AAO-06

DA LI JE MESEC NASTAO OD PUNO MALIH MESECA?
Prema vladajućem mišljenju, Zemljin Mesec je nastao posle snažnog sudara. Protoplaneta
velicine Marsa je udarila u Zemlju u njenom ranom stadijumu razvoja i enormne količine
materijala su izbačene u svemir. Tokom vremena se taj materijal spojio i formirao kuglu, koja
je onda kružila današnjom orbitom oko Zemlje. Ovaj scenario može veoma dobro da objasni
mnoge osobine današnjeg Meseca, ali ima jednu slabu tačku.
Iako Zemlja i Mesec izgledaju veoma različito, sa hemijske tačke gledišta su veoma slični.
Osim toga, gde je ostatak tela koje je nekada udarilo u Teju (naziv za Zemlju u nastanku).
Prema simulacijama, jedan veliki deo bi morao da se nadje u sastavu Meseca. Ali, u tom
slučaju bi Zemlja i Mesec morali da budu hemijski različitiji. Kao rešenje problema, naučnici
su razvili dodatne teorije, kao što su
odredjen ugao udarca i procesi koji su
se odvijali posle planetarnog udara. To
je imalo za posledicu, da je materijal
Teje nestao u unutrasnjosti Zemlje ili da
su se materijali dva tela potpuno
pomešali.
Alternativni scenario, kome nisu
potrebne dodatne teorije, su
prezentovali naučnici iz Izraela. Oni su
uzeli stariju teoriju, koja je zaboravljena
posle Teja-teorije. Prema toj starijoj teoriji, više malih tela su se sudarili sa ranijom Zemljom i
pri tome su sukcesivno izbacivali danasnji sastav Meseca u svemir. Posle svakog udarca,
obrazovao se od izbačene mase jedan disk oko Zemlje, čiji delovi su se spojili u male
„Mesečiće“ ili engleski „Moonlet“. Ti protomeseci su plovili udaljavajući se od Zemlje i spojili
su se u jedan veliki Mesec. Tokom miliona godina, tako je nastao današnji Zemljin satelit.
U svojoj simulaciji, naučnici su pokazali, da se tako Mesec uglavnom sastoji od materijala kao
Zemlja. Velika sličnost ova dva nebeska tela bi sa time bila objašnjena. Najmanje 20 udaraca
objekata srednje veličine bi bila potrebna, da bi se izbacilo dovoljno materijala u orbitu.
THE HEBREW UNIVERSITY OF JERUSALEM
9