kontrola obuzdava secer - Savez društava Vojvodine za borbu protiv ...

NEDEUAveesto me pitas zasto placern,Kako ti nije jasno? Placem.Secarn se dana koji su proslii nikad se vise nece vratiti. Neplacern zbog godina koje su senanizale. Placern jer nikad vise necumoci u ranim vecernjim casovima daobucem svoju haljinu, obujem sandalei izadem na kej. Ne, nema visetoga. Koliea me vode do sobe.Kolica me vode do kupatila.Gledam kroz vrata kako ljudi setaju.Kazu mi da ima i goreg. "Ti si barnekad setala." Ima puno mladihsirom sveta koji nikad to nisu ili susay vek proveli u kolieima. Znam jato. Valjda ne mogu da se pomirim sasudbinom.Volim da sanjam, jedino tada umom mozgu jos postoje dye noge,sacuvan vid i pokretljivost. Ali javaje surova. Ne mogu da narucim onesto zelim. Novae ne pornaze. Slusamgluposti, ponekad se divim Ijudimakoji ih prosipaju. Bas su to srecniIjudi. Svi dani su rni isti. Sivi i netrpeljivodosadni.Pricam ti...PRED KANDILOM~andilo je gorelo na trosnom ormaricu. Senkedragih i vec davno minulih promicale su poredkandila. Niko se nije zaustavljao ni na tren. SvetlanaIovovic,lako sam ih secanjima prizvala, suze su kvasUe njibov penzionisani profodlazak. A duse su ostajale jer dragi nikad ne umiru.Od rodenja pa evo do ovih dana pamtim moje uplakane 0Ci kraj kandila.Nekad nisam razumela. A sad? Suze naviru same. 0 njima me nista netreba prieati, Cudno se oseca oovek. Kad ne more da procita one ~to ~eIi)kad ne mo~e da ode kuda hoce. Kad ne more brata da poseti. Kad se udaljiod rodbine, kad se udalji sam od sebe. Zaboravljen od drustva, zaboravljensam od sebe. To je one najgore.Treba prevazici, izaci iz sebe: Da Ii je to moguce? Dok kandilo gori ipodseca te ko si i kome pripadas. Rekao je neko •Sve ~to je dobro podzemljom je". Mi smo kao krompiri. Pa i jesmo. Tacno je. Neka mi nezamere oni koji misle drugaeije.Ja bib htela med" te krompire. Vreme mi je. Neka se moje kandilougasi. A meni neka niko i ne upali nikad. Nisam ga zasluzila.Ceo dan gori kandilo a srce vec ranjeno ponire do dna. Ocr gledajukroz sivu zavesu vedar dan, koji toplotom sunca miluje kofu i obIiva svetlo§Cusobu-kavez.Kako oovek mo~e da se navikne na nedostatke. Sedis bez nogu ceo dani samo misli, secanja i uspomene jedino su drustvo. Zasto da okrecembrojke telefona onih koji su me zaboravili? Starost je ruzna pa i deca beze.Neka. Na to se treba navici, Na spomeniku treba olovku nacrtati jer onaje jedini drug koji nikad nije izneverio. Papir podnosi gluposti.DOBRO JUTRO! JUTROZ>obro jutro! Jutro. Kako te volim u svojoj sobi.Suncano i umiljato kroz zavese uvlacis se umoju sobu. Budis me i obecavas lep dan.Ocekujem s tvojim suneem i vedrinom nesto lepo. Da Iito smem tako da kazern. Puno imam godina a zelje su miskrornne. Bistrinu u glavi i noga da me ne boli. To je sve.Doci ce moje male radosti pune decjeg evrkuta iosvezice mi sobu, ukrasiti ambijent i bicu zadovoljna.Cesto me izneveri sve to. Napolju magla, na sreuneka tuga, a soba kao prekrivena sivim pepelom. A gdesam tu ja? Sedi tmurna "usedelica" na trosedu i poluotvorenimocima prati kako sati dana napustaju jutro i.krupnim koraeima idu u dan, u predvecerje, u noc kojubas nikako ne voli.Ako veceram za stolom, pogledam sijaliee upaljene u28gradu i javi se cudan osecaj kao da nikad nisamprose tala pored njih. 0 kako je divna noc tako podsvetiljkama! To vise ne pripada mom zivotu. Ja sam sadtrosed i telefon pored njega, u sobi od betona. Mrzimtelevizor. Ne vidim da citam, ne vidim slike. Nista lepo inovo ne mogu da cujem.Roden da zivis srecno zadovoljan, a one naopako seokrene pa umesto toga privikavas na one sto te snade."Trpi." Kazu. Zasto i dokle? Zar sam covek ne sme toda odluci? Necu. Naucena sam da drugi odlucuje zamene pa neka tako i sad bude. Osecam kako polakogubim hrabrost u zivot i svoju snagu. Zato cekam josjedno lepo jutro; neka me one pozdravi i neka bude josjedno na broju mog zivota koji mi je priroda podarila netrudeci se mnogo da ga ulepsa.