⢠Nr 39 BELGRAD 2009 ⢠- Polonia-serbia.org
⢠Nr 39 BELGRAD 2009 ⢠- Polonia-serbia.org
⢠Nr 39 BELGRAD 2009 ⢠- Polonia-serbia.org
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
In memoriam<br />
Juzefa Glišović (1924-2008)<br />
Život započinjemo nesvesni njegovog značenja i nesvesni<br />
zadate uloge u njemu ali sasvim svesni neminovnosti<br />
kraja,odlaska u novo nepoznato.<br />
Juzefa Laner /kasnije Glišović/ verovala je u predskazanja. Još<br />
kao devojčica, dok se igrala u radnji svog oca,čula je ciganku-prosjakinju<br />
kako govori o nekoj dalekoj zemlji, gde se govori drugim<br />
jezikom, a gde će i ona jednom živeti. Devojčica to nije mogla zamisliti<br />
ali majka se uplašila. Lepo su živeli u gradiću Tarnovica Polna,<br />
opština Tlumač, roditelji i troje dece. Otac Juzef je radio kao profesor<br />
klavira, posle završenog konzervatorijuma, tako da se u kući<br />
uvek čula muzika. Deca su išla u francusku školu gde su stekli pristojno<br />
obrazovanje. Juzefa je posebno lepo savladala francuski jezik<br />
i odlično je svirala klavir. Miran i udoban život prekinula su međunarodna<br />
dešavanja i izbijanje rata. Juzefa je tada imala 15 godina<br />
(rođena je 1924. godine). Cela porodica je zarobljena i prebačena u<br />
radni logor Cvikau, u Nemačkoj.<br />
Pošto je otac Juzef dobro govorio nemački jezik, bio je angažovan<br />
kao prevodilac. Na taj način je uspeo da održi porodicu na okupu<br />
i da ih prehrani.<br />
U logoru su dočekali oslobođenje 1945. godine, svi živi i bez<br />
zdravstvenih posledica života u logoru. Međutim, dogodilo se nešto<br />
što brižni otac nije predvideo. Starija ćerka, Juzefa, izuzetno lepa<br />
brineta, svestrano talentovana i očeva ljubimica, saopštava roditeljima<br />
da se zaljubila u jednog Srbina i da želi da se uda za njega. Otac,<br />
koji je već ugovorio preko svojih veza put u Argentinu, zbog ljubavi<br />
prema svom detetu i svestan njene odlučnosti, vraća se u Poljsku.<br />
Ali granice Poljske više nisu iste. Grad u kome su živeli više ne pripada<br />
Poljskoj a oni dobijaju od države kuću u Obornikima Šlonskim<br />
(Oborniki Śląskie) kod Vroclava.<br />
Miodrag Glišović je bio sin beogradskog trgovca, naočit visok<br />
momak, koji je lepo pevao i svirao gitaru. Iako je, kao i mnogi njegovi<br />
drugovi, imao verenicu u Beogradu pre odlaska u rat, zaljubio se u<br />
lepu devojku iz Poljske i čvrsto odlučio da je povede u Beograd.<br />
Težak je bio oproštaj od roditelja ali hrabra devojka veruje u<br />
svoju ljubav i odlazi u Srbiju. Porodica njenog muža najpre je bila<br />
uzdržana ali i zadovoljna što devojka nije Nemica. Juzefa se trudila<br />
da prihvati običaje nove sredine i da bude dobra supruga. Došlo je<br />
prvo dete i premeštaj njenog muža, po partijskoj dužnosti, u unutrašnjost.<br />
Miodrag je bio agronom, tako da su se obreli u Gornjem<br />
Milanovcu.<br />
Bio je srčani pristalica Komunističke partije ali posleratna situacija<br />
u partijskim krugovima je bila okrutna. Pošto je bio sin bogatog<br />
trgovca, kapitaliste kako su ih nazivali komunisti, bio je meta raznih<br />
zavera. Želeo je da dokaže svoju lojalnost partiji ali ga je to koštalo<br />
zdravlja. Ubrzo posle rođenja drugog deteta umire u 40-toj godini<br />
života.<br />
Juzefa, sama sa dvoje dece, donosi odluku da ostane u Srbiji. Jezik<br />
je savladala bez greške što je bio preduslov da završi Ekonomsku<br />
