klikom ovde

ovo pitanje, očekuje ogroman problem ilegalnog ,,doniranja” embriona, a posebno iz zemaljatrećeg sveta i siromašnih evropskih zemalja. Poznato je, čak se i danas javljaju bukvalno, tržištaljudskih organa I delova tela, tako da, smatramo da je bilo kakva komercijalizacija ovog ,,dobra”nepotrebna, a ako već ne zabranjena onda bar pod dejstvom stroge legislative u cilju očuvanjaljudskih prava. Pitanje ljudskih prava u ovom smislu su evropske zemlje I potpisnicemeđunarodnih organizacija rešile izglasavanjem Univerzalne Deklaracije o humanom genomu iljudskim pravima (1997) i Univerzalne Deklaracije o bioetici i ljudskim pravima (2005) u okviruUNESCO 2 , Deklaracije o humanom kloniranju ljudi (2005) u okviru generalne skupštine UN,Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini (1997) u okviru Saveta Evrope i možda najpoznatijiakt, Protokol o zabrani kloniranja ljudi (1998.) na već pomenutu Konvenciju Saveta Evrope. Član1. ovog Protokola predviđa da: (1) bilo koja intervencija koja zahteva stvaranje ljudskog bićagenetski identičnog drugom ljudskom biću, bilo da je ono živo ili mrtvo, zabranjena je; (2) usmislu ovog člana izraz „biće genetski identično“ drugom ljudskom biću znači ljudsko biće kojedeli s drugim isti nuklearni genetski set. Protokol ostavlja zemljama domaćeg prava da definišutermin „ljudsko biće“. Kloniranje ćelija i tkiva u svrhu istraživanja obuhvata tri situacije:kloniranje ćelija kao tehnika, korišćenje ćelija embriona u tehnikama kloniranja, i kloniranjeljudskih bića.Srbija još uvek nije uredila ovu pravnu oblast konkretnim zakonom.Do donošenjaodgovarajuće regulative primenu nalaze opšta pravna pravila i ustavna načela o poštovanjuljudskog dostojanstva i nepovredivosti telesnog i psihičkog integriteta. Pored toga, prvi put je uUstav Srbije 3 (2006) uneta odredba koja zabranjuje kloniranje ljudskih bića (član 24, stav 3), aod ranije datira odluka ministra zdravlja (2002) o istoj takvoj zabrani. Takođe KodeksomProfesionalne Etike Lekarske Komore Srbije, članom br.37 koji kaže: „Stvaranje genski identičnihlica suprotno je etici i poštovanju ljudskog dostojanstva. Zabranjeni su eksperimenti usmerenina stvaranje istovetnog ljudskog bića, odnosno sa istim genetskim sistemom koji ima i drugo2Tekst Deklaracije može se pronaći u: Unesco i bioetika zbirka osnovnih dokumenata, Center for Ethics and Law in Biomedicine 2008.3Kodeks profesionalne etike Lekarske Komore Srbije, preuzeto sa zvaničnog sajta Ministarstva zdravlja Republike Srbije. str. 9. Internet adresa:http://www.zdravlje.sr.gov.yu/downloads/zakoni1/KodeksProfesionalneEtike... . U Ustavu Republike Srbije, odeljku pod naslovom „Pravo naživot”, odnosno članu 24, stoji samo jedna rečenica o pomenutoj problematici: „Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića”. Ustav Republike Srbije,Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije, oktobar 2006, str. 9.