Ko sov ski cir kus - Forumbosnjaka.com

More documents

Recommendations

Info

DRUŠT VO » » » r e v i j a i za to što ne zna ju ni je dan stra ni je zik ali i nej ma ju na vi ku dru go da či ta ju osim dnev ne no vi ne i da se bave nekim šturim i šablonskim dopisima. U političkom horizontu je re le vant na pre ku pa ci ja: “pos ta ti funkcioner nije važno u kojoj oblasti“. Pod pritiskom takve psihoze javnost je dugo vremena prisustvovala tak vim gro tetsknim hi je rar hij skim in ves ti tu ra ma ko je su pra će ne podsmijehom, karikiranjem i različi tim obli ci ma ig no ra ci je. I bez emotivne lamentacije nad otužnošću takvih situacija, uvijek je bilo teško racionalno pojmiti kako se kadrovski odabranik može iz resora saobraćaja u narednom turnusu naći u re so ru zdrav stva, ili iz sek to ra obrazovanja u područje industrije ili poljoprivrede, ili iz resora policije u sek to ru za „zaš ti tu“ ma njin skih pra va, i to na svim ni vo i ma “ka drov - skog estabilišmenta“. Pod teretom mnogih pritisaka, pretenzija pojedina ca na funk ci ju kao na pri rod no pra vo ko je se sa mo po se bi po dra - zumjeva ulaskom u „krug odabranih“, vremenom je dobila oblike ma sov ne hi je rar hij ske in ves tu re. Neki autori smatraju da na ovakvim osnovama kadrovska politika gubi šan se da bu de pred met nauč ne ob - jekcije i da najviše što zaslužuje jeste njeno ostajanje pod okriljem političkog voluntarizma u kojem se inače ne mogu ustanoviti pravila igre. O učesnicima takve igre slikovito pi sao Vik tor Igo: “Ka ko sa mi na - pre đu ju, oni po mi ču una pri jed i svoje satelite; to je kao kretanje cijelog nekog sunčanog sistema. Njihovo zra če nje ru me ni lom obas ja va njihovu pratnju. Njihovo se blagostanje kruni na one među kulisima u vidu malih unapređenja“. Još od antičkih filozofa vlada ubjeđenje da sklonosti ljudske prirode često odlučuju o krajnjim učincima određene politike. Između ostalog, is ti ca li su oni, sva ko ko drži vlast nastojaće da u svojoj okolini ima sljed be ni ke ko ji ne sa mo da ga ne će ugrožavati u provođenju njegovih za mis li ne go će mu i kao nas ljed ni - ci biti odani za čitavog života. Makijaveli je bio još precizniji: budući da je u sferi javnog djelovanja odlučujući kriteriji sposobnost da se u njoj odr ži ono li ko ko li ko to praktični um omogućava, ne može se očekivati da će nosilac političkog zvanja izabrati one koji su vičniji od nje ga da do đu na vlast i odr že se u Fotelje bez zavjetrine Od to ga ka ko se vo di ka drov ska politika, u velikoj mjeri zavisi materijalni i društveni razvoj, kvalitet života i prosperitet jednog društva. Bit ka za bol ji ži vot i pro gres se ne može dobiti, deklaracijama, frazama, rezolucijama, međusobnim nadmudrivanjem, odnosno mediokritetima i poltronima, već novim i stručnim ljudima, novim i stvaralačkim idejama i novim rezultatima. „Fotelje bez zavjetrine“ treba da predstav lja ju sve vi še pro šlost i to ga mo ra ju bi ti svjes ni svi, a po - sebno oni koji imaju najveći uticaj na vo đe nje ka drov ske po li ti ke. njoj, a po go to vo na one ko ji bi ga čak i u bla žoj for mi pod sje ti li da je vri je me da ode s vlas ti. Fi lo zo fi ja gra đan skog li be ra liz - ma bi la je to li ko ub je đe na da je u vi - šestranačkom sistemu iznašla konačan uzor kadrovske pravde. Međutim, kako primjećuju kritičari, umjesto izvornog uvida birača u stvarne kvalitete kandidata, prirodno je, na ro či to s pli mom “ma sov nog društva“, zasjenjujući izborni spekta kl u ko me su buč nost i na pad nost reklame iz partijskih štabova daleko nadmašili mogućnosti racionalnog prosuđivanja biračkog tijela. Politički lideri koji su svoje saradnike sve više odabirali prema osvjedočenim do ka zi ma nji ho ve vjer nos ti a ma nje sposobnosti, doveli su, kako veli H. Markuze, glasače u situaciju da optiraju između različitih skala “osrednjosti“ koje im preko svojih kandidata nude političke