školu i zaposli se u preduzeću Tipoplastika. Radila je kao službenik<br />
ali i kao prevodilac. Ceo tehnološki postupak izrade Baltik votke<br />
koju proizvodi Takovo iz Gornjeg Milanovca, izradu postrojenja i<br />
sistem rada, prevela je i objasnila Juzefa. Prevodila je sa francuskog,<br />
nemačkog, ruskog i poljskog jezika.<br />
Svoju decu je odgajala u duhu Srbije ali su bar jednom godišnje<br />
odlazili u Poljsku. Decu je krstila u katoličkoj crkvi u kojoj je njen<br />
otac svirao i vodio hor. Danas u Poljskoj živi njena unuka koja je u<br />
Bidgošču završila Muzičku akademiju i tu ostala sa svojim mužem<br />
kompozitorom Piotrom Komorowskim.<br />
Gospođa Jozefa Glišović, kako su je oslovljavali u Gornjem Milanovcu,<br />
nikada se nije ponovo udala, a svoj život je umela da ispuni<br />
sitnim radostima. Prerana smrt sina, koji je bio vrstan harmonikaš,<br />
slomila je njenu volju za životom i tiho se gasila. Ostala je u Srbiji<br />
zauvek, ta divna ponosna žena, dosledna svojoj ljubavi i svoje davno<br />
izrečene sudbine.<br />
Povodom njene smrti, 28.11.2008. godine, u lokalnom listu Takovske<br />
novine,objavljen je tekst koji prilažem.<br />
Gordana Matijević, devojačko Glišović<br />
25<br />
Gospođa Jozefa Glišović je otišla<br />
Godinama sam se bavio javnim nastupanjem posredno ili neposredno<br />
zavisno od toga da li sam glumio ili samo režirao.<br />
I uvek je postojao jedan reper koji mi je bio važan, jer sam<br />
prema reakciji toga repera znao da li radim kako treba, ili...<br />
Moj reper je bila Jozefa Glišović, ili još bolje Gospođa Juca, koju<br />
smo tako oslovljavali i onda kad je oslovljavanje sa drugarica bilo<br />
u „modi”. Sedela je obično u trećem, četvrtom, eventualno petom<br />
redu. I ako je pred početak programa ne bih video, zabrinuo bih se<br />
ozbiljno. Mora da je bolesna, jer ona nijedan kulturni događaj ne<br />
propušta ako je u Milanovcu. Kultura je bila njena potreba, kao običnim<br />
ljudima hleb. I dolazila je obavezno, ozarena lica, uvek dobro<br />
i praznično raspoložena i obučena praznično. Dok sam je gledao<br />
kroz rupicu na zavesi u toku predstave, ako se smešila znao sam da<br />
predstava ide dobro.<br />
Dolazila je često i kad je bila bolesna i onda kad je program nije<br />
baš previše zanimao, i kad su akteri bila mala deca, dolazila je da<br />
svojim prisustvom da podršku naporima onih koji od života žele<br />
nešto više... Zašto više nema takvih ljudi. Zašto nas interesuju samo<br />
svoja deca?<br />
Gospođa Juca je i svoju decu odgajala da vole i poštuju umetnost.<br />
Njen prerano preminuli sin Jovica izvrsno je svirao na harmonici,<br />
a njena ćetka Goca se bavila amaterskim pozorištem i to tako<br />
uspešno da je dobila angažman u Narodnom pozorištu Sterija, i da<br />
je htela, ostvarila bi zavidnu glumačku karijeru. Inače, kad bi gospođa<br />
Jozefa sela za klavir u nekada Brkovića kući, svi smo uživali. To<br />
se najčešće događalo posle programa ili otvaranja kakve izložbe uz<br />
skroman koktel. U srećnim vremenima gospođa Juca bi počela svoj<br />
solistički koncert. Nizale su se popularne arije iz opera, opereta i,<br />
naravno, melodije popularnih šlagera i romansi. Da smo kojom srećom<br />
u Milanovcu imali <strong>org</strong>ulje, tek tada bi smo uživali u muzici!<br />
Njeno mesto ostaće prazno u pozorišnoj sali, ali će ona uvek<br />
imati svoje mesto u našim srcima.<br />
M. Kostadinov<br />
(Takovske novine, decembar 2008)
Change language