Regionalni plan upravljanja medicinskim otpadom za ... - Ekologija.ba
Regionalni plan upravljanja medicinskim otpadom za ... - Ekologija.ba
Regionalni plan upravljanja medicinskim otpadom za ... - Ekologija.ba
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Regionalni</strong> <strong>plan</strong> <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong> <strong>za</strong> sjeveroistočnu BiH_____________________________________________________________RPUMOJanuar, 2012.
Izdavač:Centar <strong>za</strong> ekologiju i energijuM. i Ž. Crnogorčevića 875000 Tuzla, BiHtel/ fax: +387 35 249 311ceetz@bih.net.<strong>ba</strong>www.ekologija.<strong>ba</strong>Radna grupa <strong>za</strong> izradu Regionalnog <strong>plan</strong>a <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong><strong>za</strong> sjeveroistočnu BiH:Nadležna vlast:Azra Bašić, Federalno ministarstvo okoliša i turizmaDamir Mujkanović, Ministarstvo zdravstva TKAntonio Bosankić, Ministarstvo prostornog uređenja iMuamer Hajdarević, Uprava <strong>za</strong> inspekcijske poslove TKDinka Muhović, Uprava <strong>za</strong> inspekcijske poslove TKokolice TKZdravstvene ustanove:Sadeta Hadžić, Univerzitetski klinički centar TuzlaZdravko Ivanović, Opća bolnica OrašjeŽeljko Radović, Opšta bolnica ZvornikDragana Gajić, Opšta bolnica Brčko distriktMirjana Ninković, Dom zdravlja DobojRužica Jelisić, Dom zdravlja BijeljinaElvirs Delić, Dom zdravlja GračanicaŠefik Mudrov, Dom zdravlja SrebrenikSu<strong>za</strong>na Zukić Gogić, Dom zdravlja KalesijaMirsada Ganić, Klinika <strong>za</strong> srce, TuzlaAlmira Ri<strong>za</strong>naj, Dom zdravlja TuzlaBiznis sektor:Maid Hadžimujić, KEMIS BH, LukavacNVO - Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju :Džemila Agić, direktoricaVanja Rizvić, koordinator projektaTehnička priprema i di<strong>za</strong>jn: Lejla SelimovićGoran MarkovićŠtampa:Tiraž:OFF - SET, Tuzla250 primjerakaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 2
SADRŽAJCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 3
10.ANALIZA SISTEMA UPRAVLJANJA MEDICINSKIM OTPADOM USJEVEROISTOČNOJ BIH ........................................................................................ 2510.1. Primjeri zbrinjavanja medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama ............ 25Firme <strong>za</strong> odvoz opasnog medicinskog otpada i kapaciteti postrojenja <strong>za</strong>10.2.obradu ................................................................................................................. 2710.3. Zaključak dobiven analizom ................................................................................. 2811. MJERE ZA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM ............................................ 2912.KRATKE INFORMACIJE O PROJEKTU “ODGOVORNO UPRAVLJANJEMEDICINSKIM OTPADOM” .................................................................................. 3213. LITERATURA ......................................................................................................... 33PRILOZIPRILOG 1 – Definicije i termini ............................................................................. 34PRILOG 2 – Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>(Sl. Novine FBiH 77/08) ..................................................................... 38PRILOG 3 – Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>(Sl. Glasnik RS 90/06) ........................................................................ 43Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 4
1. UVODEkonomski razvijenije zemlje stvaraju velike količine otpada, pa su danas suočene sa ozbiljnimproblemima ve<strong>za</strong>nim <strong>za</strong> zbrinjavanje i upravljanje <strong>otpadom</strong>. Od ukupno 1,3 biliona tona otpada, kojizemlje EU stvaraju svake godine, oko 40 miliona tona smatra se opasnim <strong>otpadom</strong>. Prema podacimaOrgani<strong>za</strong>cije <strong>za</strong> upravljanje, saradnju i razvoj (OECD) između 1990. i 1995. godine količina otpada uEuropi porasla je <strong>za</strong> 10%, dok bi prema njihovoj procjeni u periodu do 2020. godine taj porast mogaobiti 45% (European Commission, 2003).Zemlje u razvoju, kao što je BiH, stvaraju manje količine otpada od razvijenih zemalja. Međutim, kodnjih su problemi štetnog uticaja na zdravlje ljudi i okoliš još veći jer nemaju uređene sistemesakupljanja i zbrinjavanja otpada.Kao i u svijetu, zbrinjavanje medicinskog otpada u BiH postaje sve veći problem. Da bi se krenulo urješavanje ovog problema, formirana je Radna grupa koja se sastoji od eksperata koji su predstavnicizdravstvenih ustanova, vlasti, biznis sektora i organi<strong>za</strong>cija civilnog društva. Radna grupa je pristupilaizradi Regionalnog <strong>plan</strong>a <strong>upravljanja</strong> medicinskog otpada <strong>za</strong> sjeveroistočnu BiH sa ciljem da osnovnesmjernice <strong>za</strong> sakupljanje i zbrinjavanje medicinskog otpada u sjeveroistočnoj BiH u narednih 5 godina.2. OPĆE KARAKTERISTIKE REGIONA SJEVEROISTOČNE BIHRegion sjeveroistočne BiH, koji je obuhvaćen ovim <strong>Regionalni</strong>m <strong>plan</strong>om <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>, <strong>za</strong>uzima površinu oko 10 000 km² i graniči se sa Hrvatskom i Srbijom na sjeveru i istoku, asa centralnim dijelovima BiH na jugu i <strong>za</strong>padu. Raspoređena je u 35 općina, od čega je 18 iz RepublikeSrpske, 16 iz Federacije BiH i Brčko distrikta BiH.Region je u suštini multipolaran, sa tri glavna centra, ali bez jasno dominirajućeg glavnog centra.Najveći grad je Tuzla, sjedište Tuzlanskog kantona Federacije BiH i tradicionalno industrijski iuniverzitetski centar; drugi grad po veličini je Bijeljina, istovremeno i drugi grad po veličini RepublikeSrpske, centar trgovine i strateški pozicioniran u središtu poljoprivredne regije Semberije, a treći jeBrčko, grad koji svoj nedavni napredak duguje svom specijalnom administrativnom statusumaterijalizovanom u relativno povoljnom poslovnom okruženju, kao i svom izvanrednomgeografskom položaju uz rijeku Savu.Sjeveroistočna BiH je najgušće naseljena regija sa populacijom od preko milion stanovnika, štopredstavlja preko jedne četvrtine ukupne populacije BiH, a površinski obuhvata samo 15% teritorijedržave. Demografska zdravstvena situacija regije je dosta dobra, sa stopom prirodnog rastastanovništva više nego dvostruko većom od prosjeka države (140 st./km² u Regiji prema 75 st./km² uBiH). (“Integrisana ekonomska anali<strong>za</strong> <strong>za</strong> ekonomsku regiju sjeveroistočna BiH“, www.nerda.<strong>ba</strong>)3. CILJEVI REGIONALNOG PLANA UPRAVLJANJA MEDICINSKOG OTPADA ZA SI BIHPolazeći od analize stanja i vizije održivog i funkcionalnog sistema <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> ivažećih propisa, definirani su ciljevi ovog dokumenta.Osnovni cilj je uvođenje zdravstveno bezbjednog i ekološki prihvatljivog načina postupanja sa<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, primjerenog nacionalnoj ekonomskoj situaciji i stepenu razvoja zdravstvene<strong>za</strong>štite.Specifični ciljevi: Smanjenje rizika po zdravlje i okoliš od medicinskog otpada; Zaštita stanovništva od <strong>za</strong>raznih bolesti;Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 5
Uspostavljanje integralnog sistema <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>; Zaštita zdravlja i bezbjednosti svih lica u zdravstvenim ustanovama i van njih (osoblja,pacijenata, posjetilaca i stanovništva); Izrada uspješnog i efikasnog sistema <strong>za</strong> sakupljanje, skladištenje, tretman i odlaganjemedicinskog otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju <strong>otpadom</strong> i Direktivama EU; Kontrola specifičnih bioloških, fizičkih i hemijskih osobina otpada koje mogu štetiti ljudskomzdravlju i okolišu; Poštovanje etičkih i estetičkih principa; Zaštita okoliša promoviranjem pravilnog <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> od mjesta nastanka do konačnogodlaganja; Smanjivanje proizvodnje otpada a posebno opasnog medicinskog otpada; Obnavljanje, reciklaža i eventualna upotre<strong>ba</strong> otpada i Edukacija osoblja u zdravstvenim ustanovama u pogledu provođenja Plana <strong>upravljanja</strong><strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.4. ZAKONSKI OKVIR UPRAVLJANJA MEDICINSKOM OTPADOM U BIHEuropska unija (EU) donijela je veliki broj <strong>za</strong>kona i direktiva koji opisuju i utvrđuju stanje <strong>upravljanja</strong><strong>otpadom</strong>. Osnovu čine Temeljne direktive <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> koje sadrže strategiju i mjere ve<strong>za</strong>ne<strong>za</strong> smanjenje i recikliranje pojedinih vrsta otpada, odlaganje, vrste odlagališta i kontrolu odlaganja.Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, koji po svojim osobinama može biti opasan i/ili inertan, u BiH jeregulirano entitetskim i kantonalnim Zakonima i pod<strong>za</strong>konskim aktima.Neka pravna akta koja regulišu ovu oblast u Republici Srpskoj (RS) su: Zakon o <strong>za</strong>štiti životne sredine(Sl. glasnik RS 53/02), Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong> (Sl. glasnik RS 53/02), Zakon o zdravstvenoj <strong>za</strong>štiti(Sl. glasnik RS 18/99), Zakon o lijekovima (Sl. glasnik RS 19/01), Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong> (Sl. glasnik RS 90/06), Pravilnik o kategorijama otpada, karakteristikama koje ga svrstavaju uopasni otpad, djelatnostima povrata komponenti i odlaganja otpada (Sl. glasnik RS 39/05), Pravilnik okategorijama otpada sa katalogom (Sl. glasnik RS 39/05), Pravilnik o transportu opasnog otpada (Sl.glasnik RS 86/05), Pravilnik o vrstama otpada i djelatnostima u oblastima <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong> kojeje potrebna dozvola (Sl. glasnik RS 39/05), Pravilnik o sadržaju <strong>plan</strong>a prilagođavanja <strong>za</strong> postojećapostrojenja i uređaje <strong>za</strong> djelatnosti <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> i aktivnostima koje preuzima nadležniorgan (Sl. glasnik RS 39/05) i Pravilnik o uslovima <strong>za</strong> rad postrojenja <strong>za</strong> spaljivanje otpada (Sl. glasnikRS 39/05).Zakonodavstvo <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> u FBiH čine: Zakon o <strong>za</strong>štiti okoliša (Sl. novine FBiH 33/03 i38/09), Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH 33/03 i 72/09), Pravilnik o kategorijama otpadasa listama (Sl. novine FBiH 9/05), Pravilnik o izdavanju dozvole <strong>za</strong> aktivnosti male privrede uupravljanju <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH 9/05), Pravilnik o potrebnim uvjetima <strong>za</strong> prenos o<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> saproizvodača i prodavaca na operatera sistema <strong>za</strong> prikupljanje otpada (Sl. novine FBiH 9/05), Pravilnikkoji odreduje postupanje sa opasnim <strong>otpadom</strong> koji se ne nalazi na listi otpada ili čiji je sadržajnepoznat (Sl. novine FBiH 9/05), Pravilnik o sadržaju <strong>plan</strong>a prilagodavanja <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong>postoječa postrojenja <strong>za</strong> tretman ili odlaganje otpada i aktivnostima koje preduzima nadležni organ(Sl. novine FBiH 9/05), Ured<strong>ba</strong> o vrstama finansijskih garancija kojima se osigurava prekograničnitransport opasnog otpada (Sl. novine FBiH 41/05), Ured<strong>ba</strong> koja reguliše o<strong>ba</strong>vezu izvještavanjaoperatora i proizvodača otpada o provođenju programa nadzora, monitoringa i vođenja evidencijeprema uvjetima iz dozvole (Sl. novine FBiH 31/06), Ured<strong>ba</strong> o selektivnom prikupljanju, pakovanju ioznačavanju otpada (Sl. novine FBiH 38/06), Ured<strong>ba</strong> o finansijskim i drugim garancijama <strong>za</strong>pokrivanje troškova rizika od mogućih šteta, čišćenje i postupke nakon <strong>za</strong>tvaranja odlagališta (Sl.novine FBiH 39/06), Pravilnik o životinjskom otpadu i drugim bezopasnim materijalima prirodnogporijekla koji se mogu koristiti u poljoprivredne svrhe (Sl. novine FBiH 8/08), Pravilnik o obrascu,sadržaju i postupku o<strong>ba</strong>vještavanja o važnim karakteristikama proizvoda i am<strong>ba</strong>laže od straneCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 6
proizvođača (Sl. novine FBiH 8/08), Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH77/08), Pravilnik o upravljanju am<strong>ba</strong>lažom i am<strong>ba</strong>lažnim <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH 83/10), Pravilnik oprekograničnom prometu otpada (Sl. novine FBiH 7/11), Pravilnik o zbrinjavanju farmaceutskogotpada (Sl. novine FBiH 23/11), Pravilnik o uslovima <strong>za</strong> rad postrojenja <strong>za</strong> spaljivanje otpada (Sl.novine F BiH 12/05), Pravilnik o ograničenim vrijednostima emisije <strong>za</strong>gađujućih materija u zrak (Sl.novine F BiH 12/05).4.1. Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong>Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong> predstavlja pravni okvir <strong>za</strong> uspostavu sistema <strong>upravljanja</strong> svim vrstamaotpada, osim radioaktivnog. Zakonom se posebno uređuju: pojmovi, definicije i osnovna načela,kategorije, vrste i liste otpada, postupci <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>, načela <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>, <strong>plan</strong>iranje<strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>, podjela nadležnosti između federacije i kantona u upravljanju <strong>otpadom</strong>,izdavanje dozvola <strong>za</strong> aktivnosti tretmana i odlaganja otpada, odgovornost u upravljanju <strong>otpadom</strong> ipostupanje u slučaju vangraničnog prometa otpada. U članu 4 Zakona o upravljanju <strong>otpadom</strong> otpadje definisan kao sve materije ili predmeti koje vlasnik odlaže, namjerava odložiti ili se traži da buduodložene u skladu sa jednom ili više kategorija otpada navedenoj u listi otpada i utvrđenoj uprovedbenom propisu.Osnovna načela <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> su definisana Članom 5, Zakona o upravljanju <strong>otpadom</strong> i glase:prevencija - izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje količine i štetnosti nastalog otpada da bi sesmanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija; mjere opreznosti ilisprečavanje opasnosti ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad, preduzimanje mjera, čak iako nije naraspolaganju potpuna naučna podloga; odgovornost proizvođača otpada koji je odgovoran <strong>za</strong> odabirnajprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje,uključujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije; princip<strong>za</strong>gađivač plaća odnosno proizvođač ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije, tretmanaodlaganja otpada, uključujući i brigu nakon upotrebe i monitoring, proizvođač otpada je i finansijskiodgovoran <strong>za</strong> preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovao ili će ihnajvjerovatnije prouzrokovati; blizina ili tretman ili odlaganje otpada tre<strong>ba</strong> se vršiti u najbližemadekvatnom postrojenju ili lokaciji, uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku profitabilnost,regionalnost - razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata <strong>za</strong> njegovo odlaganje tre<strong>ba</strong> se vršiti nanačin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgrađenih objekata.U <strong>plan</strong>iranju <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> nadležni organi dužni su izraditi <strong>plan</strong>ove <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>koji će obuhvatiti: vrstu, količinu i porijeklo otpada koji se proizvodi i koji se tre<strong>ba</strong> tretirati ili odložiti;ciljeve <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>; opće tehničke <strong>za</strong>hteve <strong>za</strong> <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> i uređaje unutarpodručja na kojima se nalaze; raspoloživ i podesan tretman, mjesta odlaganja i uređaje unutarodređene teritorije; specijalne ugovore <strong>za</strong> tretman ili odlaganje otpada <strong>za</strong> veći broj općina; specijalneugovore <strong>za</strong> pojedine vrste otpada, kao što je opasni otpad, tečni otpad i am<strong>ba</strong>lažni otpad. Zakonsadrži strateške ciljeve sa razrađenim prioritetima u upravljanju <strong>otpadom</strong> i pojedinim aktivnostimakoje se tre<strong>ba</strong>ju preduzeti, listu mjera koje se tre<strong>ba</strong>ju preduzeti i procjenu troškova <strong>za</strong> izvršavanje<strong>za</strong>dataka u upravljanju <strong>otpadom</strong>. U Zakonu o upravljanju <strong>otpadom</strong>, Članom 11 regulisane sunadležnosti Federalnih ministarstava, a Članom 24 definišu se o<strong>ba</strong>veze proizvođača i vlasnika otpada.4.2. Zakon o <strong>za</strong>štiti okoliša/ Zakon o <strong>za</strong>štiti životne sredineZakon o <strong>za</strong>štiti okoliša/ Zakon o <strong>za</strong>štiti životne sredine navodi o<strong>ba</strong>veze <strong>za</strong> pogone i postrojenja u radu,o racionali<strong>za</strong>ciji i izbjegavanju produkcije otpada, o minimi<strong>za</strong>ciji stvaranja otpada i mogućnostireciklaže i ponovne upotrebe. Ukoliko se opasni medicinski otpad deponuje, mora se voditi računa o<strong>za</strong>gađenju okoliša.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 7
