Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

На­род­ни на­чин
Срп ска вој ска ушла је 26. ок то бра 1912. у Ско пље, пре сто ни цу
не ка да шње Ца ре ви не Ср би је. У ста ра вре ме на, на Ус крс, 16. апри ла
1346, упра во у том гра ду кру ни сан је Сте фан Ду шан за ца ра Ср ба и
Гр ка. Из тог пе ри о да по ти че и хри со ву ља ца ра Сте фа на Ду ша на, за
ко ју Сто јан Но ва ко вић ве ли да је „је дан од нај по зна ти јих срп ских
др жав них за ко на о Ма ке до ни ји“. „У њој се“, пи ше Сто јан Но ва ковић,
„го во ри о ма ке дон ском ве ли ком вла сте ли ну Оли ве ру. У њој се
вас по ста вља у Ле сно ву ста ра епи ско пи ја што је би ла у Мо ро зви зду:
У њој се чи не на ред бе о вла сте лин ству и о ду жно сти ма по да ни ка.
Али ни у њој се ни шта не по ми ње ни ти о Бу га ри ма у Ма ке до ни ји,
ни ти о Бу га ри ма у том кра ју. Та ко је ишло у ста ро вре ме, до кле се
ја че др жао на род ни на чин ко ји је под име ном Срп ских Зе ма ља схватао
це ли ну, а за по је ди но сти се слу жио по себ ним пре дел ним или
об ла сним на зи ви ма.“
Шко­ле
Срп ски на род у но во о сло бо ђе ним и при са је ди ње ним кра је вима
ве ко ви ма се оку пљао око сво јих цр ка ва, ма на сти ра и ма на стирских
шко ла. Већ то ком ше зде се тих и се дам де се тих го ди на XIX ве ка
у Ста рој Ср би ји и Ма ке до ни ји је ра ди ло 70 му шких и се дам женских
срп ских шко ла и јед на бо го сло ви ја (у При зре ну). По ред осталих
ме ста, срп ске шко ле су ра ди ле у Ки че ву, Ско пљу, Го сти ва ру,
Деб р у, Лаз ар опољ у, Тетову и околини , Кочаним а , Злетову, у с елим а
ве ле шке и охрид ске (Ле шта ни, Бо ро вац, Вев ча ни), скоп ске и дру гих
на хи ја. Број основ них шко ла се уве ћа вао кра јем XIX и по чет ком
XX ве ка.
Ра­кић
У го ди на ма пред рат срп ски кон зул у При шти ни, ве ли ки пе сник
Ми лан Ра кић (1876-1938) па жљи во је пра тио све зу лу ме и стра да ња
хри шћан ског ста нов ни штва, али и ко мит ско-чет нич ке ак ци је. По сле
бит ке на Ку ма но ву, и сам у уни фор ми чет ни ка-до бро вољ ца под коман
дом Вој во де Ву ка, по слао је сво јој су пру зи по ру ку из При шти не:
„Ко со во је осве ће но!“
226 ПРИЛОЗИ