Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

ра на ма и Сјед ни ци, ши ре ња ал бан ског устан ка и њи хо вог за у зи ма ња
При шти не, Пе ћи, При зре на и Ско пља, што је до ве ло до но вог ма совног
стра да ња хри шћан ског ци вил ног ста нов ни штва, ни су има ле аргу
мен те за про ти вље ње. По ста ло је ја сно да је рат не ми но ван. У оваквој
си ту а ци ји и Ту р ска се по на ша ла крај ње иза зи вач ки: за др жа ла је
ве ли ки број грч ких бро до ва ко ји су из Ру си је пло ви ли са то ва ри ма
жи та, уки ну ла већ из да ту до зво лу Ср би ји за тран спорт рат ног ма тери
ја ла пре ко Со лу на, да би на кра ју, под из го во ром да вр ши ма не вре
у око ли ни Је дре на, 23. сеп тем бра 1912. на ре ди ла мо би ли за ци ју сво је
евр оп ске вој ске.
На ово су бал кан ски са ве зни ци од го во ри ли 30. сеп тем бра 1912.
про гла си ма о оп штој мо би ли за ци ји. Тог да на, у 11.30, срп ски ми нистар
вој ни ђе не рал Ра до мир Пут ник од нео је кра љу Пе тру I на пот пис
Указ о мо би ли за ци ји вој ске. Два са та ка сни је, те ле гра фи су бру ја ли
раз но се ћи Пут ни ко во на ре ђе ње: „Ње го во Ве ли чан ство краљ на ре дио
је мо би ли за ци ју I, II и III по зи ва на род не вој ске и по след ње од бра не.
Пр ви дан мо би ли за ци је: 3. ок то бар. На ре ђу јем из вр ше ње.“
Ово крат ко и ја сно на ре ђе ње иза зва ло је не ве ро ват но оду ше вљење
у це лој Ср би ји, али и на свим дру гим про сто ри ма где су Ср би
жи ве ли. Те шко да се ика да до тад у срп ској исто ри ји до го ди ло да цео
на род та ко „ди ше као је дан“. Де си ла су се пра ва чу да: не са мо да су
се мо би ли за ци ји ода зва ли сви по зва ни, већ се ја ви ло и пре ко 20.000
оних ко ји ни су до би ли по зив, али су зах те ва ли да бу ду рас по ре ђени
у је ди ни це. Бол ни це су на пу шта ли и ра ње ни и бо ле сни, са мо ако
су мо гли да се кре ћу. Ве ли ки број до бро во ља ца из ино стран ста ва,
углав ном из Се вер не Аме ри ке, по хи тао је да се ста ви на рас по ла гање
Отаџ би ни. Из Ту р ске су кри шом бе жа ли Ср би осман лиј ски држа
вља ни, па је од њих фо р ми ра на по себ на је ди ни ца од 8.500 љу ди.
Хро ни ча ри су за бе ле жи ли и осни ва ње сред њо школ ских од бо ра ко ји
су, у име сво јих шко ла, од ла зи ли у ко ман де зах те ва ју ћи да и они бу ду
мо би ли са ни. То, на рав но, ни је мо гло би ти усво је но, али су рас по ређи
ва ни у ма га ци не, пе ка ре, дру ге по моћ не слу жбе по гра до ви ма и
на се љи ма Кра ље ви не, да ле ко од фрон та. Сви су же ле ли да бу ду део
оства ре ња ве ков ног сна це лог на ро да: да су де лу ју у про те ри ва њу Тура
ка и Осве ће њу Ко со ва. Ве ли ко оду ше вље ње за рат, као и рат ни пла­
БИТКА
57