4.3. Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>Pravilnikom o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> uređuju se opći principi <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>, te<strong>plan</strong>iranje <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>. Utvrđuje se formiranje odbora <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> iprenos otpada na treće lice. Utemeljuje se sistem <strong>plan</strong>iranja tretmana medicinskog otpada i<strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u cilju smanjenja rizika po uposlenike zdravstvenih ustanova,uposlenike na upravljanju <strong>otpadom</strong>, širu javnost i okoliš. Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> vrši se naosnovu Plana <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>. Zdravstvena ustanova dužna je donijeti Plan<strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika.Definišu se o<strong>ba</strong>veze referenta i odbora <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>. Vrste medicinskog otpada koje seo<strong>ba</strong>vezno razdvajaju od općeg otpada od momenta kad se proizvedu do momenta kad se proslijedeovlaštenom licu <strong>za</strong> prevoz, odlaganje, tretman ili obnavljanje medicinskog otpada, su: oštrice, veomainfektivni otpad, ostali infektivni i potencijalno infektivni otpad, farmaceutski otpad, genotoksičniotpad, amalgamski otpad iz stomatološke prakse, opasni hemijski otpad i ostali hemijski otpad.Infektivni otpad se odlaže u crvenu burad, a ostali medicinski otpad pakuje se u žutu burad. Crvenaburad sa infektivnim i eventualno biološkim <strong>otpadom</strong> moraju biti u minusnom režimu. Na buradimaje jasno istaknut znak opasnosti i imaju natpis “INFEKTIVNI OTPAD”. Rukovodilac zdravstveneustanove dužan je da obezbijedi da se lijekovi na<strong>ba</strong>vljaju putem ugovora kojim se dozvoljava povratlijekova sa isteklim rokom upotrebe proizvođaču ili dostavljaču.Kompletni sadržaji Pravilnika o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong> FBiH i <strong>za</strong> RS su dati u PRILOGU 2 iPRILOGU 3.4.4. Direktive EUDirektive i propisi EU u oblasti <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> :1. Direktiva o otpadu 2006/12/EC;2. Direktiva o opasnom otpadu 91/689/EEC s dodacima 94/31/EC, 166/2006;3. Direktiva o spaljivanju otpada 2000/76/EC;4. Direktiva o am<strong>ba</strong>laži i am<strong>ba</strong>lažnom otpadu 94/62/Ec s dodacima 2005/20/EC, 2004/12/EC,1882/2003;5. Direktiva Savjeta 75/442/EEZ o otpadu (Okvirna direktiva);6. Direktiva Savjeta 91/156/EEZ koja dopunjava Direktivu Savjeta 75/442/EEZ;7. Direktiva Savjeta 91/689/EEZ o opasnom otpadu;8. Direktiva Savjeta 99/31/EZ o deponijama otpada;9. Direktiva Savjeta 2000/76/EZ o spaljivanju otpada;10. Direktiva Savjeta 94/62/EZ o am<strong>ba</strong>laži I am<strong>ba</strong>lažnom otpadu;11. Direktiva 96/59/EZ o odlaganju PCB I PCT;12. Direktiva 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontroli <strong>za</strong>gađivanja okoliša;13. Direktiva Savjeta 259/93/EEZ o nadzoru i kontroli otpremanja otpada u i iz EU;14. Direktiva Savjeta 91/692/EEZ od 23.decebmra 1991. kojom se standardizuju i racionalizujuizvještaji o provođenju određenih direktiva koje se odnose na okoliš;15. Odluka komisije 2000/532/EZ od 03. maja 2000. koja mijenja Direktivu Savjeta 94/3/EZ olistama otpada u skladu sa članom 1(a) Direktive Savjeta 75/442/EEZ o otpadu i Odluke Savjeta94/904/EZ o listi opasnog otpada u skladu sa članom 1;16. National guidenlines for waste management in the health care industry; World HealthOrganisation, Healt-care management;Utvrđeno je pet osnovnih načela:1. hijerarhija <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>,Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 8
2. samoodrživost postrojenja <strong>za</strong> odlaganje uključujući i reciklažna dvorišta,3. najbolja raspoloživa tehnologija,4. udaljenost odlagališta otpada,5. odgovornost proizvođača otpada.Uz navedena, nastoje se ostvariti i sljedeća načela: <strong>za</strong>jednička definicija otpada u svim državamačlanicama, definicija otpada iz Člana 1a. Okvirne direktive o otpadu o<strong>ba</strong>vezna je <strong>za</strong> sve države članicei primjenjuje se na sav otpad bez obzira je li on namijenjen odlaganju ili ponovnoj upotrebi. Uz to,lista otpada iz Europske liste otpada (ranije: Europski katalog otpada) pruža <strong>za</strong>jedničku terminologiju<strong>za</strong> različite vrste otpada. EU Direktive potiču čistije proizvodnje i upotrebu ekološki čistih proizvoda.Regulisanje prometa <strong>otpadom</strong> podrazumijeva da je potrebno propisati i uspostaviti sistem kontrole inadzora nad prekograničnim prometom otpada uz o<strong>ba</strong>vezu država članica EU na uspostavunacionalnog sistema <strong>za</strong> nadzor i kontrolu, kako bi se osigurao visoki stepen <strong>za</strong>štite okoliša i ljudskogzdravlja te osiguralo provođenje načela o upravljanju <strong>otpadom</strong> propisanih Direktivom o otpadu75/442/EEZ.Posebnu pažnju posvećuje potre<strong>ba</strong> značajnog poboljšavanja provođenju postojećih mjera državačlanica. Kako su lokalne vlasti često upravo one koje nose teret provođenja <strong>za</strong>htjeva <strong>za</strong>konodavstvaEU o otpadu, EU komisija namjerava poboljšati njihovu uključenost u pripremu <strong>za</strong>konodavstva ipružiti podršku njihovoj međusobnoj razmjeni iskustava. Za zemlje kandidate ističe se da će povećanapotrošnja i promjena načina života vjerovatno dodatno opteretiti ionako preopterećene sisteme<strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> i komunalnu infrastrukturu. Stoga će, uz poboljšanje postojećih sistema<strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>, prioritet biti i ulaganja u inicijative <strong>za</strong> izbjegavanje nastajanja otpada,recikliranje, te infrastrukturu.5. KATEGORIZACIJA MEDICINSKOG OTPADAMedicinski otpad je sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama pri pružanju zdravstvenih usluga,vršenju naučnih istraživanja i eksperimenata u oblasti medicine, bez obzira na njegov sastav iporijeklo. To je heterogena smjesa klasičnog komunalnog otpada i opasnog medicinskog otpada.Prema WHO to je otpad koji se djelimično ili potpuno sastoji od: Ljudskih organa i tkiva Krvi i drugih tjelesnih tečnosti Ekskreta i sekreta LIjekova i drugih farmaceutskih preparata Upotrebljenih briseva, ga<strong>za</strong>, <strong>za</strong>voja i sl. Upotrebljenih igala, skalpela, lanceta i drugi oštrih instrumenata Bilo kojeg drugog otpada koji potiče od medicinske, stomatološke, farmaceutske ili sličneprakse, istraživanja, tretmana, <strong>za</strong>štite i uzimanja krvi <strong>za</strong> transfuzije, a može inficirati osobu kojasa njim dođe u kontakt.Države članice EU koriste klasifikaciju medicinskog otpada iz poglavlja osamnaest Evropskog katalogaotpada (EWC - Commission Decision 2000/532/EC) sa izmjenama i dopunama (Commission Decisions2001/118; 2001/119; 2001/573)).U Katalogu otpada otpad se razvrstava u dvadeset grupa <strong>za</strong>visno od osobina i mjesta nastanka,odnosno o djelatnosti koje ga generišu – stvaraju (sa preko 960 šifri). Svaka grupa sadrži podgrupekojima se otpad razvrstava prema procesu u kojem je nastao.Grupa otpada označava se dvocifrenim brojem. Taj broj označava djelatnost u kojoj je nastao i iz kojepotiče otpad. Podgrupa unutar grupe označava se četvorocifrenim brojem tako da su prve dvije cifretoga broja istovjetne ciframa grupe, a treća i četvrta cifra označava proces u kojem je otpad nastao.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 9
Vrste otpada s obzirom na dijelove procesa nastanka unutar podgrupe označene su šestocifrenimbrojem na način da su prve četiri cifre istovjetne podgrupi, a peta i šesta cifra označavaju dio procesanastanka otpada.Katalog otpada sadrži popis djelatnosti koje generišu otpad, te popis otpada prema svojstvima imjestu nastanka, a s obzirom na grupe, podgrupe i vrste otpada. Grupe, podgrupe i vrste otpada uKatalogu otpada označene su »ključnim brojem«. U Katalogu otpada vrste opasnog otpada označenesu zvjezdicom (*).Tabela 1. Standardna klasifikacija otpada u skladu sa Direktivom 75/442/EEC (Izvod iz Kataloga otpada saopisanim kategorijama otpada Pravilnika o kategorijama otpada sa listama, Službene novine FBiH broj 9/05;Službeni Glasnik Republike Srpske RS 39/05)KLASIFIKACIONIBROJ18 01VRSTE, OSOBINE I DJELATNOST IZ KOJIH OTPAD POTIČEOtpad od njege novorođenčadi, dijagnosticiranja, liječenja ili prevencije bolesti kodljudi18 01 01 oštri predmeti (osim 18 01 03)18 01 02 dijelovi ljudskog tijela i organi, vrećice i konzerve krvi (osim 18 01 03)18 01 03*18 01 04ostali otpad čije je sakupljanje i odlaganje podvrgnuto specijalnim <strong>za</strong>htjevima radiprevencije infekcijeotpad čije sakupljanje i odlaganje nije podvrgnuto specijalnim <strong>za</strong>htjevima radi prevencijeinfekcije (npr. rublje, <strong>za</strong>voji od gipsa, posteljina, odjeća <strong>za</strong> jednokratnu primjenu, platno,pelene...)18 01 06* hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne materije18 01 07 hemikalije koje nisu navedene pod 18 01 0618 01 08* citotoksici i citostatici18 01 09 lijekovi koji nisu navedeni pod 18 01 0818 01 10* amalgamski otpad iz stomatološke <strong>za</strong>štite18 02 Otpad od istraživanja, dijagnosticiranja, liječenja ili prevencije bolesti u životinja18 02 01 oštri predmeti (osim 18 02 02)18 02 02*18 02 03ostali otpad čije sakupljanje i odlaganje podliježe specijalnim <strong>za</strong>htjevima radi prevencijeinfekcijeotpad čije sakupljanje i odlaganje ne podliježe specijalnim <strong>za</strong>htjevima radi prevencijeinfekcije18 02 05* hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne materije18 01 06 hemikalije koje nisu navedene pod 18 02 0518 02 07* citotoksici i citostatici18 02 08 lijekovi koji nisu navedeni pod 18 02 07Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 10
6. TRENUTNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM6.1. Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u BiHSistemski, dugogodišnji nemar i minimalno ulaganje u oblast <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> proizveli su cijeliniz crnih tačaka na kojima su nekontrolirano odložene veće količine otpada koje direktno ugrožavajuživot i zdravlje ljudi. Količina otpada svakodnevno raste, a postojeća infrastruktura koja bi taj otpadtre<strong>ba</strong>la zbrinuti nepotpuna je (Herceg i Lukić, 2009). Nagomilavanje otpada i njegovo neadekvatnozbrinjavanje jedan je od većih okolišnih problema u BiH.U ukupnom <strong>za</strong>gađenju okoliša medicinski otpad ne <strong>za</strong>uzima veliki dio, ali je on potencijalno međunajopasnijim vrstama otpada, jer može da dovede do infekcija i trovanja. Zagađenje koje dolazi izzdravstvenih ustanova može da bude veoma opasno <strong>za</strong> zdravlje i ekosistem u kojem se taj otpadskladišti. Neadekvatno upravljanje opasnim <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, počev od rukovanja unutarustanova koje pružaju medicinske i veterinarske usluge pa do konačnog zbrinjavanja, predstavljaveoma visok rizik, kako <strong>za</strong> zdravlje osoblja koje s njim rukuje, tako i uopšte <strong>za</strong> okoliš.U poređenju sa ostalim zemljama u regionu, ovo nije velika količina, ali problem predstavljaneadekvatno odlaganje ovog otpada i nepoštivanje <strong>za</strong>kona koji tretiraju ovu oblast. Godišnje se uFederaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) po glavi stanovnika proizvede 270 kg otpada. Otpad se prikupljaneselektivno, pa se često u komunalnom otpadu nalaze i pojedine kategorije industrijskog,medicinskog i drugih vrsta otpada. Na teritoriji FBiH nalazi se oko 2000 lokacija takozvanihnekontroliranih “divljih“ deponija, a najviše u Zeničko-Dobojskom i Tuzlanskom kantonu. Ukupnagodišnja proizvodnja otpada iz zdravstvenih ustanova u FBiH iznosi 2,2 kg po osobi (kg/osobi) ili 5 000tona godišnje (t/g), od čega je oko 50% opasni medicinski otpad. Ukupna proizvodnja otpada izveterinarskih ustanova je 20 t/g. Otpad iz zdravstvenih i veterinarskih ustanova se uglavnom prikupljabez razdvajanja na izvoru, te se najčešće miješa sa komunalnim <strong>otpadom</strong>. Na sanitarnu deponiju seodlaže 18% otpada iz zdravstvenih ustanova i 12% otpada iz veterinarskih ustanova u FBiH, 0,5 %otpada se inkapsulira i/ili izvozi na neškodljivo zbrinjavanje, dok se ostali nastali otpad odlaženeadekvatno i uglavnom <strong>za</strong>jedno sa komunalnim <strong>otpadom</strong> (Strategija <strong>za</strong>štite okoliša Federacije BiH2008 – 2018).Samo u nekim ustanovama se upotrijebljene igle odvajaju i odlažu u prazne plastične ili stakleneam<strong>ba</strong>lažu. Ostali dio infektivnog materijala (upotrijebljene šprice, sistemi <strong>za</strong> infuziju i transfuziju,urinarne kese, gaze i drugo) najčešće se u<strong>ba</strong>cuju u otvorene kante. Često se sabirne kante sapojedinih bolničkih odjeljenja i drugih zdravstvenih ustanova iznose ručno do prizemlja, a potomkolicima transportuju do mjesta <strong>za</strong> centralnu dispoziciju otpada, koje nije ni ograđeno niobezbjeđeno. Prethodno se ne odvaja komunalni od opasnog otpada, a poslije ga raznose mačke i psilutalice. Infektivni otpad se ne dezinficira na odjeljenjima ili služ<strong>ba</strong>ma, a izuzetak čini laboratorijskiotpad, koji se autoklavira. Patološki otpad se često spaljuje u spalionicama u zdravstvenimustanovama.U Bosni i Hercegovini su rađene preliminarne procjene količina medicinskog otpada koji nastaje uzdravstvenim ustanovama, a prema standardima WHO. Prema tim preliminarnim procjenama u BiHgodišnje nastaje između 10 000 – 15 000 tona medicinskog otpada bez starih <strong>za</strong>liha (Pranjić, 2006).Zbrinjavanje medicinskog otpada u BiH predstavlja jedan od velikih problema. U <strong>za</strong>dnjih desetakgodina je došlo do unaprijeđenja <strong>za</strong>konske regulative ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> zbrinjavanje otpada iz zdravstvenihustanova. Iako je tačno propisano na koji način se mora sakupljati sortirati i zbrinjavati medicinskiotpad, većina zdravstvenih ustanova nije počela sa primjenom propisa.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 11
Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> mora se <strong>ba</strong>zirati na slijedećim principima: <strong>za</strong>štiti ljudskog zdravljaunutar i izvan medicinskih ustanova, <strong>za</strong>štiti okoliša, poštovanju nacionalnih i međunarodnihstandarda i poboljšanju higijenskih uslova unutar i van zdravstvenih ustanova. Uspostavljanjenacionalne politike <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>, <strong>za</strong>konskog okvira, obrazovanja osoblja i uključivanjajavnosti u problem medicinskog otpada osnovni su elementi <strong>za</strong> uspješno provođenje programa<strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>.Predstavnici vlasti su donijeli nove propise ali uglavnom ne prate njihovu implementaciju i neprimjenjuju kaznene mjere. Zbog nedostatka inspekcijskog nadzora zdravstvene ustanove neprimjenjuju nove <strong>za</strong>konske propise te odlažu opasan medicinski otpad na komunalne deponije jer imje to najjeftiniji način njegovog zbrinjavanja, a time dovode okolno stanovništvo u opasnost od raznihoboljenja.6.2. Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u sjeveroistočnoj BiHSa ciljem da se sagleda trenutno stanje ve<strong>za</strong>no <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada u sjeveroistočnojBiH i da se podstakne primjena novih propisa i odgovorno upravljanje medicinskog otpada, Centar <strong>za</strong>ekologiju i energiju Tuzla je početkom 2011. godine vršio istraživanje o količinama nastalogmedicinskog otpada u 2010. godini i načinima njegovog <strong>upravljanja</strong>, a rezultati su uvršteni u Studiju omedicinskom otpadu “Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u sjeveroistočnoj BiH“.Prema dobivenim podacima, 119 zdravstvenih ustanova u sjeveroistočnoj BiH je u 2010. godiniproizvelo 1.820 tona otpada, od čega je 1.388 tona komunalnog i 432 tone opasnog medicinskogotpada. Iz ovoga se može <strong>za</strong>ključiti da od ukupnog otpada iz zdravstvenih ustanova oko 24% činiopasni medicinskog otpad. Napominjemo da je istraživanje obuhvatilo 249 zdravstvenih ustanova, alida je samo 119 ustanova dalo podatke o količinama, te dobijeni rezultati mogu poslužiti kao osnova<strong>za</strong> izračunavanje ukupnih količina medicinskog otpada u sjeveroistočnoj BiH čije su količine mnogoveće.Slika 1. Odnos komunalnog i medicinskog otpada u ukupnom otpadu nastalom 2010. god.u 119 zdravstvenih ustanova.Od 249 zdravstvenih ustanova, 136 ili 55% ima imenovanu odgovornu osobu/referenta <strong>za</strong> upravljanje<strong>otpadom</strong> od čega je samo 50% odgovornih oso<strong>ba</strong> sa VSS. Prema evidencijama u ministarstvima, samozdravstvene ustanove većih kapaciteta (bolnice i domovi zdravlja) su dostavile imena referenata <strong>za</strong>upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>. Prema Pravilniku o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, svakazdravstvena ustanova mora imenovati odgovornu osobu/referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> i to je licesa <strong>za</strong>vršenom visokom stručnom spremom, a ako zdravstvena ustanova ima više od 50 uposlenikaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 12
