Ko sov ski cir kus - Forumbosnjaka.com

IZ NA ŠEG UGLA » » »
njovjekovne bitke u svježijem pamćenju
od posljednjih neslavnih pohoda
na Dubrovnik, Sarajevo, Vukovar,
Sre bre ni cu,… pa čak i od ma ko li -
kih ak tu el nih pro ble ma. I ne sa mo
što još ži ve sa tim i tak vim za blu da -
ma, ne go su još u sta nju da ko sov ski
mit začas pretvore u kosovskog cirkus.
Jer, sva ki mit – ka ko oni re zo nu -
ju – da bi i da lje op stao uvi jek tra ži i
nove žrtve. Okupljanje svih lokalnih
junaka Kosovskog ciklusa tražilo je i
žrtvu od svakoga. Tako je Mitropolit
Amfilohije pozivom narodu da preuz
me stvar u svo je ru ke žrt vo vao i
ono malo demokratskog kapaciteta
u ko ji su se na da li ne ki. Li der SNP_a
žrtvovao je evropski put svoje partije
a Nebojša Medojević žrtvovao je i osta
tak gla sa ča ko ji su ga pra ti li u nje -
go vim ne vje ro vat nim po li tič kim
kombinatorikama. Prvi među njima,
shodno svojoj tituli vojvode morao je
preuzeti najveću žrtvu. Zbog Kosova
je morao rizikovati život. Odlučio se
da štraj ku je gla đu. I u tom či nu voj vo -
dinog štrajka najjasnija je besmislica
njegove borbe i borbe cijele opozicije
da pob je de vlast ko ja je na te re nu
podjela najbolje funkcionisala. Uosta
lom i ovi ko ji su sa da na vlas ti, tu su
gdje su zahvaljujući Kosovu. Ispada
tako da u kosovskom cirkusu tako još
svi ži vi mo. Jed ni da bi se zbog nje ga
žrt vo vali, dru gi da bi zbog nje ga bi li
na vlas ti i mi tre ći ko ji tr pi mo.
Krvavi put doktora Karadžića
Radovan Karadžić, bivši predsjednik
Republike Srpske optužen je u
11 ta ča ka, po prin ci pu in di vi du al ne
i komandne odgovornosti, za genocid
i saučesništvo u genocidu u
Srebrenici i drugim opštinama u
BiH, istrebljenje, ubistva, hotimično
li ša va nje ži vo ta, pro gon, de por ta ci -
ju, nehumana djela, protivpravno
te ro ri sa nje ci vi la i uzi ma nje ta la ca
to kom su ko ba u BiH 1992-95.
Prema optužnici, Karadžić je “djelujući
individualno i u saradnji s drugi
ma”, iz me đu os ta lih s Mom či lom
Krajišnikom i Biljanom Plavšić, “planirao,
podsticao, naredio, počinio ili
na drugi način pomogao i podržao
planiranje, pripremu i izvršenje
uništenja, u cjelosti ili djelimično”,
bo san skih Mus li ma na i Hr va ta kao
nacionalnih i vjerskih grupa.
Karadžić je optužen za zločine počinjene
u opštinama Bijeljina, Bratunac,
Bosanski Šamac, Brčko, Doboj,
Fo ča, Ili jaš, Ključ, Ko tor Va roš,
Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski
Most, Srebrenica, Višegrad, Vlasenica,
Zavidovići i Zvornik.
Opsada Sarajeva, tokom koje su
srpske snaga, po optužnici, 44
mjeseca granatama i snajperskom
vatrom ubile i ranile “na hiljade civi
la oba po la i svih ži vot nih do bi”,
Karadžiću se stavlja na teret kao
krivično djelo “protivpravnog terorisanja
civila”.
Pred haškim tribunalom Karadžić
se pr vi put po ja vio 31. ju la. U sud -
ni ci je, uz od bi ja nje da se iz jas ni o
krivici, optužio Sjedinjene Države i
njihovog bivšeg zvaničnika Ričarda
Holbruka da žele da ga “likvidiraju”.
Tvr dio je i da su mu 1996. SAD ga -
rantovale da, ako se povuče iz politi
ke i jav nog ži vo ta, ne će bi ti iz ve -
den pred Tri bu nal.
r e v i j a
Ključ ni je pro blem što je u Cr noj
Go ri još dos ta onih ko ji od 1997. go -
dine imaju kolektivno pomračenje
svi jes ti. Za sve ono što se de si lo pri je
toga nema objašnjenja, potpuna tišina.
Oni ko ji ma lo vi še dr že do “prin -
cipa” obavezno u tu priču ukalkulišu
i Miloševića, ekonomske sankcije i
milion gluposti koje će biti dobra osnova
za demokratsku i evropsku budućnost
Crne Gore. Taj lokalni crnogorski
agnosticizam ima i kolektivnu
dimenziju traume jer dolazi od vrha
tadašnje i sadašnje vlasti pa u postreferendumskoj
eri svaki napad na te
strukture izjednačava se sa napadom
na domovinu. Ali ideolozi kolektivnog
zaborava i kolektivne traume nika
da ni su htje li priz na ti da je lju bav
prema domovini, naciji i kulturi kojoj
čovjek pripada ispravna samo uz
pret pos tav ku da se drži pod kon tro -
lom ra zu ma. A ka da dođe te na po lje
ra zu ma sa mo je na pr vi po gled sve
čisto jer alhemičari naših današnjih
trau ma ima ju no vi kec iz ru ka va. Za -
bo rav kod nas sa mih, nas ko ji smo u
godinama promjena najviše stradali i
patili. Ideolozi teških vremena bili su
nam do bri uči te lji a mi još bol ji đaci,
sve smo učinili da što prije zaboravimo
sve što su nam ra di li. Ta ko smo
kolektivno i mi postali dio cirkusa u
kome je doktor Dabić samo ogledalo
vremena u kome živimo.
Pravda uvijek stigne svakoga govorili
su oni koji su se najviše radovali
hapšenju doktora Karadžića. Ipak
da li je moguće kazniti čovjeka koji je
direktno naredio ubistva na desetine
hiljada ljudi Sigurno da nije ali takav
jedan proces treba da izvrši istorijski
i pedagoški uticaj na generacije koje
dolaze. Tako i Bošnjaci u Crnoj Gori
treba da razmisle šta im se to dešavalo
proteklih 20 godina jer nije moguće
razumjeti šta se trenutno dešava i
ne može se pripremiti za budućnost,
ne znajući šta se desilo u prošlosti.
Zlo čin je uvi jek te ži od kaz ne ali is -
pravno prosuđivanje o njemu može
ojačati našu kolektivnu svijest.
6 oktobar, 2008. R e vi ja F O RUM