Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

Отац
Бе о град ско гро бље, 1. но вем бар 1912. Са хра на на ко јој се оку пио
сав ви ђе ни ји Бе о град: ака де ми ци, про фе со ри уни вер зи те та, ми нистри,
др жав ни слу жбе ни ци, пи сци... Љу бо мир Ко ва че вић, ве ли кан
срп ске на у ке, уни вер зи тет ски про фе сор и се кре тар Срп ске кра љевске
ака де ми је, те ло свог по ги ну лог си на је дин ца Вла дете до нео је са
фрон та у Бе о град.
Над отво ре ном ра ком пла че Ми лан Ра кић и при др жа ва сво ју
же ну Ми ли цу. Опр о штај ни го вор Вла дети Ко ва че ви ћу др жи отац,
чо век ко ји лич но и до бро по зна је цео ин те лек ту ал ни и по ли тич ки
врх Ср би је:
„Си не,
иди ми р но, јер си свој дуг Отаџ би ни ис пу нио.
Си не,
Ја не пла чем, ја се по но сим То бом, јер Ти си био са ви те зо ви ма ко ји
су по сле ве ко ва стра да ња до шли да сво јом смр ћу спа су жи во те ми ли о-
на дру гих. Иди спо кој но пред пре сто Веч но га и ка жи ра до сно Ла за ру и
Ду ша ну, ка жи свим ко сов ским му че ни ци ма, да је Ко со во осве ће но!“
Та јац и су зе. Пла ка ли су сви, сем Љу бо ми ра Ко ва че ви ћа.
В л а д ет а
Ко ва че вић
(1882-1912)
Љу бо мир
Ко ва че вић
(1848-1918),
исто ри чар
и ака де мик,
и са хра на
ње го вог је дин ца
ПРИЛОЗИ
221