onda se mora uspostaviti Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>. Odbor koji se imenuje u ustanovama tre<strong>ba</strong>da bude interdisciplinaran i ekspertni tim.Većina zdravstvenih ustanova kao što su bolnice, klinički centri i domovi zdravlja, počeli su saodvajanjem i razvrstavanjem opasnog medicinskog otpada u samoj ustanovi. Međutim, nakonrazvrstavanja se samo mali procenat tog otpada ispravno zbrinjava. Velike količine medicinskogotpada, iako su odvojene i razvrstane, predaju se komunalnim preduzećima i odvoze se na deponije,što predstavlja veliki rizik <strong>za</strong> zdravlje svih oso<strong>ba</strong> koje dolaze u kontakt s njim i uopće <strong>za</strong> okoliš.Istraživanje je poka<strong>za</strong>lo da postoji određeni broj zdravstvenih ustanova koje spaljuju svoj otpad, iakou BiH nema propisne spalionice medicinskog otpada. 11% zdravstvenih ustanova, koje su učestvovaleu istraživanju, infektivni otpad zbrinjavaju na pravilan način. 44 stomatološke ordinacije (100%) kojesu bile dio istraživanja ne odvajaju svoj infektivni otpad od komunalnog. Oštri predmeti uzdravstvenim ustanovama se uglavnom odvajaju u posebne posude, ali na kraju uglavnom <strong>za</strong>vrše nakomunalnim deponijama. Samo 8% ustanova se izjasnilo da ispravno zbrinjava oštre predmete.Evidentan je problem zbrinjavanja hemijskog otpada, jer je samo 15% od anketiranih zdravstvenihustanova navelo da ga ispravno zbrinjava. 15 656 litara hemijskog otpada koji nastaje u preostalimzdravstvenim ustanovama na neki način <strong>za</strong>vrši u okruženju. Ako tome dodamo i druge zdravstveneustanove koje nisu bile dio istraživanja, možemo samo pretpostaviti koliko opasnog medicinskogotpada ostaje nezbrinuto. Sve to upućuje na hitnost primjene <strong>za</strong>konske regulative.Iako većina ustanova ne provodi kontinuiranu edukaciju osoblja, ispitanici rješenje, između ostalog,vide u uvođenju kontinuirane edukacije svim oso<strong>ba</strong>ma u sistemu <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.Nadležna Ministarstva i inspekcije još uvijek nisu svjesni njihovih o<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> i odgovornosti u dijelurazdvajanja, odlaganja, deponovanja i nadzora nad zbrinjavanjem medicinskog otpada gdje se krijuveoma važni i opasni rizici po zdravlje ljudi, živog svijeta i okoliša. Ministarstva i inspekcije uglavnomne raspolažu potrebnim informacijama o odgovornim oso<strong>ba</strong>ma, <strong>plan</strong>ovima <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>, količinama medicinskog otpada koji nastane i koji se ispravno zbrine i ne vrše redovannadzor.65% općinskih službi <strong>za</strong> komunalne poslove ne znaju kako zdravstvene ustanove u njihovim općinamazbrinjavaju svoj otpad. Iako su komunalna preduzeća uglavnom pod nadležnošću općinskih službi,predstavnici tih nadležnih službi, komunalnih preduzeća i deponija uglavnom nisu upoznati sa<strong>za</strong>konskom regulativom ve<strong>za</strong>nom <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada i <strong>za</strong>branu odlaganja opasnogmedicinskog otpada na komunalnim deponijama, te nisu u komunalnim preduzećima naložileo<strong>ba</strong>veznu obuku uposlenika o prepoznavanju prisustva medicinskog otpada, opasnostima i mjerama<strong>za</strong>štite usljed kontakta sa <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, o potrebi kontrole otpada koji dolazi iz zdravstvenihustanova i o<strong>ba</strong>vezi prijavljivanja usljed prisustva opasnog medicinskog otpada u otpadu koji dolazi izzdravstvenih ustanova. Zbog svega ovoga u komunalnim preduzećima i na deponijama izostajeedukacija, <strong>za</strong>štita uposlenika, evidencija o količinama otpada iz zdravstvenih ustanova, kontrolaotpada i prijavljivanje prisustva opasnog medicinskog otpada, što ostavlja mogućnost zdravstvenimustanovama da svoj opasni otpad jeftino deponuju na komunalnim deponijama.U sjeveroistočnoj BiH postoje ovlaštene firme <strong>za</strong> odvoz i zbrinjavanje medicinskog otpada kojeuredno izvještavaju nadležna Ministarstva o količinama preuzetog otpada. Istraživanje je poka<strong>za</strong>lo dau <strong>za</strong>dnje dvije godine samo 50 zdravstvenih ustanova u sjeveroistočnoj BiH predaje dio svog opasnogmedicinskog otpada firmama na zbrinjavanje. Utvrđeno je da količine opasnog otpada koje nastaju utim zdravstvenim ustanovama ne odgovaraju količinama koje su predate na zbrinjavanje. Saovlaštenim firmama <strong>za</strong> odvoz i zbrinjavanje medicinskog otpada je još 15 zdravstvenih ustanovasklopilo Ugovor o kontinuiranom zbrinjavanju medicinskog otpada, ali one ne vrše predaju svogmedicinskog otpada. Javlja se sumnja da su potpisani ugovori samo pokriće <strong>za</strong> moguće kontrole.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 13
Postavlja se pitanje šta se događa sa preostalim <strong>otpadom</strong> u zdravstvenim ustanovama koje supotpisale ugovore, a predaju samo dio otpada ili ga uopće i ne predaju, kao i šta ostale zdravstveneustanove rade sa svojim <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.Zdravstvene ustanove moraju osmisliti održiva rješenja <strong>za</strong> zbrinjavanje svog medicinskog otpada.Neophodno je imenovati odgovornu osobu/referenta ili ekspertne timove koji će raditi na izradiPlana <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, a u njemu će predvidjeti najbolja rješenja <strong>za</strong> zbrinjavanjeotpada koji kod njih nastaje.Mišljenje većine ispitanika je bilo da bi stroga primjena <strong>za</strong>konskih propisa, veći angažman nadležnihmistarstava i redovna inspekcijska kontrola doveli do poboljšanja <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.7. PREPORUKE ZA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U SJEVEROISTOČNOJ BIH7.1. Osnovna načelaU potrazi <strong>za</strong> najboljim rješenjem i izborom optimalne tehnologije <strong>za</strong> obradu medicinskog otpada,moraju se uzeti u obzir glavni kriteriji izbora, a to su: ekonomski, tehnološki, etički, upravljački,ekološki i <strong>za</strong>konodavni.Osim navedenih postoje i drugi faktori od kojih je posebno važno naglasiti načelo “načelo blizine“ kaopreporuku Svjetske zdravstvene organi<strong>za</strong>cije (WHO) koja navodi da se otpad mora obrađivati izbrinjavati što je moguće bliže mjestu nastanka.Na međunarodnom nivou postignuti su određeni sporazumi i ključna načela <strong>za</strong> upravljanje<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, odnosno sigurna načela <strong>upravljanja</strong> opasnim <strong>otpadom</strong> kojih se i BiH tre<strong>ba</strong>pridržavati.Prema Strategiji <strong>za</strong>štite okoliša FBiH od 2008. do 2018., temeljna načela <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> su: prevencija - izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje količine i štetnosti nastaloga otpadakako bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i izbjegla okolišna degradacija; mjere opreznosti - sprečavanje opasnosti ili štete po okoliš koju prouzrokuje otpad,preduzimanje mjera, čak iako nije na raspolaganju potpuna znanstvena podloga; odgovornost proizvođača otpada - proizvođač je odgovoran <strong>za</strong> odabir najprihvatljivijegokolišnog rješenja prema značajkama proizvoda i tehnologiji proizvodnje, uključujući životniciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije; princip <strong>za</strong>gađivač plaća - proizvođač ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije, tretmanai odlaganja otpada, uključujući brigu nakon upotrebe i monitoring. On je i finansijski odgovoran<strong>za</strong> preventivne i sanacijske mjere uslijed šteta po okoliš koje je prouzrokovao ili će ihnajvjerojatnije prouzrokovati; blizina - tretman ili odlaganje otpada tre<strong>ba</strong> se o<strong>ba</strong>vljati u najbližem odgovarajućem postrojenjuili lokaciji, uzimajući u obzir okolišnu i ekonomsku profitabilnost; regionalnost - razvitak tretmana otpada i izgradnja objekata <strong>za</strong> njegovo odlaganje tre<strong>ba</strong> seo<strong>ba</strong>vljati na način pokrića potrebe regije i omogućavanja samoodrživosti izgrađenih objekata.7.2. Principi ispravnog <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong><strong>Regionalni</strong>m <strong>plan</strong>om <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, koji obuhvata sjeveroistočnu BiH,preporučuje se sistem <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> koji se <strong>za</strong>sniva na slijedećim međunarodnimprincipima prema slijedećoj hijerarhiji:Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 14
1. Prevencija stvaranja, razdvajanje i recikliranje sekundarnih sirovina;2. Korištenje odgovarajuće am<strong>ba</strong>laže;3. Razdvajanje medicinskog otpada na izvoru;4. Skladištenje otpada i transport na propisan način;5. Obrada medicinskog otpada.7.2.1. Prevencija stvaranja, razdvajanja i recikliranje sekundarnih sirovinaU cilju posti<strong>za</strong>nja izbjegavanja, odnosno minimiziranja stvaranja otpada potrebno je provestiodređene politike i praksu koja bi uključivala i: redukciju na izvoru (npr. ograničavanje količine na<strong>ba</strong>vke materijala od kojih nastaje opasanotpad); korištenje proizvoda koji se mogu reciklirati; razdvajanje otpada na opasni i bezopasni i razdvajanje različitih vrsta opasnog otpada; povrat proizvođačima ili do<strong>ba</strong>vljačima lijekova i hemikalija sa isteklim rokom.Prema tome, količina otpada koji proizvode zdravstvene ustanove <strong>za</strong>visi, ne samo od veličine, vrste ikoličine usluga koje se pružaju, već i od spremnosti uprave, obrazovanja i obuke osoblja, standardausluga, infrastrukture zdravstvene ustanove i lokalnih tradicija.Svi zdravstveni radnici i saradnici imaju ulogu u ovom procesu i <strong>za</strong>to tre<strong>ba</strong> da budu dobro obučeni <strong>za</strong>minimi<strong>za</strong>ciju i upravljanje <strong>otpadom</strong>. Do<strong>ba</strong>vljači lijekova i hemikalija tre<strong>ba</strong>li bi biti oni koji moguobezbijediti brzu isporuku malih količina i koji prihvataju vraćanje neupotrebljene robe.Pravilno upravljanje magacinom može spriječiti nagomilavanje većih količina hemikalija i lijekova,kako bi se izbjegla pojava ovih proizvoda sa isteklim rokom i smanjio otpad od am<strong>ba</strong>laže.Gdje god je to moguće, medicinsku opremu i otpad tre<strong>ba</strong> ponovo koristiti, vodeći računa o tome dase može reciklirati samo onaj materijal <strong>za</strong> koji je dozvoljen taj postupak.Recikliranje je dozvoljeno <strong>za</strong>: papir i karton, staklo, metalna am<strong>ba</strong>laža, plastični omoti i sl.Gdje god je to moguće primjeniti fizički način čišćenja umjesto hemijskog, redestilirati upotrebljenerastvarače i hemikalije kao i sakupljati materijale koji se mogu prodati radi dalje prerade.7.2.2. Korištenje odgovarajuće am<strong>ba</strong>lažeAm<strong>ba</strong>laža, kao što su burad, kante, plastične vreće, kartonske kutije, posude i kontejneri mora bitiizrađena tako da svojim karakteristikama (boja, oblik, veličina) omogućava i olakšava razvrstavanjeopasnog medicinskog otpada na mjestu nastanka. Am<strong>ba</strong>laža <strong>za</strong> skladištenje mora biti označenanatpisom "opasni medicinski otpad", s naznakom o vrsti otpada.Prema važećem Pravilniku o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u FBiH (Sl. novine FBiH 77/08), <strong>za</strong>infektivni otpad je određena am<strong>ba</strong>laža crvene boje, a prema važećem Pravilniku o upravljanju<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> RS (Sl. glasnik RS 90/06), am<strong>ba</strong>laža <strong>za</strong> infektivni otpad je žute boje. Međutim,trenutno su u izradi Strategija <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj<strong>za</strong> period od 2011 - 2021. Prema informacijama (PRILOG 4.) dobivenim od kontakt oso<strong>ba</strong> iz nadležnihCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 15
ministarstava, koje su u radnoj grupi <strong>za</strong> izradu Strategija, dobiveni su podaci o <strong>plan</strong>iranim bojamaam<strong>ba</strong>laže <strong>za</strong> razne vrste medicinskog otpada. (Tabela 2.).Tabela 2. Boja am<strong>ba</strong>laže prema Strategijama <strong>upravljanja</strong> MO <strong>za</strong> FBiH i RSBOJA AMBALAŽE ZA MEDICINSKI OTPADMEDICINSKI OTPAD FBiH RSOštri otpad Crvena NarandžastaInfektivni otpad Crvena NarandžastaPatološki otpad Crvena sa crnim pojasom Crvena sa crnim pojasomHemijski otpad Žuta ŽutaFarmaceutski otpad Zelena ZelenaKomunalni otpad Crna i plava Crna i plavaBiH se nalazi u procesu približavanja EU i <strong>za</strong> očekivati je da će u narednim godinama doći dousklađivanja propisa iz ove oblasti, a samim tim i do usklađivanja boja am<strong>ba</strong>laže. Za zdravstveneustanove je važno da počnu sa procesom razdvajanja, obilježavanja i zbrinjavanja medicinskogotpada, a kasnije će se samo prilagoditi, ako dođe do promjene boje am<strong>ba</strong>laže.Posude (am<strong>ba</strong>laža) <strong>za</strong> odlaganje medicinskog otpada tre<strong>ba</strong>ju biti: nepropusne <strong>za</strong> tekućine (ne postojimogućnost ispadanja i/ili prolijevanja njihovog sadržaja), imati poklopce koji onemogućavajuneovlašteno otvaranje posuda i kontejnera pri daljnjem postupanju ili obrađivanju i da priobrađivanju ne <strong>za</strong>gađuju okoliš. Oštri predmeti se prikupljaju u posude <strong>za</strong> oštre predmete kojemoraju biti neprobojne <strong>za</strong> sadržaj i napravljene tako da je onemogućeno ispadanje sadržaja iliozljeđivanje i prijenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili rukuju s <strong>otpadom</strong>. Am<strong>ba</strong>lažakoja se koristi višekratno su posude, kontejneri od metala i plastike koji se mogu adekvatno prati idezinficirati.Zbrinjavanje medicinskog otpada mora početi na odjelima, klinikama, <strong>za</strong>vodima, laboratorijima,ambulantama, previjalištima, hirurškim salama i drugim dijelovima zdravstvenih ustanova. Na samommjestu nastanka potrebno je osigurati razvrstavanje i odvojeno sakupljanje. Otpad se razvrstava isakuplja na mjestu nastanka u am<strong>ba</strong>lažu prilagođenu njegovim svojstvima, količini, te načinuskladištenja, prevo<strong>za</strong> i obrađivanja, na način da štiti okoliš i one koji rukuju s <strong>otpadom</strong>.Opći (inertni, bezopasni) medicinski otpad koji je sličan komunalnom se razdvaja na sekundarnesirovine, a ostatak otpada se zbrinjava kao komunalni otpad, jer ne predstavlja rizik <strong>za</strong> zdravlje iokoliš.Medicinski otpad razvrstava se na mjestu nastanka uz poštivanje slijedećih pravila: opasni i bezopasni otpad se ne smiju miješati; ukoliko je greškom izmiješan opasni i bezopasni otpad, cjelokupna količina otpada se smatraopasnim; na mjestu nastanka otpada, mora biti dovoljan broj am<strong>ba</strong>lažnih jedinica (kontejnera, buradi,kanti, držača, kesa i sl.); kontejneri, burad, kante i kese moraju biti dobro <strong>za</strong>tvoreni;Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 16
