klikom ovde

PRAVNA POZADINA KLONIRANJAKloniranje je proces u kojem se celokupna DNK jednog lica unosi u jajnu ćeliju, čime sestvara genetski identična jedinka sa vlasnikom unesenog DNK. Takvi procesi se javljaju i uprirodi u slučajevima jednojajčanih blizanaca. Ovako stvoreni embrion je isti kao i svaki drugi, stim što umesto DNK dve osobe on nosi DNK samo jedne. Na taj način se, bar u teoriji, rađajugenetski i uopšte identične osobe, uzećemo ovo sa jednom malom rezervom jer postoje mnogifaktori koji profilišu ličnost, ali i sam izgled tih osoba (jednojajčani blizanci nisu uvek potpunoidentični). 1Što se tiče kloniranja, u medicini postoje dva načina ili još bolje rečeno razloga zakloniranje, pa se na osnovu toga izdvajaju dva osnovna tipa kloniranja; reproduktivno (tipkloniranja koji je najviše i osporavan jer se odnosi na stvaranje identičnih jedinki) i terapeutsko(kloniranje čija je svrha stvaranje embriona iz kojeg se kasnije vade matične ćelije uz pomoćkojih se leče različita oboljenja, uglavnom osporavano sa pravnog stanovišta po pitanjunasciturusa).Evropska pravna nauka je prilično rezervisana po pitanju kloniranja u bilo koje svrhe.Takođe, katoličke zemlje su posebno negativno reagovale na ove mogućnosti iz verskih razloga.U prvi plan se ističu problemi moralnog shvatanja fetusa. Naime, od zemlje do zemlje jedrugačije shvatanje pitanja nasciturusa. Ako embrion shvatimo kao biće, koje ima svoja prava,pitanje kloniranja postaje jako problematično, ne samo sa moralnog već I sa krivičnogstanovišta.Najvažnije pitanje međutim jeste pitanje komercijalizacije kloniranja. Odnosno, da li setako dobijene jedinke mogu smatrati komercijallnim dobrima, ili pak, korišćenje ljudskihembriona kao komercijalno dobro? Poznato je da nas, ukoliko dobijemo potvrdan odgovor na1http://pravnipogledi.blogspot.com/2011/12/pravna-strana-kloniranja.html

ovo pitanje, očekuje ogroman problem ilegalnog ,,doniranja” embriona, a posebno iz zemaljatrećeg sveta i siromašnih evropskih zemalja. Poznato je, čak se i danas javljaju bukvalno, tržištaljudskih organa I delova tela, tako da, smatramo da je bilo kakva komercijalizacija ovog ,,dobra”nepotrebna, a ako već ne zabranjena onda bar pod dejstvom stroge legislative u cilju očuvanjaljudskih prava. Pitanje ljudskih prava u ovom smislu su evropske zemlje I potpisnicemeđunarodnih organizacija rešile izglasavanjem Univerzalne Deklaracije o humanom genomu iljudskim pravima (1997) i Univerzalne Deklaracije o bioetici i ljudskim pravima (2005) u okviruUNESCO 2 , Deklaracije o humanom kloniranju ljudi (2005) u okviru generalne skupštine UN,Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini (1997) u okviru Saveta Evrope i možda najpoznatijiakt, Protokol o zabrani kloniranja ljudi (1998.) na već pomenutu Konvenciju Saveta Evrope. Član1. ovog Protokola predviđa da: (1) bilo koja intervencija koja zahteva stvaranje ljudskog bićagenetski identičnog drugom ljudskom biću, bilo da je ono živo ili mrtvo, zabranjena je; (2) usmislu ovog člana izraz „biće genetski identično“ drugom ljudskom biću znači ljudsko biće kojedeli s drugim isti nuklearni genetski set. Protokol ostavlja zemljama domaćeg prava da definišutermin „ljudsko biće“. Kloniranje ćelija i tkiva u svrhu istraživanja obuhvata tri situacije:kloniranje ćelija kao tehnika, korišćenje ćelija embriona u tehnikama kloniranja, i kloniranjeljudskih bića.Srbija još uvek nije uredila ovu pravnu oblast konkretnim zakonom.Do donošenjaodgovarajuće regulative primenu nalaze opšta pravna pravila i ustavna načela o poštovanjuljudskog dostojanstva i nepovredivosti telesnog i psihičkog integriteta. Pored toga, prvi put je uUstav Srbije 3 (2006) uneta odredba koja zabranjuje kloniranje ljudskih bića (član 24, stav 3), aod ranije datira odluka ministra zdravlja (2002) o istoj takvoj zabrani. Takođe KodeksomProfesionalne Etike Lekarske Komore Srbije, članom br.37 koji kaže: „Stvaranje genski identičnihlica suprotno je etici i poštovanju ljudskog dostojanstva. Zabranjeni su eksperimenti usmerenina stvaranje istovetnog ljudskog bića, odnosno sa istim genetskim sistemom koji ima i drugo2Tekst Deklaracije može se pronaći u: Unesco i bioetika zbirka osnovnih dokumenata, Center for Ethics and Law in Biomedicine 2008.3Kodeks profesionalne etike Lekarske Komore Srbije, preuzeto sa zvaničnog sajta Ministarstva zdravlja Republike Srbije. str. 9. Internet adresa:http://www.zdravlje.sr.gov.yu/downloads/zakoni1/KodeksProfesionalneEtike... . U Ustavu Republike Srbije, odeljku pod naslovom „Pravo naživot”, odnosno članu 24, stoji samo jedna rečenica o pomenutoj problematici: „Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića”. Ustav Republike Srbije,Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije, oktobar 2006, str. 9.

ljudsko biće – živo ili umrlo“,Član 26. kaže: „Deontološki nije dozvoljeno veštačko održavanjeembriona ili fetusa u životu sa namerom da se obavi istraživanje ili uzimanje tkiva u zdravstvenesvrhe/.../Upotreba ili oduzimanje tkiva iz embriona ili fetusa dozvoljeno je samo u terapeutske,dijagnostičke ili naučno-istraživačke svrhe pod posebnim uslovima.“, se unosi jedna malazabuna i otvara se mogućnost izigravanja zakona u nedostatku posebnih legislativnih akata.Postavlja se pitanje, da li lekar može koristiti ljudske embrione u svrhu terapeutskog kloniranja?Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, nije jasno ni šta je u zakonskom smislu kloniranje, nitije ovo pitanje prošlo postupak postupak donošenja zakona koji predviđa organizovanje javnerasprave.Možemo nagađati samo šta je moralno, a šta nemoralno i do trenutka kada se nedonese jasan zakon, podržan standardima prosvetljenih država i ponajviše prihvaćen od stranestručne i nestručne javnosti, ovo pitanje će biti polje popunjavanja pravnih praznina,nedefinisanih mišljenja i subjektivnih shvatanja.Aleksandar ĐorđevićInstitut za pravo i finansije