Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

Ни­је ла­ко би­ти Ср­бин
У Би ци на Би то љу 1912, ко ја је тра ја ла чак три да на, по је ди на одеље
ња срп ске вој ске ста ја ла су и осам на ест ча со ва у во ди, ко ја им је
би ла из над по ја са, и та ко се бо ри ли. Му ни ци ју су др жа ли на гла ви.
Хро ни ча ри на во де да су не по сред но по сле тог до га ђа ја не мач ки
офи ци ри на ве жби сво је ар ми је у око ли ни Мин хе на по ку ша ли да изве
ду не што слич но. Али, по сле не ко ли ко са ти би ли су при ну ђе ни да
хлад не из во де из вла че пот пу но мо дре вој ни ке, ко ји ма је оруж је испа
да ло из уко че них ру ку.
Дав­на уве­жба­ва­ња
Ни Аме ри ка ни је би ла не за ин те ре со ва на за до га ђа је на Бал ка ну.
О то ме све до че и ве зе Ка р не ги је ве за ду жби не за мир, ко ја пре ко своје
сек ци је за Бал кан и ње ног по сред ни ка Но е ла Бак сто на све стра но
аги ту је за Бу гар ску. Од 1912. ус по ста вље не су ути цај не ве зе те заду
жби не са Бе чом, и то пре ко чла на па р ла мен та Јо зе фа Ре дли ха. У
свом днев ни ку 1908-1914, Ре длих бе ле жи: „Ка ква бла го дат до ла зи од
Ка р не ги је вих сто ми ли о на до ла ра, што је по ло ви на ка пи та ла ко ји
он ко ри сти за раз не уста но ве ко је уна пре ђу ју де мо кра ти ју и мир.“
Ка р не ги је ва ко ми си ја је 1914. об ја ви ла, на ен гле ском и фран цу ском
је зи ку, збор ник све до чан ста ва о „на по ру Ср ба и Гр ка да уни ште бугар
ску на ци ју“ у Ма ке до ни ји. Тај збор ник остао је као све до чан ство
и за чет ка мо дер них „не вла ди них ор га ни за ци ја“ на Бал ка ну, од сли кава
ју ћи при ро ду и по ре кло њи хо вог де ло ва ња, као и тех ни ка ме диј ске
ма ни пу ла ци је – де мо ни за ци је са мо јед не стра не у су ко бу ин те ре са на
од ре ђе ној те ри то ри ји.
До­са­ња­ни сан
Ђо р ђе Џок на, сто го ди шњи за на тли ја из При шти не, це лог жи во та
са њао је осло бо ђе ње Ко со ва. Ка да су бо р бе по че ле, био је на са мр ти.
Ле жао је не по ми чан, го то во да ни је да вао зна ке жи во та. Око ње га
чла но ви по ро ди це, ро ђа ци, ком ши је. Све ћа спрем на за по кој ни ка...
Ка ко се за чу ла паљ ба на ру бу гра да, Ђо р ђе јо отво рио очи. На звук
срп ске тру бе, осмех нуо се. Ус пео је да се при диг не, оде до про зо ра
и ви ди пр ве срп ске вој ни ке ка ко ула зе у град. Оза рен и на сме шен,
ПРИЛОЗИ
227