kontejneri, burad, kante i kese se ne smiju <strong>ba</strong>cati; obezbijediti odgovarajuće čišćenje i dezinfekciju u slučaju da se dogodi probijanje am<strong>ba</strong>laže; osoblje koje rukuje <strong>otpadom</strong> mora nositi <strong>za</strong>štitnu opremu; kontejnere, burad, kante, kese i sl. am<strong>ba</strong>lažu puniti do tri četvrtine, propisno <strong>za</strong>tvoriti,obilježiti i <strong>za</strong>tim odlagati.Opasan medicinski otpad razvrstava se prema opasnim svojstvima i odlaže u odgovarajuću am<strong>ba</strong>lažu itransportuje do mjesta skladištenja. Ovaj otpad se do konačne obrade mora sakupljati i skladištiti uam<strong>ba</strong>laži koja ispunjavaju slijedeće uslove: Nepropusna i <strong>za</strong>pečaćena kako bi se spriječilo širenje mikroorgani<strong>za</strong>ma; Otporna na vlagu i mehanička oštećenja (spolja i unutra); Neprovidna; Dovoljno čvrsta da se ne može pocijepati ili rasprsnuti pod normalnim uslovima upotrebe irukovanja; Da je od materijala koji odgovara <strong>za</strong> odlaganje određene vrste otpada; Pogodna <strong>za</strong> skladištenje, interni i spoljašnji transport.Proizvođač medicinskog otpada dužan je na mjestu nastanka obezbijediti upravljanje ovim <strong>otpadom</strong>shodno Zakonu i Planu, a naročito u pogledu razvrstavanja, sakupljanja, transporta, vođenjaevidencije i privremenog skladištenja do konačnog odlaganja. Sva am<strong>ba</strong>laža koje se odlaže uprivremeno skladište proizvođača otpada tre<strong>ba</strong> da bude <strong>za</strong>pečaćena i označena prema mjestustvaranja i sadržaju.Transport opasnog medicinskog otpada, od mjesta nastanka do privremenog skladišta mora seodvijati na takav način da ne dođe do oštećenja am<strong>ba</strong>laže i/ili rasipanja. Transportna sredstva kojimase prevozi opasni medicinski otpad ne smiju se koristiti u druge svrhe.Putevi sakupljanja i prevo<strong>za</strong> otpada moraju biti predviđeni i odvojeni od puteva kojima se o<strong>ba</strong>vljajuuobičajene zdravstvene aktivnosti (bolesnici, čisto rublje, sterilni materijali itd.), ako ne prostorno,<strong>ba</strong>rem vremenski.7.2.3. Razdvajanje medicinskog otpada na izvoruZa razdvajanje medicinskog otpada na mjestu njegovog nastanka <strong>za</strong>duženi su zdravstveni radnici pričijem radu nastaje medicinski otpad. Uloga zdravstvenih uposlenika je i u provjeri da li su poo<strong>ba</strong>vljenom prikupljanju medicinskog otpada kese čvrsto <strong>za</strong>tvorene i da li se u okviru njihove službekese pune do 2/3 njihove <strong>za</strong>premine. Namjenska am<strong>ba</strong>laža mora biti adekvatno postavljena na svimmjestima u službi gdje se stvara medicinski otpad.Slika 2. Am<strong>ba</strong>laža <strong>za</strong> medicinski otpadCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 17
Sakupljanje oštrih predmetaU medicinski otpad iz grupe 18 01 01 spadaju oštri predmeti: sve vrste i veličine igala, odsječene iglesa sistema <strong>za</strong> infuzije, skalpel nožiće, pokrovna i predmetna stakla (slomljena), slomljene epruvete izlaboratorije, slomljene ampule iz intervencija.Sakupljanje oštrih predmeta vrši se na mjestu nastanka radi sprečavanja povrede uposlenika(smanjenje rizika od povrede, uboda, infekcije) zbog higijensko-epidemioloških mjera <strong>za</strong>štite i štomanje manipulacije oštrim predmetima. Sakupljaju se u namjenske posude <strong>za</strong> oštre predmete.Am<strong>ba</strong>laža mora biti neprobojna <strong>za</strong> sadržaj i napravljena tako da je onemogućeno ispadanje sadržajaili ozljeđivanje i prijenos infekcija na osobe koje rukuju s njom. Pune se do 2/3 svoje <strong>za</strong>premine i<strong>za</strong>tvaraju se bez mogućnosti ponovnog otvaranja.Na posudama se lijepi naljepnica koja se čitko popunjava i sadrži podatke: izvor otpada (služ<strong>ba</strong>),datum, vrijeme, ime osobe koja popunjava deklaraciju, kategoriju otpada i šifru iz Kataloga otpada.Sakupljanje čvrstog infektivnog medicinskog otpadaPod čvrstim infektivnim <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (18 01 03* i 18 01 04) podrazumijevaju se: sistemi <strong>za</strong>infuziju (kojima su odsječene igle), plastične šprice – bez sadržaja; uprljana vata – sanitetska, uprljanapapirna vata i flis papir, upotrijebljene <strong>za</strong>štitne rukavice, vaterolne i čaše iz stomatoloških ordinacija,zubi i dijelovi zu<strong>ba</strong> kod ekstrakcije, <strong>za</strong>prljane i prazne plastične epruvete iz laboratorije, plastične čašesa poklopcem od urina, upotrijebljene <strong>za</strong>štitne maske i dr.Čvrsti infektivni otpad se sakuplja u kese koje moraju imati naljepnicu, čitko popunjenu slijedećimpodacima: izvor otpada (služ<strong>ba</strong>), datum, vrijeme, ime osobe koja popunjava deklaraciju, kategorijuotpada i šifru iz Kataloga otpada. Žute kese sa prikupljenim čvrstim <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong>tvarajuse vezivanjem vrha kese.Sakupljanje hemijskog otpadaMedicinski otpad iz grupe 18 01 06* i 18 01 07 a koji se stvara u procesu rada radiološke službe(fiksir, razvijač, RTG filmovi) sakuplja se u namjensku am<strong>ba</strong>lažu (burad) sa dihtovanim poklopcem,obilježava i čuva u prostoriji <strong>za</strong> privremeno skladište medicinskog otpada do momenta preuzimanjaovlaštene firme.Sakupljanje otpadnog amalgamaMedicinski otpad iz grupe 18 01 10* (otpadni amalgam iz stomatologije) spada u opasan hemijskiotpad i sakuplja se u namjenske plastične kontejnere.Sakupljanje patološkog otpadaPatološki otpad, grupa 18 01 02, se sastoji od prepoznatljivih dijelova tela, organa i/ili tkiva. Ovajotpad mora biti odvojen u veoma čvrste plastične vreće, obilježen i odložen u rashladne frižidere i/ili<strong>za</strong>mrzivače, sve do konačnog odvo<strong>za</strong> na zbrinjavanje.Upravljanje lijekovima sa isteklim rokomUpravljanje lijekovima počinje provjerom <strong>za</strong>liha farmaceutskih proizvoda, vakcina i potrošnogmedicinskog materijala koji se vrši o<strong>ba</strong>vezno pri <strong>za</strong>duženju medicinskog materijala i redovnojedanput mjesečno, o čemu se vodi evidencija. O<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> zdravstvenih uposlenika je da prvo troše<strong>za</strong>lihe sa kraćim rokom trajanja, ako se trebuju isti proizvodi sa različitim rokom trajanja.Medicinski materijal kojem je istekao rok trajanja ne može se nalaziti na mjestima predviđenim <strong>za</strong>čuvanje i upotrebu medicinskog materijala, nego se svrstava u medicinski otpad. Lijekovi sa isteklimrokom (18 01 09) sakupljaju se u adekvatnu am<strong>ba</strong>lažu (plastične vreće, kartonske kutije), adekvatnoCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 18
obilježavaju (datum pakovanja, naziv i broj grupe medicinskog otpada) i privremeno se skladište uprostoriji <strong>za</strong> privremeno skladištenje medicinskog otpada do momenta preuzimanja ovlaštene firme.7.2.4. Skladištenje medicinskog otpada i transport na propisan načinNakon odvojenog i propisnog sakupljanja medicinski otpad se skladišti u posebno odvojenomprostoru do obrade. Medicinski otpad se može predati ovlaštenoj firmi <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong> na zbrinjavanje.Opasni medicinski otpad mora se <strong>za</strong>ključavati u ograđenom i odvojenom privremenom skladištu doobrade, zbrinjavanja ili do predaje ovlaštenom pravnom licu <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>.Prostor <strong>za</strong> privremeno skladištenje opasnog medicinskog otpada mora ispunjavati slijedeće uslove: da je građevinsko– tehnički pogodan <strong>za</strong> ovu namjenu, odnosno da je pod glatke površineizrađen od materijala koji nije podložan pucanju i osipanju na vlazi, kao i da se može brzo i lakočistiti i dezinfikovati; da je riješeno pitanje vodosnabdijevanja i odvoda otpadnih voda; da je lako dostupan osoblju <strong>za</strong>duženom <strong>za</strong> interno upravljanje <strong>otpadom</strong>; <strong>za</strong>ključan - kako bi se onemogućio pristup neovlaštenim oso<strong>ba</strong>ma; lako dostupan vozilima <strong>za</strong> sakupljanje otpada (kolicima i slično); osvijetljen i provjetren; smješten dovoljno daleko od skladišta svježe hrane i mjesta <strong>za</strong> pripremu hrane; nedostupan pticama, glodarima i insektima da ima oznake <strong>za</strong>brane pušenja, uzimanja hrane i pića, kao i druge <strong>za</strong>brane koji mogu uticatina higijenske uslove.Dužina skladištenja infektivnog otpada u privremenom skladištu je: hladnija klima: maksimum 72 sata zimi i maksimum 48 sati ljeti; toplija klima: maksimum 48 sata <strong>za</strong> vrijeme hladne sezone i maksimum 24 sata <strong>za</strong> vrijeme toplesezone.Ako prostorija posjeduje rashladni sistem sa temperaturom ispod 15 o C, otpad bi tre<strong>ba</strong>o da se odnosinajmanje jednom sedmično.Prostor <strong>za</strong> privremeno skladištenje mora posjedovati uputstvo o bezbjednosti u slučaju akcidentnihsituacija i mora biti <strong>za</strong>ključan. Nadzor nad ovom prostorijom vrše portiri, a pristup nije dozvoljenneovlaštenim licima. U služ<strong>ba</strong>ma, nadzor nad razvrstavanjem, odlaganjem, pakovanjem i odnošenjemu prostoriju <strong>za</strong> privremeno skladištenje otpada vrše glavne i odgovorne sestre tih službi, akoordiniranje sakupljanja, pakovanja i skladištenja medicinskog otpada na nivou ustanove vršiReferent <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, odnosno Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>,ako zdravstvena ustanova <strong>za</strong>pošljava više od 50 uposlenika.7.2.5. Obrada medicinskog otpadaInfektivni otpadOvisno o vrsti infektivnog otpada, potrebno je osigurati odgovarajuće mjere njegove obrade. Ukolikoje otpad izrazito infektivan, prije odlaganja tre<strong>ba</strong> ga obraditi u sterili<strong>za</strong>torima. Infektivni otpad i oštripredmeti tre<strong>ba</strong>ju biti obrađeni u pećima <strong>za</strong> spaljivanje infektivnog otpada (potrebno je kontinuiranomjerenje emisije u zrak), ili se postupcima obrađivanja (drobljenja, mljevenja, dezinfekcije,Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 19
sterili<strong>za</strong>cije) dovode u stanje kad više nisu opasni <strong>za</strong> zdravlje te se mogu reciklirati, spaljivati iliodlagati kao inertni komunalni otpad. Krv koja preostane nakon laboratorijske pretrage zbrinjava sekao infektivni otpad <strong>za</strong>jedno sa vacutainerima.Preporuka: Svim zdravstvenim ustanovama se predlaže hitno uvođenje odvojenog skupljanjainfektivnog otpada i oštrih predmeta na izvoru i njegova obrada. Velikim zdravstvenim ustanovamase preporučuje na<strong>ba</strong>vka uređaja <strong>za</strong> zbrinjavanje infektivnog otpada, dok manje zdravstvene ustanovemogu imati izbor, ili da svoj infektivni otpad predaju velikim zdravstvenim ustanovama, ili da gapredaju ovlaštenoj firmi <strong>za</strong> prevoz/ zbrinjavanje opasnog otpada.Hemijski otpadHemijski otpad može se reciklirati ili redestilirati, a zbrinjava se spaljivanjem u pećima <strong>za</strong> spaljivanjeopasnog otpada. Krv i krvni derivati koji su u dijagnostičkim pretragama pomiješani s hemikalijamazbrinjavaju se kao hemijski otpad.Preporuka: Svim zdravstvenim ustanovama se predlaže uvođenje odvojenog skupljanje hemijskogotpada u namjenske posude i iznalaženje mogućnosti njegovog zbrinjavanja. Pošto se u narednih 5godina ne očekuje izgradnja spalionice opasnog otpada u BiH, zdravstvenim ustanovama usjeveroistočnoj BiH se preporučuje njegova predaja ovlaštenoj firmi koja će ga na adekvatan načinzbrinuti.Patološki otpadU patološki otpad spadaju dijelovi ljudskog tijela– amputati, tkiva i organi odstranjeni tijekomhirurških <strong>za</strong>hvata, tkiva uzeta u dijagnostičke svrhe, placente i fetusi, pokusne životinje i njihovidijelovi i ovaj otpad se pakuje u drvene sanduke koji se spaljuju u krematoriju ili <strong>za</strong>kopavaju nagroblju.Preporuka: Zdravstvene ustanove bi tre<strong>ba</strong>le uvesti odvojeno sakupljanje, skladištenje i <strong>za</strong>kopavanjepatološkog otpada, a onog momenta kada BiH bude imala krematorij, neophodno je postepeno prećina spaljivanje patološkog otpada.Farmaceutski otpadFarmaceutski otpad u zdravstvenim ustanovama nastaje u malim količinama, sakuplja se unamjensku am<strong>ba</strong>lažu te skladišti u bolničkim apotekama ili sekundarnom skladištu. Prilikomsortiranja različitih vrsta otpada, od lijeka tre<strong>ba</strong> odvojiti kartonsku, staklenu ili plastičnu am<strong>ba</strong>lažu, teje odložiti u <strong>za</strong> njih namijenjene spremnike. Farmaceutski otpad se zbrinjava u spalionicama opasnogotpada u zemljama EU. Lijekovi sa isteklim rokom koji se nalaze u zdravstvenim ustanovama iapotekama tretiraju se kao opasan otpad i zbrinjava se u spalionicama opasnog otpada u zemljamaEU.Preporuka: Da zdravstvene ustanove prilikom narudžbe lijekova dogovore o<strong>ba</strong>vezu preuzimanjalijekova sa isteklim rokom od strane proizvođača ili distributera ili da zbrinjavanje vrši treće lice kojeima dozvolu.Radioaktivni otpadRadioaktivni otpad se odvaja, skladišti, obrađuje i odlaže prema propisanim internacionalnimpravilima. Prekogranični promet opasnog medicinskog otpada reguliran je Baselskom konvencijom ine postoje bitne razlike <strong>za</strong> tu vrstu opasnog otpada u odnosu na ostale vrste. Prema Baselskojkonvenciji ta vrsta otpada obilježava se oznakom Y1. Radioaktivni otpad se odlaže u <strong>ba</strong>čve na kojimase, na <strong>za</strong> to predviđenoj naljepnici, napišu svi potrebni podaci o kojoj se vrsti otpada radi, na kojem jemjestu nastao, tko ga je preuzeo i slično. Naljepnica se, uz prateći list, ne smije izgubiti do konačnogodlaganja. Radioaktivni otpad se u skladištu <strong>za</strong>država do 40 dana. Za to vrijeme mu se početnaradioaktivnost smanji do određenog nivoa. Visoko radioaktivni medicinski otpad se ukopava ugeološke formacije, a nisko radioaktivni otpad se može izolirati, te sačekati da radioaktivnost prođe,te ga nakon toga odložiti.Preporuka: O<strong>ba</strong>vezno odvojeno sakupljanje i tretman prema važećem <strong>za</strong>konu.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 20
Citotoksični i citostatski otpadOvoj kategoriji pripada svaki farmaceutski proizvod koji ima jedno ili više opasnih svojstava –toksično, kancerogeno, toksično po reprodukciju, mutageno. Tu mogu spadati i lekovi iz određenihfarmaceutskih klasa, kao što su: antineoplastični agensi, antivirusni lijekovi, imunosupresivi, nizhormonskih lijekova i ostali. Procedura odlaganja citotoksičnog otpada obuhvata osnovne principe: na<strong>ba</strong>vka i skladištenje materijala, odlaganje citotoksičnog otpada u posebne kese, odlaganje kesa u nepropusne kontejnere, obilježavanje kontejnera, skladištenje, <strong>plan</strong>iranje i ugovaranje konačnog odlaganja, bilješke o svim fa<strong>za</strong>ma zbrinjavanja ove kategorije otpada, protokole o odlaganju.Citotoksični i citostatski otpad se ne smije odlagati na sanitarnu deponiju ili u kanali<strong>za</strong>ciju.Preporuka: Citotoksični i citostatski otpad se mora razdvojiti i vratiti proizvođaču ili predatiovlaštenoj firmi <strong>za</strong> zbrinjavanje ove vrste otpada.Otpad sa visokim sadržajem teških metalaOtpad s visokim sadržajem teških metala se ne smije spaljivati. Neophodno je kontrolirati emisijukadmijuma, cinka, arsena, dok emisiju žive nije moguće kontrolirati.Preporuka: Otpad odvojeno sakupljati i predati ovlaštenoj firmi <strong>za</strong> zbrinjavanje ove vrste otpada.Posude pod pritiskomPosude pod pritiskom se ne smiju spaljivati niti odlagati u bezopasni otpad nego se moraju vratitiproizvođaču <strong>za</strong> ponovnu upotrebu.Bezopasni medicinski otpadBezopasni medicinski otpad koji potiče iz zdravstvenih ustanova obično podrazumijeva otpad koji nepredstavlja posebnu opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja, ali koji posjeduje i reaktivna svojstva,što znači da nije inertan (drvo, papir). Bezopasni medicinski otpad se odlaže u crne kese komunalniotpad i odvozi na deponiju.8. MJERE U SLUČAJU AKCIDENTNIH SITUACIJA8.1. Mjere u cilju sprečavanja i suzbijanja nastanka infektivnih bolesti koje se prenosekrvnim putemSvaka zdravstvena ustanova dužna je osigurati sanitarno-tehničke, higijensko-organi<strong>za</strong>cione i drugemjere <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu od pojave i širenja infekcije unutar zdravstvene ustanove.(“Službene novine FBiH“br.29/05 član 51.).U cilju sprečavanja i suzbijanja nastanka infektivnih bolesti koje se prenose krvnim putem neophodnoje primjenjivati slijedeće mjere: Rukavice tre<strong>ba</strong> koristiti kad god se dodiruje krv, tjelesna tečnost, sluzokoža ili površina kožekoja je kontaminirana krvlju ili tjelesnim tečnostima. Rukavice tre<strong>ba</strong> mijenjati poslije kontakta sa svakim pacijentom. Zdravstveni radnici koji imaju bilo kakve eksudativne lezije ili dermatitise ne tre<strong>ba</strong> da o<strong>ba</strong>vljajudirektne postupke rada oko bolesnika.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 21