partije, ali nikako i da nađu put ka prevazilaženju te „kolektivne ograničenosti“. Da nas se sve vi še i go vo ri o to me da je najbolja i najrentabilnija investicija, investicija u čovjeka ili pak da se takva investicija naziva ljudskim ka pi ta lom. To je bio us lov i bit na pretpostavka naučno-tehnološke revolucije i progresa svakog društva. Čov jek je bio i os tao - onaj sub - jekt ko ji je u sta nju da uči ni sve - sa - mo tog istog čovjeka valja motivisati da djeluje u željenom – stvaralačko – hu ma nis tič kom smje ru – a da li će djelovati u tom i takvom smjeru – za vi si, pri je sve ga, od to ga ko ga i ka ko vo di, ka ko se i na ko ji na čin ostvaruju društveni odnosi, koliki je ras ko rak iz me đu nor ma tiv nog i stvarnog, koliko on vjeruje pravnim i društvenim regulama u kojima ostvaruje društveni i ljudski subjektivitet i kako je organizovan. Za to se s pra vom i ka že da ne ma ničeg težeg nego kada se određeni intelektualni i politički mediokriteti “odjenu odorom“ koja im ne pristoji ili je neadekvatna njihovom „stasu“. Oni vremenom uobražavaju da “takva odora“ čini njihovo biće – a ne nji ho vo du hov no bez na đe ili pustoš. Zapravo, kada mediokriteti se domognu određenih funkcija, u sta nju su da uči ne sve, pa i mno ge ne čas ne rad nje, da bi se odr ža li ili da odu na mno go ve ću i od go vor ni - ju funk ci ju, a uz to su po pri ro di stvari skloni zloupotrebama i spletka re nju, pa su vr lo čes to i glav ni uz - ročnici loših međuljudskih odnosa iz ko jih pro iz la ze da le ko sež ne 32 oktobar, 2008. R e vi ja F O RUM
e v i j a društvene posljedice. Ne mogu a da na ovom mjes tu ne pod sje tim na ri - je či jed nog špan skog kra lja, ko ji je pred listom kandidata za hapšenje uzviknuo: “Mediokritete treba prvo strpati u zatvor“. Cilj je svake kadrovske politike da pravi ljudi i pravi vijednosni kriterijumi dođu do svog pravog i punog izražaja. Ali, u nekim društvima, naročito u manje razvijenim i tranzicionim, potcjenuje se uloga prave nauke, inventivnosti i stvaralašt va. Za paža se da iz vjes na društ - va mo gu da ži ve bez is ti ne i da im za njihovo postojanje istina nije potreb na. Za tak va društ va mi sao je is - tinita zato što što je korisna, a ne da je korisna zato što je istinita.Takvim društvima nisu potrebni specijalisti i struč nja ci , kao i dos tojni in te lek - tualci, nego mediokriteti i kameleoni, puzavci i poslušni pioni , poltroni, odnosno „takojevići“. Međutim, poz na to je da društ ve nom raz - voju i progresu nisu potrebni „intelektualna i politička blebetala“ kako je to go vo rio Žan Pol Sartr. To je ujedno i neizbježan put ka degradaciji kadrovske politike i odgovornosti. Nesmunjivo, to ima dalekosežne negativne posledice u odnosu na ukup ne to ko ve i cil je ve društ - venog razvoja, posebno ako takvi kadrovi se nalaze u pojedinim „značaj nim po zi ci ja ma“dr ža ve i društ va. Izlaz Na me će se pi ta nje, gdje je on da iz laz Miš lje nja sam da mje ri la kadrovske politike ne treba prepuštati ni čaršiji ni potisnom javnom mnje nju, ne go tre ba da pos ta ne pred met ob jek tiv nih em pi rij - skih i teorijskih istraživanja i razmatranja. Po većini iskustvenih pokazatelja mjerila o adekvatnosti kadrovske politike, bi se morao tražiti u izvjesnim trajnim principima čiji bi cilj bio da, uvo đe njem ek zakt nih kri te ri ja ka drov skog iz bo ra, obez bje - de bar dva prov jer lji va os no va za nje go vu ak tu el nu i nak nad nu ve - rifikaciju. Prvi bi obuhvatio lične osobine kandidata za javnu funkciju, a drugi – program i garancije koje kandidat pruža za njegovo ostvarenje. « « « DRUŠT VO Naime, takvi kadrovi naprosto ne ma ju smi sla, ener gi je ili, što je i najpogubnije, elementarnog znanja i upućenosti u savremena naučna saznanja i „novatorije“.Oni ne primjećuju ( ili neće da znaju) da rutina, inertnost i otupjelo istrajavanje na načinima mišljenja nisu adekvatni