Preuzmite tekst

ARBITRAŽA U MEĐUNARODNOM PRAVUEtiološko značenje reči arbitraža vezuje se za latinsku reč per arbiter, što u prevodu značiizabrani sudija, odnosno reč arbitare, koja znači presuđivanje u svojstvu izabranog sudije.Arbitraža je mehanizam donošenja odluka koji se koristi kada dve ili više suprostavljenih stranane mogu da postignu sporazum ili nastavak rada ka komplementarnom cilju.Strane učesnice seslažu da imenuju neutralnu osobu ili osobu da donese odluku pošto čuje stavove obestrane.Uopšteno u pravu arbitraža ima za cilj rešavanje sporova između država od straneizabranih sudija na bazi poštovanja prava (član 37.Haške konvencije o mirnom rešavanjusporova od 1907). Konstitutivni elementi ustanove arbitraže: a)arbitraža je izabrani sud;b)sporovi koji se iznose pred arbitražu se rešavaju na bazi međunarodnog prava; c)arbitražnapresuda je obavezna za strane u sporu.Začetak arbitraže se može naći u dalekoj prošlosti. Među prvim ugovorima u kojima se pominjearbitraža jeste neka vrsta arbitražnog kompromisa između sumerskih gradova Lagoša i Ume. Dabi se kasnije nastavila i u antičkoj Grčkoj,a u smanjenom obliku i u srednjem veku.Arbitraža jetvorevina XVIII veka. Veliki značaj za arbitražu je imao ugovor o prijateljstvu, trgovini i plovidbiizmeđu SAD i Velike Britanije (Jay Treaty) 1974.godine. Nakon njega je tokom XIX veka zaključenveliki broj arbitražnih ugovora 1 .1Bojan Milisavljević:Međunarodno javno pravo. – Pravni fakultet (Beograd), 2011, str.748

Nešto kasnije veliku promenu unosi arbitraža u slučaju ,,Alabama’’(1872.) povodom spora kojije izbio između SAD i Velike Britanije usled toga što je Britanija, dopuštajući izgradnju ratnogbroda ,,Alabama’’, koji je u američkom građanskom ratu 1861-1865.godine bio u sastavu ratneflote južnih država, po tumačenju SAD prekršila obavezu neutralne države. U ovom slučajuArbitražni sud je bio sastavljen od po jednog predstavnika država u sporu,a tri ostala člana suimenovana iz trećih država (Italije,Španije i Brazila). Zahvaljujući uspešnom okončanju spora,,Alabama’’ došlo se do toga da se u arbitraži prepoznalo idealno sredstvo za očuvanje mira.Haške konvencije o mirnom rešavanju sporova daju arbitraži centralno mesto (čak 54 odukupno 97 članova Konvencije posvećeni su arbitraži).Za sve arbitražne slučajeve nadležan je Stalni arbitražni sud sa sedištem u Hagu osnovan naPrvoj haškoj konferenciji 1899. godine, izuzev ako se stranke sporazumeju da osnuju posebanarbitražni sud (član 21) 2 . Nadležnost Stalnog arbitražnog suda može se prošriti ratione personaei na sporove između država-nečlanica ili sporove između država članica i država-nečlanica,ukoliko se one sporazumeju da pribegnu rešavanju spora pred sudom (član 26). Države kojepribegavaju arbitraži potpisuju poseban akt (kompromis) kojim precizno utvrđuju predmetspora i arbitraSudije Stalnog arbitražnog suda biraju se tako što svaka ugovornica imenuje četiri ličnostipriznate upućenosti u pitanja međunarodnog prava i najvišeg moralnog ugleda, koji se ipsofacto upisuju u listu arbitara koja se posredstvom Sekretarijata dostavlja svim stranamaugovornicama. Mandat arbitara traje 6 godina. Spor se presuđuje od strane arbitra koga sustrane izabrale sa liste. Sud ima dva organa: Stalni administrativni savet i Biro. Stalniadministrativni savet sačinjavaju diplomatski predstavnici strana ugovornica akreditovanih uHagu. Funkciju predsednika Saveta vrši ministar inostranih poslova Holandije,a Biro Suda jeadministrativni organ koji radi pod kontrolom Saveta. Biro vrši funkciju sekretarijata suda,starase o arhivi i obavlja administrativne poslove.2Vikipedija:Slobodna enciklopedija na srpskom

Sto se tiče postupka pred Sudom, on se pokreće tužbom u kojoj je tužilac dužan da navedečinjenice i dokaze na kojima zasniva tužbeni zahtev, eventualna sporna pitanja, vrednost spora ida imenuje arbitre.Ukoliko tužilac zahteva arbitražno rešavanje spora,a nije podneo tužbu, bićedužan da to učini u roku od 30 dana, od dana podnošenja zahteva, ukoliko se stranke nisudrugačije sporazumele. Tuženi je dužan da se u roku od 30 dana od dana prijema tužbe izjasni uodgovoru na tužbu o tužbenom zahtevu, navodima i svim dokazima iz tužbe. Do zaključenjarasprave tuženi može podneti i kontra tužbu, ukoliko zahtev protivtužbe proističe iz istogčinjeničnog stanja istog pravnog odnosa. Ako se stranke nisu drugačije usaglasile, rasprava jeusmena i javna,a Sud je dužan da blagovremeno obavesti stranke o održavanju usmenerasprave. Sporove pred ovim Sudom može da raspravlja arbitražno veće ili arbitar-pojedinac.Arbitražno veće mora da ima neparan broj arbitara, s tim da svaka strana imenuje po jednogarbitra i zamenika arbitra,a trećeg predsednika arbitražnog veća biraju imenovani arbitri. Ako sestranke nisu prethodno sporazumele o broju artbitara, a vrednost spora ne prelazi 50.000 evrau protivrednosti, arbitražni postupak će sprovoditi arbitar pojedinac. Postupak pred ovimSudom je jednostepen i okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke. Postupak se možeokončati i povlačenjem tužbe, ukoliko se tuženi tome ne protivi,a Sud oceni da tuženi imaopravdani interes da se donese konačna odluka. Stranke mogu sporazumno odlučiti o prestankupostupka pred Sudom.Sud rešava sporove donošenjem konačne arbitražne odluke kojom odlučuje o svim zahtevimastranaka. Sud donosi odluku na osnovu zakona, pravilnika, ugovora, pravnih pravila, kodeksa iobičaja, ali može da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti, pod uslovom da su sestranke o tome izričito sporazumele. Sud donosi odluku u pismenoj formi koja sadrži: uvod,izreku, troškove arbitraže, obrazloženje, datum i mesto donošenja.Mora biti potpisan od stranearbitara, ondosno arbitra pojedinca u zavisnosti koliko je arbitara vodilo spor.

Arbitražna odluka je konačna, ima snagu pravosnažne sudske presude i na nju nije mogućeuložiti žalbu (res iduicata), sto sprečava odugovlačenje postupka 3 .Značaj arbitraže je nesumnjivo ogroman i predstavlja jedan od najefikasnijih metoda rešavanjasporova između država, odnosno i drugih kolektiviteta i pravnih lica različitih država.Nikola JelićInstitut za pravo i finansije3Bojan Milisavljević:Međunarodno javno pravo. – Pravni fakultet (Beograd), 2011, str.756