Maske i protektivne naočale tre<strong>ba</strong> nositi <strong>za</strong> vrijeme procedura, koje bi mogle i<strong>za</strong>zvatiraspršivanje kapljica krvi ili tjelesnih tečnosti. Rukavice, <strong>za</strong>štitne maske i naočale nakon upotrebe skinuti i odložiti u kantu namijenjenu <strong>za</strong>medicinski otpad,koja je pravilno obilježena i postavljena na mjestima potrebnim <strong>za</strong> njihovusvrhu. Nakon skidanja rukavica, ruke oprati tečnim sapunom i vodom a nakon toga izvršiti pravilnuprimjenu dezinfekcije ruku. Posebno tre<strong>ba</strong> obratiti pažnju na prevenciju povreda u rutinskom radu i<strong>za</strong>zvanih iglama idrugim oštrim predmetima.8.2. Mjere u slučaju povrede korištenim oštrim predmetima ili <strong>medicinskim</strong>instrumentimaU slučajevima kada je došlo do povrede o<strong>ba</strong>vezno je provođenje mjera: Uposlenik nakon povrijeđivanja tre<strong>ba</strong> da se javi nadležnom ljekaru u cilju saniranja povrede, anakon toga javlja se u higijensko-epidemiološku službu (HES) gdje epidemiolog vodi protokolevidencije o akcidentnoj povredi i ispunjava identifkacioni obra<strong>za</strong>c o akcidentnoj povredi. Na osnovu vođene dokumentacije o izvršenoj imuni<strong>za</strong>ciji protiv hepatitisa B, epidemiologpredlaže dalji PEP (postekspoziciona profilaka) <strong>za</strong> uposlenika u cilju sprječavanja nastankainfekcije koja se prenosi krvnim putem. U toku narednih 6 mjeseci uposlenik koji je imao akcidentnu povredu podliježe redovnomzdravstvenom nadzoru epidemiologa, kome je o<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> da prati njegovo zdravstveno stanje ivodi kontrolu nala<strong>za</strong> nakon primjene PEP.8.3. Mjere u slučaju izlijevanja krviMjere u slučaju izlijevanja krvi i/ ili tjelesnih tečnosti <strong>za</strong>gađenih krvlju su: Evakuisati prostoriju ili područje gdje se akcident dogodio; Zabraniti pristup mjestu izlaganja; Zaustaviti dalje prosipanje i raznošenje izlivene krvi i/ili tjelesne tečnosti; Koristiti <strong>za</strong>štitne rukavice, masku, kecelju; Posuti dezinfekciono sredstvo koncentrično, počev od spoljne granice ka centru, po prosutomotpadu i ostaviti da djeluje u periodu određenom u uputstvu proizvođača. Ukoliko u izlivenom materijalu ima slomljenog stakla, ne tre<strong>ba</strong> ga doticati rukama. Upotrijebitikomad kartona ili neki plastični predmet da bi se uklonilo staklo i odložilo u odgovarajućikontejner <strong>za</strong> oštre predmete. Pribor <strong>za</strong> čišćenje prosutog materijala (kofa, džoger, sredstvo <strong>za</strong> dezinfekciju, žuti kontejner ikesa <strong>za</strong> odlaganje medicinskog otpada) nalazi se u prostoriji <strong>za</strong> skladištenje sredstava i pribora<strong>za</strong> održavanje higijene u službi.8.4. Mjere u slučaju izlijevanja urina i drugih tjelesnih tečnostiOvdje spadaju urin, fekalije, sadržaj iz<strong>ba</strong>čen povraćanjem ili kašljanjem, koji se ne smatrapotencijalno infektivnim, ukoliko ne sadrže krv. U slučaju izlijevanja ovih sadržaja neophodno je: Koristiti <strong>za</strong>štitne rukavice, masku, kecelju; Papirnim ubrusima upiti izliveni materijal koliko je god moguće; Očistiti kontaminirani prostor deterdžentom i vodom;Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 22
Dezinfikovati kontaminirani prostor odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom, prema uputstvuproizvođača; Ukoliko je potrebno, može se tražiti savjet epidemiologa; Staviti otpadni materijal u vreću <strong>za</strong> infektivni medicinski otpad.Koristi se pribor <strong>za</strong> čišćenje prosutog materijala koji se nalazi u prostoriji <strong>za</strong> skladištenje sredstava ipribora <strong>za</strong> održavanje higijene u službi.8.5. Mjere u slučaju izlijevanja živeU slučaju izlijevanja žive (iz polomljenih termometara sa živom) neophodno je: Evakuirati ugroženo područje i obilježiti ga kako bi se onemogućio ula<strong>za</strong>k; Provjetriti prostoriju otvaranjem prozora i vrata; Ukloniti sve izvore toplote iz ugroženog prostora (isključiti ili odstraniti opremu).Osoblje tre<strong>ba</strong> biti obučeno da samo riješi problem manjeg izlijevanja žive i to na slijedeći način: Koristiti <strong>za</strong>štitne rukavice, <strong>za</strong>štitne naočari i <strong>za</strong>štitnu kecelju; Izbjegavati dodir kože sa živom (odmah isprati svu živu sa kože ukoliko je došlo do dodira); Pažljivo sunđerom pokupiti živu, a <strong>za</strong>tim sunđer u<strong>ba</strong>citi u kutiju; Staviti kutiju u plastičnu kesu, dobro je <strong>za</strong>tvoriti i označiti natpisom “ZAGAĐENO ŽIVOM“; Odnijeti u prostoriju <strong>za</strong> privremeno skladištenje medicinskog otpada i odložiti u adekvatnuam<strong>ba</strong>lažu.8.6. Mjere u slučaju prosipanja infektivnog medicinskog otpadaU toku rukovanja infektivnim <strong>otpadom</strong> može da dođe do prosipanja i kontaminacije okoline, čak i akosu preduzete sve mjere prevencije. Osoblje mora da bude obučeno <strong>za</strong> postupanje u takvimsituacijama. Prilikom rukovanja infektivnim <strong>otpadom</strong>, osoblje je o<strong>ba</strong>vezno da koristi ličnu <strong>za</strong>štitnuopremu: <strong>za</strong>štitne naočare, <strong>za</strong>štitnu masku <strong>za</strong> lice, vodootpornu kecelju i deblje <strong>za</strong>štitne rukavice.U slučaju prosipanja infektivnog otpada neophodno je: Pružiti medicinsku pomoć ukoliko je potrebno; Zaustaviti dalje prosipanje i raznošenje infektivnog otpada; Utvrditi vrstu otpada; Dekontaminirati izložene dijelove tijela i dezinfikovati ih odgovarajućim sredstvima; O<strong>ba</strong>vijestiti glavnu sestru službe i načelnika zbog eventualne pomoći osoblju; Glavna sestra službe, po prijemu informacije o akcidentu o<strong>ba</strong>vještava glavnu sestru ustanove; Evakuirati prostoriju ili područje gdje se akcident dogodio; Posuti dezinfekcionim sredstvom koncentrično, počev od spoljne granice ka centru, poprosutom otpadu i ostaviti da djeluje u periodu određenim uputstvom proizvođača; Nakon tog perioda, pokupiti prosuti otpad u žutu plastičnu kesu <strong>za</strong> infektivni otpad ili ukontejner <strong>za</strong> oštre predmete; U istu kesu staviti i pribor kojim je izvršeno čišćenje; Izvršiti dezinfekciju kontaminiranog prostora; O<strong>ba</strong>vijestiti Referenta/ Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.Pribor <strong>za</strong> čišćenje prosutog infektivnog otpada se nalazi samo u prostoriji <strong>za</strong> privremeno skladištenjeinfektivnog materijala i koristi se u slučaju akcidenta.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 23
Pribor čine: Lopata, metla, džoger i krpa; Plastična kanta sa poklopcem; Kese <strong>za</strong> skupljanje infektivnog otpada; Dezinfekciono sredstvo; Deblje gumene rukavice, odgovarajuće <strong>za</strong> čišćenje; Deterdžent, sunđeri, krpe; Lična <strong>za</strong>štitna oprema.8.7. Evidencija akcidentaUkoliko se desi akcident, po <strong>za</strong>vršenoj sanaciji prostora nakon akcidenta, o<strong>ba</strong>vezno se tre<strong>ba</strong> ispunitiodgovarajaći obra<strong>za</strong>c (obra<strong>za</strong>c-Prijava neželjenog događaja). Obra<strong>za</strong>c ispunjava lokalni koordinator.Ukoliko dođe do nesretnog slučaja (povrede, trovanja, smrti) potrebno je o<strong>ba</strong>vijestiti: Direktora i/ili <strong>za</strong>mjenika; Glavnu sestru ustanove; Načelnika službe; Glavnu sestru službe; Odgovorno lice.9. ASPEKTI SIGURNOSTI I ZDRAVLJA OSOBA KOJE DOLAZE U KONTAKT SA MEDICINSKIMOTPADOM I OBUKA UPOSLENIKA ZDRAVSTVENIH USTANOVAU ukupnom <strong>za</strong>gađenju okoliša medicinski otpad ne <strong>za</strong>uzima veliki dio, ali je on potencijalno međunajopasnijim vrstama otpada, jer može da dovede do infekcija i trovanja. Zagađenje koje dolazi izzdravstvenih ustanova može da bude veoma opasno <strong>za</strong> zdravlje i ekosistem u kojem se taj otpadskladišti. Neadekvatno upravljanje opasnim <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, počev od rukovanja unutarustanova koje pružaju medicinske i veterinarske usluge pa do konačnog zbrinjavanja, predstavljaveoma visok rizik, kako <strong>za</strong> zdravlje osoblja koje s njim rukuje, pacijenata, tako i uopšte <strong>za</strong> okoliš.U postupku rukovanja <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, medicinski i nemedicinski uposlenici, izloženi su riziku ito prvenstveno od povrijeđivanja ukoliko upotrijebljeni oštri predmeti nisu bezbjedno upakovani.Svjetska zdravstvena organi<strong>za</strong>cija procjenjuje da se zbog neadekvatnog rukovanja <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>, godišnje u svijetu <strong>za</strong>razi hepatitisom B, C i HIV oko 20 miliona oso<strong>ba</strong>. Tom riziku su izloženii oni koji pretražuju otpad u kontejnerima i na deponijama. Stanovništvo može biti izloženo riziku odmedicinskog otpada na direktan i indirektan način, različitim putevima kontaminacije: inhalacijom,penetracijom kroz kožu i ingestijom.Smatra se da je oko 80% otpada proizvedenog u bolnicama ustvari infektivni otpad. Rizici od opasnogmedicinskog otpada su: infektivne bolesti (AIDS, virusni hepatitis B i C, crijevne infekcije, respiratorneinfekcije, infekcije krvi, kožne infekcije), efekti radioaktivnih supstanci (kancerogeni, mutageni,teratogeni, otrovi reproduktivnog zdravlja), otrovanja ili intoksikacija (Sepkowitz i Eisenberg, 2005;Stone i sar., 2004) (Tabela 3.). Sve osobe koje mogu doći u kontakt sa <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> izloženesu potencijalnom riziku po zdravlje i to: medicinsko i nemedicinsko osoblje zdravstvenih ustanova,pacijenti u i van zdravstvenih ustanova i njihovi posjetioci, uposleni u komunalnim preduzećima kojirukuju i prevoze otpad, uposleni na deponijama, uključujući one koji pretražuju otpad, stanovništvo,a posebno djeca ukoliko se igraju sa predmetima koji se mogu naći u otpadu van zdravstvenihustanova. Uvođenjem i implementacijom adekvatnih procedura <strong>za</strong> minimiziranje rizika odmedicinskog otpada u prvom redu štiti se zdravlje stanovništva i smanjuje negativan uticaj na okoliš.Prvi korak u sistemu menadžmenta je da se identifikuju potencijalni rizici. Mogući putevi prenošenjaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 24
olesti su: direktni kontakt, kontakt sa vektorima (muhe, insekti, poljski miševi, pacovi, psi, mačke),aerobna transmisija, <strong>za</strong>gađena voda i <strong>za</strong>gađen okoliš.Tabela 3. Vrsta medicinskog otpada, način infekcije i bolesti uzrokovane neadekvatnim upravljanjem<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>VRSTE OTPADA NAČIN INFEKCIJE BOLESTIFecesSputum, prašinaKrv, tjelesne tekućineGnojGenitalni sekretFekalno oralne crijevne, hrana, voda,insekti, <strong>za</strong>gađene rukeRespiratorne- kapljične, udisanjemSistemi <strong>za</strong> infuziju, transfuziju, povredekože i sluzokože, svježe <strong>za</strong>gađen otpadKontakt s hranomKontakt sa svježe <strong>za</strong>gađenim <strong>otpadom</strong>Salmonellosis, shigelosis (dizenterija),hepatitis A, entrokolitisi (virusni i<strong>ba</strong>kterijski), parazitna oboljenjaTuberculosis (Tbc), virusne i <strong>ba</strong>kterijskepneumonijeVirus humane imunodeficijecije (HIV),bolest stečene imunodeficijencije (AIDS),hepatitisi virus hepatitisa VHB, VHCkožne infekcije, alimentarne toksikoinfekcijeherpes genitalis, candidiasis, clamidiasis,AIDSLikvor Šprice, igle, posude Meningitisi (virusni i <strong>ba</strong>kterijski)Urin Kontaminirani predmeti, voda, hrana Urinarne infekcijeOštrice, igleNe<strong>za</strong>štićeni mješovitimedicinski otpadPovređivanje, ubodni incidentiVektori: muhe, žohari, miševi, pacovi,ptice, psi i mačke lutaliceHepatitisi: VHB, VHC, HIV, AIDS,piodermijeCrijevne infekcije, povrede i infekcijePravilno upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>ba</strong>zira se na slijedećim principima: <strong>za</strong>štiti ljudskog zdravljaunutar i izvan zdravstvenih ustanova, <strong>za</strong>štiti okoliša, promoviranju pravilnog <strong>upravljanja</strong> okolišem,poštovanju nacionalnih i međunarodnih standarda i poboljšanju higijenskih uslova unutar i vanzdravstvenih ustanova.Obuka uposlenikaOdbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> zdravstvene ustanove predlaže <strong>plan</strong> i program obuke <strong>za</strong>upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> svih uposlenih, koji obuhvata i obuku <strong>za</strong> postupanje u slučajuakcidenta. Komisija <strong>za</strong> kontrolu infekcija predlaže <strong>plan</strong> i program obuke o prevenciji izlaganjavirusima koji se prenose putem krvi. Obuke se organizuju jedanput godišnje. Novouposlenici obukuprolaze prilikom uvođenja u posao. Teoretski dio obuke provodi lice <strong>za</strong>duženo <strong>za</strong> medicinski otpad, apraktični dio obuke provodi gavana/ odgovorna sestra službe.10. ANALIZA SISTEMA UPRAVLJANJA MEDICINSKIM OTPADOM U SJEVEROISTOČNOJ BIH10.1. Primjeri zbrinjavanja medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovamaZbrinjavanje medicinskog otpada od strane zdravstvenih ustanova u sjeveroistočnoj BiH se trenutnonalazi na različitim nivoima. Mnoge zdravstvene ustanove razdvajaju komunalni otpad odmedicinskog, ali veliki dio razdvojenog medicinskog otpada <strong>za</strong>vršava na komunalnim deponijama.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 25
Neke od zdravstvenih ustanova su počele sa uvođenjem odgovornog <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>, ali je evidentno da je <strong>za</strong> uvođenje tog procesa neophodno znanje, ljudski resursi ifinansijska sredstva.Da bi zdravstvene ustanove imale jasnu sliku šta sve tre<strong>ba</strong> uraditi i koliko sredstava je neophodnoizdvojiti prezentirat ćemo iskustva u zbrinjavanju medicinskog otpada u dvjema zdravstvenimustanovama u sjeveroistočnoj BiH koje su <strong>za</strong> sada dobri primjeri u ovom procesu.Tabela 4. Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> na primjeru 2 zdravstvene ustanoveISKUSTVA ZBRINJAVANJA MEDICINSKOG OTPADAMEDICINSKI OTPADZDRAVSTVENAUSTANOVA 1ZDRAVSTVENAUSTANOVA 2U toku jednegodine uzdravstvenojustanovinastajukoličinemedicinskogotpadaZbrinjavanjemedicinskogotpada <strong>za</strong> ovezdravstveneustanove vršetreća lica:Infektivni otpad oko 4 tone oko 3,8 tonaFarmaceutski otpad oko 300 kg oko 4 kgHemijski otpad (fiksir) 600 litara 360 litaraInfektivni otpadOpšta bolnica “SvetiApostol Luka“ DobojOpšta bolnica “SvetiApostol Luka“ DobojFarmaceutski otpad KEMIS SRS KEMIS SRSHemijski otpad (fiksir iiskorišteni RTG filmovi)Eko Metals BijeljinaEko Metals BijeljinaInfektivni otpad oko 16 500 KM oko 10 500 KMTroškovizbrinjavanjapojedinihvrstamedicinskogotpada u ovojzdravstvenojustanovi, utoku jednegodine iznose:Farmaceutski otpad oko 1 200 KM -----Hemijski otpad (fiksir iiskorišteni RTG filmovi)Za na<strong>ba</strong>vku kesa <strong>za</strong>infektivni otpadZa na<strong>ba</strong>vku kontejnera <strong>za</strong>odlaganje oštrih predmetazdravstvena ustanova<strong>za</strong>radi oko 500 KMoko 2 000 KM10 000 KMoko 300 KMoko 450 KMZbog nedostatkafinansijskih sredstava, ovazdravstvena ustanova <strong>za</strong>sada improvizira posude<strong>za</strong> oštre predmete.Iz primjera se vidi koliki su troškovi <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada: <strong>za</strong> zdravstvenu ustanovu 1 ukupni godišnji troškovi <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada okoCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 26
29 700 KM. U toku jedne godine ova zdravstvena ustanova prodajom hemijskog otpada<strong>za</strong>radi 500 KM. Nije poznato da li zdravstvena ustanova odvaja i prodaje sekundarne sirovine(papir, karton, metal, staklo i što može predstav određenu dobit <strong>za</strong> tuzdravstvenu ustanovu. <strong>za</strong> zdravstvenu ustanovu 2 ukupni godišnji troškovi <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada suoko 10 950 KM. U toku jedne godine ova zdravstvena ustanova prodajom hemijskog otpada<strong>za</strong>radi 300 KM. Nije poznato da li zdravstvena ustanova odvaja i prodaje sekundarne sirovine(papir, karton, metal, staklo išto može predstavlja određenu dobit <strong>za</strong> ovuzdravstvenu ustanovu.10.2. Firme <strong>za</strong> odvoz opasnog medicinskog otpada i postrojenja <strong>za</strong> obraduotpadaPrema trenutnim informacijama do kojih je Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju došao, na područjusjeveroistočne BiH postoje firme/ ustanove koje preuzimaju medicinski otpad od zdravstvenihustanova i to: KEMIS d.o.o (KEMIS BH Lukavac i KEMIS SRS Šamac), RECIKLON d.o.o Živinice, Opštabolnica Apostol Luka“ Doboj, Opšta bolnica Brčko distrikt, Eko Metals d.o.o Bijeljina i Kemokopd.o.o Tuzla.Na području sjeveroistočne BiH postoje 4 postrojenja <strong>za</strong> obradu infek otpada u vlasništvu:KEMIS BH d.o.o. Lukavac, Reciklon d.o.o. Živinice, Opšta bolnica Apostol Luka“ Doboj i Opštabolnica Brčko distrikt.Prema dobivenim podacima <strong>za</strong> rad sva č postrojenja (rad u 2 smjene), ukupno bi se godišnjemoglo obr oko 420 tona og otpada. Zdravstvene ustanove godišnje predaju oko 64 tone,a postrojenja bi mogla da obrade još 358 tona inf vnog otpada.Slika 3. Geografski prikaz trenutnih firmi koje se <strong>ba</strong>ve prevozom/ zbrinjavanjemopasnog medicinskog otpadaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 27
