preduzeća.Prihodi se procenjuju u visini fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja uzimajući uobzir sve trgovačke popuste i količinske rabate odobrene kupcima. Prihod od prodaje nastaje kadadođe do prenosa rizika i koristi sa prodavca na kupca. Koji trenutak je relevantan za priznavanjeprihoda od prodaje zavisi od toga kakao se vrši prodaja. Kod prodaje za gotovo, prihod se priznaje utrenutku razmene dobara za novac. Kod prodaje na kredit, događaj realizacije i događaj plaćanja sene podudaraju, pa se formira potraživanje. Trenutak realizacije je prihvatanje robe i fakture saotpermnicom od strane kupca. Trenutak priznavanja prihoda od usluga zavisi od vrste usluga koja jepružena. Taj trenutak može biti trenutak izvršenja usluga (npr kod transportnih usluga) , protokvremena(npr kod izdavanja prostora u zakup), dospelost provizije na naplatu je uslov za priznavanjeprihoda npr kod advokatskih usluga. Posebnu grupu prihoda čine prihodi od učešća u kapitalu. Uzavisnosi od forme privrednog društva javljaju se kao dividende kod akcionarskih društava i učešćau dobiti kod društva sa ograničenom odgovornošću. Prihodi se različito priznaju u zavisnosti okakvim akcijama je reč. Prihod od običnih akcija u vidu dividende je realizovan kada je skupštinaakcionara objavila da će raspodeliti dividende. Kod preferencijalnih kumulativnih akcija se ugovara

fiksna dividenda koja ne zavisi od ostvarenja preduzeća u kome postoji učešće, već na primanje tedividende postoji pravo primanja svake godine, pa se svake godine i priznaje prihod od takvihakcija. Preduzeća koja imaju preferencijalne akcije priznaju prihod na kraju poslovne godine i tosamo ako je ostvaren dobitak.Prihodima od prodaje neophodno je pridružiti njima odgovarajuće rashode. Visinarashoda je određena pravilima za procenjivanje imovina i obaveza. Iznos koji pokazuje koliki suneophodni troškovi za proizvodnju proizvoda je proizvodna cena koštanja, pa se prihodima odprodaje sučeljavaju troškovi proizvodnje prodatih proizvoda . Kod rashoda koji nastaju protekomvremena kao što su rashodi kamata, osnovni kriterijum za priznavanje je protok vremena. Rashodikoji se pojavljiju s vremena na vreme nisu povezani sa učincima, ali jesu sa poslovanjem, su:rashodi koji su naknadno obračunati i rashodi bez protučinidbe. Primer za naknadno obračunaterashode su rashodi koji nastaju kao posledica pogrešne procene iznosa rezervisanja, pa su stvarnitroškovi viši od planiranih. Za tu razliku, naravno, smanjuje se rezultat. Rashodi bez protučinidbe sene mogu dovesti u vezu sa učincima, jer nastaje rashod, a njemu nasuprot ne nastaje nikakavprihod. Primer za to su dati pokoloni ili manjkovi.Kristina StojkovićInstitut za pravo i finansije