PREKRŠAJNI POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

PREKRŠAJNI POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMAMeđu mnogobrojnim krivično-pravnim i prekršajno-pravnim problemima o kojima seraspravlja, u poslednje vreme, problem maloletnika i maloletničke delikvencije nesumnjivozauzima jedno od prvih mesta. To je potpuno razumnjivo ako se ima u vidu da su maloletnicibudući nosioci društvenog života i budući građani jedne nacije , od kojih, u krajnoj liniji, zavisinjena budućnost.Maloletnički problem sve više postaje društveni problem. S toga se pravni položajmaloletnika u svim modernim krivičnim zakonodavstvima razlikuje od ostalih grupa delikvenata,pa se prema njima primenjuje poseban tretman. Većina zakonodavstava u svetu sadrži posebneodredbe koje se primenjuju u postupku prema maloletnicima. U novije doba javlja se tendencijada se izdvoje propisi o maloletnicima iz ostalog krivičnog zakonodavstva kako bi oni sačinjavalijednu posebnu celinu i obuhvatili kako materijalno, tako i procesno pravo. S tim u vezi posebnotreba naglasiti da se prema maloletnim delikventima primenjuju odredbe Zakona o maloletnimučiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica koji je donet 06. septembra2005. g.Jedno od pravila i načela postupka prema maloletnicima kako u Zakonu o maloletnimučiniocima krivičnog dela krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i u važećem Zakonu oprekršajima je hitnost postupka, kao i obaveza nadležnog suda –organa za prekršaje da preizricanja vaspitne mere, odnosno kazne prema maloletniku pribavi mišljenje nadležnog organastarateljstva.Prekršajni postupak prema maloletnicima smatra se uvek hitnim, i organ za prekršajekoji vodi prekršajni postupak dužan je da o tome stalno vodi računa , kako bi se sve procesneradnje u postupku što pre obavile i izbeglo svako odugovlačenje prekršajnog postupka 1 . Hitnostpostupka ne sme da utiče na pravilnost i zakonitost u vođenju postupka. Sud je dužan dapostupak sprovede bez odugovlačenja , ali tako da to ne bude na štetu donošenja pravilnezakonite odluke.1 Radovanović Dobrivoje: Novo krivično zakonodavstvo-dileme u teoriji i praksi, str. 23, Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd 2006.g.

Organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove odkojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi sepostupak što pre završio.Mišljenje nadležnog organa starateljstava je uvek potrebno, ono ne mora postojati samou slučaju kada maloletni učinilac prekršaja u toku obavljanja procesnih radnji postanepunoletan.Ako nadležni organ starateljstva pre izricanja vaspitne mere ne dostavi mišljenje u rokuod 60 dana sud može maloletniku izreći ukor ili novčanu kaznu i bez mišljenja organastarateljstva, vodeći računa o razvijenosti, osetljivosti i ličnim svojstvima maloletnika.Ukoliko se radnje prekršajnog postupka prema maloletniku preduzimaju u prisustvuokrivljenog, bez obzira na hitnost postupka , lica koja učestvuju u postupku dužna su dapostupaju obazrivo vodeći pri tom računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti i ličnim svojstvimamaloletnika.U postupku prema maloletnicima, pored ovlašćenja koja su izričito predviđena uodredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnihlica, organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom postupka , da u toku postupka stavljapredloge i da ukazuje na činjenice i dokaze коji su od važnosti za donošenje pravilne odluke. Osvakom pokretanju postupka prema maloletniku javni tužilac je dužan da obavesti nadležniorgan starateljstva.Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, ukoliko za vođenjeprekršajnog postupka nisu nadležni organi uprave 2 , dok se krivični postupak prema maloletnikuu prvom stepenu vodi pred sudijom za maloletnike i većem za maloletnike apelacionog suda 3 .Prekršajni postupak u drugom stepenu, po žalbama na presude prekršajnih sudova vodiviši prekršajni sud , a prekršajni postupak po žalbama na rešenja organa uprave vodi mesnonadležan prekršajni sud. U krivičnom postupku u drugom stepenu nadležno je veće zamaloletnike neposredno višeg suda koje je sastavljeno od trojice sudija i određuje serasporedom poslova u tom sudu . Veće za maloletnike odlučuje o žalbama protiv odlukaveća za maloletnike prvostepenog suda, žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike isudije za maloletnike u slučajevima predviđenim u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnogdela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i u slučajevima kada je ovim zakonomodređeno da odlučuje Veće za maloletnike neposredno višeg suda.2 Zakon o prekršajima Republike Srbije, Sl. Glasnik RS br. 111/2009, čl. 913 Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela I krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Sl. Glasnik RS, br. 85/2005.g. čl. 42

U prekršajnom postupku sudija sudi kao pojedinac, dok prekršajni sud sudi u većusastavljenom od trojice sudija kada odlučuje o žalbama na odluke organa uprave. Takođe, višiprekršajni sud sudi i odlučuje u veću sastavljenom od trojice sudija.Sud koji je nadležan za vođenje prekršajnog postupka protiv učinioca prekršaja nadležanje i za vođenje postupka protiv saučesnika. Postupak protiv pojedinih saučesnika se možerazdvojiti i u tom slučaju će se doneti posebna presuda.Posebno treba izdvojiti da su sudije za maloletnike i sudije veća za maloletnike isključivolica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, to se takođeodnosi i na javne tužioce, policajce za maloletnike, advokate- branioce koji učestvuju upostupcima prema maloletnicima. I sudije za prekršaje i sudije veća za prekršaje koji postupajuodnosno budu postupali u predmetima maloletnika morati da prođu kroz tu obuku radi sticanjaposebnih znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih 4 .Takođe, te odredbe predviđaju obavezu učestvovanja javnog tužioca u svim postupcimaprema maloletnicima, bolju poziciju organa starateljstva u postupku prema maloletniku,nepostojanje mogućnosti zadržavanja maloletnika.Jedna od specifičnosti prekršajnog postupka protiv maloletnika jeste i ta što ne postojimogućnost oslobađanja dužnosti svedočenja u slučajevima kada je u pitanju svedočenje ookolnostima koje su potrebne da bi se ocenila razvijenost i zrelost maloletnika ili zaupoznavanje njegove ličnosti kao i prilika u kojima maloletnik živi.Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, i ako drugačije nijezakonom određeno, dužno je i da svedoči.Kada su u pitanju odredbe materijalnog karaktera važeći Zakon o prekršajima predviđada se maloletnim učiniocima prekršaja mogu izreći kao vaspitne mere ukor, upućivanje udisciplinski centar za maloletnike i pojačan nadzor.Novi zakon o prekršajima Republike Srbije u pogledu odredba koje se odnose namaloletne učinioce prekršaja učinio je sasvim sigurno korak napred u odnosu na važeći Zakon omaloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Sa nekim novimrešenjima Zakon o prekršajima se približio pojedinim rešenjima iz Zakona o maloletnimučiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. U ovaj zakon su ugrađenaskoro sva prava maloletnika koja su propisana međunarodnim aktima. Od sudija koji postupajuu predmetima maloletnih izvršilaca prekršaja u okviru nove mere prekršajnih sudova očekuje se4 Novine u oblasti prekršajne prakse, str.61, Glosarijum, Beograd, 2006.g.

posebna kreativnost u primeni odredaba Zakona o prekršajima i shodna primena zakona omaloletnicima, posebno u odredbamma koje se odnose na postupanje i izvršenje vaspitnihmera.Filip LazićInstitut za pravo i finansije