KEMIS BH d.o.o LukavacPosjeduje postrojenje <strong>za</strong> obradu infektivnog otpada i oštrih predmeta (CONVERTER H10) kapacitetaod 3,3 t/ mjesec ili 40 tona/godina.Trenutno na zbrinjavanje KEMIS-u sve zdravstvene ustanove mjesečno predaju oko 100 kginfektivnog otpada ili 1,2 t/ godina. Preostali slobodni kapacitet je oko 3,2 t/ mjesec ili 38,8 t/ godina.Pored infektivnog otpada i oštrih predmeta KEMIS sakuplja farmaceutski i hemijski otpad. Kapacitetje neograničen, jer se ove vrste otpada izvoze u zemlje EU.KEMIS SRS d.o.o ŠamacMedicinski otpad koji preuzima firma od zdravstvenih ustanova iznosi oko 20 kg/ mjesec ili 7,3 t/godina. Firma od zdravstvenih ustanova preuzima infektivni, hemijski i farmaceutski otpad.RECIKLON d.o.o ŽiviniceFirma posjeduje postrojenje <strong>za</strong> obradu infektivnog otpada i oštrih predmeta (NEWSTER 10) čiji jekapacitet 8,4 t/ mjesec ili 110 t/ godina. Zdravstvene ustanove na zbrinjavanje predaju oko 100 kg/mjesec (infektivni otpad) ili 1,2 t/ godina. Preostali slobodni kapacitet je oko 8,3 t/ mjesec ili 108,8 t/godina. Firma preuzima infektivni, hemijski i farmaceutski otpad.Napomena: Postrojenja firmi KEMIS BH i RECIKLON su sa zbrinjavanjem infektivnog otpada tek počelasa radom, tako da se u budućnosti očekuje povećanje količina obrađenog otpada.Opšta bolnica “Sveti Apostol Luka“ DobojKapacitet postrojenja je 16,6 t/ mjesec ili 200 t/ godina. Zdravstvene ustanove na zbrinjavanjepredaju oko 3,1 t/ mjesec (infektivni otpad) ili oko 37 t/ godina. Preostali slobodni kapacitet je oko13,5 t/ mjesec ili 163 t/ godina. Bolnica od zdravstvenih ustanova preuzima infektivni otpad.Opšta bolnica Brčko, Brčko distriktOpšta bolnica Brčko distrikt posjeduje postrojenja <strong>za</strong> obradu (dezinfekcija i drobljenje/ mljevenje)infektivnog otpada, kapaciteta 6 t/ mjesec, odnosno 72 t/ godina. Zdravstvene ustanove nazbrinjavanje predaju oko 2 t/ mjesec (infektivni otpad) ili oko 24 t/ godina. Preostali slobodnikapacitet je oko 4 t/ mjesec ili 48 t/ godina.Eko Metals d.o.o BijeljinaZdravstvene ustanove predaju firmi određene vrste hemijskog otpada na zbrinjavanje (fiksir i RTGfilmove) i to: fiksira oko 217 l/ mjesec ili 2 600 l/ godina i iskorištene RTG filmove oko 37 kg/ mjesec ili440 kg/ godina). Kapacitet je neograničen, jer se ove vrste otpada izvoze u zemlje EU.Kemokop d.o.o TuzlaVe<strong>za</strong>no <strong>za</strong> otpad iz zdravstvenih ustanova, firma posjeduje dozvolu <strong>za</strong> zbrinjavanje farmaceutskog ihemijskog otpada (otpadni fiksir i iskorišteni RTG filmovi). Kapaciteti <strong>za</strong> prikupljanje ovih vrsta otpadasu neograničeni, jer se ove vrste otpada izvoze u zemlje EU.10.3. Zaključak dobiven analizomAnalizom trenutnih ponuda firmi koje se <strong>ba</strong>ve preuzimanjem i zbrinjavanjem medicinskog otpada usjeveroistočnoj BiH evidentno je da je obrada infektivnog otpada nešto novo i da tek sada dolazi dorazvoja tržišta u ovoj oblasti. Isto tako je evidentno da zdravstvene ustanove izbjegavaju predajuovog otpada na pravilno zbrinjavanje. Zbog toga su količine infektivnog otpada <strong>za</strong> zbrinjavanje otpadamale u odnosu na očekivane količine medicinskog otpada, pa su kapaciteti postrojenja uglavnomneiskorišteni.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 28
Kapacite <strong>za</strong> zbrinjavanje otpada u buduć neće bi problem. Prvo je neophodnosvijest menadžmenta zdravstvenih ustanova da je zbrinjavanje infek otpada njihovao<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> i da se troškovi moraju plać Zdravstvene ustanove, koje su veliki proizvođači togotpada, mogu same na<strong>ba</strong> postrojenja i zbrinjav svoj otpad ili mogu angaži drugu firmu kojaće taj posao <strong>za</strong> njih.Zbrinjavanje farmaceutskog i hemijskog otpada se <strong>za</strong> sada ne vrši u BiH, već ga firme preuzimaju,transportuju i zbrinjavaju u zemljama EU. Neophodno je detaljnu analizu trenutnih količinaovih vrsta otpada koje nastaju u zdravstvenim ustanovama, kao i u drugim sektorima u BiH, da bi seutvrdilo da li je izgradnja takvog postrojenja u BiH.Prema dobivenim informacijama, zbrinjavanje patološkog otpada u sjeveroistočnoj BiH se trenutnovrši <strong>za</strong>kopavanjem ili nepropisnim spaljivanjem. Neophodno jemogućnost izgradnjekrematorija u kojem će se, između ostalog, zbrinjav patološki otpad.11. MJERE ZA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOMRadna grupa <strong>za</strong> izradu Regionalnog <strong>plan</strong>a <strong>upravljanja</strong> medicinskog otpada <strong>za</strong> sjeveroistočnu BiH, uskladu sa važećim strategijama, preporukama i D EU, važećim <strong>za</strong>konima, trenutnimrazvojem firmi <strong>za</strong> zbrinjavanje medicinskog otpada i moguć ma zdravstvenih ustanova, predlažeslijedeći akcioni <strong>plan</strong> koji se odnosi na period 2012. – 2018. godine i preporuka je <strong>za</strong> sve zdravstveneustanove. (Tabela 4.)Tabela 4. Plan mjera <strong>za</strong> upravljanjem <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> od 2012. – 2018.MJEREAKTIVNOSTINOSIOCIAKTIVNOSTIVRIJEMEIMPLEMEN-TACIJENADZOR/odobravanjeIzrada Strategije <strong>za</strong> upravljanje<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>- RS i FBiHkaministarstvazdravlja i okoliša2012.kaministarstvazdravstva iokoliša1.Izmjene idopunestrateškihdokumenataiIzrada uputstva <strong>za</strong> postupanje sa<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong> RS iFBiHIzrada kantonalnih Planova<strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>Izrada individualnih <strong>plan</strong>ova <strong>za</strong>upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong> od strane zdravstvenihustanovakaministarstvazdravstvaKantonalnaministarstva okolišaZdravstveneustanove2012.Nadležnainspekcija2012. Vlada2012.KantonalnaministarstvaokolišaIzmjene i dopune Pravilnika oupravljanju <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong> u FBiH i RSFMOIT i FMZ 2013.NadležnaministarstvaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 29
Uvođenje o<strong>ba</strong>veznog odvajanjaopasnog medicinskog odkomunalnog otpadaZdravstveneustanove2012. InspekcijaNa<strong>ba</strong>vka odgovarajuće am<strong>ba</strong>laže<strong>za</strong> papir, plastiku i stakloZdravstveneustanove2012. Inspekcija2Prevencijastvaranja,razdvajanje irecikliranjesekundarnihsirovinaPotpisivanje ugovora sa firmama<strong>za</strong> otkup sekundarnih sirovinaVršiti <strong>plan</strong>sku na<strong>ba</strong>vkuporudžbina u cilju što manjegstvaranja <strong>za</strong>lihaEdukacija svih uposlenih orazdvajanju sekundarnih sirovina imogućnostima smanjenjaZdravstveneustanove, firmeZdravstveneustanoveZdravst. ustanove,Ministarstva okolišai zdravstva, NVO2012. Inspekcija2012.KontinuiranoZdravstveneustanoveReferent,Odbor iInspekcijeNa<strong>ba</strong>vka lijekova i hemikalija uzdogovoren povrat do<strong>ba</strong>vljačuukoliko im je istekao rokRacionalno na<strong>ba</strong>vljati lijekove sadobrim rokom trajanjaMenadžmentzdravstv. ustanove,apoteke i na<strong>ba</strong>vneslužbeGlavni farmaceut2012.KontinuiranoReferent,Odbor iInspekcijeMenadžment zdr.ustanove3Korištenjeodgovarajuće am<strong>ba</strong>lažeUvođenje o<strong>ba</strong>veznog razdvajanjamedicinskog otpada na mjestunastankaNa<strong>ba</strong>vka i korištenjeodgovarajuće <strong>za</strong>konom propisaneam<strong>ba</strong>laže <strong>za</strong> medicinski otpadSvi uposlenicizdravstveneustanoveMenadžmentustanove, Odbor iReferent <strong>za</strong> upravlj.<strong>otpadom</strong>2012.2013.ZdravstvenaustanovaZdravstvenainspekcijaIzrada procedura, kratkihuputstava <strong>za</strong> razdvajanjemedicinskog otpada i uputstava uslučaju akcidenta na mjestimanastanka medicinskog otpadaMenadžmentzdravstv. ustanove,Odbor i Referent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>KontinuiranoNadležnainspekcijaEdukacija svih uposlenika onačinu razdvajanje medicinskogotpada na izvoru nastankaRukovodilaczdravstv. ustanove,Odbor i Referent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>2012.Odbor iReferent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>,Inspekcije4Razdvajanjemedicinskogotpada naizvoruRazdvajanje medicinskog otpadana mjestu nastanka, obilježavanjei evidentiranjeIzvještavanje o postupcima sa<strong>otpadom</strong>, vrstama i količinamaotpada (Tromjesečno slanjeizvještaja Referentu i Odboru)Medicinsko osobljeu zdravstv. ustanovikoje odlaže otpadna mjestu nastankaOdgovorne osobe usluž<strong>ba</strong>ma i odjelima2012.2012.Odbor iReferent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>,inspekcijeOdbor iReferent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>,InspekcijeNa<strong>ba</strong>vka i o<strong>ba</strong>vezno korištenje<strong>za</strong>štitne opreme <strong>za</strong> osobe kojerukuju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>Rukovodilaczdravstveneustanove2012.Služ<strong>ba</strong><strong>za</strong>štite naradu, Odbor,Referent,inspekcijeCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 30
5Skladištenjeotpada,transport napropisannačinObezbijediti prostor <strong>za</strong>skladištenje medicinskog otpadakoji <strong>za</strong>dovoljava građevinskotehničke propise i <strong>za</strong>dovoljavauslove definisane u PravilnikuPlaniranje i korištenje puteva <strong>za</strong>interni transport i sakupljanjemedicinskog otpada i određivanjevremena <strong>za</strong> transportTransport namjenskim vozilima <strong>za</strong>medicinski otpad do ovlaštenihfirmi <strong>za</strong> zbrinjavanje opasnogotpadaOpasan medicinski otpadpredavati operaterima kojiposjeduju dozvolu <strong>za</strong> upravljanjeopasnim <strong>otpadom</strong>Na<strong>ba</strong>vka i korištenje <strong>za</strong>štitneopreme <strong>za</strong> osobe koje rukuju<strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> prilikomtransporta i skladištenjaMenadžmentzdravstv. ustanove,Odbor <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>Menadžmentzdravstv. ustanove,Odbor i referent,Službe i uposlenicizdravstv. ustanovekoji vršeorgani<strong>za</strong>ciju itransport otpadaMenadžmentzdravstv. ustanove,Odbor i Referent <strong>za</strong>upravljanje<strong>otpadom</strong>, ovlaštenefirmeZdravstveneustanove, Firme <strong>za</strong>zbrinjavanjemedicinskogotpadaRukovodilac imenadžmentzdravstveneustanove2012. Referent2012.2012.Referent iOdbor <strong>za</strong>upravljanje<strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>Referent iOdbor <strong>za</strong>upravljanje<strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>,inspekcije2012 Inspekcije2012Služ<strong>ba</strong><strong>za</strong>štite naradu,Referent,Odbor,inspekcijePrije miješanja sa ostaliminfektivnim <strong>otpadom</strong>, veomainfektivni otpad obraditi premapropisima (sterili<strong>za</strong>cija) na mjestunastankaZdravstveneustanoveStalnao<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong>InspekcijeObrada infektivnog medicinskogotpada i oštrih predmetapostupcima: drobljenje,mljevenje, dezinfekcija,sterili<strong>za</strong>cija i spaljivanjeZdravstveneustanove iliovlaštene firme2012. 40%2014. 80%2018. 100%Inspekcije6ObradamedicinskogotpadaHemijski otpad predavatiovlaštenim firmamaOvlaštene firme2012. 40%2014. 80%2018. 100%InspekcijeFarmaceutski otpad vraćati nazbrinjavanje proizvođačima ido<strong>ba</strong>vljačimaProizvođač,do<strong>ba</strong>vljačili ovlaštene firme2012. 40%2014. 80%2018. 100%InspekcijePatološki otpad propisnopakovati u drvene sanduke,<strong>za</strong>kopavati u groblja ili kremiratiOvlaštene firme2012. 40%2014. 80%2018. 100%InspekcijeCitotoksični otpad razdvojiti ivratiti proizvođaču ili ovlaštenojfirmi na zbrinjavanjeOvlaštene firme iliproizvođač2012. 40%2014. 80%2018. 100%InspekcijeCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 31
Edukacija i obuka svih uposlenikazdravstvenih ustanova (bolnice,domovi zdravlja, ordinacije,apoteke, veterinarske stanice...)Multidisciplinarnitim unutar zdravst.ustanove i firmekoje preuzimajuotpadKontinuiranoOdbor iReferent iZdravstvenainspekcijaEdukacija Odbora i Referenata <strong>za</strong>upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>NadležnaministarstvaKontinuirano/ jednomgodišnjeNadležnaministarstva7 Edukacija iobukaEdukacija i obuka uposlenikakomunalnih preduzećaKomunalnapreduzećaKontinuiranoInspekcijeMedijska kampanja namijenjenaedukaciji i informiranju javnostiMinistarstvazdravstva i okolišaKontinuiranoNadležnaministarstvaIzrada promotivnih materijala <strong>za</strong>građanstvo u cilju podi<strong>za</strong>njasvijesti o razdvajanju svih vrstaotpada (sekundarne sirovine iopasni medic. otpad)Ministarstvazdravstva i okoliša,Općinske komun.službe, komunalnapreduzeća, NVOKontinuirano -----12. KRATKE INFORMACIJE O PROJEKTU “ODGOVORNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIMOTPADOM”Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju Tuzla od januara 2011. god., pod pokroviteljstvom EU i u partnerstvu saMDP inicijativama Doboj, realizuje dvogodišnji projekat “Odgovorno upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>”. Cilj projekta je da se <strong>za</strong>jedničkim radom predstavnika vlasti, zdravstvenih ustanova, biznissektora i NVO sagleda stanje ve<strong>za</strong>no <strong>za</strong> količine i trenutni način zbrinjavanja medicinskog otpada i dase izrade 3 dokumenta o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u regionu sjeveroistočne BiH, u koje ćebiti integrirani inovativni mehanizmi i iskustvo iz EU. Projektom će se podstaći pokretanjeodgovornog <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u zdravstvenim ustanovama.Dokumenti: Studija o medicinskom otpadu, <strong>Regionalni</strong> <strong>plan</strong> <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong>sjeveroistočnu BiH i Vodič <strong>za</strong> izradu Plana <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u zdravstvenoj ustanovise mogu preuzeti na stranici Centra <strong>za</strong> ekologiju i energiju: www.ekologija.<strong>ba</strong>.Slika 4. Sastanak radne grupe<strong>za</strong> izradu dokumenataSlika 5. Posjeta radne grupeDomu zdravlja GračanicaCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 32
13. LITERATURA1. Herceg N, Lukić T (2009) Razvoj infrastrukture <strong>za</strong> cjeloviti sustav gospodarenja komunalnim<strong>otpadom</strong>. FONDEKO SVIJET 29:3-13.2. Anonymous (2009) Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Bezbedno upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>- nacionalni vodič dobre prakse, Beograd.3. Obradović S (2009) Mogućnosti integralnog <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u RepubliciSrpskoj- specijalistički rad, Banja Luka.4. Anonymous (2000) National Environmental Action Plan in Bosnia and Herzegovina (B&H).Svjetska Banka, Sarajevo.5. Pranjić N (2006.) Kruti otpad i onečišćenja tla. U: Pranjić N (ur). Zdravstvena ekologija.Medicinski fakultet Univerziteta u Tuzli6. Pranjić N (2011) Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u sjeveroistočnoj Bosni i Hercegovini,Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju, Tuzla7. Tošović S, Crossett S (2009.) Plan <strong>upravljanja</strong> MO – Priručnik 5, Beograd8. Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong> (Sl. Glasnik RS 53/02).9. Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH 33/03).10. Pravilnik o kategorijama otpada sa listama.doc (Sl. novine FBiH 9/05).11. Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (Sl. novine FBiH 77/08).12. Pravilnik o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (Sl. Glasnik RS 90/06).13. Strategija <strong>za</strong>štite okoliša Federacije Bosne i Hercegovine 2008 – 2018 (2007) Federalnoministarstvo okoliša i turizma, Sarajevo14. Uputstvo o vrstama i načinu postupanja sa <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> koji nastaje pri pružanjuzdravstvene <strong>za</strong>štite (Sl. novine Kantona Sarajeva 19/04)15. Strategija <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>za</strong> period 2010-2019, ("Sl. glasnik Republike Srbije" 29/2010)16. Nacionalna strategija o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (2008.), Ministarstvo zdravlja, rada isocijalnog staranja Crne Gore, Podgorica17. Pravilnik o gospodarenju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> (Narodne novine 72/07)18. European Environment Agency. Total waste generation by sector - EEA countries 1992- 1997.[pristup 15. studenog 2003]. Dostupno na:http://dataservice.eea.eu.int/atlas/viewdata/viewpub.aspid=39219. European Commission. Waste. [pristup 15. Studenog 2003.]. Dostupno na:http://www.europa.eu.int/comm/ environment/waste/index.htm20. Capak K. Zbrinjavanje zdravstvenog otpada. Zbornik radova godišnjeg sastanka sanitarnihinspektora; svi<strong>ba</strong>nj 2001.; Šibenik. Zagreb: Korunić d.o.o.; 2001. str. 117-24.21. WHO, Starting health care waste management in medical institutions, EUR/00/5021817,(http://www.healthcarewaste.org). Regional Office for Europe, Copenhagen.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 33
