Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

за др жао ко ман ду и над срп ском и над бу гар ском ди ви зи јом. Од мах
је на ре дио бу гар ском ко ман дан ту То до ро ву да глав не сна ге упу ти ка
ушћу Бре гал ни це, ка ко би Ту р ци ма оне мо гу ћио по вла че ње ка Приле
пу. Ме ђу тим, бу гар ска Вр хов на ко ман да је на ре ди ла То до ро ву да
кре не ка Со лу ну, ка ко би овај град за у зе ли пре Ср ба и Гр ка, због че га
је из о стао ко на чан уда рац Ва р дар ској ар ми ји.
Ибар ска вој ска је из Но вог Па за ра по сла ла од ред од шест ба та љона
и че тр на ест то по ва у Ко сов ску Ми тро ви цу, док је Ја вор ска брига
да осло бо ди ла Но ву Ва рош, При је по ље, Пље вља и При бој. Ти ме су
бо р бе за осло бо ђе ње Сан џа ка окон ча не.
Ка да је срп ска вој ска ко нач но из би ла на Ов че по ље, то за ми шље но
глав но по при ште, за по се ла га је без бо р бе. Ти ме су окон ча на сва дејства
у Ку ма нов ској би ци. Тек та да је ко ман да схва ти ла шта се за право
до го ди ло на Ку ма но ву: Пр ва срп ска ар ми ја, без по мо ћи крил них и
без зна ња вла сти те ко ман де, до но гу је по ту кла ту р ске глав не сна ге.
Иако ни је ис ко ри сти ла при ли ку да са свим уни шти и ње не остат ке,
гу би ци Ва р дар ске ар ми је би ли су огр ом ни. Не ра чу на ју ћи бе гун це,
из гу би ли су 6.000 љу ди и 98 ар ти ље риј ских ору ђа. За ма ле ну Ср би ју
и ње ну вој ску, гу би ци ко је су пре тр пе ли би ли су та ко ђе знат ни: по гину
ло је 687 љу ди, 3.200 је ра ње но, а 587 не ста ло.
Дру гог но вем бра 1912. у Ско пље је са прат њом ушао срп ски краљ
Пе тар I Ка ра ђор ђе вић. Ра до мир Пут ник уна пре ђен је у чин вој во де,
а уна пре ђе ња су до би ли и дру ги ви со ки офи ци ри. По сле ре ор га ни заци
је тру па, срп ско на пре до ва ње и по ти ски ва ње Ту ра ка је на ста вље но.
Сте пи ће се пре да ти Ту р ци у Је дре ну, Сан џак, Ко со во и Ста ра Ср би ја
су осло бо ђе ни, Ме то хи ју и да на шњу се вер ну Ал ба ни ју са Ска дром
за у зе ла је ма ла, али хра бра цр но гор ска вој ска.
Ту р ски по раз на Ку ма но ву аустро у гар ски врх до жи вео је као свој
др жав ни по раз. За пад не си ле на шле су се у па ни ци, јер ни у сну нису
мо гле да по ми сле да би пра во слав не хри шћан ске др жа ве мо гле да
очи сте Бал кан од Ту ра ка. Ка ко се у бу дућ но сти мо гло ла ко де си ти да
и сам Ца ри град бу де осло бо ђен, хит но су пред у зе ле ме ре да се ово
на пре до ва ње за у ста ви. Пре шло се на ди пло ма ти ју, ми ров не спо разу
ме, ме ђу на род не и лич не сплет ке, че му Ср би ни та да, а ни ка сни је,
ни су би ли вич ни.
БИТКА
131