AAO-25

Za vreme kongresa su diskutovana pitanja kao što su: „Šta se događa kada nešto padne u
crnu rupu?“, „Šta je konačna odrednica univerzuma?“. Sa
ovom konferencijom je Vatikan istovremeno održao
počast Belgijskom svešteniku i astrofizičaru Georges
Lemaitre (1874-1966), koji važi za oca teorije o Velikom
prasku. On je od 1960. do 1966. godine bio predsednik
papske akademije nauka u Vatikanu.
Godine 1927. dve godine pre nego sto je Edwin Hubble
objavio svoju teoriju, je Georges Lemaitre objavio studiju
o ekspanziji univerzuma. Polazio je od Ajnštajnove opšte
teorije relativiteta i teorije dinamičnog univerzuma ruskog
matematičara Aleksandra Aleksandroviča Fridmana. Tako je došao do saznanja, da se
univerzum posle njegovog nastanka pre 14 milijardi godina, još uvek permanentno širi u
prostoru.
Mesto konferencije je simbolički Vatikanska opservatorija u Castel Gandolfo kod Rima, gde je
papa Leo XIII želeo da pobije loš glas crkve kao neprijatelja nauke. Danas Vatikan to pokušava
jače nego ikada. Direktor papske opservatorije Guy Consolmagno, je objasnio cilj
simpozijuma: “Poništiti mit da se religija plaši nauke.”
Da Vatikan ima smisao za humor, pokazuje i pitanje na internet-strani Vatikanske
opservatorije: „Da li Vatikan želi da krsti vanzemaljce u svemiru?“ Odgovor je glasio: „Ne,
iako mnogi ljudi to misle.“
Posle dugogodišnjih borbi
između crkve i nauke,
Vatikan se poslednjih
decenija trudi da se
približi nauci. Papskoj
Akademiji nauka pripadaju
najpoznatiji naučnici, kao
što je Stephen Hawking.
Evoluciona teorija Čarlsa
Darvina o nastanku vrsta,
Vatikan smatra mogućom,
jer se ne kosi sa teorijom
Stvaranja. Vrste su
stvorene i iz njih su se razvile onda druge vrste, pa su za Vatikan obe teorije moguće.
5