PRILOG 1DEFINICIJE I TERMINI
Medicinski otpad - je svaki otpad iz poglavlja osamnaest Europskog kataloga otpada (EWC), Odluka94/3/EC.Proizvođač medicinskog otpada je svako pravno i fizičko lice ili ustanova koja se <strong>ba</strong>vi <strong>za</strong>štitomzdravlja ljudi i/ili srodnim istraživanjima ili istraživačkom, uslužnom ili sličnom djelatnošću u kojojnastaje otpad sličan otpadu koji nastaje kod <strong>za</strong>štite zdravlja ljudi.Zdravstvena ustanova - svaka javna ili privatna bolnica, ambulanta, dom zdravlja, stomatološkaordinacija, dispanzer, akušerska i porodiljska klinika, domovi <strong>za</strong> stara i iznemogla lica, ambulante upreduzećima, školama i ostalim ne<strong>medicinskim</strong> ustanovama, centri <strong>za</strong> farmaceutsko istraživanje,centri <strong>za</strong> transfuziologiju, medicinske ili patološke laboratorije, apoteke, pogrebne službe,mrtvačnice, veterinarske stanice i centri <strong>za</strong> biološko istraživanje koje su odobrene od strane ministrajavnog zdravstvaUpravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> podrazumijeva razvrstavanje na mjestu nastanka, sakupljanje,prevoz, skladištenje, obrađivanje i odlaganje medicinskog otpada, odnosno skup svih aktivnosti imjera propisanih Zakonom o upravljanju <strong>otpadom</strong> (u daljem tekstu:otpad).Katalog otpada je popis otpada prema svojstvima i mjestu nastanka, razvrstan na grupe, podgrupe ivrste otpada, sa popisom djelatnosti koje proizvode otpad.Skladištenje otpada je privremeno skladištenje ili sakupljanje otpada prije njegovog prevo<strong>za</strong>, obradeili odlaganja.Sakupljanje otpada je pripremanje otpada <strong>za</strong> prevoz do mjesta obrade i odlaganja, a naročitoodlaganje otpada u kontejnere, sortiranje i skladištenje.Obrada otpada je djelatnost kojom se vrši promjena karakteristika otpada, uključujući i klasifikaciju.Odlaganje otpada je podvrgavanje otpada biološkoj, fizičkoj ili hemijskoj obradi, radi dovođenja ustanje koje neće predstavljati rizik <strong>za</strong> život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.Opasni otpad je svaki otpad koji sadrži elemente ili jedinjenja koja imaju neko od slijedećih svojstava:eksplozivnost, reaktivnost, <strong>za</strong>paljivost, nadražljivost, štetnost, toksičnost, infektivnost,kancerogenost, mutagenost, teratogenost, ekotoksičnost, svojstvo oksidiranja, svojstvo nagri<strong>za</strong>nja isvojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom ili biološkom reakcijom.Bezopasni otpad je otpad koji po sastavu i svojstvima nema neku od karakteristika opasnog otpada isličan je otpadu koji se stvara u domaćinstvima.Vlasnik otpada je pravno ili fizičko lice koje raspolaže <strong>otpadom</strong>.Ovlašteno lice je pravno ili fizičko lice koje posjeduje dozvolu <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>shodno Zakonu.Infektivni otpad je opasan medicinski otpad koji sadrži i/ili može sadržati mikroorganizme koji zbogsvog tipa i koncentracije mogu i<strong>za</strong>zvati bolest ljudi i životinja, a čine ga kulture i pribor izmikrobioloških laboratorija, oprema, materijal i pribor koji je bio u kontaktu s krvlju i ostalimizlučevinama infektivnih pacijenata uključujući hirurške <strong>za</strong>hvate i obdukciju, otpad od dijalize, infuzijei sličnih <strong>za</strong>hvata, transfuzije, otpad izolacije infektivnih pacijenata, rukavice i ostali pribor <strong>za</strong>jednokratnu upotrebu, kao i drugi otpad iz <strong>za</strong>hvata na pacijentima koji je potencijalno infektivan.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 35
Hemijski otpad je opasan medicinski otpad koji sadrži toksične ili opasne hemikalije, uključujućihemikalije, kao što su fiksiri, razvijači i sl.Oštri predmeti su sav medicinski otpad s oštricama ili šiljatim <strong>za</strong>vršecima koji sadrži korištene<strong>za</strong>ražene i potencijalno <strong>za</strong>ražene igle, lancete, štrcaljke, skalpele i tome slične oštre predmete koji subili u kontaktu s pacijentom, s krvlju i ostalim izlučevinama pacijenata ili potencijalno infektivnimmaterijalom i može ozlijediti kožu na ljudskom ili životinjskom tijelu.Citotoksični otpad je opasan medicinski otpad koji nastaje zbog primjene, proizvodnje i pripremanjafarmaceutskih preparata s citotoksičnim efektom, uključujući primarnu am<strong>ba</strong>lažu i sav pribor korišten<strong>za</strong> pripremu i aplikaciju takvih supstanci.Ugrožena lica su sva lica izložena opasnom medicinskom otpadu slučajnim kontaktom unutarzdravstvenih ustanova ili bilo kojeg drugog izvora medicinskog otpada, kao i osobe koje upravljaju ilisu izložene nemarnom upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.Farmaceutski otpad su svi lijekovi i ljekovite materije, uključujući i njihovu primarnu am<strong>ba</strong>lažu i sličnepomoćne materije koji su postali neupotrebljivi zbog: isteklog roka upotrebe, rasipanja, neuslovnogčuvanja ili bilo kog drugog razloga.Fizički postupci obrade medicinskog otpada su dezinfekcija/sterili<strong>za</strong>cija parom, suva vrućasterili<strong>za</strong>cija ili drugi sličan postupak kojim se postiže uklanjanje opasnih svojstava infektivnogmedicinskog otpada.Parna dezinfekcija/ sterili<strong>za</strong>cija je izlaganje otpada <strong>za</strong>sićenoj pari pod pritiskom u autoklavu.Suva sterili<strong>za</strong>cija toplotom je izlaganje otpada onoj temperaturi i na onoliko vremena koliko jepotebno da bi se osigurala sterili<strong>za</strong>cija cjelokupne količine medicinskog otpada.Spaljivanje medicinskog otpada je obrada i/ili zbrinjavanje oksidacijom na visokim temperaturamapri čemu se organske materije pretvaraju u njihove gasne okside (uglavnom ugljen dioksid) i vodu.Hemijska dezinfekcija/sterili<strong>za</strong>cija je izlaganje medicinskog otpada hemijski aktivnim materijamakoje inaktiviraju patogene mikroorganizme.Fumigacija je korištenje materija koje kao gasni fumigatori o<strong>ba</strong>vljaju dezinfekciju/sterili<strong>za</strong>cijumedicinskog otpada, opreme, predmeta te sličnog infektivnog i potencijalno infektivnog materijala.Ostale metode obrade medicinskog otpada su one koje još nijesu prihvaćene <strong>za</strong> širu upotrebu i imajusamo ograničenu primjenu, uključuju ozračivanje (npr. mikrotalasima, gama i ultraljubičastimzračenjem) i druge metode obrade (inkapsulacija, filtriranje i slično).Am<strong>ba</strong>lažni otpad je am<strong>ba</strong>laža preostala nakon raspakivanja proizvoda, a obuhvata sve proizvode, kojisluže <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu, rukovanje, plasman i prodaju drugog proizvoda;Reciklaža je prerada otpada koja obuhvata preradu materija i materijala sadržanih u otpadu radidobijanja supstanci i materijala u svrhu daljeg korištenja uključujući i organsku reciklažu, osim <strong>za</strong>proizvodnju energije.Otpad je svaka materija ili predmet koje je vlasnik od<strong>ba</strong>cio ili je dužan da od<strong>ba</strong>ci.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 36
Deponija je sanitarno-tehnički uređen prostor na kojem se, uz primjenu odgovarajućih tehnološkihpostupaka, vrši odlaganje otpada.Radioaktivni otpad predstavlja čvrsti i tečni otpad kontaminiran radionukliedima iz in vitrolaboratorijskih anali<strong>za</strong> tkiva i tjelesnih tečnosti te iz in vivo dijagnostičkih i terapeutskih <strong>za</strong>hvata kojise uglavnom izvode na odjeljenjima <strong>za</strong> nuklearnu medicinu. Ova kategorija otpada podliježeposebnim propisima.Sudovi pod pritiskom su bočice koje sadrže inertne gasove pod pritiskom pomješane s različitimmaterijama (antibiotik, dezinficijens, insekticid itd.) koje se apliciraju u obliku aerosola, a pri izlaganjuvišoj temperaturi mogu eksplodirati.Patološki otpad su svi dijelovi tijela i drugi anatomski otpad uključujući krv i biološke kao i patološkiotpad, definisan od strane stručnog osoblja u zdravstvu ili u javnosti i koji zbog etičkih razloga<strong>za</strong>htjeva posebne uslove zbrinjavanja.Otpad sa visokom koncentracijom teških metala predstavlja potkategoriju opasnoga hemijskogotpada. U ovaj otpad ubrajamo živu koja se najčešće stvara iz razbijene medicinske opreme, a uvisokom postotku nalazi se i u sadržaju otpada stomatoloških ordinacija, kadmijum iz <strong>ba</strong>terija, olovo,arsen.Rizik <strong>za</strong> transmisiju podrazumijeva mogućnost inficiranja sa virusima imunodeficijencije čovjeka(HIV), hepatitisa B (HBV) i hepatitis C (HCV), usljed izloženosti infektivnim tjelesnim tečnostima.Izloženost koja može nositi rizik od infekcije sa HIV-om, HBVi HCV predstavlja perkutanu povredu(ubod na iglu ili posjekotinu na oštar predmet) ili kontakt sluzokože ili ozlijeđene kože (napukla,abradirana ili <strong>za</strong>hvaćena dermatitisom) sa krvlju, tkivima ili tjelesnim tečnostima koje su potencijalnoinfektivne.Potencijalno infektivni materijal podrazumijeva krv, spermu, vaginalni sekret, kao i druge tjelesnetečnosti koje sadrže krv. Potencijalno infektivnim materijalom smatra se i likvor, pleuralna tečnost,sinovijalna tečnost, perikardijalna tečnos i amnionska tečnost. Rizik od ovih tečnosti je nepoznat.Feces, na<strong>za</strong>lni sekret, pljuvačka, sputum, znoj, suze, urin i povraćena masa se ne smatrajupotencionalno infektivnim, osim ako sadrže krv. Rizik <strong>za</strong> transmisiju putem ovih tečnosti je ekstremnoni<strong>za</strong>k. Kako potencijalno infektivan smatra se i direktan kontakt sa tkivima.Rezervoar je oso<strong>ba</strong> od koje potiče potencijalno infektivan materijal – ambulantni pacijent,povrijeđeno lice, klijent savjetovališta i drugi.Lokalni koordinator je oso<strong>ba</strong> koja na nivou ustanove <strong>za</strong>dužena <strong>za</strong> nadzor nad izloženostima, kao i <strong>za</strong>upućivanje izložene osobe na dalju evaluaciju izloženosti.Akcident je neželjeni događaj koji dovodi do smrti, narušavanja zdravlja, povrede, štete ili drugihgubitaka.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 37
PRILOG 2PRAVILNIK O UPRAVLJANJUMEDICINSKIM OTPADOM(Službene novine FBiH 77/08)
(„Službene novine Federacije BiH“, br. 77/08)Na osnovu člana 58. stav 5. Zakona o upravljanju <strong>otpadom</strong> ("Službene novine Federacije BiH", broj33/03), federalni ministar okoliša i turizma, u saradnji sa federalnim ministrom zdravlja, donosiPRAVILNIKO UPRAVLJANJU MEDICINSKIM OTPADOMI. OPĆE ODREDBEČlan 1.Ovim Pravilnikom uređuju se opći principi <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>, <strong>plan</strong>iranje <strong>upravljanja</strong><strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>, uspostavljanje odbora <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>, prenos medicinskog otpadana treće lice.Ovim Pravilnikom uspostavlja se sistem <strong>plan</strong>iranja tretmana medicinskog otpada i <strong>upravljanja</strong><strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u cilju smanjenja rizika po zdravstvene radnike, radnike na upravljanju<strong>otpadom</strong>, širu javnost i okoliš.II. DEFINICIJEČlan 2.U smislu ovog Pravilnika slijedeći izrazi znače:"zdravstvena ustanova" - svaka javna ili privatna bolnica, ambulanta, dom zdravlja, stomatološkaordinacija, dispanzer, akušerska i porodiljska klinika, domovi <strong>za</strong> stara i iznemogla lica, ambulante upreduzećima, školama i ostalim ne<strong>medicinskim</strong> ustanovama, centri <strong>za</strong> farmaceutsko istraživanje,centri <strong>za</strong> transfuziologiju, medicinske ili patološke laboratorije, apoteke, pogrebne službe,mrtvačnice, veterinarske stanice i centri <strong>za</strong> biološko istraživanje koje su odobrene od strane ministrajavnog zdravstva,"medicinski otpad"- otpad koji se proizvodi u zdravstvenim ustanovama i koji je obuhvaćenPravilnikom o kategorijama otpada sa listama ("Službene novine Federacije BiH", broj 9/05).Član 3.Odredbe ovog Pravilnika ne odnose se na:opći otpad;otpad koji se stvara u domaćinstvima, osim ako ga ne proizvodi medicinski radnik koji pružamedicinsku njegu u kući;radioaktivni otpad;<strong>za</strong>lihe lijekova sa isteklim rokom trajanja.III. OPĆI PRINCIPI ZA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOMČlan 4.Rukovodilac zdravstvene ustanove u skladu sa svojim ovlastima dužan je da preduzima mjere na<strong>za</strong>štiti radnika zdravstvene ustanove, radnika na transportu otpada i sektora <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>kao i na <strong>za</strong>štiti šire javnosti od rizika po zdravlje kao posljedica proizvodnje medicinskog otpada uzdravstvenoj ustanovi.Rukovodilac je dužan da obezbijedi da se otpad tretira na okolinski prihvatljiv način.IV. PLANIRANJE UPRAVLJANJA MEDICINSKIM OTPADOMČlan 5.Upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> vrši se na osnovu Plana <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 39
Zdravstvena ustanova dužna je donijeti Plan <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u roku od dvije godineod dana stupanja na snagu ovog Pravilnika.Plan <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> mora biti usklađen sa Planom <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong> kantona.Plan <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> odobrava kantonalno ministarstvo okoliša.Član 6.Zdravstvena ustanova dužna je imenovati referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> u ustanovi.Za referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> može se imenovati lice sa <strong>za</strong>vršenom visokom stručnomspremom.Ime referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> dostavlja se ministru zdravstva kantona na čijem se teritorijuzdravstvena ustanova nalazi (u daljnjem tekstu: ministar zdravstva).Član 7.O<strong>ba</strong>veze referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> su:izrada i prilagođavanje Plana <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u ustanovi;nadzor nad primjenom Plana <strong>upravljanja</strong> i odreda<strong>ba</strong> ovog Pravilnika;da obezbijedi obučavanje radnika zdravstvene ustanove <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong><strong>otpadom</strong>;organiziranje prevo<strong>za</strong>, odlaganja ili obnavljanja otpada koji <strong>za</strong>dovoljava potrebe <strong>upravljanja</strong><strong>otpadom</strong> proizvedenog u zdravstvenoj ustanovi;vođenje evidencije o upravljanju <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong>;pokretanje inicijativa <strong>za</strong> smanjenje količine proizvedenog otpada.Referent <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> odgovara <strong>za</strong> izvršenje svojih o<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> odboru <strong>za</strong> upravljanje<strong>otpadom</strong> odnosno rukovodiocu zdravstvene ustanove.V. ODBOR ZA UPRAVLJANJE OTPADOMČlan 8.Rukovodilac zdravstvene ustanove koja <strong>za</strong>pošljava više od 50 radnika je dužan uspostaviti odbor <strong>za</strong>upravljanje <strong>otpadom</strong>.U odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> o<strong>ba</strong>vezno se imenuju rukovodilac zdravstvene ustanove, referent <strong>za</strong>upravljanje <strong>otpadom</strong> i referent <strong>za</strong> sprečavanje nastanka infekcija.U odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> može biti uključeno i drugo osoblje koje imenuje rukovodilaczdravstvene ustanove.Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> odgovoran je <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u zdravstvenojustanovi u skladu sa ovim Pravilnikom.Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong> sastaje se najmanje jedanput u šest mjeseci radi razmatranja primjenesistema <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u skladu sa ovim Pravilnikom i preduzimanja potrebnihaktivnosti.Član 9.Odbor <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> ima slijedeća ovlaštenja i odgovornosti:identificirati i klasificirati sav medicinski otpadpripremiti <strong>plan</strong> <strong>upravljanja</strong> <strong>otpadom</strong>organizovati odlaganje otpada u posebne kontejnere i skladištenje u privremeni skladišniprostorobezbijediti odgovarajuće zbrinjavanje otpadaorganizovati zbrinjavanje otpada što bliže mjestu nastankapoduzimati najviše sigurnosne mjere u slučaju potrebeCentar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 40