za društveni progres jer proističu iz „organizovane neodgovornosti“ i „ srtukturalne nemoralnosti“(Mils). To ne može biti alternativa svježini programske inovacije, njenom stvaralačkom izazovu i odvažnosti za preuzimanje lične odgovornosti. Ako se pođe od pr vog kri te ri ja, la ko će se uo či ti da on spa da u stan - darde za koje se politička misao bori la od svo jih an tič kih uz ora do sav - remenih svatanja o ”političkom čovje ku” kao jav noj lič nos ti. Bez ob zi - ra na raz li ke u gle da nji ma na što bi bio ide al an tip te lič nos ti, svag da su isticana mjerila ”javne podobnosti”. U njima su se najprije isticana svojstva poželjna za kandidate za političke funkcije (poštenje, skromnost, stručnost, prednjačenje u poželjnim moralnim i političkim osobi na ma, sti ca nja po pu lar nos ti na bes pri je kor nom lič nom ”imid žu”, čvsta vjera u vlastitu profetsku misiju, itd.). Drugi princip kadrovske politike bi bilo opredeljenje za izborne programe. Podnošenje programa je javni čin. On struč no i mo ral no oba ve - zuje svog nosioca. Njegovo izvršenje stva ra ek zak tan os nov za even - tualnu dalju promociju kao što je neizvršenje mora da povlači ostavku, izglasavanje nepoverenja ili neobnavljanje mandata. Prirodno je da svaki “izborni program“ treba da prođe kroz prethodnu idejnu, stručnu i političku verifikaciju. O izbornim pro gra mi ma kao je dan od pre - dus lo va kan di do va nja za jav nu funkciju, ne bi raspravljali samo foru mi, gdje je stal na mo guć nost sub - jektivizma u procjeni, budući da je ona najčešće ovisna o konkretnom odnosu snaga, nego i široki društveni mil je, tj.jav nost i jav no mnje nje, masmediji, nauka, nevladine organiza ci je, kao i svi oni dje lo vi jav nos ti koji se osjećaju pozvanim da daju kritičku riječ. Uz ocjenu programa da lo bi se i miš lje nje o lič nim svoj - stvima kandidata. Pred tako širokim tribunalom teško bi mogli da se prokrijumčare nosioci prevaziđenih alternativa, dogmatsko- birokratskih plat for ma. Ujed no, ne bi pro šli ni „mangupi u vlastitim redovima“, bolesni karijeristi i mediokriteti. Nestao bi i ne do lič ni tip “džo ker - funkcionera“, koji može da se pojavi u svakoj postavi, s napadnom ozbiljno šću iza ko je se kri va još na pad ni - je op šte i struč no ne zna nje. Takođe, nepotizam,koji je prilično ra ši ren, na šao bi na kli za vom te - re nu. Pred izoš tre nom okom jav - nosti sve bi manje relevancije za dola zak na jav nu duž nost mo gla da ima rodbinska, tazbinska, plemenska, brat stve nička, ro dov sko-seos - ka, regionalno-patrijarhalna i svaka( u modernoj eposi doista atavistička) krvnosrodnička ili teritorijalnopatronistička vezanost. Razotkrivena na konkretnim primjerima, ona bi postala kompromitantna činjenica, od je ća od ko pri ve ko ju bi ma lo ko že lio da no si ako bi mu to bi la je - dina osnova ( i ) legitimnost. oktobar, 2008. Re vi ja FO RUM 33
Page 1 and 2: Glasilo o duhovnom, kulturološkom,
Page 3 and 4: REVIJA FO RUM Glasilo o duhovnom, k
Page 5 and 6: e v i j a « « « IZ NA ŠEG UGLA
Page 7 and 8: e v i j a « « « HRO NI KA U PRIJ
Page 9 and 10: e v i j a « « « HRO NI KA TURSKI
Page 11 and 12: e v i j a « « « HRO NI KA M. Ras
Page 13 and 14: e v i j a « « « HRO NI KA PROMOC
Page 15 and 16: e v i j a « « « HRO NI KA tom po
Page 17 and 18: e v i j a « « « HRO NI KA SAMOST
Page 19 and 20: e v i j a « « « KRI TIČ KE PA R
Page 23 and 24: e v i j a Ministar Kalamperović sa
Page 29 and 30: e v i j a « « « DRUŠT VO POVODO
Page 31: e v i j a « « « DRUŠT VO KADROV
Page 35 and 36: e v i j a ću -predsjedniku vlade i
Page 37 and 38: e v i j a « « « DRUŠT VO PREDST
Page 39 and 40: e v i j a « « « OBRA ZO VA NJE,
Page 47 and 48: e v i j a “Religijska identifikac
Page 49 and 50: e v i j a « « « VJER SKI POJ MOV
Page 52: Sabaheta-Beka Masličić Umjetničk

Ko sov ski cir kus - Forumbosnjaka.com

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?