AAO-06

Gravitacijom i pritiskom se u roku od hiljaditog dela sekunde, posle sudara neutronskih
zvezda izbacuje ekstremno vrela materija. Kada se ta plazma ohladi na ispod 10 milijardi
stepena, dogadjaju se najrazličitije atomske reakcije. Medju njima, i radioaktivni raspadi, koji
omogućavaju nastajanje teških elemenata. Pri tome se oni više puta recikliraju u procesima,
koji dovode do razbijanja superteških nuklida, što igra odlučujuću ulogu u celom procesu.
Tako raspored krajnje učestalosti nastalih elemenata, veoma malo zavisi od početnih uslova.
Ovo dobro odgovara pretpostavkama koje naučnici imaju već duže vremena, da je
sposobnost reakcije atomskih jezgra prilikom ovih dogadjaja, od glavne važnosti za nastali
raspored elemenata. Samo tako može da se objasni, zašto u svim istraženim zvezdama, kao i
u Sunčevom sistemu, postoji skoro identična relativna učestalost teških elemenata koji su
nastali u r-procesima.
Simulacije su pokazale da se rasporedjenost učestalosti najtežih elemenata (sa masom od
A>140), poklapa sa onim sto je posmatrano u Sunčevom sistemu. Kada se kombinuju
rezultati računskih modela sa procenjenim brojem sudara neutronskih zvezda, koji se
dogadjaju u Mlečnom putu, potvrdjuje se, da su ovi dogadjaji zaista glavni izvori najtežih
elemenata u univerzumu. Da bi se ova istraživanja potvrdila, planirane su nove studije, kao i
kompjuterske simulacije, gde će fizikalni procesi da se još tačnije posmatraju, kao i realni
dogadjaji, kako bi se pojavljivanje teških elemenata dokazalo na licu mesta njihovog
nastanka. Putem radioaktivnog raspada super teških atomskih jezgra, izbačen materijal će
biti veoma snažno zagrejan i zračiće skoro isto tako svetlo kao eksplozija supernove, iako
samo u trajanju od nekoliko dana. Astronomi su već u potrazi za takvim dogadjajima.
Za profesionalne astronome, tekst na ovu temu iz 2011. godine iz "Astrophysical Journal
Letters", može da se nadje ovde:
https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MNXNsM09oSUxhS0U
OBJAŠNJENJA ZA AMATERE:
Neutronske zvezde su ektremno kompaktne mrtve zvezde, koje nastaju na kraju života
masivnih zvezda, kada zvezdano jezgro kolabrira, dok se njihov omotač odbacuje u eksploziji
supernove. Neutronska zvezda koja nastaje tom prilikom je jedan ipo puta teža od našeg
Sunca, ali ima prečnik od samo 20-30 kilometara. U nekim slučajevima, u dvojnim sistemima
prilikom eksplozije dve super nove, nastaju dve neutronske zvezde, koje kruže jedna oko
druge i pri tome gube energiju, dok se ne približe toliko, da se medjusobno sudare i stope.
Takvi dogadjaji nisu česti u svemiru. Astronomi procenjuju, da se u našem Mlečnom putu,
ovakvo nešto dogodi svakih 100.000 godina.
Izotopi su atomi, čije jezgro ima jednak broj protona, ali razlicit broj neutrona.
MPI
6