VI. MEDICINSKI OTPAD U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMAČlan 10.Vrste medicinskog otpada koje se o<strong>ba</strong>vezno razdvajaju od općeg otpada od momenta kad seproizvedu do momenta kad se proslijede ovlaštenom licu <strong>za</strong> prevoz, odlaganje, tretman iliobnavljanje medicinskog otpada, su:oštrice,veoma infektivan otpad,ostali infektivni i potencijalno infektivni otpad,farmaceutski otpad,genotoksični otpad,amalgamski otpad iz stomatološke prakse,opasni hemijski otpad,ostali hemijski otpad.Veoma infektivni otpad <strong>za</strong>htijeva toplotnu ili hemijsku sterili<strong>za</strong>ciju u području gdje se otpad proizvodiprije nego što se isti miješa sa ostalim infektivnim <strong>otpadom</strong>.Kategorije medicinskog otpada navedene u stavu 1. ovog člana potrebno je držati u kutijama iliam<strong>ba</strong>laži na kojoj su jasno navedene karakteristike i obilježja kategorija i koje pružaju odgovarajuću<strong>za</strong>štitu <strong>za</strong> osobe iz medicinskih ustanova koje stupaju u kontakt prilikom rukovanja navedenomam<strong>ba</strong>lažom.Medicinski otpad koji se stvara u zdravstvenim ustanovama prevozi se na unaprijed utvrđenu lokacijuu sklopu zdravstvene ustanove prije odlaganja, transporta ili prenosa do ovlaštene osobe <strong>za</strong>navedene aktivnosti.Lokacija iz stava 4. ovog člana mora biti <strong>za</strong>tvorena prostorija koja ispunjava slijedeće uvjete:da je pod nadzorom referenta <strong>za</strong> upravljanje <strong>otpadom</strong>;da je dovoljno prostrana <strong>za</strong> prijem maksimalno predviđene količine otpada različitihkategorija koje moraju biti razdvojeno uskladištene;da je onemogućen fizički pristup neovlaštenim licima i štetočinama;da ima obezbijeđen odgovarajući rashladni odjel <strong>za</strong> otpad koji <strong>za</strong>htijeva skladištenje uhladnim prostorijama;da je opremljena uređajima <strong>za</strong> gašenje požara i inertnim apsorbirajućim materijalom <strong>za</strong>lokaliziranje eventualno prosutih tečnosti (hemikalija).Ukoliko konačni tretman medicinskog otpada provodi sama zdravstvena ustanova u kojoj otpadnastaje, tretman se provodi u skladu sa uvjetima iz okolinske dozvole ili dozvole <strong>za</strong> upravljanje<strong>otpadom</strong> izdate ustanovi.Član 11.Plan <strong>upravljanja</strong> <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> sadrži:opis različitih vrsta otpada u skladu sa kategorijama otpada koji se proizvodi u zdravstvenojustanovi;listu dijelova zdravstvene ustanove u kojima može nastati medicinski otpad;<strong>za</strong> svaki dio ustanove, dati opis vrste medicinskog otpada a <strong>za</strong> svaku vrstu otpada navestiprocedure koje se tre<strong>ba</strong>ju slijediti u vezi sa:a) detaljnim opisom kontejnera u koje će se odložiti otpad uključujući materijal i bojukontejnera, poklopac i obilježja ib) detaljima o odlaganju kontejnera u postrojenje <strong>za</strong> tretman medicinskog otpada unutarzdravstvene ustanove.procedure premještanja otpada iz postrojenja <strong>za</strong> tretman do centralnog skladišta otpada;procedure skladištenja u centralnom skladištu otpada;vanredne procedure u slučaju prosipanja otpada.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 41
Član 12.Rukovodilac zdravstvene ustanove dužan je da obezbijedi da svaki radnik zdravstvene ustanove budeuključen u program obuke sa ciljem podi<strong>za</strong>nja svijesti o tretmanu medicinskog otpada, i upoznavanjasa principima i praksama sistema <strong>za</strong> upravljanje <strong>medicinskim</strong> <strong>otpadom</strong> u zdravstvenoj ustanovi.VII. PRENOS MEDICINSKOG OTPADA NA TREĆE LICEČlan 13.Proizvođač ili vlasnik medicinskog otpada predaje otpad licu koje ima pri<strong>ba</strong>vljenu dozvolu <strong>za</strong>upravljanje <strong>otpadom</strong> ili okolinsku dozvolu.Infektivni otpad se odlaže u crvenu burad, a ostali medicinski otpad iz čl.10. pakuje se u žutu burad.Crvena burad sa infektivnim i eventualno biološkim <strong>otpadom</strong> moraju biti u minusnom režimu. Naburadima je jasno istaknut znak opasnosti i imaju natpis "INFEKTIVNI OTPAD".Član 14.Predaja medicinskog otpada od strane proizvođača ili vlasnika medicinskog otpada vrši se u skladu saPravilnikom o prenosu o<strong>ba</strong>ve<strong>za</strong> sa proizvođača i prodavača na operatera sistema <strong>za</strong> upravljanje<strong>otpadom</strong> ("Službene novine Federacije BiH", br. 9/05).Član 15.Nadzor nad provođenjem odreda<strong>ba</strong> ovog Pravilnika vrši nadležni inspektor zdravlja.VIII. UGOVORI O POVRATU LIJEKOVAČlan 16.Rukovodilac zdravstvene ustanove dužan je da obezbijedi da se lijekovi na<strong>ba</strong>vljaju putem ugovorakojim se dozvoljava povrat lijekova sa isteklim rokom upotrebe proizvođaču ili dostavljaču.Način i postupak na<strong>ba</strong>vljanja i povrata lijekova i sadržaj ugovora regulisat će se posebnim <strong>za</strong>konom.IX. ZAVRŠNE ODREDBEČlan 17.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenim novinama FederacijeBiH".Broj 04-02-1829/075. novembra 2008. godineSarajevoMinistardr. sc. Nevenko Herceg, s. r.Broj 01-37-10373/085. novembra 2008. godineSarajevoMinistarprim. dr. Safet Omerović, s. r.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 42
PRILOG 3ПРАВИЛНИК О УПРАВЉАЊУМЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ(Службени гласник РС 90/06)
На основу члана 60. став 3. Закона о управљању отпадом (« Службени гласник РепубликеСрпске », број 53/02) и члана 112. Закона о административној служби у управи РепубликеСрпске ( « Службени гласник Републике Српске », бр. 16/02, 62/02, 38/03, 42/04 и 49/06 )министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију у сарадњи са министром здрављаи социјалне заштите д о н о с иПРАВИЛНИК О УПРАВЉАЊУ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМЧлан 1.Овим правилником прописује се управљање медицинским отпадом, систем руковања ипланирање третмана медицинског отпада у складу са добром праксом управљањамедицинским отпадом, да би били смањени ризици за здравствене и друге раднике у додируса медицинским отпадом, становништво, животну средину уопште и истовремено успоставилаоснова за безбједније управљање медицинским отпадом у будућности.Члан 2.Изрази који се користе у овом правилнику имају сљедећа значења:а) Здравствена установа јесте амбуланта, дом здравља, апотека, апотекарска установа,болница, Институт за заштиту здравља Републике Српске, специјализовани завод, нститут,клиника, клинички центар, поликлиника,б) Каталог отпада је систематизовани преглед назива отпада према особинама и дјелатностимаиз којих отпад потиче и саставни је дио Правилника о категоријама отпада са каталогом ( «Службени гласник Републике Српске » број 39/05 ),в) Медицински отпад је отпад који нстаје у здравственим установама и који је обухваћенједном од категорија наведених у групи 18 каталога отпада.г) Општи отпад јесте отпад који настаје у здравственим установама који не садржиопасни отпад а по својој природи и саставу веома је сличан кућном отпаду,д) Оштрице су оштри инструменти наведени у категорији 18 01 01 ( изузев 18 01 03 ) и18 02 01 ( изузев 18 02 02 ) у каталогу отпада,ђ) Веома инфективан отпад јесте отпад чије сакупљање и одлагање подлијеже посебнимзахтјевима због спречавања инфекције, наведен у категоријама 18 01 03* и 18 02 02* укаталогу отпада,е) Остали инфективни и потенцијално инфективни отпад јесте отпад наведен у категоријама 1801 02 и 18 01 04 у каталогу отпада.ж) Фармацеутски отпад је отпад наведен у категоријама 18 01 09 и 18 02 08 у каталогу отпада,з) Генотоксични отпад јесте отпад наведен у категоријама 18 01 0 8 * и 18 02 07* у каталогуотпада,и) Отпадни амалгам из стоматологије је отпад наведен у категорији 18 01 10 * у каталогуотпада,ј) Опасни хемијски отпад јесте отпад наведен у категоријама 18 01 06 * и 18 02 05 * у каталогуотпада.к) Остали хемијски отпад је отпад наведен у категоријама 18 01 07 и 18 02 06 у каталогу отпада.Члан 3.Овај правилник односи се на сав медицински отпад, изузимајући:а) општи отпад,б) отпад који настаје у домаћинствима, изузимајући отпад који настаје пружањем медицинскењеге пацијенту у кући,в) радиоактивни отпад,г) залихе лијекова са истеклим роком употребе, а које су затечене даном ступања наснагу овог правилника.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 44
Члан 4.(1) Руководилац здравствене установе обавезује се на спровођење мјераспречавања илисмањења настанка медицинског отпада у здравственој установи наниво који не угрожаваздравље људи и животну средину.(2) Руководилац здравствене установе обавезује се да подстиче поновно коришћење илирециклирање отпадног материјала који настаје у здравственој установи, у мјери која неугрожава здравље људи и животну средину.(3) Руководилац здравствене установе у складу са својим овлашћењима има обавезу дапредузима мјере на заштити здравља радника здравствене установе, радника на транспортумедицинског отпада, на заштити становништва од ризика по здравље као посљедица настанкамедицинског отпада у здравственој установи. Руководилац је дужан да обезбиједи да семедицински отпад третира на сигуран и по животну средину безбједан начин.Члан 5.(1) Планови управљања отпадом који су дефинисани чланом 6. Закона о управљању отпадом,треба да предвиде посебне уговоре за управљање медицинским отпадом који настаје наконкретном подручју, укључујући и неопходне мјере за смањење количине настанкамедицинског отпада, методе за одлагање и мјере за подстицање изградње потребнихкапацитета за адекватно збрињавање медицинског отпада.(2) Планове управљања отпадом, из претходног става, здравствене установе су дужне донијетинајкасније до краја 2007. године.Члан 6.(1) Руководилац здравствене установе дужан је да именује одговорно лице, оспособљено зарад на пословима управљања медицинским отпадом здравствене установе.(2) Здравствена установа обавезна је да утврди права и обавезе одговорног лица за управљањеотпадом и спровођење задатака прописаних чланом 7. овог правилника.(3) Име и презиме са свим релевантним подацима у конкретном случају доставља сеМинистарству здравља и социјалне заштите.Члан 7.(1) Задаци одговорног лица за управљање медицинским отпадом су да:а) израђује упутство и прилагођава поступак за управљање медицинским отпадом, у складу сачланом 10. овог правилника,б) спроводи интерну контролу или пренос обавеза контролисања примијењених поступака иправила дефинисаних овим правилником на друго лице у здравственој установи,в) припрема програм обуке управљања медицинским отпадом кроз који пролазе свизапослени у здравственој установи,г) уредно води прописану евиденцију о лицима овлашћеним за транспорт и одлагањемедицинског отпада у складу са правилима збрињавања медицинског отпада, договара се санадлежним лицима у вези са склапањем уговора, руководи уговорима и контролишеспровођења наведених активности,д) води остале неопходне евиденције,ђ) иницира израду елабората за смањење настајања медицинског отпада,е) примјењује и друге задатке који су у вези са медицинским отпадом, а које му дајеруководилац здравствене установе.(2) Уколико здравствена установа има Одбор за управљање отпадом успостављен у складу сачланом 8. овог правилника, лице које је надлежно за управљање отпадом одговорано јенепосредно Одбору за све обављене активности. Уколико здравствена установа нема Одбор,Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 45
надлежно лице за управљање отпадом одговорано је непосредно руководиоцу здравственеустанове.Члан 8.(1) Руководилац здравствене установе која запошљава 50 и више радника дужан је дауспостави Одбор за управљање отпадом. Одбор има најмање три члана, а у саставу Одборатреба да буду: руководилац здравствене установе, одговорно лице за управљање отпадом истручно лице за спровођење превентивних мјера у спречавању настанка инфекције. У случајупотребе Одбор може бити проширен укључујући и друго особље које именује руководилацздравствене установе. Одбор преузима цјелокупну одговорност за управљање медицинскимотпадом у здравственој установи.(2) Одбор за управљање отпадом одржава састанке једном мјесечно, а ванредне по потреби иразматра реализацију планова и поступка управљања медицинским отпадом у складу сазаконом и овим правилником и утврђује наредне активности у конкретном случају.Члан 9.(1) Примарној селекцији у здавственој установи, на мјесту настанка подлијежу све врстемедицинског отпада, уз одвајање од општег отпада, прије предаје овлашћеном лицу затранспорт медицинског отпада, одлагања или коначног збрињавања.(2) Примјена термичке или хемијске стерилизације обавезна је за веома инфективни отпад намјесту настанка прије мијешања са осталим инфективним отпадом.(3) Све врсте медицинског отпада осим осталог хемијског отпада сматрају се опасним отпадом,те се приликом транспорта примјењују одредбе Правилника о транспорту опасног отпада ( “Службени гласни републике Српске », број 86/05 ).(4) Све категорије медицинског отпада из става 1. овог члана чувају се у амбалажи с јаснимознакама категорије и карактеристикама отпада, која пружа адекватну заштиту за особљездравствене установе које ступи у ко такт с медицинским отпадом приликом руковања.(5) Медицински отпад који настаје у здравственој установи складишти се на одређенојлокацији у кругу установе, прије одлагања, транспорта или преноса до другог примаоца.(6) Локација из претходног става је затворена просторија под надзором одговорног лица зауправљање отпадом, довољно пространа за пријем максимално предвиђене количине отпадаразличитих категорија које се раздвојено складиште, с инсталисаним расхладним уређајимаради отпада који је склон брзом распадању. Приступ просторији неовлашћеним особама ниједозвољен.Члан 10.Свака здравствена установа у складу са регистрованом дјелатности обавезна је да донесеправила управљања медицинским отпадом којима се дефинишу:а) сегменти процеса рада у којима настаје медицинcки отпад,б) врсте отпада у складу са Правилником о категоријама отпада са каталогом,в) опис, начин и услови привременог складиштења медицинског отпада, карактеристикеамбалаже, ознаке и натписи при означавању амбалаже у коју се отпад пакује, поштујући врстуи количину отпада, услове транспорта и препоручене услове складиштења, степен отпорностиамбалаже и могући накнадни утицај на здравље људи и животну средину уопште,г) утврђивање времена задржавања медицинског отпада и утврдити услове под којима се вршипремјештање,д) утврђивање услова и поступак складиштења у складишту на локацији до каоначногзбрињавања,ђ) утврђивање поступка понашања степена одговорности и поступка у случају ванреднеситуације или кад дође до нестручног руковања или случајног просипања медицинског отпада.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 46
Члан 11.Руководилац здравствене установе у сарадњи са Одбором за управљање отпадом, уколико сеуспоставља Одбор, доноси програм обуке управљања медицинским отпадом свих запосленихрадника и организује обуку у складу са програмом обуке.Члан 12.(1) Руководилац здравствене установе не смије да дозволи управљање медицинским отпадоммимо правила прописаних чланом 10. овог правилника или супротно одредбама дозволе зауправљање отпадом у случајевима гдје је неопходна.(2) Здравствена установа у којој настаје медицински отпад или ималац отпада, не смијепреносити отпад на треће лице, ако то лице не посједује дозволу за управљање отпадом датранспортује, складишти, задржава, обнавља или одлаже медицински отпад наведене врстеили састава.(3) Сав отпад који се преноси на надлежно треће лице мора бити прописно упакован уамбалажу која се обиљежава у складу са Правилником о транспорту опасног отпада.Инфективни отпад треба да се пакује у жуте вреће које се никад не отварају и на којима је јасноистакнут међународни знак опасности и натпис « ИНФЕКТИВНИ ОТПАД ».(4) Отпад који има етичко значење ( људски лешеви, дијелови тијела, органи или ткиваодстрањени при операцијама ) или је анималног поријекла ( остаци лабораторијских животиња), послије обавезне правно формалне процедуре селектује се и у складу са прописаномпроцедуром здравствене установе уступа породици, односно погребној служби и на закономпрописан начин сахрањује на гробљу или ставља у намјенске кесе и преко сабирног центраупућује у крематоријум.Члан 13.Руководилац здравствене установе дужан је да предузме мјере да се фармацеутски производиса истеклим роком употребе одложе у складу са законским прописима.Члан 14.Руководилац здравствене установе дужан је да предвиди и обезбиједи финансијска средствагодишњим планом за збрињавање медицинског отпада у складу са овим правилником.Члан 15.Санитарно здравствена инспекција и урбанистичко грађевинска, еколошка и геодетскаинспекција у саставу Републичке управе за инспекцијске послове одговорна је свака из својенадлежности за надзор и примјену овог правилника у здравственим установама.Члан 16.Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у « Службеном гласникуРепублике Српске ».Број:Датум:МИНИСТАРПроф. др Ранко ШкрбићМИНИСТАРФатима Фетибеговић, дипл.инж.арх.Centar <strong>za</strong> ekologiju i energiju 47
Change language